Vlasi — balkanski fenomen

Откуд ти то да је трансхуманство етничко oбележје? Кажеш да Аромуни се баве трансхуманством а Меглено-Румуни не? Погледај мапу трансхуманства на Балкану:

neMxqBc.jpg


Заправо трансхуманство је једна од историјских привредних делатности свих народа који живе у планинама и долинама. Познато је у Великој Британији, Шпанији, Француској, Скандинавији, Италији, Афгани
Za razliku od svojih susjeda Karakačana, Cincara i Faršeriota Meglenski Vlasi nisu nomadski stočari nego sjedilački seljaci koji žive od agrara https://hr.wikipedia.org/wiki/Meglenski_Vlasi

Срби имају три матичне државе, али ово није тема о Србима, нити има везе то што пишеш, тако да нећу да трошим време на то.

Свака од тих етничких група себе међусобно зове "Римљанима" или "Романима". Власи у Србији себе зову - Рум'њи или Влахи, Цинцари себе зову - Арм'њи, Мегленски Власи - Влаши, а истарски Власи - Румери или Влаши.
Јесте. Ниједна балканска романофона група ван Румуније не зове себе Романима како Румуни зову сами себе. Најближи називу који за себе користе Румуни имају источносрбијански Власи који себе зову Руманима, разлика је дакле у једном слову (Роман-Руман). Називи Романи, Румани и Румери очито потичу од припадности њихових предака Источном Римском Царству које су Грци називали Романија а Турци Румелија, а које ми погрешно зовемо Византијом. Грчки дијалект којим говоре понтијски Грци се зове Ромеика и сматра се да је тај дијалект најближи грчком језику који се користио у Источном Римском Царству или тзв. Византији као званични. Понтијски Грци свој језик не зову грчким него ромејиком, иако је са лингвистичке тачке то један архаични грчки дијалект https://greekreporter.com/2023/02/23/romeyka-ancient-greek-dialect-turkey/
Ниједан романофони народ ван Балкан не зове себе именом које су основи има Рим.

@guslar1389 Рамањи је један од два назива које Цинцари користе за се себе, други је Армањи који је чешћи. Због доминације назива Армањи међу Цинцарима су изведенени назив Арумуни и Aromanians (на енглеском) за њих. Цинцари је назив који користе Срби, а Грци и Македонци их зову Власима. Грци су Цинцаре које као што рекох укупно зову Власима раздвојили на 2 групе: на Куцовлахе и Арванитовлахе (према њиховом географском положају, ношњама које су имали и још неким стварима).
Цинцари звој језик зову Armâneashti / Limba armâneasca.

 
Poslednja izmena:
Јесте. Ниједна балканска романофона група ван Румуније не зове себе Романима како Румуни зову сами себе. Најближи називу који за себе користе Румуни имају источносрбијански Власи који себе зову Руманима, разлика је дакле у једном слову (Роман-Руман).
Необавештен си а и не знаш не један од језика о којима овде пишеш. На румунском Români је учени облик a Rumâni народни облик исте речи. Према језикословним правилима еволуције румунског језика из латинског, народни облик Rumân је током векова еволуирао из латинског Romanus што на латинском значи Римљанин. На румунском постоји јасна разлика између Români и Romani, тако да Румуни себе не називају Римљанима премда сматрају Римљане једним од својих предака.

Разлика између Румуна и источнострбијанских Влаха стоји у томе што су ови други дубоко посрбљени а њихови интелектуалци већ одавно не користе матерњи језик. То је последица два века живота у српској држави где им је ускраћено основно образовање, богослужје и медије на матерњем румунском.


Називи Романи, Румани и Румери очито потичу од припадности њихових предака Источном Римском Царству које су Грци називали Романија а Турци Румелија, а које ми погрешно зовемо Византијом. Грчки дијалект којим говоре понтијски Грци се зове Ромеика и сматра се да је тај дијалект најближи грчком језику који се користио у Источном Римском Царству или тзв. Византији као званични. Понтијски Грци свој језик не зову грчким него ромејиком, иако је са лингвистичке тачке то један архаични грчки дијалект https://greekreporter.com/2023/02/23/romeyka-ancient-greek-dialect-turkey/
Ниједан романофони народ ван Балкан не зове себе именом које су основи има Рим.
Па добро, ако су Румуни и остали Власи примили своје етничко име од Византинаца од кога су примили романски језик? Византинци су говорили грчки.

@guslar1389 Рамањи је један од два назива које Цинцари користе за се себе, други је Армањи који је чешћи. Због доминације назива Армањи међу Цинцарима су изведенени назив Арумуни и Aromanians (на енглеском) за њих. Цинцари је назив који користе Срби, а Грци и Македонци их зову Власима. Грци су Цинцаре које као што рекох укупно зову Власима раздвојили на 2 групе: на Куцовлахе и Арванитовлахе (према њиховом географском положају, ношњама које су имали и још неким стварима).
Цинцари звој језик зову Armâneashti / Limba armâneasca.

