Alekasandar2
Iskusan
- Poruka
- 5.546
Iranac - 2. juni 2006. u 21.41 (registrovani član)
И мртав Слоба разбија.
Политика:
АФЕРА ОКО ХАЈНЕОВЕ НАГРАДЕ
Вендерс брани Хандкеа
Познати редитељ сматра да би Немци морали да разумеју дубоку повређеност Срба
(Од нашег сталног дописника)
БЕРЛИН, 2. јуна – Две истакнуте личности, Зигфрид Лефлер, немачки књижевни критичар и главна уредница часописа „Литература”, и универзитетски професор књижевности из Париза Жан-Пјер Лефебр поднели су оставке на чланство у жирију награде „Хајнрих Хајне”.
Учинили су то у знак протеста због намере градских власти Диселдорфа да политички дезавуишу већ донету одлуку жирија да угледна награда, која се додељује сваке друге године, овога пута припадне Петеру Хандкеу и јавне, медијске и политичке кампање, која се граничи са правим линчем, којој је поново изложен чувени писац, због његових ставова о улози Србије и Срба у југословенском грађанском рату.
У заједничком саопштењу, Лефлерова и Лефебр истичу да више не желе да буду у жирију који је град именовао као независно тело, а потом га политички дезавуисао. Остају, међутим, чврсто при донетој одлуци, упркос „хистеричној кампањи”, да је Хандке, један од најзначајнијих савремених писаца, својим „животним програмом који је постао и закон његовог стваралаштва”, и правом да „друкчије мисли и пише”, у односу на формирана политичка и медијска становишта кад је реч о распаду Југославије, заслужио Хајнеову награду.
Хистерична кампања која се откад је саопштена вест о награди опет против њега води, за ово двоје угледних интелектуалаца је управо доказ колико је Хандке заслужио ту награду.
У одбрану Хандкеа устао је данас, у великом тексту који објављује „Зидојче цајтунг”, један од најпознатијих немачких, и европских, филмских режисера Вим Вендерс. Хандке је, иначе, био заједно са Вендерсом коаутор сценарија за његов знаменити филм „Небо над Берлином”. На Хандкеа су се обрушили, констатује Вендерс, и они који нису прочитали ниједан његов редак и који су своје мишљење о њему формирали на основу гласина и хистеричних кампања.
Упозоравајући да Хандке није ни „фашиста”, ни „левичар”, ни „десничар”, него једноставно Хандке, „један од највећих писаца данашњице”, и, у Хајнеовом смислу НЕКО, Вендерс се обраћа политичарима завичајног Диселдорфа констатацијом да је, ако њега питају, Хандке, више него ико, управо због његовог политичког ангажмана, заслужио ову престижну награду.
Чувени режисер, иначе, констатује да ће тек историја рећи последњу реч о стогодишњим и новим сукобима у Југославији, као и о Милошевићевој улози, и упозорава земљаке да би управо они морали да са далеко више обзира реагују на Хандкеово ангажовање на страни српског народа, упркос предрасудама. Мало којем народу су, подсећа Вендерс, после рата његови суседи и бивши непријатељи показали после рата толико добре воље, и опроштаја, као што је то било у случају Немаца.
Вендерс сведочи, спомињући да је тамо био у марту, о дубоком осећају повређености у Србији због уверења да је свет третира као „извор зла”, и наглашава да би управо Немци морали да буду ти који озбиљно узимају писца – у овом случају Хандкеа – који се против тога тако истрајно бори.
М. Стојановић
И мртав Слоба разбија.
Политика:
АФЕРА ОКО ХАЈНЕОВЕ НАГРАДЕ
Вендерс брани Хандкеа
Познати редитељ сматра да би Немци морали да разумеју дубоку повређеност Срба
(Од нашег сталног дописника)
БЕРЛИН, 2. јуна – Две истакнуте личности, Зигфрид Лефлер, немачки књижевни критичар и главна уредница часописа „Литература”, и универзитетски професор књижевности из Париза Жан-Пјер Лефебр поднели су оставке на чланство у жирију награде „Хајнрих Хајне”.
Учинили су то у знак протеста због намере градских власти Диселдорфа да политички дезавуишу већ донету одлуку жирија да угледна награда, која се додељује сваке друге године, овога пута припадне Петеру Хандкеу и јавне, медијске и политичке кампање, која се граничи са правим линчем, којој је поново изложен чувени писац, због његових ставова о улози Србије и Срба у југословенском грађанском рату.
У заједничком саопштењу, Лефлерова и Лефебр истичу да више не желе да буду у жирију који је град именовао као независно тело, а потом га политички дезавуисао. Остају, међутим, чврсто при донетој одлуци, упркос „хистеричној кампањи”, да је Хандке, један од најзначајнијих савремених писаца, својим „животним програмом који је постао и закон његовог стваралаштва”, и правом да „друкчије мисли и пише”, у односу на формирана политичка и медијска становишта кад је реч о распаду Југославије, заслужио Хајнеову награду.
Хистерична кампања која се откад је саопштена вест о награди опет против њега води, за ово двоје угледних интелектуалаца је управо доказ колико је Хандке заслужио ту награду.
У одбрану Хандкеа устао је данас, у великом тексту који објављује „Зидојче цајтунг”, један од најпознатијих немачких, и европских, филмских режисера Вим Вендерс. Хандке је, иначе, био заједно са Вендерсом коаутор сценарија за његов знаменити филм „Небо над Берлином”. На Хандкеа су се обрушили, констатује Вендерс, и они који нису прочитали ниједан његов редак и који су своје мишљење о њему формирали на основу гласина и хистеричних кампања.
Упозоравајући да Хандке није ни „фашиста”, ни „левичар”, ни „десничар”, него једноставно Хандке, „један од највећих писаца данашњице”, и, у Хајнеовом смислу НЕКО, Вендерс се обраћа политичарима завичајног Диселдорфа констатацијом да је, ако њега питају, Хандке, више него ико, управо због његовог политичког ангажмана, заслужио ову престижну награду.
Чувени режисер, иначе, констатује да ће тек историја рећи последњу реч о стогодишњим и новим сукобима у Југославији, као и о Милошевићевој улози, и упозорава земљаке да би управо они морали да са далеко више обзира реагују на Хандкеово ангажовање на страни српског народа, упркос предрасудама. Мало којем народу су, подсећа Вендерс, после рата његови суседи и бивши непријатељи показали после рата толико добре воље, и опроштаја, као што је то било у случају Немаца.
Вендерс сведочи, спомињући да је тамо био у марту, о дубоком осећају повређености у Србији због уверења да је свет третира као „извор зла”, и наглашава да би управо Немци морали да буду ти који озбиљно узимају писца – у овом случају Хандкеа – који се против тога тако истрајно бори.
М. Стојановић