Viljem Šekspir

[Lada]

Vilijam Šekspir (William Shakespeare) bio je engleski pesnik i dramski pisac, koji je smatran za najvećeg pisca na engleskom jeziku i dramaturga svetskog glasa. Opus njegovih dela koja su sačuvana do danas sastoji se od 38 pozorišnih komada, 154 soneta, dve duge narativne i nekoliko drugih poema. Njegovi pozorišni komadi su prevedeni na mnoge jezike i prikazuju se svuda u svetu češće nego bilo koji drugi. O Šekspirovom životu postoji vrlo malo konkretnih podataka potkrepljenih dokumentima. Na osnovu zapisa iz parohijske crkve u Stratfordu, pouzdano se zna da se Vilijam oženio Anom Hatavej i da su 6 meseci nakon venčanja dobili kćerku Suzanu, a 2 godine potom blizance Džudit i Hamneta. Krajem osamdesetih godina 16. veka, je došao u London i od toga doba su se njegovi komadi mogli prikazivati samo u izvođenju glumačke družine „Ljudi lorda Čemberlena“, čiji su vlasnici bili nekoliko glumaca i Šekspir, koja je uskoro postala vodeća družina u Londonu.

Šekspirova dela: Tragedije: Romeo i Julija, Hamlet, Othelo, Kralj Lir, Magbet, Tit Andronik, Julije Cezar, Troil i Kresida, Antonije i Kleopatra, Koriolan, Timon Atinjanin. Komedije: Bogojavljenska noć, Uzaludni ljubavni trud, Ukroćena goropad, Dva plemića iz Verone, Mletački trgovac, Komedija nesporazuma, San ljetne noći, Vesele žene vindsorske, Mnogo vike ni oko čega, Kako vam drago, Sve je dobro što se dobro svrši, Ravnom merom, Perikle, Cimbelin, Zimska priča, Bura. Istorijske drame: Kralj Henri VI, Kralj Ričard III, Kralj Ričard II, Kralj Džon, Kralj Henri IV, Kralj Henri V, Kralj Henri VIII Pesme: Soneti (pisani između 1595—1599, objavljeni 1609), Venera i Adon, Otmica Lukrecije, Strastveni hodočasnik Vratio se u Stratford verovatno oko 1613. gde je umro tri godine kasnije. Malo pisanih svedočanstava je ostalo o Šekspirovom privatnom životu, te postoje mnogobrojna nagađanja oko njegove seksualnosti, verskih ubeđenja i da li su dela koja mu se pripisuju stvarno njegova.

pesme:
12

• 1Čim Mi Tobom Misli Zamirišu
• 2Da Te Ulepšavam To Za Tebe Nije
• 3Hladan
• 4Kad Moje Srce Stane
• 5Kad Te Budan Snevam
• 6Neko Se Gordi Rodom
• 7O Ružo Moja, U Svetu Golemu
• 8Oko Moje Drage
• 9S Pesmom Će Ovom
• 10Ti Se Ne Boj Više
• 11Ti Tvrdico Lepi
• 12Ubij Me Okom

 

[Lada]