Разлика између Români и Armâñi је последица метатезе ликвида.
 
Poslednja izmena:
Необавештен си а и не знаш не један од језика о којима овде пишеш. На румунском Români је учени облик a Rumâni народни облик исте речи. Према језикословним правилима еволуције румунског језика из латинског, народни облик Rumân је током векова еволуирао из латинског Romanus што на латинском значи Римљанин. На румунском постоји јасна разлика између Români и Romani, тако да Румуни себе не називају Римљанима премда сматрају Римљане једним од својих предака.

Разлика између Румуна и источнострбијанских Влаха стоји у томе што су ови други дубоко посрбљени а њихови интелектуалци већ одавно не користе матерњи језик. То је последица два века живота у српској држави где им је ускраћено основно образовање, богослужје и медије на матерњем румунском.



Па добро, ако су Румуни и остали Власи примили своје етничко име од Византинаца од кога су примили романски језик? Византинци су говорили грчки.


Разлика између Români и Armâñi је последица метатезе ликвида.
За Роман-Руман се могу делимично сложити. Источносрбијански Власи илити Румани су уосталом дошли из данашње Румуније између 1718. и 1739. године и од тамо су донели своје руманско име, а назив Власи су касније усвојили од Срба. О. и У. су сродни гласови. Моји преци из Далмације су у многим речима уместо стандардног О изговарали У, нпр. говорили су: смуква, муј (мој), муја (моја), дунеси, слумио, муре (може), куњ, нуга, муст (мост), нусити, нуж (нож), нужице (ножице тј. маказе) итд. Једино у Далмацији, Лици и делу Босанске Крајине је постојало то 'укање' код Срба.
Да је и верзије Роман (а не само Руман) било међу романофонима у данашњој Румунији вековима пре формирања Румуније указује назив Ţara Românească назив за кнежевину Влашку.

Византија и Византијци нису никад постојали, те називе је смислио један немачки историчар у 16-ом веку. Оно што ми погрешно зовемо Византија је било Источно Римско Царство или Романија како су га Грци звали, а грчки становници те државе су били познати као Ромеји https://sh.wikipedia.org/wiki/Romeji
У Источном Римском Царству односно РомАнији како Грци акцентују до 7. века службени језик је био латински, а од 7. века до пада Цариграда 1453. грчки. Грци су у средњем веку себе сматрали директним наследницима Рима у политичком смислу, нарочото њихова елита. Зато су себе називали Ромејима. И били су у праву, јербо су све 1453. имали континуитет са Римским царством. Романофони Балканци своја имена Романи, Румани, Рамани, Румери и сл.. дугују припадности РомАнији тј. Источном Римском Царству које ми погрешно називамо Византијом. Латински језик су њихови преци примили наравно још док је Римско царство било јединствено. Римско/ромајско име су Грци чували до 1453. а на територијама Западног Римског Царства римско име се изгубило 476. године кад је падом Рима пропао западни део царства. Зато ниједан западни романофони народ не зове себе по Риму, већ се зову: Французи, Шпанци, Португалци, Арагонци, Кастиљанци, Корзиканци, Валонци, Италијани, Сицилијанци, Сардињани итд. Романофони преци Румуна, Цинцара и других романофоних Балканаца су живели у Источном Римском Царству до развијеног и касног средњег века.

Kао што сам рекао понтијски Грци свој језик зову Ромеика а он није романски, него архаични грчки дијалект. За Грке из Турске постоји назив Рум.



@Slavan
 
Za razliku od svojih susjeda Karakačana, Cincara i Faršeriota Meglenski Vlasi nisu nomadski stočari nego sjedilački seljaci koji žive od agrara https://hr.wikipedia.org/wiki/Meglenski_Vlasi


Јесте. Ниједна балканска романофона група ван Румуније не зове себе Романима како Румуни зову сами себе. Најближи називу који за себе користе Румуни имају источносрбијански Власи који себе зову Руманима, разлика је дакле у једном слову (Роман-Руман). Називи Романи, Румани и Румери очито потичу од припадности њихових предака Источном Римском Царству које су Грци називали Романија а Турци Румелија, а које ми погрешно зовемо Византијом. Грчки дијалект којим говоре понтијски Грци се зове Ромеика и сматра се да је тај дијалект најближи грчком језику који се користио у Источном Римском Царству или тзв. Византији као званични. Понтијски Грци свој језик не зову грчким него ромејиком, иако је са лингвистичке тачке то један архаични грчки дијалект https://greekreporter.com/2023/02/23/romeyka-ancient-greek-dialect-turkey/
Ниједан романофони народ ван Балкан не зове себе именом које су основи има Рим.

