Vojo Stanić i začikavanje života

Nina · 20.04.2025. u 13:27

Kusturici je hteo da pokloni sliku, ali mu je Njake ipak prodala.
Bio je profesor i Dadi Đuriću, a radeći u Umetničkoj školi u Herceg Novom, studentima je predavanja držao na plaži

Vojo Stanić (Podgorica, 1924 — 2024) bio je crnogorski slikar i vajar.
Vojo Stanić je rođen u Podgorici, a odrastao u Nikšiću. Završio je Akademiju likovnih umetnosti, odsek skulpture, u Beogradu, posle čega je prešao u Herceg Novi. Ubrzo se okrenuo slikarstvu, što mu je omogućilo da bolje izrazi svoju miroljubivost, mediteranski duh i interesovanje za ljude. Njegove slike su male pozorišne priče iz svakodnevnog života, pune duha. One vraćaju u život duh renesansnih komedija, predstavljajući ljudske slabosti, za koje takođe pokazuju razumevanje. Teme iz kafića, sa mora, ili iz svakodnevnog života često su predstavljene kroz mešavinu sa nadrealnim detaljima i kroz kreativan odnos likova i predmeta.

Nina · 20.04.2025. u 13:28

Bio je jedan od najznačajnijih savremenih crnogorskih umetnika i član CANU i DANU. Imao je nekoliko individualnih izložbi.
Najvažnija njegova izložba bila je na Venecijanskom Bijenalu 1997. godine.

Neobična svakodnevica Stanićevih slika nepretenciozno priziva potragu za slobodom, za smislom i bivstvom, zaustavlja vreme, začikava večnost, ruga joj se i žudi za njom.

Mogao je da slika samo u usamljenosti, bez ičijeg prisustva, smatrao je i inače da je čovek uvek sam, naročito u društvu.
I u poznim godinama Vojo Stanić slikao je sa strašću, iako je verovao da to neće promeniti svet. Ipak, pisao je: „Prvo se promijeni svijet, pa tek onda slikarstvo. Tu je nastao nesporazum socijalističkog realizma. Ta nestrpljivost da se ostvari socijalizam u slikarstvu prije nego u životu kompromitovala je cijelu stvar. Kao da smo htjeli da falsifikujemo socijalizam. Umjetnost ima svoju neodoljivu logiku kretanja dalje; ona ne napreduje, ona samo odražava duh svoga vremena.”
U životu i ljudima najviše je cenio jednostavnost, skromnost, nije se obazirao na one koji „mnogo znaju”. Za njega je sreća bila pitanje morala.