O ludama i ludosti

„Pruski danak” detalj, Jan Matejko, foto: Wikipedia

Motiv ludila kod Šekspira je veoma čest. Ipak, treba razlikovati motive ludila i motive luda. Ludilo je predstavljeno kao duševno stanje likova koje prethodi ili vodi ka zapletu drame. Događaji su ili prouzrokovani nečijim ludilom ili ludilo samo prouzrokuje događaje (uglavnom tragične). Sa druge strane, motiv lude (dvorska luda, budala, klovn) je bezazleniji, veseliji. Lik lude, zapravo mudre lude, je svojstven komediji, ali i tragediji gde unosi određenu notu vedrine. Pored te uloge, prisustvo lude naglašava i tragične elemente tragedije, kontrastirajući ih. Mnogi književnici su koristili likove dvorskih luda kako bi se iza njihovog lika sakrili oni sami, te imali mogućnost da iskažu svoj stav, ali bez neophodne cenzure.
Luda ne može odgovarati za svoje reči jer se podrazumeva da priča besmislice. Upravo iza te maske sakrivene su neke od najoštrijih kritika u Šekspirovim dramama. Pojava lude podrazumeva i pojavu karnevalske atmosfere. Mihail Bahtin, književni kritičar i teoretičar, kaže da je karneval specifičan praznik, gde se stavljaju maske i okreću uloge. U vreme karnevala dozvoljeno je sve nedozvoljeno, pa i momenat gde plebs kritikuje i ismeva plemstvo. Dvorska luda praktično uvek donosi karnevalsku atmosferu, a isti principi funkcionišu i van karnevalskog vremena kad su oni u pitanju.
Još u antičkim vremenima glumljeno ludilo korišćeno je u nekim od najvećih dela. Najpoznatiji je možda Odisej koji je glumeći ludilo pokušao da izbegne odlazak u rat, a kod Šekspira je odglumljena ludost svojstvena Hamletu. Luda nije sama odabrala da glumi ludilo zarad ličnog interesa, ona je već proglašena neuračunljivom i služi isključivo za zabavu plemstva. Pod tom, nametnutom, maskom ona izgovara istine koje niko drugi ne sme.
Uloga lude, ili budale, kod Šekspira je uglavnom dodeljena mudrom seljaku, ili običnom čoveku koji svojom visprenošću nadmudruje one na višem položaju.
"Kralj Lir i Luda u oluji” Vilijam Dajs, foto: Wikipedia
Možda najpoznatija luda iz Šekspirovih dela je ona iz drame Kralj Lir. Iako, na prvi pogled, marginalni lik, bez njegovog prisustva drama bi poprimila posve drugačiji oblik. Nakon što je Kordelija proterana, budala zauzima lik zaštitnika kralja Lira. Vrlo je bitna činjenica da jedino luda ima pravo da kritikuje kralja, naziva ga budalastim i komentariše njegove odluke. On govori u zagonetkama i paradoksima, koristi se biblijskim travestijama i srednjovekovnim parabolama. On je komentator drame, ali i verni prijatelj kralja Lira. Nakon što Lir odbije da posluša njegove savete i odlazi u oluju, lojalna luda kreće sa njim i prati ga u stopu. Lik lude nestaje posle 3. čina i izgovorenih reči „a ja ću u podne ići u postelju“. Dalje ne znamo šta se sa njim dešava.
Grobari u Hamletu imaju ulogu sličnu budalama. Oni su, kao i lude, marginalizovani, te mogu da razgovaraju sa Hamletom slobodnije. Mada je, u njihovom slučaju, od većeg značaja šta oni govore uopšteno od reči koje su upućene Hamletu. Oni kroz zagonetke i međusobni razgovor iznose neke osnovne ideje i teme drame pričajući o Ofelijinom samoubistvu (da li je ona skočila u vodu ili je voda skočila na nju), ravnodušnosti prema smrti, i pričajući o dezintegraciji moralnih vrednosti i slično. Takođe, oni izlaze iz sveta drame i spominjući realan svet (npr. Englesku tog doba) vrše suptilnu kritiku društva i društvenih okolnosti.
Lude u komedijama imaju nešto drugačiju ulogu, mada se ne razlikuju mnogo od srodnih likova u tragedijama. Fest iz komedije Bogojavljenska noć je Olivijina budala. Kao i luda u Kralju Liru, sme da joj kaže baš sve što poželi, a da za to ne bude kažnjen. Direktno se i spominje njegova mudrost u komediji (ističu je drugi likovi). On kritikuje Oliviju zbog patetičnosti i preosetljivosti, vojvodu Orsina jer previše lako menja mišljenje, a Tobiju govori o opasnosti njegovog nepromišljenog ponašanja.
U komediji Kako vam drago lik lude demistifikuje ludost, ali to čini na komičan način. Takođe, tokom drame komentariše druge likove i pomaže boljem razumevanju iste. U ovoj drami čak imamo i čuvenu rečenicu „lud misli da je pametan, a pametan čovek zna i sam da je lud“.
„Prepirka Oberona i Titanije” Džozef Noel Paton, foto: Google Art Project
Vratilo iz komedije San letnje noći nije primer mudre budale. On je naivan i budalast, ali svojim komentarima doprinosi komičkom efektu. On nije surov i ne povređuje ljude. Njegova glavna osobina je naivnost. Dakle, on nije lud, niti je klasična luda, najbolje je možda nazvati ga budalastim. Njegov prijatelj, sa druge strane, više odgovara šekspirovskom liku lude. Malik je mudar, a njegov lik se približava ulozi protagoniste.
Pored nabrojanih, likovi luda kod Šekspira su brojni, a tokom godina su njih glumili veliki glumci koje je volela čak i kraljica Elizabeta. Pored uloga koje su imali u samoj radnji priče, oni su bili tu da privuku obične ljude u pozorište, jer su stanovnici nižih socijalnih statusa mogli da se poistovete sa ludama. Tako lik lude spaja ljubitelje pozorišta koji pripadaju različitim slojevima društva.