@guslar1389 Рамањи је један од два назива које Цинцари користе за се себе, други је Армањи који је чешћи. Због доминације назива Армањи међу Цинцарима су изведенени назив Арумуни и Aromanians (на енглеском) за њих. Цинцари је назив који користе Срби, а Грци и Македонци их зову Власима. Грци су Цинцаре које као што рекох укупно зову Власима раздвојили на 2 групе: на Куцовлахе и Арванитовлахе (према њиховом географском положају, ношњама које су имали и још неким стварима).
Цинцари звој језик зову Armâneashti / Limba armâneasca.
Тако имамо и међу Словенима појмове, па и народе (и државе) чија су национална имена изведена из тог општег појма.

Словеначки језик се на словеначком назива: slovenski jezik (slovenščina), а словачки: slovaški jezik
Словачки језик се на словачком назива: slovenský jazyk (slovenčina), а словеначки: slovinský jazyk

Дакле, Словенци и Словаци исто називају матерњи језик.

Како Николаје Јорга наводи, романофона популација је у Византији (Романији) као и гркофона била укључена у општи назив Ρωμαιοι („Ромеи“ у смислу „Римљани“).
Nicolae Iorga, Les plus anciens états slavo-roumains sur la rive gauche de Danube (VIIe siècle) în: „Revue des Études Slaves”, 1925.

Илије Гергел је написао студију о речи „Влах“ указујући на њено ромејско (римско-византијско) порекло. Према овом мишљењу, реч Влах се први пут појавила у Источном римском царству и проширила се у словенски и германски свет преко Викинга.
Ilie Gherghel, Câteva considerațiuni la cuprinsul noțiunii cuvântului "Vlach", București, 1920.

У једној књизи која представља покушај румунске пропаганде међу Цинцарима у 19. веку, аутор пише како је Влахе (Цинцаре) називао Ромејима у једној књизи из 1808. јер су они сами говорили како Ромеј значи Роман, али након што је поучен од образованог човека (у Угарској или Аустрији),
сада Влахе не назива Ромејима, јер то су Грци, већ "Римљанима" (Романима).
Gheorghe Constantin Rosa , Untersuchungen über die Romanier oder sogenannten Wlachen

Поређење румунски - цинцарски:
 
Тако имамо и међу Словенима појмове, па и народе (и државе) чија су национална имена изведена из тог општег појма.

Словеначки језик се на словеначком назива: slovenski jezik (slovenščina), а словачки: slovaški jezik
Словачки језик се на словачком назива: slovenský jazyk (slovenčina), а словеначки: slovinský jazyk

Дакле, Словенци и Словаци исто називају матерњи језик.

Како Николаје Јорга наводи, романофона популација је у Византији (Романији) као и гркофона била укључена у општи назив Ρωμαιοι („Ромеи“ у смислу „Римљани“).
Nicolae Iorga, Les plus anciens états slavo-roumains sur la rive gauche de Danube (VIIe siècle) în: „Revue des Études Slaves”, 1925.

Илије Гергел је написао студију о речи „Влах“ указујући на њено ромејско (римско-византијско) порекло. Према овом мишљењу, реч Влах се први пут појавила у Источном римском царству и проширила се у словенски и германски свет преко Викинга.
Ilie Gherghel, Câteva considerațiuni la cuprinsul noțiunii cuvântului "Vlach", București, 1920.

У једној књизи која представља покушај румунске пропаганде међу Цинцарима у 19. веку, аутор пише како је Влахе (Цинцаре) називао Ромејима у једној књизи из 1808. јер су они сами говорили како Ромеј значи Роман, али након што је поучен од образованог човека (у Угарској или Аустрији),
сада Влахе не назива Ромејима, јер то су Грци, већ "Римљанима" (Романима).
Gheorghe Constantin Rosa , Untersuchungen über die Romanier oder sogenannten Wlachen

Поређење румунски - цинцарски:
Јован Скилица 976. године помиње Влахе на подручју између Касторије и Преспе, ако се не варам то је први сачувани конкретан помен Влаха. То је подручје данашње тромеђе Грчке, Албаније и Северне Македоније, где и данас има Цинцара.
Апропо онога што си својевремено написао да је постојбина Цинцара историјска Македонија, као контра аргумент би неки узели Јиречекову линију (https://sr.wikipedia.org/wiki/Јиречекова_линија). Према којој је читава историјска Македонија била грчка зона културолошког утицаја током римске владавине, те се тамо није одвијала романизација него хеленизација локалног становништва. Да је Шоплук постојбина прото-Цинцара (и прото-Румуна) је само једна од теорија, неки сматрају да су лингвистички преци Цинцара и Румуна романизовани на централном Балкану на простору некадашње Дарданије и Горње Мезије.

