Quantcast

Viljem Šekspir

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.863
Vilijam Šekspir (William Shakespeare) bio je engleski pesnik i dramski pisac, koji je smatran za najvećeg pisca na engleskom jeziku i dramaturga svetskog glasa. Opus njegovih dela koja su sačuvana do danas sastoji se od 38 pozorišnih komada, 154 soneta, dve duge narativne i nekoliko drugih poema. Njegovi pozorišni komadi su prevedeni na mnoge jezike i prikazuju se svuda u svetu češće nego bilo koji drugi. O Šekspirovom životu postoji vrlo malo konkretnih podataka potkrepljenih dokumentima. Na osnovu zapisa iz parohijske crkve u Stratfordu, pouzdano se zna da se Vilijam oženio Anom Hatavej i da su 6 meseci nakon venčanja dobili kćerku Suzanu, a 2 godine potom blizance Džudit i Hamneta. Krajem osamdesetih godina 16. veka, je došao u London i od toga doba su se njegovi komadi mogli prikazivati samo u izvođenju glumačke družine „Ljudi lorda Čemberlena“, čiji su vlasnici bili nekoliko glumaca i Šekspir, koja je uskoro postala vodeća družina u Londonu.

Šekspirova dela: Tragedije: Romeo i Julija, Hamlet, Othelo, Kralj Lir, Magbet, Tit Andronik, Julije Cezar, Troil i Kresida, Antonije i Kleopatra, Koriolan, Timon Atinjanin. Komedije: Bogojavljenska noć, Uzaludni ljubavni trud, Ukroćena goropad, Dva plemića iz Verone, Mletački trgovac, Komedija nesporazuma, San ljetne noći, Vesele žene vindsorske, Mnogo vike ni oko čega, Kako vam drago, Sve je dobro što se dobro svrši, Ravnom merom, Perikle, Cimbelin, Zimska priča, Bura. Istorijske drame: Kralj Henri VI, Kralj Ričard III, Kralj Ričard II, Kralj Džon, Kralj Henri IV, Kralj Henri V, Kralj Henri VIII Pesme: Soneti (pisani između 1595—1599, objavljeni 1609), Venera i Adon, Otmica Lukrecije, Strastveni hodočasnik Vratio se u Stratford verovatno oko 1613. gde je umro tri godine kasnije. Malo pisanih svedočanstava je ostalo o Šekspirovom privatnom životu, te postoje mnogobrojna nagađanja oko njegove seksualnosti, verskih ubeđenja i da li su dela koja mu se pripisuju stvarno njegova.

