Vladislav Petković DIS

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Glupachica

Domaćin
Poruka
3.711
Nocas kad sam spavati hteo,
Zeljan da telo umorno odmorim,
Duh stare srece obuze me ceo.
I ja sam poso srce da otvorim


Pojava tvoja prcase mi kako
Patis,zajedno sa pogledom ti holim:
ja sam te gledo,i zanesen tako
Saptao da te ko smrt svoju volim.
 

2good4cyber

Zainteresovan član
Poruka
422
I želeći da se zaklonim od srama,
Pijem, i zaželim da sam pijan dovek;
Tad ne vidim porok, društvo gde je čama,
Tad ne vidim ni stid što sam i ja čovek.


Jedna od najupecatljivijih strofa koje sam ikada procitala!
I drago mi je sto vidim koliko postovalaca ovaj sjajni, osetljivi covek ima, cak i danas, kao nekada, kao sto ce ih imati uvek... :) Radujete me; vecina ljudi s kojima sam pricala o njemu ga nije volela, mozda jer neki ljudi prosto ne vole vid romantike koji je on gajio, ili su se jednostavno plasili ovog tragicara, koga su dela sama pronasla.
Ne mogu da opisem koliko postujem gospodina Disa. Stojimo mirno, ti si nas put; nasa zvezda.
Hvala vam na temi. ;) Moji poznanici sada bi sa osmehom propratili komentar, znajuci koliko cesto govorim o ovom sjajnom pesniku.
P.S. MORAM da pitam da li u ovoj zemlji postoji nekakvo udruzenje njegovih postovalaca, ili ne? Pozdrav svima, zivi bili!

I jos malo stihova:

I ne znadoh da mi krv struji i tece,
I da nosim oblik sto se mirno menja,
I da nosim oblik, san lepote, vece
I tisinu blagu k`o dah otkrovenja.
 

Glupachica

Domaćin
Poruka
3.711
U nehatu i nemiru dani idu i orolaze
I lagano sve se gubi,izumire i proada,
I nikakvih nemem zelja,da mi pidju,da dolaze;
Po sumraku sanjarija pustos spava,mir svu vlada

Pokidai,rastureni svi listovi iz zivota;
besno ih je razbacao po proslosti vetar muka;
ja jos stojim,krzljav izraz svih bolova i strahota
Zivi svedok silnih strasti,neuspeha i jauka.

Luc nevolje stalno bukti i buducnost plamen lize
Dim zagusljiv,mutan,truo,nebo mi je zaklonio
I cadj pada,i figure i konture razne nize,
I ja stojim i posmatram garez sto se nakupio.

Podigo sam svoju ruku s obaraca vecna mraka,
Nema smisla remetiti besmislenost u svom toku;
Od rodjenja spremna stoji ,mene ceka moja raka
Da odnese sve sto imam u dubinu duboku.
 

Nix_km

Početnik
Poruka
1
Znate li da se Dis u svojim pesmama oslanja neoplatonizam (silazak andjela sa neba na zemlju,koja ustvari predstavlja TAMNICU a telo okove)?Ko mi na drugaciji nacin moze objasniti pesmu "Tamnica" ili "Mozda spava"
"To je onaj život gde sam pao i ja
s nevinih daljina, sa očima zvezda..."
ili
"Sa nimalo znanja i bez moje volje,
nepoznat govoru i nevolji ružoj
i ja plakah tada. Ne beše mi bolje..."
Sa nimalo znanja-Bog je andjelima koje je poslao na zemlju oduzeo secanje na zivot na nebu.
ili jos
"Kao stara tajna ja počeh da živim.
zakovan na zemlju što životu služi,
da okrećem oči daljinama sivim..."
Zakovan-zakovan telom
a iz "Mozda spava"
"Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja,
Pesmu jednu u snu što sam svu noc slušao:
Da je čujem uzalud sam danas kušao...

...U snu svome nisam znao za budjenja moć...

Pesma-Zivot na nebu
 

Hladna_kao_Sunce

Aktivan član
Poruka
1.436
I ja obozavam Disa.... Pomaze mi...

Rob

Knjigo moja sviju snova, evo roba!
Oko duse, zoro dana, boje zraka,
Ja sam tebe pronasao do svog groba
Da te gledam, da te volim iz svog mraka.