Већина бројева 1-10 на цинцарском и румунском су идентични, а неколико врло слични.

Што се тиче Албанаца, међу њиховим базичним хаплогрупама има поприлично грана које вуку на исток Балкана. Односно имају поклапања са Бугарима и Румунима - која углавном падају у рани средњи век, а мање у антику (претежно касну) и развијени средњи век.
Ево испод пар таквих примера:
- R1b-BY218801 2 Албанца из Кукеша и Бугарин из Ћустендила TMRCA 1450 ybp https://www.yfull.com/tree/R-BY218801/
- R1b-Y37280* 3 Албанца из Албаније, 2 Бугарина из Благоевграда и 1 Бугарин из Габрова TMRCA 1400 ybp https://www.yfull.com/tree/R-Y37280*/
- E-BY95428 Албанац из Албаније и Бугарин из Старе Загоре TMRCA 1300 ybp https://www.yfull.com/tree/E-BY95428/
- E-Y227243* 2 Албанца из Албаније и Бугарин из Видина TMRCA 900 ybp https://www.yfull.com/tree/E-Y227243*/
- E-BY199965* 2 Албанца из Албаније (1 је из Валоне) и Румун из Клужа TMRCA 1650 ybp https://www.yfull.com/tree/E-BY199965*/ (притом један Албанац и Румун имају TMRC 800 година у низводној грани E-Y184639)
- E-BY5610 Албанац из Албаније, Румун из Васлуија и Бугарин из Плевена TMRCA 2000 ybp https://www.yfull.com/tree/E-BY5610/ (притом Албанац и Бугарин имају TMRCA 1800 ybp у низводној E-BY5607(
- J-Y82978 Албанац из Скадра, Бугарин и двојица Санџаклија TMRCA 1600 ybp https://www.yfull.com/tree/J-Y82978/
- J-Y191359 Aлбанац из Валоне, Албанац из Дибре и Румун из Ботошанија TMRCA 1000 ybp https://www.yfull.com/tree/J-Y191359/
- J-Y226157 два Албанца из Aлбаније и Бугарин TMRCA 1300 ybp https://www.yfull.com/tree/J-Y226157
ТМRCA је процењена удаљеност до првог заједничког патерналног претка.

@Q. in perpetuum hibernum @Mrkalj
 
Poslednja izmena:
Још једна варијанта румунског имена. У време комунистичке Румуније држава се звала:
Romînia - (Republica Populară Romînă)
онда је опет промењен правопис 1965. (а и званични назив државе):
România - (Republica Socialistă România)

page1-359px-Nicolae_Iorga_-_Istoria_industriilor_la_rom%C3%AEni.pdf.jpg
9789736245855-it.jpg
1680818690751.jpeg
 
Јован Скилица 976. године помиње Влахе на подручју између Касторије и Преспе, ако се не варам то је први сачувани конкретан помен Влаха. То је подручје данашње тромеђе Грчке, Албаније и Северне Македоније, где и данас има Цинцара.
Апропо онога што си својевремено написао да је постојбина Цинцара историјска Македонија, као контра аргумент би неки узели Јиречекову линију (https://sr.wikipedia.org/wiki/Јиречекова_линија). Према којој је читава историјска Македонија била грчка зона културолошког утицаја током римске владавине, те се тамо није одвијала романизација него хеленизација локалног становништва. Да је Шоплук постојбина прото-Цинцара (и прото-Румуна) је само једна од теорија, неки сматрају да су лингвистички преци Цинцара и Румуна романизовани на централном Балкану на простору некадашње Дарданије и Горње Мезије.
Јиречекова линија је замишљена линија из даље прошлости. Иде се у ту прошлост, а изостављају се романски утицаји из "ближе". Ту су и утицаји Латинског царства, Венеције, Ђенове. Једна занимљивост: почетком 16. века у главном граду Македоније - Солуну, језик који се најчешће могао чути је романски. То није био цинцарски, већ сефардски или ладино. Наравно, Сефарди-Јевреји се нису сматрали романским народом, али њихов матерњи језик је био романски. То је било пре пет векова. Све до почетка 20. века они ће бити најбројнија заједница у Солуну (премда је на просторима Грчке живела и друга јеврјска заједница - Ромањоти).

