Византијско царство Ромеја

Khal Drogo:
Што се тиче Сакалиба, да, тако су називани и словенски народи, а као што видимо и из писанија ибн-Фадлана, термин је некад употребљиван и у ширем смислу.
Kliknite za proširenje...

Al-Masudi je u Sakalibe računao i Nemce i Mađare.
 
Q. in perpetuum hibernum:
Al-Masudi je u Sakalibe računao i Nemce i Mađare.
Kliknite za proširenje...
Избаци ако имаш цитат на теми о Сакалибима јер су први Сакалиби 9. века засигурно Томини Словени који су и насељени у Сирији у приличном броју перцепција се сасвим сигурно мењала као и термин Влах међутим Мађари 10. века су сигурно већински Словени ако узмемо опис Европе Оријенталис који временом одговара засигурно Попу Дукљанину он говори да су становници Драгутинове Србије изразито лепи људи али не знају да ратују један који зна са оружјем може растерати њих 15. Сад то су великим делом мађарске територије.
 
Khal Drogo:
Кроз веома добро урађен српски серијал документтараца од 6 епизода "Византијски свет Јужних Словена" из 1987.године, данас упокојени историчар Иван Ђурић са сарадницима води нас кроз путовање областима које су некада представљале Византијско царство.
Kliknite za proširenje...
Трећа епизода "Близу или далеко од Цариграда"
 
Khal Drogo:
Кроз веома добро урађен српски серијал документтараца од 6 епизода "Византијски свет Јужних Словена" из 1987.године, данас упокојени историчар Иван Ђурић са сарадницима води нас кроз путовање областима које су некада представљале Византијско царство.
Kliknite za proširenje...
Четврта епизода; "Византијска Србија"
 
На данашњи дан, прије равно 570 година, 29.маја 1453.године десио се један од најтрагичнијих догађаја у свјетској историји, Константинопољ, тај бисер цивилизације и центар источне хришћанске сфере пао је под налетима османлијских снага.
Опсада пријестолнице Источног римског царства Константинопоља коју је спроводила војска османског султана Мехмеда II почела је 6. априла те године, да би након два мјесеца херојског отпора бранилаца, захваљујући тада новој генерацији топова огромног разорног дејства зидине Цариграда 29.маја попустиле и услиједио је продор азијатских хорди у град.
У том ропцу великог царства какво никад ни прије ни послије није битисало на овој планети, посљедњи ромејски цар Константин XI Палеолог Драгаш је по продору османлиојских хорди у град, код којег је прорадио тај по мајчиној страни српски пркос, кренуо у посљедњи јуриш и скончао заjедно са својим царстом.
Након пада пијемонта свјетске цивилизације услиједио је стравичан масакр становништва и бестијално пљачкање и разарање које је трајало три дана и три ноћи.
 
Француско фламански композитор Гијом Дифе (Guillaume Dufay) компоновао је четири ламента посвећена паду Константинопоља 1453. године. Композиције су настале око 1455. године, као јалов покушај да се папа Каликст III убеди на нови крсташки рат против Османлија. Ламент у којем се неутешна Света мајка црква обраћа Господу као последњој утехи и нади за спас јер је "лишена сваког добра и животне радости, јер живих више нема који би чули вапај мој." једини је до данас сачуван. Последњи стихови носе дирљиву и неупитно истиниту поруку: "Сви је пријатељи изневерише, никог нема да је утеши од оних који су је волели." (Плач Јеремијин, 1.2). "Lamentatio Sanctae Matris Ecclesiae Constantinopolitanae" изводи вокални ансамбл Graindelavoix.
 
Khal Drogo:
Кроз веома добро урађен српски серијал документтараца од 6 епизода "Византијски свет Јужних Словена" из 1987.године, данас упокојени историчар Иван Ђурић са сарадницима води нас кроз путовање областима које су некада представљале Византијско царство.
Kliknite za proširenje...
Пета епизода; "Три, два, једно или ниједно царство на Балкану"
 
Поглед на Хиподром у Константинопољу, са црквом Свете Софије у позадини.jpg

Поглед на Хиподром у Константинопољу, са црквом Свете Софије у позадини
 
Сећање на професора Ивана Ђурића.
22894489_1462383013874384_6916038383158741051_n.jpg