piše: Aleksandra Vujić

 

[Sensei]

Veruje se da je ovo jedina autentična slika uradjena za Šekspirovog života, cirka 1610.

 

[Sensei]

Mnogi veruju da Šekspir nije onaj "koga svi znamo"!

Polemika je nastala kada je u 19. veku američki (kasnije britanski) književnik Henri Džejms rekao je da ga "proganja ubeđenje da je božanski Vilijam najveća i najuspešnija prevara ikada praktikovana na svetu". Kasnije je Čarli Čaplin bio ubedjen da pravi autor "ima aristokratski stav" i da nije sin zanatlije. Sigmund Frojd, Malkolm X, Helen Keler pa čak i Šekspir (ili "Šekspir"?) glumci poput Dereka Jakobija i Marka Rajlansa izrazili su sumnju.

 

[The Graeat Gatsby]

Vilijam Šekspir (William Shakespeare) bio je engleski pesnik i dramski pisac, koji je smatran za najvećeg pisca na engleskom jeziku i dramaturga svetskog glasa. Opus njegovih dela koja su sačuvana do danas sastoji se od 38 pozorišnih komada, 154 soneta, dve duge narativne i nekoliko drugih poema. Njegovi pozorišni komadi su prevedeni na mnoge jezike i prikazuju se svuda u svetu češće nego bilo koji drugi. O Šekspirovom životu postoji vrlo malo konkretnih podataka potkrepljenih dokumentima. Na osnovu zapisa iz parohijske crkve u Stratfordu, pouzdano se zna da se Vilijam oženio Anom Hatavej i da su 6 meseci nakon venčanja dobili kćerku Suzanu, a 2 godine potom blizance Džudit i Hamneta. Krajem osamdesetih godina 16. veka, je došao u London i od toga doba su se njegovi komadi mogli prikazivati samo u izvođenju glumačke družine „Ljudi lorda Čemberlena“, čiji su vlasnici bili nekoliko glumaca i Šekspir, koja je uskoro postala vodeća družina u Londonu.

Šekspirova dela: Tragedije: Romeo i Julija, Hamlet, Othelo, Kralj Lir, Magbet, Tit Andronik, Julije Cezar, Troil i Kresida, Antonije i Kleopatra, Koriolan, Timon Atinjanin. Komedije: Bogojavljenska noć, Uzaludni ljubavni trud, Ukroćena goropad, Dva plemića iz Verone, Mletački trgovac, Komedija nesporazuma, San ljetne noći, Vesele žene vindsorske, Mnogo vike ni oko čega, Kako vam drago, Sve je dobro što se dobro svrši, Ravnom merom, Perikle, Cimbelin, Zimska priča, Bura. Istorijske drame: Kralj Henri VI, Kralj Ričard III, Kralj Ričard II, Kralj Džon, Kralj Henri IV, Kralj Henri V, Kralj Henri VIII Pesme: Soneti (pisani između 1595—1599, objavljeni 1609), Venera i Adon, Otmica Lukrecije, Strastveni hodočasnik Vratio se u Stratford verovatno oko 1613. gde je umro tri godine kasnije. Malo pisanih svedočanstava je ostalo o Šekspirovom privatnom životu, te postoje mnogobrojna nagađanja oko njegove seksualnosti, verskih ubeđenja i da li su dela koja mu se pripisuju stvarno njegova.