Има више помена Влаха, али не и њиховог језика. Цинцари су увек били део грчке културне сфере; и у граду који су подигли, њиховом највећем средишту Москопољу, они су отворили прву школу на грчком језику.
Већина бројева 1-10 на цинцарском и румунском су идентични, а неколико врло слични.
То је најсличније (слично је и у другим романским језицима), остало се значајно разликује.
Што се тиче Албанаца, међу њиховим базичним хаплогрупама има поприлично грана које вуку на исток Балкана. Односно имају поклапања са Бугарима и Румунима - која углавном падају у рани средњи век, а мање у антику (претежно касну) и развијени средњи век.
Ево испод пар таквих примера:
- R1b-BY218801 2 Албанца из Кукеша и Бугарин из Ћустендила TMRCA 1450 ybp https://www.yfull.com/tree/R-BY218801/
- R1b-Y37280* 3 Албанца из Албаније, 2 Бугарина из Благоевграда и 1 Бугарин из Габрова TMRCA 1400 ybp https://www.yfull.com/tree/R-Y37280*/
- E-BY95428 Албанац из Албаније и Бугарин из Старе Загоре TMRCA 1300 ybp https://www.yfull.com/tree/E-BY95428/
- E-Y227243* 2 Албанца из Албаније и Бугарин из Видина TMRCA 900 ybp https://www.yfull.com/tree/E-Y227243*/
- E-BY199965* 2 Албанца из Албаније (1 је из Валоне) и Румун из Клужа TMRCA 1650 ybp https://www.yfull.com/tree/E-BY199965*/ (притом један Албанац и Румун имају TMRC 800 година у низводној грани E-Y184639)
- E-BY5610 Албанац из Албаније, Румун из Васлуија и Бугарин из Плевена TMRCA 2000 ybp https://www.yfull.com/tree/E-BY5610/ (притом Албанац и Бугарин имају TMRCA 1800 ybp у низводној E-BY5607(
- J-Y82978 Албанац из Скадра, Бугарин и двојица Санџаклија TMRCA 1600 ybp https://www.yfull.com/tree/J-Y82978/
- J-Y191359 Aлбанац из Валоне, Албанац из Дибре и Румун из Ботошанија TMRCA 1000 ybp https://www.yfull.com/tree/J-Y191359/
- J-Y226157 два Албанца из Aлбаније и Бугарин TMRCA 1300 ybp https://www.yfull.com/tree/J-Y226157
ТМRCA је процењена удаљеност до првог заједничког патерналног претка.
Сада је питање како на основу данашњих података реконструисати етничку слику из прошлости.
 
Јиречекова линија је замишљена линија из даље прошлости. Иде се у ту прошлост, а изостављају се романски утицаји из "ближе". Ту су и утицаји Латинског царства, Венеције, Ђенове. Једна занимљивост: почетком 16. века у главном граду Македоније - Солуну, језик који се најчешће могао чути је романски. То није био цинцарски, већ сефардски или ладино. Наравно, Сефарди-Јевреји се нису сматрали романским народом, али њихов матерњи језик је био романски. То је било пре пет векова. Све до почетка 20. века они ће бити најбројнија заједница у Солуну (премда је на просторима Грчке живела и друга јеврјска заједница - Ромањоти).
Јиречекова линија је грубо замишљена граница између римске и грчке зоне утицаја на Балкана у оквиру Римског царства, није свакако свето писмо. Драч је по Јиречековој линији у грчкој зони (додуше није далеко од границе са римском зоном), а током средњег века Драч је имао романофоно становништво. Албанаца није било у Драчу у том периоду, али их је било у залеђу града (Кроја, Мат и околина). Што се тиче Македоније нарочито оне изворне која је данас у Грчкој, тамо би ипак требало да је био јачи грчки него римски утицај.

Има више помена Влаха, али не и њиховог језика. Цинцари су увек били део грчке културне сфере; и у граду који су подигли, њиховом највећем средишту Москопољу, они су отворили прву школу на грчком језику.
Скилица 976. године помиње Влахе на данашњим цинцарским стаништима. Нису сигурно пали с неба те године или коју годину раније, већ су били деценијама можда и вековима раније. Е сад јесу ли преци Цинцара романизовани баш у историјској Македонији у римско доба, или су у раном средњем веку ту дошли из неких севернијих крајева је дискутабилно. Постоји теорија да су преци Цинцара романизовани у историјској Македонији и да они потичу од античких Македонаца, Пеонаца и Епирота који су прешли на латински језик и да имају генетски уплив римских легионара или колониста који су долазили у контакт са староседеоцима Македоније и од којих су староседеоци примили латински језик. Постоји и теорија да су под притиском Словена у 7. веку преци Цинцара из данашњег Шоплука или са Косова и из централне Србије избегли на југ у македонске планине. Негде сам нашао податак да су тесалијски Власи наводно далеким пореклом из данашње југоисточне Србије, али не сећам се на основу чега постоји та индиција. Већина Грка тврди да су Цинцари романизовани Грци и да је њихов повратак грчком језику тј. њихова хеленизација од 19-ог века на овамо сасвим природна/нормална ствар. Тако Грци оправдавају асимилацију Цинцара у северној Грчкој. Данас у Грчкој има око 40.000 изјашњенкх Цинцара, а још неколико стотина хиљада њих постоји али се изјашњавају као Грци и све мање их зна цинцарски језик. Неки Грци кажу да Цинцари нису грчког порекла, него да су дошли на своја данашња станишта из Тракије у раном средњем веку (понеки чак каже да су дошли са Карпата).

Сада је питање како на основу данашњих података реконструисати етничку слику из прошлости.
Примери које сам навео (има их још) су поклапања по Y ДНК између Албанаца и Бугара и мање између Албанаца и Румуна у оквиру хаплогрупа R1b-Z2103, E-V13 и J2b-M241 (које заједно чине око 2/3 генетике данашњих Албанаца), а која падају углавном у рани средњи век и мање у антику и развијени средњи век. Што указује да би теорија о источнобалканском пореклу прото-Албанаца могла бити тачна. По Каплану Буровићи Албанце је из трачких планина у област Мат у данашњој централној Албанији довео бугарски цар Симеон крајем 9. или почетком 10. века као помоћне трупе приликом неког од његових похода на запад. Занимљиво је да у Мату и околини Кроје има најмање словенских топонима у читавој Албанији. Занимљиво је и постојање градића Бурел у области Мат (https://en.wikipedia.org/wiki/Burrel_(town) и планинске микрорегије Бурел близу Димитровграда на српско-бугарској граници (https://sr.wikipedia.org/wiki/Бурел_(Димитровград).
Теорија да прото-Албанци исходе од не-романизованог или полу-романизованог трачког племена Беса је од немачког историчара Готфрида Шрама (https://en.wikipedia.org/wiki/Bessi#Albanian_hypothesis). Албанолог Екрем Чабеј (1908-1980) иначе етнички Албанац је заступао источнобалканско од трачко порекло Албанаца. Буровић се поприлично позива на Чабеја.


@Demagogic @Q. in perpetuum hibernum
 
Дакле, овде има око 20 страница о овом немачком историчару и имену Византија, а ипак се такви неписмени коментари и даље појављују . А најчудније је што је сам аутор теме о Византији (који је један од бранилаца тезе о називу "Византија" у раном средњем веку) лајкнуо ову, благо речено, контроверзну изјаву ...
 
Poslednja izmena:
“[1795] After the French Revolution, the French intend to extend their ideas and interests to the East. The French consuls detect and seek among the modern Greeks, collaborators sensitive to their revolutionary and liberating calls. For obvious reasons, the Kodzabashis and priests are rejected and only the Vlachs of Morea (= Peloponnese) are proposed for any liberation-revolutionary movement. These Vlachs settled in the whole of Morea from Aetolia-Akarnania, after being forcibly relocated there from Vlachia (= Thessaly) by the emperors of the East."


Archives du Ministre du Affaires Etrangeres, Correspondance Consulaire Naplee de Romanie, 1778-1824, le 14 Messudor, an 6, f. 51v, 52r-. [Letter from "citizen" Roussel, vice consul, to the French general in charge of eastern affairs in Corfu.]
 
Јиречекова линија је грубо замишљена граница између римске и грчке зоне утицаја на Балкана у оквиру Римског царства, није свакако свето писмо. Драч је по Јиречековој линији у грчкој зони (додуше није далеко од границе са римском зоном), а током средњег века Драч је имао романофоно становништво. Албанаца није било у Драчу у том периоду, али их је било у залеђу града (Кроја, Мат и околина). Што се тиче Македоније нарочито оне изворне која је данас у Грчкој, тамо би ипак требало да је био јачи грчки него римски утицај.
Све ти је то један шири, заједнички круг и утицај Рима и Цариграда, Ватикана и Фанара.
Скилица 976. године помиње Влахе на данашњим цинцарским стаништима. Нису сигурно пали с неба те године или коју годину раније, већ су били деценијама можда и вековима раније. Е сад јесу ли преци Цинцара романизовани баш у историјској Македонији у римско доба, или су у раном средњем веку ту дошли из неких севернијих крајева је дискутабилно. Постоји теорија да су преци Цинцара романизовани у историјској Македонији и да они потичу од античких Македонаца, Пеонаца и Епирота који су прешли на латински језик и да имају генетски уплив римских легионара или колониста који су долазили у контакт са староседеоцима Македоније и од којих су староседеоци примили латински језик. Постоји и теорија да су под притиском Словена у 7. веку преци Цинцара из данашњег Шоплука или са Косова и из централне Србије избегли на југ у македонске планине. Негде сам нашао податак да су тесалијски Власи наводно далеким пореклом из данашње југоисточне Србије, али не сећам се на основу чега постоји та индиција. Већина Грка тврди да су Цинцари романизовани Грци и да је њихов повратак грчком језику тј. њихова хеленизација од 19-ог века на овамо сасвим природна/нормална ствар. Тако Грци оправдавају асимилацију Цинцара у северној Грчкој. Данас у Грчкој има око 40.000 изјашњенкх Цинцара, а још неколико стотина хиљада њих постоји али се изјашњавају као Грци и све мање их зна цинцарски језик. Неки Грци кажу да Цинцари нису грчког порекла, него да су дошли на своја данашња станишта из Тракије у раном средњем веку (понеки чак каже да су дошли са Карпата).
Постоје те различите тезе о којима смо писали. Осим одсуства података како су дошли из неких севернијих крајева, они сами сматрају Македонију постојбином и ту се јесу развили као етинчки ентитет. Културолошки су везани за Грке, тј. грчку културу и државни идентиет у чијем су формирању учестовали. Билингвалност је такође одлика Цинцара, пре свега цинцарско-грчка, коју су доносили и у нове средине у које су се досељавали. Концепт грчке нације је такав какав јесте и у њему су учествовали различити етнички елементи, тако да зависи и од самих Цинцара како се они одређују према њему. С Грцима Цинцари чине неку врсту условне дихотомије: једни су хеленски Ромеји, а други романски Ромеји. Тај најважнији елемент цинцарске особености је њихов романски језик, јер осим што што их издваја од говорника грчког, издваја их и од окружења које је језички нероманско.
Примери које сам навео (има их још) су поклапања по Y ДНК између Албанаца и Бугара и мање између Албанаца и Румуна у оквиру хаплогрупа R1b-Z2103, E-V13 и J2b-M241 (које заједно чине око 2/3 генетике данашњих Албанаца), а која падају углавном у рани средњи век и мање у антику и развијени средњи век. Што указује да би теорија о источнобалканском пореклу прото-Албанаца могла бити тачна. По Каплану Буровићи Албанце је из трачких планина у област Мат у данашњој централној Албанији довео бугарски цар Симеон крајем 9. или почетком 10. века као помоћне трупе приликом неког од његових похода на запад. Занимљиво је да у Мату и околини Кроје има најмање словенских топонима у читавој Албанији. Занимљиво је и постојање градића Бурел у области Мат (https://en.wikipedia.org/wiki/Burrel_(town) и планинске микрорегије Бурел близу Димитровграда на српско-бугарској граници (https://sr.wikipedia.org/wiki/Бурел_(Димитровград).
Теорија да прото-Албанци исходе од не-романизованог или полу-романизованог трачког племена Беса је од немачког историчара Готфрида Шрама (https://en.wikipedia.org/wiki/Bessi#Albanian_hypothesis). Албанолог Екрем Чабеј (1908-1980) иначе етнички Албанац је заступао источнобалканско од трачко порекло Албанаца. Буровић се поприлично позива на Чабеја.
По ономе што сам гледао (нека румунска исраживања) наводи се да су Румуни и Албанци генетски удљени.
 
It is obvious that the Romanian population does not descend from the Roman colonists left in Trajan’s Dacia; that is, the continuity in Dacia is a romantic, noble, but unrealistic conception. Lack of archaeological discoveries of Byzantine Christian churches and cemeteries until the 13th century in north of the Danube and the beginning of the western ones in the 11th century clearly, shows the coming of the Orthodox population from the southwest, a phenomenon that can be related to the claim of Stefan Dragutin (who may be through linguistic alteration “Negru Vodă,” as well as the Stefan honored in the royal hall of Radu the Great and by Muntenian singers).

It is likely that both the Wallachian dynasty and the Moldavian dynasty have direct genealogical links with this chain of northern Serbian kings. Stefan
Dragutin, the great usurper (both in southern Serbia by his younger brother Milutin and the son of the Angevin married to his Árpadian mother’s younger sister); Charles Robert of Anjou (1308-1342), because Katerina, present in Câmpulung chronicles as Negru Vodă’s wife is the older sister of Charles Robert of Anjou’s mother).

Thus we have an explanation for the art and architecture of the Romanian space, as well as for the whole Romanian Byzantine liturgical civilization. Adrian Andrei Rusu’s considerations about pagan Romans in the north of the Danube, arbitrarily postulated, and thus affirmed based on the reality of the non-existence of tombs and churches before the 11th – 12th centuries (Byzantine 13th century) definitively exclude ethnogenesis in the north of the Danube. It is impossible for the language developed by the Aromanians, for example, who have Christian continuity, to be identical with the language spoken by “Dacian-Romanians” who were supposed to have a vast pagan stage, according to the Cluj scientist trying to save continuity.

From this perspective, the immigrationist theory of Romanian ethnogenesis must be translated from the model of pastoral migration to the model of
aristocratic and royal migration.