pesme:
12
  • 1Čim Mi Tobom Misli Zamirišu
  • 2Da Te Ulepšavam To Za Tebe Nije
  • 3Hladan
  • 4Kad Moje Srce Stane
  • 5Kad Te Budan Snevam
  • 6Neko Se Gordi Rodom
  • 7O Ružo Moja, U Svetu Golemu
  • 8Oko Moje Drage
  • 9S Pesmom Će Ovom
  • 10Ti Se Ne Boj Više
  • 11Ti Tvrdico Lepi
  • 12Ubij Me Okom
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.863
O ludama i ludosti
„Pruski danak” detalj, Jan Matejko, foto: Wikipedia
Motiv ludila kod Šekspira je veoma čest. Ipak, treba razlikovati motive ludila i motive luda. Ludilo je predstavljeno kao duševno stanje likova koje prethodi ili vodi ka zapletu drame. Događaji su ili prouzrokovani nečijim ludilom ili ludilo samo prouzrokuje događaje (uglavnom tragične). Sa druge strane, motiv lude (dvorska luda, budala, klovn) je bezazleniji, veseliji. Lik lude, zapravo mudre lude, je svojstven komediji, ali i tragediji gde unosi određenu notu vedrine. Pored te uloge, prisustvo lude naglašava i tragične elemente tragedije, kontrastirajući ih. Mnogi književnici su koristili likove dvorskih luda kako bi se iza njihovog lika sakrili oni sami, te imali mogućnost da iskažu svoj stav, ali bez neophodne cenzure.
Luda ne može odgovarati za svoje reči jer se podrazumeva da priča besmislice. Upravo iza te maske sakrivene su neke od najoštrijih kritika u Šekspirovim dramama. Pojava lude podrazumeva i pojavu karnevalske atmosfere. Mihail Bahtin, književni kritičar i teoretičar, kaže da je karneval specifičan praznik, gde se stavljaju maske i okreću uloge. U vreme karnevala dozvoljeno je sve nedozvoljeno, pa i momenat gde plebs kritikuje i ismeva plemstvo. Dvorska luda praktično uvek donosi karnevalsku atmosferu, a isti principi funkcionišu i van karnevalskog vremena kad su oni u pitanju.
Još u antičkim vremenima glumljeno ludilo korišćeno je u nekim od najvećih dela. Najpoznatiji je možda Odisej koji je glumeći ludilo pokušao da izbegne odlazak u rat, a kod Šekspira je odglumljena ludost svojstvena Hamletu. Luda nije sama odabrala da glumi ludilo zarad ličnog interesa, ona je već proglašena neuračunljivom i služi isključivo za zabavu plemstva. Pod tom, nametnutom, maskom ona izgovara istine koje niko drugi ne sme.
Uloga lude, ili budale, kod Šekspira je uglavnom dodeljena mudrom seljaku, ili običnom čoveku koji svojom visprenošću nadmudruje one na višem položaju.
"Kralj Lir i Luda u oluji” Vilijam Dajs, foto: Wikipedia
Možda najpoznatija luda iz Šekspirovih dela je ona iz drame Kralj Lir. Iako, na prvi pogled, marginalni lik, bez njegovog prisustva drama bi poprimila posve drugačiji oblik. Nakon što je Kordelija proterana, budala zauzima lik zaštitnika kralja Lira. Vrlo je bitna činjenica da jedino luda ima pravo da kritikuje kralja, naziva ga budalastim i komentariše njegove odluke. On govori u zagonetkama i paradoksima, koristi se biblijskim travestijama i srednjovekovnim parabolama. On je komentator drame, ali i verni prijatelj kralja Lira. Nakon što Lir odbije da posluša njegove savete i odlazi u oluju, lojalna luda kreće sa njim i prati ga u stopu. Lik lude nestaje posle 3. čina i izgovorenih reči „a ja ću u podne ići u postelju“. Dalje ne znamo šta se sa njim dešava.
Grobari u Hamletu imaju ulogu sličnu budalama. Oni su, kao i lude, marginalizovani, te mogu da razgovaraju sa Hamletom slobodnije. Mada je, u njihovom slučaju, od većeg značaja šta oni govore uopšteno od reči koje su upućene Hamletu. Oni kroz zagonetke i međusobni razgovor iznose neke osnovne ideje i teme drame pričajući o Ofelijinom samoubistvu (da li je ona skočila u vodu ili je voda skočila na nju), ravnodušnosti prema smrti, i pričajući o dezintegraciji moralnih vrednosti i slično. Takođe, oni izlaze iz sveta drame i spominjući realan svet (npr. Englesku tog doba) vrše suptilnu kritiku društva i društvenih okolnosti.
Lude u komedijama imaju nešto drugačiju ulogu, mada se ne razlikuju mnogo od srodnih likova u tragedijama. Fest iz komedije Bogojavljenska noć je Olivijina budala. Kao i luda u Kralju Liru, sme da joj kaže baš sve što poželi, a da za to ne bude kažnjen. Direktno se i spominje njegova mudrost u komediji (ističu je drugi likovi). On kritikuje Oliviju zbog patetičnosti i preosetljivosti, vojvodu Orsina jer previše lako menja mišljenje, a Tobiju govori o opasnosti njegovog nepromišljenog ponašanja.
U komediji Kako vam drago lik lude demistifikuje ludost, ali to čini na komičan način. Takođe, tokom drame komentariše druge likove i pomaže boljem razumevanju iste. U ovoj drami čak imamo i čuvenu rečenicu „lud misli da je pametan, a pametan čovek zna i sam da je lud“.
„Prepirka Oberona i Titanije” Džozef Noel Paton, foto: Google Art Project
Vratilo iz komedije San letnje noći nije primer mudre budale. On je naivan i budalast, ali svojim komentarima doprinosi komičkom efektu. On nije surov i ne povređuje ljude. Njegova glavna osobina je naivnost. Dakle, on nije lud, niti je klasična luda, najbolje je možda nazvati ga budalastim. Njegov prijatelj, sa druge strane, više odgovara šekspirovskom liku lude. Malik je mudar, a njegov lik se približava ulozi protagoniste.
Pored nabrojanih, likovi luda kod Šekspira su brojni, a tokom godina su njih glumili veliki glumci koje je volela čak i kraljica Elizabeta. Pored uloga koje su imali u samoj radnji priče, oni su bili tu da privuku obične ljude u pozorište, jer su stanovnici nižih socijalnih statusa mogli da se poistovete sa ludama. Tako lik lude spaja ljubitelje pozorišta koji pripadaju različitim slojevima društva.

piše: Aleksandra Vujić
 

Mita Komita

Veoma poznat
Moderator
Poruka
14.838
Mnogi veruju da Šekspir nije onaj "koga svi znamo"!