pesme:
12

• 1Čim Mi Tobom Misli Zamirišu
• 2Da Te Ulepšavam To Za Tebe Nije
• 3Hladan
• 4Kad Moje Srce Stane
• 5Kad Te Budan Snevam
• 6Neko Se Gordi Rodom
• 7O Ružo Moja, U Svetu Golemu
• 8Oko Moje Drage
• 9S Pesmom Će Ovom
• 10Ti Se Ne Boj Više
• 11Ti Tvrdico Lepi
• 12Ubij Me Okom

Nekada sam ga bez problema znao razumeti i na drugim jezicima, sada ga vise i ne citam pa tako i ne razumem Vilijama Sekspira.
Razumeju ga ispitivaci na fakultetima.

 

[Lada]

Gde pčela siše

Gde pčela siše, tu sišem ja –
Cvet jaglike mi postelja;
Kad sova huče, snim u njemu ja,
I na slepog miša letim krilima
U nova leta vesela.
Radosni i raskošni biće moji dani
U cvetu behara što visi na grani.

 

[Lada]

Hamlet

(Odlomak)

O, biti ili ne biti – to je pitanje:
Da li je ljudskog duha dostojnije
Trpjeti pračke i strijele sudbine nasilne,
Ili oružje dići na more muka
I otporom ih sve zauvijek okončati?

Umrijeti, samo usnuti – i ništa više;
I tim snom reći da smo prekinuli
Naše duše bol i hiljade onih jada
Što ih priroda ljudska nasljeđuje.
To bi nestanak bio da ga čovjek
Svim srcem svojim samo proželjeti može.
Umrijeti, možda usnuti – a usnuti -
Sanjti možda? E, tu je prepreka!
Jer zbog tih snova – koji bi nam u samrtnom
Spavanju mogli dolaziti kad se
Iz ove buke i zbrke života smrtnog
Izvučemo – mi moramo oklijevati.
Zbog toga jadni život naš i jeste
Toliko dug, jer ko bi mogao da snosi
Sve šibe i sve poruge ovoga svijeta,
Nepravde tlačitelja, prezire oholih,
Patnje zbog nipodaštavane ljubavi,
Bezakonje i drskost vlasti, ćuške
Što ih zasluga krotka od bezvrijednih trpi -
Kad bi svako sebi mogao mir i spokoj
Da obezbijedi golim nožem prostim?
Ko bi nosio breme života teškog,
Stenjao i znoj lio, kad nam volju
Sputav’o ne bi strah od nečeg
Poslije smrti – da, te zemlje neotkrivene
Iz čijih međa još se ni jedan putnik
Vratio nije – strah koji nas tjera
Da radije sva ona zla trpimo
Što nas već muče, nego da hrlimo drugim
O kojima baš ništa ne znamo?

Tako svijest stvara kukavice od sviju nas;
I, tako, zdrava i prirodna boja
Sve odlučnosti naše bolešljivo čili
Kad na nju padne taj blijedi prisenak misli;
A poduhvati naši, veliki i smjeli,
U strahu, zato, skreću struje svoje,
I onda gube sam smisao djela.

 

[Lada]

Madrigal

O, skloni, te tvoje usne skloni
Što su na vernost ljupko se klele;
Te oči – tu zoru dana ukloni,
Te svetle što jutro bi zavele,

Al’ poljupce moje te usne nek vrate,
neka mi vrate.
Pečate ljubavi uzalud date,
uzalud date.

 

[Baudrillard]

Hladan
sonet 2

Kad ti četrdeset zima skoli čelo
i nagrdi rovom polje što je sjalo,
privlačna ti mladost - gordo ruho belo -
biće jedan dronjak koji vredi malo.

