Vodenice

mill-and-sawmill-korana-795x596.jpg
 
121d9b5d625203cbeefafdce79b766e1.jpg

Zidovi stare vodenice čuvaju mnoge tajne. Ona je dugo bila i obaveštajni biro jer svi abrovi iz podzlatiborskih sela stizali su prvo tu. Nisu izostale ni priče o vampirima, ali Slobodan otkriva
njihovu pozadinu.
1924113_1563722087kamenvodenicafotorina_ff.jpg

“Neki su širili priče da se u vodenicama skupljaju vampiri, kako bi zaplašili meštane da ne prilaze vodenicama tokom noći, jer nekad su gazde tu znale da prespavaju sa društvom” kaže uz osmeh Slobodan misleći na žensko društvo
 
ef65d3a546157a59df415f68de60c9a2.jpg

U doba starih Slovena se verovalo da su vodenice pod velom nečastivog iako
su ova mesta uvek bila korisna jer se u njima mlelo žito.
Ljudi su smišljali i generacijama prenosili priče o vukodlacima, vampirima, vilama,
pa i samom bogu Vodenu koji, kao u Glišićevoj “Glavi šećera“ koji odvlači ljude
na dno. Dok se po noći ponašalo u skladu sa ovim fantazijama, danju su se
pravila znala. A vlasnici vodenica u blizini Sokobanje, gde se žito melje već dva veka,
nisu nikakve aveti, već devet članova familije Grudonjci.
Poneki svetao primer postoji, uprkos tome što srpsko selo iz godine u godinu izumire,
pa se time i brojni običaji i navike gube iz naroda. Vodenica je renovirana zahvaljujući
organizaciji CHF International i Ministrarstvu turizma i Organizaciji za turizam i kulturu Sokobanje.
Vodenica je čekala dva veka na to. Uradjena je regulacija korita reke, izgradnja malog amfiteatra, adaptacija pomoćnih zgrada, kao i proširenje prilaznog dela.
Vodenica danas spremno dočekuje goste. I dok u jednoj zgradi uz pomoć "mentora" možete pripremati hranu iz tradicionalne sokobanjske kuhinje, u prostoriji pored očekuje vas neko iz radionice starih zanata, spreman da sa vama popriča o kulturološkom nasleđu ovog područja.
I stari i mladi uživaju u prijatnom ambijentu, pored jezerceta gde odomaćene guske i patke čekaju da ih neko nahrani.
 
svašta 014.jpg

Vodenice su nekada bile simboli srpskih sela. Svako selo imalo je po nekoliko vodenica. One su imale svoja imena i tačno se znalo koja domaćinstva mogu da koriste neku vodenicu.
U poslednjih pedeset godina zbog preseljavanja ljudi u gradove, u selima smanjuje se broj stanovnika. Prestaje i potreba za korišćenjem vodenica. Skoro svako domaćinstvo ima električni mlin.
DSCN2849.JPG

Stare vodenice sve više se urušavaju.
DSCN2850.JPG

Neke su potpuno uništene, a neke još uvek čuvaju svoje mesto.
 
fff8a064a6a0b09fd652e380c72c0624.jpg

Sokobanja

Vodenica potočara u selu Vrmdža kod Sokobanje, stara 120 godina, melje punom snagom
jer je sedamdesetjednogodišnji Mija Nikolić pre 8 godina rešio da je vrati u život i pored nje
sa porodicom otvori etno-restoran, javlja Anadolu Agency (AA).
Planinari, izletnici, ali i oni iz inostranstva koji su za živopisnu prirodu sela, gde se seoski
turizam ubrzano razvija, saznali na internetu, redovni su gosti deda-Mijine vodenice. U podnožju planine Rtanj mogu da kupe sveže mleveno pšenično, kukuruzno i heljdino brašno, a u restoranu
da okuse domaće specijalitete.
“Pravimo gibanicu od sukanih kora, proju, kačamak... Sve to od našeg brašna sa vodenice i
našeg žita sa imanja“, kaže deda Mija.
thumbs_b_c_7f6f7b5907d3737f360f6fa19269f17b.jpg

„Potočara nema veliku snagu, ne greje se, pa zato zrnevlje ne gubi svojstva, ni hranljiva, ni ona koja daju ukus. Vodenica melje 24 sata, a uvek izlazi hladno brašno. U tome je stvar“, objašnjava vodeničar.
 
Neobične priče iz vodenice koja melje već vek i po

uzice vodenica stevan bojovic_100417_Ras foto Milos Cvetkovic 009
FOTO: MILOŠ CVETKOVIĆ / RAS SRBIJA
Bezmalo vek i po ima kad je neki Badža Bojo kraj Đetinje kod Sevojna digao vodenicu da sa kamenog mlina čeljad kačamakom nahrani, a odavde se i danas širi miomiris taze proje.

Preci Stevana Bojovića obnovili su vodenicu 1911.
- Bog ti pomogo! Zdravlje? Da čuknem u drvo... Šta bi - bi, i dobro bi - dočeka nas od samlevenog žita prašnjav Stevan Bojović, Badžov čukununuk, jedan od naslednika starog mlina.

Unutra stalo vreme. Zaustavilo se još 1911, kad su Stevanovi đedovi umesto daščare, koju odavde sa valjaricom za izvlačenje sukna odnese poplava, sazidali vodenicu od čvrstog materijala.
Stevanu je osamdeseta. I dan-danas melje žito i pamti kad je mleo ispod zabranjenog žita.
- Kad bi vodenica znala da priča - banu Jevto Sokić, komšija Steva vodeničara.

Na zidu slika Save Savanovića, vampira iz legende koji je posle smrti noćevao u vodenici u Zarožju.
- Starino... Je l‘ i kod tebe noću noćevaju vampiri? - nesvesno dirnusmo u tajnu vodenice.
A komšija Jevto jedva dočekao: "Pričaj de, Stevane, da se zna kako si mleo i žito i žene".
Kao voda koju mu jaz iz Đetinje nateruje na vodenički točak, Jevtovo začikavanje navede Steva da "otvori vrata vodenice".
- Vampiri nisu, ali vampirice jesu dolazile! I leptirice, i veštice, i vile! Doterane ulazile, brašnjave izlazile. Pitao me jutrom otac što sam noću ovako malo samleo, ja se branio "nije moglo više, stala Đetinja u ponoć"


(sa neta)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top