The Greeks came to the north also as a result of this inertia from the ancient Dušanian space to the north, and therefore were never considered foreigners in
reality, but organically assimilated, as a process of rebuilding the Empire of Serbia and Romania entirely conceived by Dušan, intuited by N. Iorga as Byzantium after Byzantium.

The complexity of the phenomenon places us in the reality and takes us out of the primitivizing mythology of Trajan’s Dacian-Romans, pagans, in forests, to suddenly in the 14th century to rise royal, Slavic-Byzantine, and sophisticated.

02FC003FE167E80460BAEC4A12464D6049CE4A8B.jpg

Staretu, Stefan. Europe: Serbian Despotate of Srem and the Romanian Area: Between the 14th and the 16th Centuries: Derc Publishing House, USA 2018.
 
Ово је једна од најбољих епизода Квадратуре Круге коју сам гледао. Бави се децом избеглицама из Грчкe-Македоније и њиховим искуствима. Научио сам толико нових чињеница. Видео сам толико историјских снимака за које сам мислио да су изгубљени. То је веома емотиван сат. Препоручујем свима да гледају :)

 
По ономе што сам гледао (нека румунска исраживања) наводи се да су Румуни и Албанци генетски удљени.
Румуне је од Албанаца удаљио знатно јачи словенски генетски уплив. Кад би се Румунима и Албанцима уклониле базичне словенске хаплогрупе (I2-Y3120 и R1a-M458/Z80), преостале би биле заступљене у сличним процентима.
 
“[1795] After the French Revolution, the French intend to extend their ideas and interests to the East. The French consuls detect and seek among the modern Greeks, collaborators sensitive to their revolutionary and liberating calls. For obvious reasons, the Kodzabashis and priests are rejected and only the Vlachs of Morea (= Peloponnese) are proposed for any liberation-revolutionary movement. These Vlachs settled in the whole of Morea from Aetolia-Akarnania, after being forcibly relocated there from Vlachia (= Thessaly) by the emperors of the East."


Archives du Ministre du Affaires Etrangeres, Correspondance Consulaire Naplee de Romanie, 1778-1824, le 14 Messudor, an 6, f. 51v, 52r-. [Letter from "citizen" Roussel, vice consul, to the French general in charge of eastern affairs in Corfu.]


The most widespread term in mainland Greece is the Vlach term broasca > braska, which is a term of Late Latin origin (which also occurs in some Western Romance languages/dialects: Old French bruesche, Milanese Lombard brosco).

"Mysteriously", the Vlach term braska covers an extensive portion of the Peloponnese.

Најраспрострањенији термин у континенталној Грчкој је влашки термин broasca > brasca, појам каснолатинског порекла (који се јавља и у неким западнороманским језицима/дијалектима: старофранцуски bruesche, миланскo ломбардски brosco).

[влашки израз браска покрива велики део Пелопонеза.]
 
Наиђох на занимљиве податке о положају Влаха у петнаестом веку у Османском Царству. Наиме реч је о Власима у Херцеговини.

http://srbiubih.com/vladimir-petrovic-srbi-vlasi-kao-stanovnistvo-hercegovine/

Ако сам добро схватио Срби су били раја и имали разне обавезе према Османском Царству али те обавезе нису укључиле војну делатност. Другим речима раја није била део османске војне моћи. За разлику од раје, Власи су били дужни да у случају рата из сваких десет кућа издвајају по једног ескинџију који би се борио на страни Турака. Ескинџија је био лак коњаник, извиђач, нападач

https://en.wikipedia.org/wiki/Akinji
 
Дурмитор, Ципитор и Виситор су три од највиших планинских врхова у Црној Гори. Изгледа да су они средњовековни Срби сточарског сталежа који су их тако назвали били не само чобани него и песници.

На румунском Дурмитор, Ципитор и Виситор значе Успавани, Удремљени и Усањани. А шта значе на српском?
Kad je nastao rumunski i ko ga je govorio?
 
Ниједан романофони народ ван Балкан не зове себе именом које су основи има Рим.
Рамањи је један од два назива које Цинцари користе за се себе, други је Армањи који је чешћи.
Наравно да нема везе са Римом нити икаквим Ромејима нити романоидима.
Назив им је потекао из њихове старе вере, коју су заборавили
 

The most widespread term in mainland Greece is the Vlach term broasca > braska, which is a term of Late Latin origin (which also occurs in some Western Romance languages/dialects: Old French bruesche, Milanese Lombard brosco).

"Mysteriously", the Vlach term braska covers an extensive portion of the Peloponnese.

Најраспрострањенији термин у континенталној Грчкој је влашки термин broasca > brasca, појам каснолатинског порекла (који се јавља и у неким западнороманским језицима/дијалектима: старофранцуски bruesche, миланскo ломбардски brosco).

[влашки израз браска покрива велики део Пелопонеза.]

I geg Albanci kazu zhabë
 

Back
Top