Polemika je nastala kada je u 19. veku američki (kasnije britanski) književnik Henri Džejms rekao je da ga "proganja ubeđenje da je božanski Vilijam najveća i najuspešnija prevara ikada praktikovana na svetu". Kasnije je Čarli Čaplin bio ubedjen da pravi autor "ima aristokratski stav" i da nije sin zanatlije. Sigmund Frojd, Malkolm X, Helen Keler pa čak i Šekspir (ili "Šekspir"?) glumci poput Dereka Jakobija i Marka Rajlansa izrazili su sumnju.
 
Poruka
5.265
Vilijam Šekspir (William Shakespeare) bio je engleski pesnik i dramski pisac, koji je smatran za najvećeg pisca na engleskom jeziku i dramaturga svetskog glasa. Opus njegovih dela koja su sačuvana do danas sastoji se od 38 pozorišnih komada, 154 soneta, dve duge narativne i nekoliko drugih poema. Njegovi pozorišni komadi su prevedeni na mnoge jezike i prikazuju se svuda u svetu češće nego bilo koji drugi. O Šekspirovom životu postoji vrlo malo konkretnih podataka potkrepljenih dokumentima. Na osnovu zapisa iz parohijske crkve u Stratfordu, pouzdano se zna da se Vilijam oženio Anom Hatavej i da su 6 meseci nakon venčanja dobili kćerku Suzanu, a 2 godine potom blizance Džudit i Hamneta. Krajem osamdesetih godina 16. veka, je došao u London i od toga doba su se njegovi komadi mogli prikazivati samo u izvođenju glumačke družine „Ljudi lorda Čemberlena“, čiji su vlasnici bili nekoliko glumaca i Šekspir, koja je uskoro postala vodeća družina u Londonu.

Šekspirova dela: Tragedije: Romeo i Julija, Hamlet, Othelo, Kralj Lir, Magbet, Tit Andronik, Julije Cezar, Troil i Kresida, Antonije i Kleopatra, Koriolan, Timon Atinjanin. Komedije: Bogojavljenska noć, Uzaludni ljubavni trud, Ukroćena goropad, Dva plemića iz Verone, Mletački trgovac, Komedija nesporazuma, San ljetne noći, Vesele žene vindsorske, Mnogo vike ni oko čega, Kako vam drago, Sve je dobro što se dobro svrši, Ravnom merom, Perikle, Cimbelin, Zimska priča, Bura. Istorijske drame: Kralj Henri VI, Kralj Ričard III, Kralj Ričard II, Kralj Džon, Kralj Henri IV, Kralj Henri V, Kralj Henri VIII Pesme: Soneti (pisani između 1595—1599, objavljeni 1609), Venera i Adon, Otmica Lukrecije, Strastveni hodočasnik Vratio se u Stratford verovatno oko 1613. gde je umro tri godine kasnije. Malo pisanih svedočanstava je ostalo o Šekspirovom privatnom životu, te postoje mnogobrojna nagađanja oko njegove seksualnosti, verskih ubeđenja i da li su dela koja mu se pripisuju stvarno njegova.

pesme:
12
  • 1Čim Mi Tobom Misli Zamirišu
  • 2Da Te Ulepšavam To Za Tebe Nije
  • 3Hladan
  • 4Kad Moje Srce Stane
  • 5Kad Te Budan Snevam
  • 6Neko Se Gordi Rodom
  • 7O Ružo Moja, U Svetu Golemu
  • 8Oko Moje Drage
  • 9S Pesmom Će Ovom
  • 10Ti Se Ne Boj Više
  • 11Ti Tvrdico Lepi
  • 12Ubij Me Okom
Nekada sam ga bez problema znao razumeti i na drugim jezicima, sada ga vise i ne citam pa tako i ne razumem Vilijama Sekspira.
Razumeju ga ispitivaci na fakultetima.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.