30. oктобра 1947. године у Београду је рођен један од водећих српских византолога XX века – ИВАН ЂУРИЋ.
Као византолог, формирао се под непосредним утицајем свога професора Георгија Острогорског и тзв. „београдске византолошке школе”.
Дипломирао је јануара 1971. године на Филозофском факултету у Београду као ђак Георгија Острогорског са темом „Византијски чинови у средњовековној Србији.”
Магистрирао је маја 1974. године на Филозофском факултету у Београду са тезом „ПОРОДИЦА ФОКА”, под менторством академика Георгија Острогорског.
Докторирао је марта 1982. године на Филозофском факултету у Београду са дисертацијом „ВРЕМЕ ЈОВАНА VIII ПАЛЕОЛОГА”, под менторством проф. др Божидара Ферјанчића.
Поред историје Византије у ужем смислу, бавио се проучавањем веза византијске цивилизације са невизантијским светом и јужнословенским земљама, као и теоријом историје. Објављивао је радове у Грчкој, Аустрији, Швајцарској, Чехословачкој, Француској, Немачкој и САД. Био је доцент на Филозофском факултету у Београду и гостујући професор на универзитетима у Ници, Атини и Паризу.
Књига Сумрак Византије (1984) била је добро прихваћена како од стручне јавности тако и од шире читалачке публике, а преведена је на више страних језика (француски, италијански, руски, пољски). Објавио је и књигу Историја – прибежиште или путоказ.
Одликован је орденом витеза за заслуге учињене грчком народу и један је од најмлађих носилаца тог одликовања.
Умро је у Паризу 1997. године.
 
Nina:
Postojalo je više od hiljadu godina, a ova imperija danas se smatra jednom od najuticajnijih u istoriji i znatno je uticalo na srednjovekovnu Srbiju.
Prema predanju, na mestu današnjeg Istanbula, a nekadašnjeg Konstantinopolja, na obali Bosfora, još 657. godine postojao je antički grad Vizantion.

Njega su, takođe prema predanju, osnovali grčki kolonisti iz Megara. Grad je obnovio rimski car Konstantin Veliki i proglasio ga prestonicom Rimskog carstva 330. godine kada mu je promenio ime u Konstantinopolj.

Padom Rima 476. godine, prestalo je da postoji Zapadno rimsko carstvo, dok je Istočno nastavilo da traje kao Vizantijsko carstvo.
Termin Vizantijsko carstvo je moderan naziv koji je osmislio nemački istoričar i filolog Heonim Volf u 16. veku.
Vizantinci su sebe nazivali Romejima a svoje carstvo Romanija (Ῥωμανία) ili Vasilia Romeon (Βασιλεία Ῥωμαίων), što je prevod latinskog naziva za Rimsko carstvo, Imperium Romanorum, prenosi Nacionalna geografija.

Vizantinci su prvi upotrebili ruzmarin kao dodatak pečenoj jagnjetini.

Takođe, prvi su upotrebljavali i šafran, jedan od najskupljih začina na svetu. Do tada, on je kao i ruzmarin imao izuzetno široku primenu, ali na sasvim drugim poljima.Slatkiši i deserti bili su veoma popularni u Istočnom rimskom carstvu, pa se tako sutlijaš, na primer, servirao sa medom i cimetom, a grouta (vrsta poslastice) bila je zaslađena medom i posuta semenkama rogača ili suvim grožđem.

Takođe, među prvima su počeli da koriste limun, narandže i patlidžan, a hleb se jeo u velikim količinama, o čemu piše i priručnik gradske uprave Konstantinopolja iz 9. veka. Ovaj priručnik svedoči o povlašćenom statusu pekara koji nisu bili u obavezi da se odazivaju bilo kojoj javnoj službi koja bi ih omela u pečenju hleba.

Za vreme vladavine cara Iraklija I od 610. do 641, vojska i administracija u carstvu su restruktuirane, a umesto latinskog za službeni jezik izabran je grčki.

Vladar koji je najduže vladao Vizantijom u kontinuitetu bio je Vasilije II Bugaroubica (976-1025).
Najpoznatija priča koja se vezuje za njega je ona o oslepljivanju bugarske vojske. Naime, nakon što je porazio Bugare i ponovo osvojio Grčku, oslepeo je 15.000 bugarskih zarobljenika, a svakom stotom vojniku je ostavio po jedno oko. Grupe od po 99 vojnika vezao bi za tog stotog sa jednim okom i tako ih pustio da se vrate kući. Nakon što je ugledao slepu vojsku, bugarski car Samuilo doživeo je infarkt i umro.

Vizantijska carica Irina Atinjanka bila je prva žena koja je vladala Vizantijom (797-802) i odabrala je da nosi titulu cara, a ne carice.

Prvi vizantijski car koji je tron izgubio nasilnom revolucijom bio je Mavrikije.
Njegova politika štednje i zabrana trupama da se preko zime vrate kućama sa granice koštala ga je krune, ali i života. Nakon te odluke, vojska koju je predvodio Flavije Foka se pobunila i u dosluhu sa milicijom upala u grad. Foka je zatim zauzeo presto, ali je i on bio jedan od najomraženijih vizantijskih careva. Zanimljivo je da je on bio taj koji je uveo modu da svaki naredni muški vladar Vizantijskog carstva nosi bradu.

Carstvom su vladale dinastije: Komnina (1057 – 1059), Duka (1059 – 1078), Komnina (ponovo) (1081 – 1185), Anđela (1185 – 1204), (Nikejsko carstvo od 1204 – 1261) i Paleologa (obnovljena Vizantija) (1261 – 1453).

Poslednji vladar iz ove dinastije bio je Konstantin XI Dragaš, sin Manojla II (1391—1425) i srpske princeze Jelene Dragaš ili Dejanović.
Dejanovići su bili srpska srednjovekovna vlastelinska porodica koja je upravljala prostorom oko tromeđe današnjih republika Srbije, Bugarske i Severne Makedonije.

Konačan pad Carigrada desio se 1453. godine kada je pao pod vlast Osmanlija.

Izvor: Sputnjik
Kliknite za proširenje...

Nina, kakav ti je to naslov 'Vizantijsko carstvo Romeja'?
 
Q. in perpetuum hibernum:
Nina, kakav ti je to naslov 'Vizantijsko carstvo Romeja'?
Kliknite za proširenje...
Ја сам променио наслов својевремено јер се кренуло на теми да се прича и доказује да ли је то било Византијско царство или царство Ромеја, и сам си учествовао у тој расправи па због тога, чак су и неке дискусије везано за то пребачене овде.
 
Лекизан:
Ја сам променио наслов својевремено јер се кренуло на теми да се прича и доказује да ли је то било Византијско царство или царство Ромеја, и сам си учествовао у тој расправи па због тога, чак су и неке дискусије везано за то пребачене овде.
Kliknite za proširenje...

Pa stavi nešto smisleno; zamisli da neko napiše Niponsko carstvo Japanaca.
 
НЕКАД И САД...

12310692_813517685427590_4014107822317537979_n.jpg

12299103_813517688760923_6032363338243482361_n.jpg

Славна Златна капија Константинопоља, представљена онако како је највероватније изгледала средином IX века. На њој је стојао натпис на латинском: Haec loca Theudosius decorat post fata tyranni/aurea saecla gerit qui portam construit auro (Ово место Теодосије украси пошто порази тиранина/златно доба донео је капију начинивши златну). Вековима је ова капија служила за најсвечаније догађаје – царске тријумфе и крунисања. Као и моћне зидине Царице градова стамено је одолевала нападима бројних непријатеља. Према предању, последњег владара Новог Рима, Константина XI Драгаша, анђео је након битке претворио у мермерну статуу и сакрио је у подножју Златне капије, да ту сачека нека боља времена када ће устати и град вратити у руке Ромеја.
 
Борис Стојковски - „Увод у историју Византије“

Предавање др Бориса Стојковског на тему „Увод у историју Византије“ (25. 12. 2023) С обзирома на то да је Византијско царство, као империја која је постојала више од једног миленијума, оставило велики утицај не само на Србију и Србе него и на многе околне народе, од средње Европе па све до Блиског истока и Кавказа, предавач настоји да у основним цртама објасни како је уопште у историјској науци почело интересовање за Византију, шта она све обухвата, те на који начин ју је потребно проучавати, пре свега ослањајући се на историјске изворе. На том трагу Стојковски настоји да упути ширу јавност у то шта су релевантни историјски извори и који је њихов значај, нарочито данас, како наводи, у поплави псеудонауке и бројних коментара који говоре у прилог тези да Византија као држава није ни постојала. Међутим, Стојковски истиче да је сасвим јасно да се ради о непознавању историје и злој намери, те да се против такве праксе увек треба борити. Због тога је изузетно важно да се широј публици, дакле онима који нису историчари и стручњаци у тој области, објасни због чега је Византијско царство толико значајно за нас. За његово разумевање потребно је сагледати методологију критичког проучавања историјских извора, али је потребно разумети и методологију бројних научних дисциплина.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top