Leonid Šejka - slikar i arhitekta

  • Začetnik teme Začetnik teme Nina
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
393.000
Leond Šejka (Beograd, 1932 – Beograd, 1970) bio je jugoslovenski arhitekta i slikar, koji je radio skulpturu, objekte, ilustracije knjiga, scenografiju, a bavio se i vanlikovnim eksperimentima i teorijom. Jedan je od osnivača grupe Medijala. Učestvao je na svim izložbama grupe do 1970. godine.Spada u red najznačajnijih umetnika druge polovine XX veka kod nas.

Njegova dela bliska su nadrealizmu a na njima je zastupljena bogata simbolika i duboka intelektualnost.
Šejkin opus se može podelii u pet osnovnih tema kojima se bavio: multiplikacija predmeta, đubrišta, skladišta, enterijeri i mrtve prirode.
Posle završene Ruske osnovne škole, četiri razgreda gimnazije i srednjotehničke škole (odsek arhitekture) 1949. godine diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu 1960. godine.Za studiju Traktat o slikarstvu (1964) dobio je Nolitovu nagradu.

Pored umetnosti, proučavao je i atomistiku, biologiju, filozofiju, književnost, muziku. Smatrao je da nije potrebno naći sebe, već – doći do sebe.
Izlagao je na 72 kolektivne izložbe širom Jugoslavije i inostranstvu i imao je 15 samostalnih izložbi u Beogradu, Minhenu, Cirihu, Bazelu i Bernu u periodu od 1958-70. godine.
 
leonid_sejka.jpg
 
Medijala

Godine 1957, sa grupom slikara — osnovao je grupu „Mediala“. koju su predstavljali mladi slikari, pisci, filozofi, arhitekte, kompozitori. Svim članovima Medijale bila je zajednička jedna jedina ideja: beskrajna ljubav prema umetnosti i beskrajno verovanje u njene sveukupne moći. Članovi Mediale su bili: (Olja Ivanjicki, Leonid Šejka, Miro Glavurtić, Siniša Vuković, Kosta Bradić, Uroš Tošković, Miodrag Dado Đurić, Ljuba Popović, Vladimir Veličković, Milić Stanković, Milovan Vidak, Svetozar Samurović i Vladan Radovanović).

Prva izložba pod nazivom „Medijalna istraživanja“ održana u galeriji Grafički kolektiv a izlagali su Olja Ivanjicki, Leonid Šejka, Miro Glavurtić, Vladan Radovanović.

Grupa Mediala je imala 12 izložbi.
 
Još malo o Leonidu Šejki

Đubrište je za mene imalo značaj prelaznog iskušavanja moderne umetnosti; s time je moderna umetnost za mene završena.
Kad bih se vratio životu (životnoj snazi) slikao bih onako kako slikanje pruža najviše radosti po uzoru na stare majstore po cenu toga da ne budem originalan.
Mislim na slike sa značenjem.
Sada odlazeći poručujem svima koji ovo slede da nastave ne bojeći se rizika.

Slikanje je oblik molitve. (Posljednji Šejkin manifest, napisan pred smrt)
 
Mediala je bila samonikli fenomen srpske kulture. Bilo je među njima arhitekata, pisaca, kompozitora, pa i akademskih slikara. Tumačili su ih kao egzistancijaliste što su oni odbacivali. Prvu izložbu grupa Mediala imala je naredne 1958. u Omladinskoj galeriji. Zanimljivo je da je član Udruženja likovnih umetnika postao tek 1961. Tokom odsluženja vojnog roka 1961, u Splitu, upoznaje Mariju Čudinu, hrvatsku pesnikinju.

Zadivljen njenom poezijom, tada je radila u splitskoj Slobodnoj Dalmaciji, ciljano se zapućuje u redakciju. Usledio je brak. Nastanili su se potom u Beogradu. Prvu samostalnu izložbu imao je septembra 1958. u Galeriji Grafičkog kolektiva. Poslednju, febraura/marta 1970. u Cirihu.

Bavio se takođe ilustracijom, scenografijom, skulpturom, konceptulanom umetnošću, pisanjem. NJegova knjiga "Traktat o slikarstvu" objavljena 1964. nagrađena je naredne godine uglednom Nolitovom nagradom. Pisao je za časopise Polja, Razlog, Vidici, Umetnost, Danas. U inostranstvu, izlagao je Švajcarskoj (Bern, Cirih), Austriji (Salcburg), Italiji (Napulj), Nemačkoj (Frankfurt). Godine 1966. Šejka se našao među pokretačima časopisa Put.

Bliski prijatelji svedočili su da je bio poznavalac Nikolaja Berđajeva. Dozvolio je međutim sebi i bavljenje magijom, pod uticajem bliskog prijatelja Ilije Savića, prerano umrlog psihijatra. Što su izgleda obojica skupo platili. Kada je umro 15. decembra 1970. imao je 38 godina. Veliku zaslugu za prikupljanje Šejkine razbacane zaostavštine imala je njegova druga supruga Ana Čolak Antić.

Bliski Šejkini prijatelji svedočili su da je poistovećivao slikarstvo i veru. Imao je tezu da je slikanje oblik molitve
 
SMRT LEONIDA ŠEJKE

Umro je Šejka, duša Medijale, slikar Faustovih iskušenja, i čudesno bogatih skladišta, pisac knjige Traktat o slikarstvu (za koju je dobio godišnju nagradu Nolita za 1965), u kojoj je težnja za celovitošću osnovna opsesija, u kojoj se strasno traga za sintezom klasičnog i modernog. Istorija našeg modernog slikarstva već je dala svoj sud o njemu, ali će ta istorija, sada, morati da se pozabavi Šejkom, još jednom, i da ga stavi na pravo mesto: među vrhove našeg i evropskog slikarstva, među one retke koji su u svom opusu bili najbliže modernom senzibilitetu i najbliže sintezi.

Kroz studije arhitekture, i starih flamanskih majstora, Šejka otkriva čudesne mogućnosti perspektive i prostora, da bi uskoro počeo da te prostore raslojava, obasjavajući ih nekim onozemaljskim suncem i dahom tajanstva, nekom intelektualnom i istovremeno lirskom klimom koja zari iz svih njegovih slika, koja je prisutna u svim njegovim crtežima, i onim najmanjim, crtanim na kutijama cigareta, kao i u onim, najnovijim, gde u jednoj novoj tehnici, multiplikacije i op-arta i nove figuracije, postiže isti pikturalni i intelektualni efekat nekog borhesovskog au delà. Jer čega god se dotakao Šejka, sve se pod njegovom rukom zaodevalo duhom tajanstva i mašte.

Učenik Berđajeva i egzistencijalista, on je išao kroz život kao mudrac, kao stari mudraci: pomiren sa smrću i izmiren sa životom: imajući u svom kratkom i bogatom životu kao jedinu prtljagu svoje duhovno bogatstvo, svoju umetničku savest i svoju beskrajnu dobrotu mudraca.

Danilo Kiš (17. децембар 1970) bio je veliki prijatelj sa Leonidom Šejkom
 

Back
Top