Od danas sam rešio da stvari gledam manje ideološki a više strateški, barem što se tiče politike. Dakle, ideologija je bitna jedino kao motivacioni faktor i koherentni element u održanju duha nacije. Ta ideologija može biti nacionalizam, evropejstvo, verski element, postmodernizam, klasna svest. Ima mnogo toga, što se mene tiče nije bitno koja ideologija vlada, bitno je da ona daje rezultate u praksi. Ljuti neprijatelj Ekrema Jevrića, Milan Beko, izjavio je kako Srbija nema nikakvu ideologiju i da je to veliki problem. Slažem se u potpunosti. Treba da gradimo nešto u šta će svi čvrsto verovati, ili barem dve trećine naroda.
Pored ideologije, bitni su sila i resursi. Mnogi pominju ekonomiju kao ključni piokretač, ali ekonomija ne može da funkcioniše bez ideologije, sile i resursa. Jednostavno ne može niti je ikad mogla, niti igde postoji primer u suprotno.
Ovde na ovoj temi ćemo se zadržati na resursima. Koliko su oni bitni jednostavno se vidi na primeru Norveške, koja je pre drugog svetskog rata bila jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi, a danas je najbogatija, ili u top 3.
Šta mi imamo od resursa? Nafte i energenata imamo dovoljno za naše potrebe, nešto manje a nešto više. Nešto od toga moramo da uvozimo, a pojedine stvari imamo čak i za neki sitan izvoz (struja), koji je opet nedovoljan za neku ozbiljnu priču.
U srednjem veku, ljudi su ratovali zbog soli. U Jugoslaviji je bilo nekoliko strateških centara za distribuciju soli, jedan u Dubrovniku, drugi u Drijevima na Neretvi, treći je bio Kotor, četvrti na ušću Bojane i peti Tuzla.
Danas kažu da će se ratovi u budućnosti voditi zbog vode. Koliko smo mi jaki na tom polju? Pitam pošto zaista nemam nikakve informacije o tome. Verovatno je Crna Gora možda i jača u tom polju od nas, pošto je Tara najčistija reka u Evropi, a i za Podgoricu sam čuo priču da im je voda iz gradskog vodovoda toliko dobra i čista da može komotno da se flašira i prodaje.
Što se tiče Srbije, dosta reka su zagađene. Za gradski vodovod znam da pojedini gradovi imaju problem sa tim. Što se tiče mog grada, znam da je voda ispravna hemijski i bakteriološki, može komotno da se pije, ali da na duže staze može da ti se javi pesak ili kamenac u organizmu, u zavisnosti od otpornosti organizma.
Kako stojimo što se tiče vode? Može li voda biti naša šansa?
A čak i da smo dobri u tome, to ništa ne znači jer sve mogu da razgrabe domaći tajkuni i stranci, pa da običan građanin ne vidi nikakve vajde od toga.
Pored ideologije, bitni su sila i resursi. Mnogi pominju ekonomiju kao ključni piokretač, ali ekonomija ne može da funkcioniše bez ideologije, sile i resursa. Jednostavno ne može niti je ikad mogla, niti igde postoji primer u suprotno.
Ovde na ovoj temi ćemo se zadržati na resursima. Koliko su oni bitni jednostavno se vidi na primeru Norveške, koja je pre drugog svetskog rata bila jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi, a danas je najbogatija, ili u top 3.
Šta mi imamo od resursa? Nafte i energenata imamo dovoljno za naše potrebe, nešto manje a nešto više. Nešto od toga moramo da uvozimo, a pojedine stvari imamo čak i za neki sitan izvoz (struja), koji je opet nedovoljan za neku ozbiljnu priču.
U srednjem veku, ljudi su ratovali zbog soli. U Jugoslaviji je bilo nekoliko strateških centara za distribuciju soli, jedan u Dubrovniku, drugi u Drijevima na Neretvi, treći je bio Kotor, četvrti na ušću Bojane i peti Tuzla.
Danas kažu da će se ratovi u budućnosti voditi zbog vode. Koliko smo mi jaki na tom polju? Pitam pošto zaista nemam nikakve informacije o tome. Verovatno je Crna Gora možda i jača u tom polju od nas, pošto je Tara najčistija reka u Evropi, a i za Podgoricu sam čuo priču da im je voda iz gradskog vodovoda toliko dobra i čista da može komotno da se flašira i prodaje.
Što se tiče Srbije, dosta reka su zagađene. Za gradski vodovod znam da pojedini gradovi imaju problem sa tim. Što se tiče mog grada, znam da je voda ispravna hemijski i bakteriološki, može komotno da se pije, ali da na duže staze može da ti se javi pesak ili kamenac u organizmu, u zavisnosti od otpornosti organizma.
Kako stojimo što se tiče vode? Može li voda biti naša šansa?
A čak i da smo dobri u tome, to ništa ne znači jer sve mogu da razgrabe domaći tajkuni i stranci, pa da običan građanin ne vidi nikakve vajde od toga.
Poslednja izmena:
