Vlasi — balkanski fenomen

Свака од тих етничких група себе међусобно зове "Римљанима" или "Романима". Власи у Србији себе зову - Рум'њи или Влахи, Цинцари себе зову - Арм'њи, Мегленски Власи - Влаши, а истарски Власи - Румери или Влаши.

Jer poticu od jednog romanskog plemena.
 
Ма 'ајде... који то још народ потиче од једног племена?! Они су и унутар својих група измешани, а камоли овако. Некад баш одвалиш нешто несувисло.

U istom duhu kako su svi Srbi potjekli od jednog srpskog plemena. Naravno je bilo mjesanja ali nekada su vlasi/rumuni kako god se nazivali, bili jedan ujedinjen narod na Balkanu.
 
kada je ovo bilo?
Greška Kriči.)

Kriči su pleme koje potiče iz Stare Hercegovine, današnje Crne Gore. Kričke ili Kriči su bili staro Srpsko ili Gotsko pleme, često nazivano vlasima koje je nastanjivalo prostor od Banjana na jugu do Kremne na sjeveru a sjedište im je bila Jezerska visoravan (gdje su im bili katuni) i oko srednjeg toka rijeke Tare. U smislu porjekla postoje mnoga nagađanja prije svega da se ne radi o Slovenima - Srbima, što suštinski nije tačno već se radi o polunomadima koji su prihvatili i donekle primili rimsku kulturu. Njih je u srednjem vijeku potisnulo pleme Drobnjaka tokom 15. veka (a koji su uglavnom i širili glasine da se ne radi o Srbima). Za vrijeme turske vladavine ali i ranije u staroj Hercegovini je postojala nahija Kričak, koja je obuhvatala potes od današnjeg sela Kosanice do Selca u opštini Prijepolje sa sjedištem nahije u utvrđenju Koznik Koznik kod Pljevalja. Smatra se takođe da su Kriči su vremenom nestali u ovim krajevima, a ustvari su promijenili prezimena (npr. Bujaci u Gajeviće, i sl), dok je veliki broj odselio u druge krajeve pogotovo u vojnu krajinu. Sela Kričke postoje u Dalmaciji (Kričke kod Drniša) i u zapadnoj Slavoniji (Kričke kod Novske i Kričke kod Pakraca). Prezime postoji još u selu Bratiškovci u Dalmaciji i Kljevci kod Sanskog Mosta u Bosni.I u selu Mlaka u Zapadnoj Slavoniji.

Prostirali su se na sjeveru Crne Gore, a njihovo sjedište je bilo kod današnjih Pljevalja, lokalizirano na današnji Kričak između Pljevalja i Bijelog Polja, odnosno Vaškovo, Gorice, Maoče, Mataruge, Kozica, Kamena Gora i dr. Staro ime Kolašina je po mogućnosti bilo "Kričak", te su se Kolašinci zvali "Kričkovići". Po tradiciji, poslije krvavih borbi, oko katuna i ispaše Drobnjaci su Kriče sa Jezera potisli krajem XIV veka. Jedan dio kriča sebe zove Mataruzima.

Porijeklo kričkoga imena je neutvrđeno. Vjerovatno je da su im naziv dala okolna plemena, jer su u borbama ispuštali glasne krike tj. kričali. Ali je sasvim sigurno da su i po kulturi i po običajima bili donekle usamljeni, pa bo to moglo da se tumači kao krik vapijućeg..

Potomci sloveniziranih i slovenskih Kričana su opstali u svojoj domovini jedino kod Levertare u opštini Pljevlja, gdje žive kao pravoslavci i muslimani, i svoju podvojenost duguju dugotrajnom nemiješanju starinaca i doseljenika. Odijelom koje nose, oni se vidno razlikuju od svih Drobnjaka.

Uspomenu na iščezlo kričačko pleme na Sinjajevini ukazuju Kričak i Kričačko polje i još po neki lokalitet, kao i prezime Kričković koje postoji u tom kraju. Na kričačku emigraciju ukazuju Kričina u Bribiru u Dalmaciji, selo Kričke u Drnišu, dva sela Kričke u okolini Pakraca u Slavoniji u Buču i Čagliću i mjesto Kričići u okolini Jajca, koje su najvjerojatnije ostavile dobjeglice od Turaka.

Sami izvori o Kričima i njihovim spomenima su vrlo oskudni. Oko 1300. godine se u crnogorskim krajevima javlja osobno ime Kričak, a prvi spomen mjesta Krička je od Dubrovčana iz 1453. godine, kada se spominju braća Dobrija i Đurađ Nenadići iz tog naselja. Prema turskom defteru 1477. godine se u hercegovačkom sandžaku javlja nahija Kričak sa pet katuna (džemata) od kojih je jedan na ime domaćeg kneza Jarosava, a drugi na ime Nikole Kričkova. 1492. godine zapisan je jedan David Kričković iz dalmatinskih
 
Не заборави да је тај део данашње Румуније био под Аустро-Угарском те да су тамо неколико векова сви православци -- не само Срби -- били под српском црквом а српски попови су давали српска имена и презимена.
 
Не заборави да је тај део данашње Румуније био под Аустро-Угарском те да су тамо неколико векова сви православци -- не само Срби -- били под српском црквом а српски попови су давали српска имена и презимена.
Nije to u današnjoj Rumuniji, nego u Srbiji. Radi se o selu Sutjesci kod Sečnja. U selu postoje 2 pravoslavna groblja. Mlađe srpsko koje su formirali srpski kolonisti uglavnom iz Dalmacije nakon WW2, i starije rumunsko koje datira iz habzburških vremena. Na nadgrobnim spomenicima na rumunskom groblju ima tipičnih srpskih imena i prezimena ispisanih rumunskom verzijom latinice: Petrović, Popović, Milan, Miloš, Stojan, Ognjan, Zorka itd. Srbi Dalmatinci su nakon 1945. kolonizovani u to većinski rumunsko selo, ali se postavlja pitanje jesu li ti Rumuni pravi Rumuni ili porumunjeni Srbi. Sudeći po navedenim imenima i prezimenima tamošnji Rumuni su bar delimično srpskog porekla. U Sutjesci su danas većina Srbi potomci dalmatinskih i drugih dinarskih kolonista nakon 1945, ali ima i značajan udeo Rumuna oko 28%.


@Q. in perpetuum hibernum @Slavan @guslar1389 @RickRoss @Mrkalj @Perperius
 
Nije to u današnjoj Rumuniji, nego u Srbiji. Radi se o selu Sutjesci kod Sečnja. U selu postoje 2 pravoslavna groblja. Mlađe srpsko koje su formirali srpski kolonisti uglavnom iz Dalmacije nakon WW2, i starije rumunsko koje datira iz habzburških vremena. Na nadgrobnim spomenicima na rumunskom groblju ima tipičnih srpskih imena i prezimena ispisanih rumunskom verzijom latinice: Petrović, Popović, Milan, Miloš, Stojan, Ognjan, Zorka itd. Srbi Dalmatinci su nakon 1945. kolonizovani u to većinski rumunsko selo, ali se postavlja pitanje jesu li ti Rumuni pravi Rumuni ili porumunjeni Srbi. Sudeći po navedenim imenima i prezimenima tamošnji Rumuni su bar delimično srpskog porekla. U Sutjesci su danas većina Srbi potomci dalmatinskih i drugih dinarskih kolonista nakon 1945, ali ima i značajan udeo Rumuna oko 28%.


@Q. in perpetuum hibernum @Slavan @guslar1389 @RickRoss @Mrkalj @Perperius
Па чуо си за израз "повласити", а у новије доба од постанка румунске државе, они су Румуни. Словенски елемент је један од основа румунске етногенезе.
 
Nije to u današnjoj Rumuniji, nego u Srbiji. Radi se o selu Sutjesci kod Sečnja. U selu postoje 2 pravoslavna groblja. Mlađe srpsko koje su formirali srpski kolonisti uglavnom iz Dalmacije nakon WW2, i starije rumunsko koje datira iz habzburških vremena. Na nadgrobnim spomenicima na rumunskom groblju ima tipičnih srpskih imena i prezimena ispisanih rumunskom verzijom latinice: Petrović, Popović, Milan, Miloš, Stojan, Ognjan, Zorka itd. Srbi Dalmatinci su nakon 1945. kolonizovani u to većinski rumunsko selo, ali se postavlja pitanje jesu li ti Rumuni pravi Rumuni ili porumunjeni Srbi. Sudeći po navedenim imenima i prezimenima tamošnji Rumuni su bar delimično srpskog porekla. U Sutjesci su danas većina Srbi potomci dalmatinskih i drugih dinarskih kolonista nakon 1945, ali ima i značajan udeo Rumuna oko 28%.


@Q. in perpetuum hibernum @Slavan @guslar1389 @RickRoss @Mrkalj @Perperius
Да, у праву си, то јесте село Сутјеска (право име Сарча је било промењено после Другог Светског Рата) и налази се у данашњој Србији. Али то не мења шта сам написао: пре краја деветнаестог века Румуни који су живели у тадашњем Аустроугарском царству су били неколико векова под српском црквом а српски попови су давали српска имена и презимена.

Ја лично познајем Румуне из српског дела Баната презимена Томић, Николајевић, Петровић као што и имена Станко, Милан, Ненад, који немају никакво сећање да су њихови преци били асимиловани од Румуна него дају објашњење које сам горе поставио.

Овим не оспоравам да је током историје било знатан број Срба на територији данашње Румуније и да се велики број румунизовао нарочито под савременом румунском државом. Али имена на гробља која тај видео спомиња су последица старијих историјских догађаја.
 
Greška Kriči.)

Kriči su pleme koje potiče iz Stare Hercegovine, današnje Crne Gore. Kričke ili Kriči su bili staro Srpsko ili Gotsko pleme, često nazivano vlasima koje je nastanjivalo prostor od Banjana na jugu do Kremne na sjeveru a sjedište im je bila Jezerska visoravan (gdje su im bili katuni) i oko srednjeg toka rijeke Tare. U smislu porjekla postoje mnoga nagađanja prije svega da se ne radi o Slovenima - Srbima, što suštinski nije tačno već se radi o polunomadima koji su prihvatili i donekle primili rimsku kulturu. Njih je u srednjem vijeku potisnulo pleme Drobnjaka tokom 15. veka (a koji su uglavnom i širili glasine da se ne radi o Srbima). Za vrijeme turske vladavine ali i ranije u staroj Hercegovini je postojala nahija Kričak, koja je obuhvatala potes od današnjeg sela Kosanice do Selca u opštini Prijepolje sa sjedištem nahije u utvrđenju Koznik Koznik kod Pljevalja. Smatra se takođe da su Kriči su vremenom nestali u ovim krajevima, a ustvari su promijenili prezimena (npr. Bujaci u Gajeviće, i sl), dok je veliki broj odselio u druge krajeve pogotovo u vojnu krajinu. Sela Kričke postoje u Dalmaciji (Kričke kod Drniša) i u zapadnoj Slavoniji (Kričke kod Novske i Kričke kod Pakraca). Prezime postoji još u selu Bratiškovci u Dalmaciji i Kljevci kod Sanskog Mosta u Bosni.I u selu Mlaka u Zapadnoj Slavoniji.

Prostirali su se na sjeveru Crne Gore, a njihovo sjedište je bilo kod današnjih Pljevalja, lokalizirano na današnji Kričak između Pljevalja i Bijelog Polja, odnosno Vaškovo, Gorice, Maoče, Mataruge, Kozica, Kamena Gora i dr. Staro ime Kolašina je po mogućnosti bilo "Kričak", te su se Kolašinci zvali "Kričkovići". Po tradiciji, poslije krvavih borbi, oko katuna i ispaše Drobnjaci su Kriče sa Jezera potisli krajem XIV veka. Jedan dio kriča sebe zove Mataruzima.

Porijeklo kričkoga imena je neutvrđeno. Vjerovatno je da su im naziv dala okolna plemena, jer su u borbama ispuštali glasne krike tj. kričali. Ali je sasvim sigurno da su i po kulturi i po običajima bili donekle usamljeni, pa bo to moglo da se tumači kao krik vapijućeg..

Potomci sloveniziranih i slovenskih Kričana su opstali u svojoj domovini jedino kod Levertare u opštini Pljevlja, gdje žive kao pravoslavci i muslimani, i svoju podvojenost duguju dugotrajnom nemiješanju starinaca i doseljenika. Odijelom koje nose, oni se vidno razlikuju od svih Drobnjaka.

Uspomenu na iščezlo kričačko pleme na Sinjajevini ukazuju Kričak i Kričačko polje i još po neki lokalitet, kao i prezime Kričković koje postoji u tom kraju. Na kričačku emigraciju ukazuju Kričina u Bribiru u Dalmaciji, selo Kričke u Drnišu, dva sela Kričke u okolini Pakraca u Slavoniji u Buču i Čagliću i mjesto Kričići u okolini Jajca, koje su najvjerojatnije ostavile dobjeglice od Turaka.

Sami izvori o Kričima i njihovim spomenima su vrlo oskudni. Oko 1300. godine se u crnogorskim krajevima javlja osobno ime Kričak, a prvi spomen mjesta Krička je od Dubrovčana iz 1453. godine, kada se spominju braća Dobrija i Đurađ Nenadići iz tog naselja. Prema turskom defteru 1477. godine se u hercegovačkom sandžaku javlja nahija Kričak sa pet katuna (džemata) od kojih je jedan na ime domaćeg kneza Jarosava, a drugi na ime Nikole Kričkova. 1492. godine zapisan je jedan David Kričković iz dalmatinskih
u Krusevcu postoji porodica Kricak, jedan od njih mi je bio kolega na poslu, negde 1990g...doselili se 1984g....
 
Скоро ништа нисам разумео. Мада мелодија и ношња су аромунска, језик мени звучи грчким.
Ето теби звучи грчки, а ја сам разумео нешто, али је ово показатељ колико се цинцарски језик значајно разликује од румунског. Уопште: обичаји, музика, ношња, култура, а и само порекло се значајно разликују; оно што је најсличније је управо језик.
 
Ето теби звучи грчки, а ја сам разумео нешто, али је ово показатељ колико се цинцарски језик значајно разликује од румунског. Уопште: обичаји, музика, ношња, култура, а и само порекло се значајно разликују; оно што је најсличније је управо језик.
Шта значи ако си ти нешто разумео? Ти знаш аромунски?
 
Скоро ништа нисам разумео. Мада мелодија и ношња су аромунска, језик мени звучи грчким.
И говор овог чиче са овог видеа прилично од румунског језика, приметим то иако нисам говорник ни румунског ни арумунског/цинцарског.


@Slavan
 
И говор овог чиче са овог видеа прилично од румунског језика, приметим то иако нисам говорник ни румунског ни арумунског/цинцарског.


@Slavan
Схвати шта се дешава са језиком чији говорници живе у држави са другим званичним језиком, као што живе Аромуни у Грчкој или Србији. Без икаквог образовања на матерњем, без медија, књига, итд свако село има своје наречје. Развијају се разлике у вокабулару, изговору и граматици док званични језик државе полако али неизбежно продире у мањински језик.
 
Ето теби звучи грчки, а ја сам разумео нешто, али је ово показатељ колико се цинцарски језик значајно разликује од румунског. Уопште: обичаји, музика, ношња, култура, а и само порекло се значајно разликују; оно што је најсличније је управо језик.
Шта значи ако си ти нешто разумео? Ти знаш аромунски?
Меглено-влашки језик знатно више вуче на румунски него арумунски/цинцарски, а да је ближи румунском од цинцарског кажу и лигвисти https://sr.wikipedia.org/wiki/Меглено-влашки_језик
Занимљиво да су Мегленски Власи и Цинцари једни друге су сматрали различитим народом и нису се мешали, без обзира што су били комшије, исте вере и романофони и једни и други. И начин живота им се разликовао. Мегленски Власи су се бавили земљорадњом и мање сточарством, али не трансхумантним већ у локалу. С друге стране Цинцари су се бавили трансхумантним/полу-номадским сточарством и трговином.

 
Шта значи ако си ти нешто разумео? Ти знаш аромунски?
Па шта конкретно? Рекао сам да сам разумео нешто, не да знам цинцарски (тај назив - аромунски се не користи у српском). Они сами званично користе назив: Цинцари и цинцарски језик (свој изворни назив Арм'њи су на српски прилагодили као Армани).
И говор овог чиче са овог видеа прилично од румунског језика, приметим то иако нисам говорник ни румунског ни арумунског/цинцарског.


@Slavan
У цинцарском постоје и неки гласови којих нема у румунском, граматичка структура (нека времена се другачије граде), другачији гласови у истим речима (гласовне промене). Међусобна разумљивост језика је ниска.
 
Меглено-влашки језик знатно више вуче на румунски него арумунски/цинцарски, а да је ближи румунском од цинцарског кажу и лигвисти https://sr.wikipedia.org/wiki/Меглено-влашки_језик
Занимљиво да су Мегленски Власи и Цинцари једни друге су сматрали различитим народом и нису се мешали, без обзира што су били комшије, исте вере и романофони и једни и други. И начин живота им се разликовао. Мегленски Власи су се бавили земљорадњом и мање сточарством, али не трансхумантним већ у локалу. С друге стране Цинцари су се бавили трансхумантним/полу-номадским сточарством и трговином.

Видиш, у овом снимку чича помиње назив места на грчком: Карпи, а други чича говори како се на меглено-влашком то место зове Црна Река. :lol:
Притом, назива матерњи језик: влашеште.
 
