Војислављевићи

Neznanje nije sramota ali ne treba se diciti time.
Grad Srbija u Tesaliji se poteze kroz srpske dokumenta do kraja srednjeg veka pod nazivom - Srpciste, direktno implicirajuci postojanje srpskog stanovnistva u njemu.
Grad je u srednjem veku bio eparhija barske biskupije, opet implicirajuci znacajno prisustvo Srba.
Prema DAI Srbi su ga napustilj jos po dolasku jer tako, e to je jos jedan razlog zasto naucnici izbegavaju svaki pomen tog grada, jer rusi i DAI.

I znaj, za taj grad, tj oblast oko njega Srbi su sa Grcima vise puta ratovali.
Ако си овог пута мислио на мене не није срамота. Иза тог незнања стоје историјски извори.
Иза твог "знања" не стоји аман баш ни један.
Већ тотално халуциногена опција "Дукљанин је свето писмо" реликвија језуита која се чувала много боље него ДАИ у изворном облику. Јер су шизматици највећи фалсификатори језуити су чували све у изворном облику осим "Хрватске".
Дакле покажи ми још једног стручњака на свету који дели са тобом мишљење и " знање".

Ако се пак ради о неком хипер сајбер знању које само ти разунеш Тесла ,Анштајн и још неки ретки зашто га не пласираш пред правом публиком ?
Неко би морао то разуме макар вештачка интелигенција?!

Укрсти знање са интелигентнијим и напреднијим па види о чему се ради.

Ја ти најискреније говорим да теза не може да поднесе терет извора једнака је библији.

Чак и библија има бар списе за своју тезу.

Дакле једна комуна је прошла кроз империје и опстала кроз хеленску , римску била у њиховој администрацији и кад је моћ империја опала она се раширирила.

Чак и тако гледано не можеш се везати са Сарбику јер о њој говори једино ДАИ кога потпуно одбацијеш.
О тим Србима и Словенима који су ти основ тезе баш говоре Теофан ,Лав Мудри ,Порфирогенит тактикони које потпуно одбацујеш осим појединих навода који ти одговарају они важе ово све је фалсификат.
Онда Дукљанин ни из далека не тврди оно што и ти нити Сурбију зове градом нити га лоцира у Сарбику.
Нити говори о хеленизованим Словенима.
Говори о настанку Сурбије и Црвено-Беле Хрватске у 9. веку у време Ћирило-Методијеве мисије у време краља Svätopluk; нем. Zwentibald) Сватополк 869.-894.

Ни ово није твоја теза иако говориш да је по Дукљанину да има спољних потврда у односу на ДАИ а по њему је Србија тад формирана и Хрватска.

Тако сам си поставио тезу коју свети Бог отац не разуме нити је у складу са изворима коју ни не објсшњаваш ничим него сви сте глупи и не разумете или сте тролови зато што не потврђујете.

Овде је Дерван и Милодух био егзарх
Србиште или Цербст (њем. , глсрп. ), град је у њемачкој савезној држави Саксонија-Анхалт. Једно је од 10 општинских средишта округа Анхалт-Битерфелд. Према процјени из 2010. у граду је живјело 23.982 становника.

https://teodulija.net/2024/11/18/град-србица-σέρβια-у-грчкој/

Хајде сад објасни Србица на Акропољу и Спуж Лонтодокла Градина око 700 км минимум.
И Михајло и Бодин су ексудијатиси и протосевасти ова два града на 700 км.
Шта је између и папа Гргур зове тог Михајла краљем Словена.
Сад како му је по крсташким изворима престоница у Скадру ајде помешали су али нормадијски црквени извори такође греше?

Отвори школу да учимо историју код тебе и да коначно укапирамо да је све исфалсификовано исим твоје метафизичке историје.
 
Иначе Србиште припада бугарској охридској епископији и дан данас тиме је била пре везана за Бугарску и Рашку него за Дукљу. Раније везана за стримонску словенску епископију дакле са Баром нема везе.
 
Poslednja izmena:
Много интересантнија прича је да је ту писан Душанов законик па би ДАИ причу могли схватити да су Бугари поделили ту можда тада јединствену територију и да је зато Порфирогенит морао правити дуплу сеобу која се није ни десила.
 