I upitan tada: Šta je sa lepotom,
kud se tvojih mladih dana blago dede?
"U usahlom oku", ako dodaš potom
to će biti stid i reči što ne vrede.

Iz lepote tvoje izdanak da viri -
tad bi mogo reći: "Ovo dete sada
pravda moju starost i moj račun miri",
jer tvoja lepota i u njemu vlada.

To bi bilo - biti obnovljen - star, jadan,
i gledati svoju toplu krv; a hladan.

 

[Lada]

Gde pčela siše

Gde pčela siše, tu sišem ja –
Cvet jaglike mi postelja;
Kad sova huče, snim u njemu ja,
I na slepog miša letim krilima
U nova leta vesela.
Radosni i raskošni biće moji dani
U cvetu behara što visi na grani.

 

[Lada]

Hamlet

(Odlomak)

O, biti ili ne biti – to je pitanje:
Da li je ljudskog duha dostojnije
Trpjeti pračke i strijele sudbine nasilne,
Ili oružje dići na more muka
I otporom ih sve zauvijek okončati?

Umrijeti, samo usnuti – i ništa više;
I tim snom reći da smo prekinuli
Naše duše bol i hiljade onih jada
Što ih priroda ljudska nasljeđuje.
To bi nestanak bio da ga čovjek
Svim srcem svojim samo proželjeti može.
Umrijeti, možda usnuti – a usnuti -
Sanjti možda? E, tu je prepreka!
Jer zbog tih snova – koji bi nam u samrtnom
Spavanju mogli dolaziti kad se
Iz ove buke i zbrke života smrtnog
Izvučemo – mi moramo oklijevati.
Zbog toga jadni život naš i jeste
Toliko dug, jer ko bi mogao da snosi
Sve šibe i sve poruge ovoga svijeta,
Nepravde tlačitelja, prezire oholih,
Patnje zbog nipodaštavane ljubavi,
Bezakonje i drskost vlasti, ćuške
Što ih zasluga krotka od bezvrijednih trpi -
Kad bi svako sebi mogao mir i spokoj
Da obezbijedi golim nožem prostim?
Ko bi nosio breme života teškog,
Stenjao i znoj lio, kad nam volju
Sputav’o ne bi strah od nečeg
Poslije smrti – da, te zemlje neotkrivene
Iz čijih međa još se ni jedan putnik
Vratio nije – strah koji nas tjera
Da radije sva ona zla trpimo
Što nas već muče, nego da hrlimo drugim
O kojima baš ništa ne znamo?

Tako svijest stvara kukavice od sviju nas;
I, tako, zdrava i prirodna boja
Sve odlučnosti naše bolešljivo čili
Kad na nju padne taj blijedi prisenak misli;
A poduhvati naši, veliki i smjeli,
U strahu, zato, skreću struje svoje,
I onda gube sam smisao djela.

 

[Lada]

O,gospo moja


O, gospo moja, kud žuriš sve?
Zastani, čuj, ja volim te;
Veselo i tužno ja pjevat’ znam.
Ne idi dalje, zastani rađe:
Putu je kraj kad se ljubav nađe –
To svaki pametan čovjek zna.

Šta je ljubav? I ona ima kraj.
Dok srce voli, oduška mu daj –
Budućnost ne znaš, šta kome sprema.
Ne odgadjaj zato čas sreće sad,
Poljubac tvoj sam dobiti rad,
Jer duga vijeka mladost nam nema.

 

[Baudrillard]

SONET 1

Od najlepših bića želimo mladine
Da lepote rua s njom ne umre nikad,
Nego, kad zreliji s vremenom premine,
Nežan baštinik da njemu bude dika.
Ali ti, za svoje sjajne oči veren,
Svojim uljem hraniš svoje sveće plam,
Tvoreć pravu glad gde obilje se stere,
Sam svoj dušman, grozan milom sebi sam.
Ti koji si sada svetu ures sveži
I jedini glasnik gizdavu proleću,
Rasipan u tvrdičenju, škrče nežni,
U pupoljku svom pokapaš svoju sreću.
Sažali se na svet, ili budi lakom:
Svetu dug da gutaš, i sobom i rakom.