I dok stara ponoc nosi moje dane,
I dok lanac muka steze i okiva,
Bol, padanja i potresi da sarane -
Moja glava na tvom krilu nek pociva.

I dok dubi verna slutnja strah jezivi
I jedna pesma dok je jos krik sova,
Moje srce, jadno srce, neka zivi,
Nek jos kuca, knjigo moja sviju snova.

Celom mojim i danas je splet od bora.
Al' su oci ozarene uvek tobom;
Ti si izvor i slobode i odmora,
Izmirenje sa pustinjom i sa grobom.

Knjigo moja sviju snova, evo roba!
Oko duse, zoro dana, boje zraka,
Ja sam tebe pronasao do svog groba
Da te gledam, da te volim iz svog mraka.

Ti nikada mozda nisi znala da je
Tvoja mladost meni zivot, moja snaga,
Sto obilno pruza meni zagrljaje,
I zaborav i pijanstva tako draga.

Da li ti je kadgod na um mis'o pala,
Bujnu kosu kada prgavo sama spleces,
Kad u vrtu beres ruzu sto je cvala,
Ruzu beres i na grudi svoje meces,

Kad haljinu svoju drzis s puno poste,
I ti prsti, i te ruke - da l' si znala,
Kol'ku radost meni nose i miloste -
Da li ti je kadgod na um mis'o pala?

I dok imam ruke, grudi, usne tovje,
I te oci pune srece i neznanja,
Ja osecam kako dise leto moje
I moj suton u kome se toplo sanja.

Nebo mi je tvoja ljubav, tvoja soba,
Bera mi je tvoje lice bez oblaka -
Knjigo moja sviju snova, evo roba,
Da te grli, da te voli iz svog mraka.
 

gagili48

Veoma poznat
Poruka
14.605
Ono po cemu je Dis specifican jeste melodicnost njegovih pesama. Primetili ste sigurno da mu je recnik (da ne kazem vokabular) manje nego opsiran, da se retko kada bavi nekim filozofskim temama (osim u svoje tri najpoznatije pesme), ali ono sto je kod njega prepoznatljivo i na neki nacin neponovljivo jeste upravo ta melodija koju cine slogovi i reci u njegovim pesmama. Desi mi se ponekad da pocnem da "pevusim" neke njegove stihove jer jednostavno imaju zarazan ritam, slova, glasovi i slogovi u potpunom su skladu... Isto mi se desava jedino sa nekim Poovim pesmama... Da li ste to primetili kod Disa?
DIS je jedan od nasih najboljih pesnika i jedan od mojih omiljenih...Upravo ta melodija u njegovim pesmama ih cini tako lepim. Bravo !:)
 

Rumpelstilstkin

Početnik
Poruka
1
Evo :

http://vladislavdis.my-php.net/

Ovdje ima dosta stvari...dok sam pravio sajt malo sam i istraživao, ima jako malo o njemu a ono što ima je vrijedno velikoh poštovanja

Žao mi je ako saj ima gramatičkih grešaka, nadam se da nećete zamjeriti :D


~ЖИВОТ~
Uста се смеше; очи гледе боје,
Људе и даске. Већ клонуло тело;
Дише се тешко; дрхте руке моје;
Очи гледају... чека се опело.

Није још дуго — доћи ће и оно,
Доћи ће светлост, дан мутан ил' бео
И много света. Удараће звоно.
И ја ћу затим иструнути цео.

Нестаће тада свег што моје беше:
Покрета, лица, и косе, и крви;
Узеће руке, уста што се смеше
Земља и влага и гомила црви.

Нестаће мене убрзо и лако;
Рођен без крила — немам где се скрити;
Одавна сазнах да ће бити тако —
И јоште нешто, тако мора бити.

У сунцу, ноћи, у шуштању грана,
У небу, зори, мирису и цвећу,
У оном низу природиних ткања,
Што трепте етром, што се стално крећу

Путем промена — остаће да живе,
И после мене, и љубав и мис'о:
То није моје к'о ни магле сиве,
Као ни звезде, ваздух кој' сам дис'о.

Невоље, беде проклетства и сузе,
Уздаси, јади, празне, голе жуди,
И оне мале — а спонтане узе
Што ryшe, даве живеће код људи.

Оптицај смртних обманом се слива.
Нестанак људи да л' је и њен ћивот?
Да л' тајну она свевечности скрива?
Ил' њоме само увијен је живот.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.