O историји Сервије расправљао je и археолог Андреас Ксингопулос (Ξυγγόπουλος, Ανδρέας)у раду ,,Τα μνημεία των Σερβίων”(Атина 1957, 4—6), покушавајући да одговори на питање када je Сервија од обичног утврђења постала утврђени град у који се склонило околно становништво. Верује да je то било у време словенских упада на Балканско полуострво (крај VI и почетак VII века) када су овде, тражећи спас од нападача, бежали околни земљорадници и пастири.

Највећи део утврђења који је преживео до данас потиче из средњевизантијског доба (11.-12. век). Међутим, у деловима зидина идентификоване су фазе раних византијских година (6.-7. век), као и фазе које се могу повезати са програмом реконструкције и поправке тврђаве који су спроводили цареви Лав V Јерменин (813-820) и Роман Лакапин (959-963). Обимне поправке и модификације вршене су и током ере Палеолога (13.-15. век).

Од краја 9. века посведочено је постојање епархије србичке под солунском митрополијом (епархијски списак Лава VI Мудрог).

Епископски храм се налази на северозападном крају Доњег града, у оквиру утврђеног округа, а потиче са почетка 11. века. Према традицији везује се уз име Светог Николаја, иако постоје мишљења да је црква посвећена Светом Димитрију, узимајући у обзир велику представу Светог Димитрија у припрати цркве, где је сачуван посветни натпис сервијског епископа Михаила.

Крајем 10. века град је заузео бугарски цар Самуило , док га је 1001. године поново заузео Василије II Бугароубица. Василије II је 1018. године делимично уништио зидине тако да тврђава није могла да се користи као енклава за бугарску војску.

Године 1257. Србица је припала никејском цару Теодору II Ласкарису. Године 1341. град је заузео српски краљ Стефан Душан, док га је 1350. поново преузео Јован VI Кантакузин да би га Турци 1393. године срушили.

За време турске окупације византијска тврђава је напуштена, а доњи град и део ван зидина били су густо насељени.
 
Отвори школу да учимо историју код тебе
Ja sam mislio da ti citas Djordja Jankovica, izgleda da sam pogresio 😊. Ali Savetujem ti da konsultujes njega oko juznih granica Vojislavljevica.

Znaci Srpciste je bugarsko mesto. A jel su i Bodinovu tvrdjavu u blizini zidali Bugari?

PS: Manijak ce ti Izbrisati mozak iz glave kompletno a onda postajes zombi kao ostali. Resenje je blokada inboksa, blokiras ga I nema, ne dolazis u iskusenje da otvaras crnu magiju
 
Ако си овог пута мислио на мене не није срамота. Иза тог незнања стоје историјски извори.
Иза твог "знања" не стоји аман баш ни један.
Већ тотално халуциногена опција "Дукљанин је свето писмо" реликвија језуита која се чувала много боље него ДАИ у изворном облику. Јер су шизматици највећи фалсификатори језуити су чували све у изворном облику осим "Хрватске".
Дакле покажи ми још једног стручњака на свету који дели са тобом мишљење и " знање".
Џабе пишеш Ниче Фриче, не зна ти тај ћирилицу.