У цинцарском постоје и неки гласови којих нема у румунском, граматичка структура (нека времена се другачије граде), другачији гласови у истим речима (гласовне промене). Међусобна разумљивост језика је ниска.
Упоређујеш књижевни румунски са аромунским наречјима. Постоје румунска наречја (на пример банатски) која имају исте гласове као аромунски.
 
Упоређујеш књижевни румунски са аромунским наречјима. Постоје румунска наречја (на пример банатски) која имају исте гласове као аромунски.
Упоређујем стандардни румунски са стандардним цинцарским, оба језика су стандардизована. Што се наречја тиче, међу некима је разлика још већа.
 
@Pravi Vlah @Slavan
Апропо односа/блискости румунског, цинцарског и меглено-влашког. Постоји теорија да је подручје Шоплука (данашња ЈИ Србија, западна Бугарска и комад СИ Македоније) прапостојбина ове три источнороманске групе, односно да се језик (прото-источноромански) који је предак и румунском и цинцарском и меглено-влашком формирао на том подручју. По тој теорији први су на југ из Шоплука мигрирали лингвистички преци Цинцара у 8-9. веку. Док су лингвистички преци Румуна и Мегленских Влаха остали у Шоплуку још неко време, да би преци Румуна касније мигрирали на север у данашњу Влашку низију а преци Мегленских Влаха на југ попут предака Цинцара раније. Зато што су се касније раздвојили из постојбине Шоплука лигвистички преци Румуна и Мегленских Влаха, румунски и меглено-влашки су међусобно ближи него оба са цинцарским.
Постоји и теорија да је Шоплук постојбина и прото-Албанаца, који су одатле мигрирали у област Мат у данашњој централној Албанији отприлике кад и прото-Цинцари у Тесалију. По тим теоријама прото-Албанци исходе од трачког племена Беса које је избегло романизацију или је само делимично романизовано, а прото-Румуни, прото-Цинцари и прото-Мегленовласи исходе од романизованих трачких племена.
 
Poslednja izmena:
@Pravi Vlah @Slavan
Апропо односа/блискости румунског, цинцарског и меглено-влашког. Постоји теорија да је подручје Шоплука (данашња ЈИ Србија, западна Бугарска и комад СИ Македоније) прапостојбина ове три источнороманске групе, односно да се језик (прото-источноромански) који је предак и румунском и цинцарском и меглено-влашком формирао на том подручју. По тој теорији први су на југ из Шоплука мигрирали лингвистички преци Цинцара у 8-9. веку. Док су лингвистички преци Румуна и Мегленских Влаха остали у Шоплуку још неко време, да би преци Румуна мигрирали на север у данашњу Влашку низију а преци Мегленских Влаха на југ попут предака Цинцара раније. Зато што су се касније раздвојили из постојбине Шоплука лигвистички преци Румуна и Мегленских Влаха, румунски и меглено-влашки су међусобно ближи него оба са цинцарским.
Постоји и теорија да је Шоплук постојбина и прото-Албанаца, који су одатле мигрирали у област Мат у данашњој централној Албанији отприлике кад је прото-Цинцари у Тесалију. По тим теоријама прото-Албанци исходе од трачког племена Беса које је избегло романизацију или је само делимично романизовано, а прото-Румуни, прото-Цинцари и прото-Мегленовласи исходе од романизованих трачких племена.
Постојбина Цинцара и Мелгенских Влаха је историсјка Македонија (сами Румуни Цинцаре у Румунији зову Македонима до данас), а погранична подручја Србије и Бугарске су била подручја миграција и подручја где су влашки сточари сезонски обитавали. Што се Румуна тиче не постоји сагласност међу њиховим научницима о постојбини; некад се наводи да је "јужно од Дунава", али се не прецизира, а то је широк појам.

Што се Албанаца тиче, мислим да и међу њима има значајан удео цинцарска компонента. Сем тога, у појединим албанским говорима има око 40% романских речи (оно што је истражено и потврђено до сада). Главно питање је која је то компонента изворно албанска и ако неко буде дошао до неких конкретнијих сазнања, онда би доста тога било јасније.
 
Упоређујем стандардни румунски са стандардним цинцарским, оба језика су стандардизована. Што се наречја тиче, међу некима је разлика још већа.
Који стандардни аромунски -- из Македоније, Србије, Румуније, Немачке, Америке? У Грчкој, где живе најбројнији Аромуни, тај језик није признат од државе.
 

Back
Top