Но да се вратимо теми.
Има једна ствара која ме љути. А то је колико се и у неком општеприхваћеном гледању на историју и у српској историографији потискује и маргинализује преднемањићки период. То је по мени недопустиво.
И радови српских историка и археоилога (додуше никако довољно) који се баве тим периодом и сва доступна сазнања нам казују да немамо право занемаривати тај период (као аутор теме обавезан сам захвалити форумашима @Q. in perpetuum hibernu и @CreamPythagoras на доприносу у сагледавању теме). Српски владари у том периоду су били итекако значајни, српска земља или српске земље су итекако у очима роимјеских владара имале важностз. Уз то Срби су тада били респрелктсабилна војна сила. И Јован Скилица (овдје стр 424-425);
Пошто je Стефан Војислав био побјегао, као што je раније речено, из Цариграда и заузео илирске планине и Трибале и Србе и околна племена подложна Ромејима нападао и пљачкао, Мономах није могао да подноси његове упаде и писмено нареди архонту Драча, био je το патрикије Михаило, син логотета Анастасија да прикупи војску стратиота Драча која je била под њиме, као и војске из сусједних тема које су му биле подређене и да заједно са хипостратезима крене на Трибале и да савлада Стефана. Kao размажен и навикнут на уживања, он није имао никакве војничке вјештине, глупо и неспретно водећи кампању, постаде кривцем велике несреће за цаество Ромеја.
Скупивши, наиме, снаге, како му je било наређено, a тих je било око 60 хиљада, он упаде у земљу Трибала пролазећи путевима стрмим и кршним и врлетним и тесним тако да упоредо нису могла ни два коњаника да иду. Срби су њима, како се прича, намерно дозволили и допустили да улазе, док се он није бринуо нити o повратку нити je остављао довољно јаку стражу по тјеснацима. Проваливши овај je пустошио и палио поља док су Срби заузели и чували тјеснаце и стрма мјеста уз пут те чекали повратак.
Кад Михаило одлучи да je довољно опљачкао и да je био прикупио много плијена и заробљеника и дошло вријеме за повратак и кад путујући стигоше у тјеснаце, тада непријатељи са висова почеше да бацају камење и гађају стрелама и свим могућим справама за бацање и ваљају огромно стење, док они око Михаила нису могли да се служе ни рукама ни оружјем нити уопште да покажу примјере храбрости. Неки погођени одмах погинуше, други се низ стрмине стровалише и јадно завршише, тако да се околне гудуре и речна корита напунише мртвима и постану пролазни за прогонитеље. Паде их око 40.000, a изгине и седам стратега.
Остали кријући се по жбуњу и шумама и брдским гудурама, и кријући се од погледа непријатељских, и успузавши се преко врхова, ноћу се спасу боси и голи, тужан и суза достојан призор онима који гледају. Са њима се спасе и Михаило, подијеливши исту судбину.ж
и касније Михаил Глика (овдје, стр 594, превод у објави) нам преносе извјештај да је Ромејско царство angaжовало за кампању против Срба 60.000 војника. Шесдесет хиљада. У времену када је читаво Ромејско царство располагало са војним ефективима од око 120-130.000 војника, толику је војну силу ангажовало против Срба. Истина код средњовјековних аутора знала би бити присутна тенденциозност, некад би се претјеривало код изношења војних ефектива, но Скилици то није било превише својствено. Уосталом, према истом аутору Јовану Скилици, више су изгрдили Стефан Војислав и Срби ромејске снаге него што су Василије II Бугароубица и Ромеји изгрдили Самуила и бугарскев снаге у чувеној бици на Беласици 1014.године. Веће губитке су претрпили Ромеји у кампањи против Срба него Бугари у тој чувеној бици.
А ми тај период и ту епоху потискујемно и маргинализујемо.
 
Poslednja izmena:
Ja sam mislio da ti citas Djordja Jankovica, izgleda da sam pogresio 😊. Ali Savetujem ti da konsultujes njega oko juznih granica Vojislavljevica.

Znaci Srpciste je bugarsko mesto. A jel su i Bodinovu tvrdjavu u blizini zidali Bugari?

PS: Manijak ce ti Izbrisati mozak iz glave kompletno a onda postajes zombi kao ostali. Resenje je blokada inboksa, blokiras ga I nema, ne dolazis u iskusenje da otvaras crnu magiju
Aко си прочитао читав текст изгледа да ниси у 6-7 веку су је или изидали Ромеји па уступили Србима или су је Срби изидали не могу датирати да ли је подигнута тврђава у време Јустинијана или Ираклија као што ти цитирах тврђава је мењала господаре као и само место.
Што се тиче Ђорђа Јанковића он је признавао Комани Кроја као културу аварског каганата званом културом "црвених Хрвата" иако та култура није аутохтона ту ни по њему не би било могуће да је седиште државе Војислављевића било Србиште или Сарбика.
Имам утисак да уопште не обраћаш пажњу на време и векове ако је ту било Срба значи то аутомстски од каменог доба до вечности.
Већ сам ти напоменуо да је спајање тих територија било могуће у време Милутина и Душана који јенипак предао Кантакузену.
 

Malo da okadimo ovo steciste Slavenovih lobotomisanih trolova naukom Djordja Jankovica:

Када се наставила најезда Западноевропљана на исток, једна крсташка војска је покушала да отвори пут за Цариград и Палестину преко Србије (Sclavonia – Славија).Крсташи под Рејмундом Тулским и епископом Подиа, путовали су негде у зимско доба 1096-1097. око 40 дана крозСрбију; Хрватска се не спомиње. Пошто осионо нису уговорили свој пролазак, били су гладни и зато у сталним сукобима са становништвом, које су нападали због хране. Краљ Бодин их је сачекао у тврдом Скадру, где је гроф Рејмундпробао да га одобровољи давањем поклона и братимљењем.На крају су уз значајне губитке успели да се ишчупају изСрбије. После тога крсташи више нису покушавали да путују преко Србије. ЉПД уопште не бележи крсташе (јер јерукопис и био намењен крсташима 15-16. столећа); за Бодина пише да су му Нормани дали Драчку област, што не делује вероватно, али залеђе Драча јесте било у српским границама, као и у време Светог Јована Владимира. Да се граница Србије ширила до Охридског језера, показује савремени назив једног тамошњег градишта, данас у Албанији, Каљаја е Бодинет (= „Бодинова тврђава“). Остали крсташи су путовали низ Дунав, преко Београда и долином Мораве; тада је Мађарска искористила прилику и одузела Византији Срем.Из ових сасвим сажето изнетих података видимо да суизвесно највећи делови Хрватске били укључени у Србију,пре свега Книнска крајина и Лика, уз враћене жупе Ливно и Плива. О западним границама Срба најпоузданије говори археолошка грађа, мада је недовољно позната. Границу оцртавају раније поменуте каричице са коленцима. На подручјимаприпојеним Мађарској у 12. столећу тај накит замењују каричице са „ес“ завршецима, што значи да је заведена нованошња, или су наметнути производи нових радионица.
 
У време крља Михајла и крља Бодина српска джава се простирла до области Охрида. То показује назив једне градине западно од Охирда, „Каљаја е Бодинет“= „Бодинова твђва“. Такво ширње државе у време краља Констатина Бодина ослањало би се вероватно на старијем српском становништву у Томорској жупи, и потреби тамшњих Срба, укљчујући Црвене Хрвате, да се заштите од инородних Арбанаса.
 
Vezano za predstavu vladara u splitskoj krstionici, oko koje je trol trolovao danima (i tada mi je odradio ban), Djordje Jankovic kaze sledece

Сличне је израде плоча са представом владара, сада уграђена у базен Сплитске крстионице, делом оклесана због накнадне уградње у неки објекат. Владар седи напрестолу, у десној руци држи крст а у левој глобус – земаљски шар, а на глави има круну са три крста, као што је имакраљ Михаило на портрету из Стона. Са његове десне странестоји великодостојник, сарадник владара, а испод други великодостојник ничице лежи испружених руку, очигледно уставу потчињавања (силом). Значи да је слика историјска, сапоруком, приказана је победа неког владара, тријумф, где суму једни добровољно пришли, док су други силом потчињени. Обично се сматра да је приказан хрватски краљ, али пошто је Хрватска тада била пред губљењем државе, то је маловероватно. Биће да је на плочи приказано потчињавање Хрвата или неког значајног дела Хрватске, у сарадњи са градовима Далмације, краљу Михаилу или краљу Константину Бодину, што се уклапа у напред описана збивања. Плоча је била уолтарској прегради неке мале цркве, величине оне у Кутима.Она нема смисла у Сплиту, једном од самоуправних градоваДалмације (а не Хрватске) и седишту архиепископије. Другаје ствар са Светим Ђорђем у Радуну више Сплита, најзападнијој цркви доба краља Михаила. У њој постављена, мождапри седишту жупана, могла је бити знамен о српској победи.Када су надвладали Мађари, плоча је уклоњена и негде уграђена, а пошто је заборављен њен смисао доспела је у Сплитску крстионицу
 
Poslednja izmena:
Predstave Vojislavljevica na crkvama u Dubrovniku, Kninu, Herceg Novom i Splitu

1733409079355.png
 
У време крља Михајла и крља Бодина српска джава се простирла до области Охрида. То показује назив једне градине западно од Охирда, „Каљаја е Бодинет“= „Бодинова твђва“. Такво ширње државе у време краља Констатина Бодина ослањало би се вероватно на старијем српском становништву у Томорској жупи, и потреби тамшњих Срба, укљчујући Црвене Хрвате, да се заштите од инородних Арбанаса.

Опет време када је био устанак Ђорђа Војтеха и како се завршио?
Ђ. Јанковић је за портрет у Стону тврдио да је старији и да припадао Михајлу Вишевцу.
Где у овој грађи видиш да је по Ђорђу Јанковћу Михајло и Бодин ексусијатис и протосевастор Сарбике и Лонгодокле?

Дакле све што си поставио се тотално коси са твојом тезом.
С великом разликом што Ђорђе Јанковић је био човек који се питао , постављао питања и ширио знање.

Ти си се друге стране родио нарцисоидан и најпаметнији да је неко добио титулу ексусијатиса и протосеваста на основу два села која се зову Лонгадокле и Србија па сам Ђорђе Јснковић би извршио самоубиство да му је неко тако нешто изјавио?
Отерао би га кући и забранио би му да се бави археологијиом и историјом већ би му отворио тезгу да продаје купус ако се поправи добије и рибанац да га реже.
 
Прво и основно где је извор за ексусијатис и протосеваст 2 града? Да ли је то ико икада написао удаљени преко 700 км?
1. Doklea i Servia su udaljeni 300km
2. Prema Jankovicu srpski etnicki prostor srednjeg veka je obuhvatao mnogo siri prostor, tj Zadar - Servija sto jeste 700km.
3. Grad Servija je uvek bila episkopija u sastavu srpskih zemalja, prema Jankovicu
4. Rastko Nemanjic je bio episkop u Serviji
5. Nepobitno smo utvrdili da su Romeji stranim vladarima davali na upravu svoje gradove, iz raznoraznih razloga, i uz te gradove dodeljivali romejske titule. To je bio slucaj sa srpskim, bugarskim i kako vidimo cak i mletackim vladarima.

Sta ti jos nije jasno, nije mi jasno?
 
1. Doklea i Servia su udaljeni 300km
2. Prema Jankovicu srpski etnicki prostor srednjeg veka je obuhvatao mnogo siri prostor, tj Zadar - Servija sto jeste 700km.
3. Grad Servija je uvek bila episkopija u sastavu srpskih zemalja, prema Jankovicu
4. Rastko Nemanjic je bio episkop u Serviji
5. Nepobitno smo utvrdili da su Romeji stranim vladarima davali na upravu svoje gradove, iz raznoraznih razloga, i uz te gradove dodeljivali romejske titule. To je bio slucaj sa srpskim, bugarskim i kako vidimo cak i mletackim vladarima.

Sta ti jos nije jasno, nije mi jasno?
Охрид Сервија ти је око 300 км.
Апсолутно знам да тако нешто Јанковић није написао.
Међутим ако неко чита изворе и изваљује своје личне паушалне процене које би ишле код људи могло би бити? Да ли би могло бити? То може бити прихватљиво.
Али типа ја умислио ви се не слажете ви сте тролови и испрограмирани!?
Јер сам ја и моја идеја мерило историје и тачности теза.
Сувише фрики и за мој укус.
 
Јанковић прво није веровао у зрнце истине у ЉДП али буквално у зрнце је веровао хрватске редакције да је најближа словенском оригиналу. Ту нема црвених Хрвата.
Друго било какве шпекулације које постоје могу постојати у периоду пре 9. века.
Нити је одбацивао Порфирогенита у целости.
Дакле ти не радиш ни једно ни друго ни треће већ само узимаш детаље који одговарају твојој тези у глави а сама теза је ретардирана јер се такве титуле не дају са обор кнежевима, градским вјећницима и сеоким старешинама.
Дакле енде са том глупом причом мислим да би ти Шаргић преврнуо очима на тези.
Вао један Млетак добио Драч сигурно је тако исто и Михајло добио титулу са две тврђаве ако сам не видиш колико је је то умоболно ја нећу трошити ебергију на те глупости
 
Јанковић прво није веровао у зрнце истине у ЉДП али буквално у зрнце је веровао хрватске редакције да је најближа словенском оригиналу. Ту нема црвених Хрвата.
Друго било какве шпекулације које постоје могу постојати у периоду пре 9. века.
Нити је одбацивао Порфирогенита у целости.
Дакле ти не радиш ни једно ни друго ни треће већ само узимаш детаље који одговарају твојој тези у глави а сама тњза је ретардирана јер се такве титуле не дају са обор кнежеве , градске вјећнике и сеоске старешине.
Дакле енде са том глупом причом мислим да би ти Шаргић преврнуо очима на тези.
Izvini ne razgovaram sa nizerazrednim cinovnicima, cekam da se master javi :D
 

Back
Top