 

[Fakje]

Uzeo da čitam Sekspira, procitao Macbeth. Citam na engleskom, prilično je naporno jer iziskuje dosta naprezanja uma kako bi se razumelo sta je Sekspir hteo da kaze, ali napor se isplati. Ne otkrivam nista novo kad kazem da je iskaz virtuozan i izrazito nadahnut, pa tu ima mnogo prekrasnih pesničkih slika.

Sam sadrzaj, pak, nije toliko impresivan meni kao modernom citaocu. Jeste Magbetov ponor u ludilo fino prikazan i ubedljiv, ali sve je prilicno bazicno. Nisam naisao na neke, meni nove uvide.

Procitao sam da se sumnja da je prezivela samo skracena verzija ove tragedije, pa ako je tako, pretpostavljam da je drama u svojoj celosti bila bitno sadrzajnija. Citacu jos Sekspira, treba i zbog opste kulture, teorije knjizevnosti i zbog prozora koji otvara ka jednom, davno proslom razdoblju.

 

[milance19]

Uzeo da čitam Sekspira, procitao Macbeth. Citam na engleskom, prilično je naporno jer iziskuje dosta naprezanja uma kako bi se razumelo sta je Sekspir hteo da kaze, ali napor se isplati. Ne otkrivam nista novo kad kazem da je iskaz virtuozan i izrazito nadahnut, pa tu ima mnogo prekrasnih pesničkih slika.

Sam sadrzaj, pak, nije toliko impresivan meni kao modernom citaocu. Jeste Magbetov ponor u ludilo fino prikazan i ubedljiv, ali sve je prilicno bazicno. Nisam naisao na neke, meni nove uvide.

Procitao sam da se sumnja da je prezivela samo skracena verzija ove tragedije, pa ako je tako, pretpostavljam da je drama u svojoj celosti bila bitno sadrzajnija. Citacu jos Sekspira, treba i zbog opste kulture, teorije knjizevnosti i zbog prozora koji otvara ka jednom, davno proslom razdoblju.

Where shall we three meet again
In thunder, lightning or in rain

Macbeth-a u pozorištu zovu često i "onaj komad" da ne bi bila baksuzna izvedba
Čitao sam jednom na srpskom
Na engleskom sam samo Otela i išlo je sporo

 

[Fakje]

Where shall we three meet again
In thunder, lightning or in rain

Veštice su krvavo zabavne.

 

[Baudrillard]

Vilijam Šekspir - zanimljivosti i zanimljive činjenice​

Zanimaju li vas činjenice o Vilijamu Šekspiru? Ispod možete pročitati dosta zanimljivih činjenica o Šekspiru koje verovato niste znali.

Imajte na umu da se o Šekspirovom životu zapravo zna vrlo malo na putu ka sigurnim činjenicama ali dugo smo i naporno istraživali da bismo došli do ovog ogromnog - i jedinstvenog - izbor proverljivih Šekspirovih činjenica.

Šekspirov rođendan je nepoznat​

Niko ne zna kada je rođen Vilijam Šekspir. Činjenice Vilijama Šekspira ukazuju na to da postoji zapis o njegovom krštenju 26. aprila 1564. godine u Stratford-upon-Avon-u, Varvickshire, Engleska, gde je rođen i proveo rani život. Šekspirov rođendan se obično slavi 23. aprila, zahvaljujući grešci naučnika iz 1700-ih. Od tada se datum drži, a takođe je to i datum njegove smrti 1616. godine.

Šekspirov otac pravio je rukavice za život​

Šekspirovi roditelji su bili Džon i Meri Šekspir (rođena Arden). Džon je došao u Stratford na Avonu iz Snitterfielda pre 1532. godine kao šegrt i kožar. Napredovao je i počeo da se bavi poljoprivrednim proizvodima i vunom pre nego što je izabran na mnoštvo građanskih položaja.

Šekspir je napisao 38 drama i 154 soneta​

Šekspir je napisao 38 poznatih drama, 154 soneta i dve narativne pesme. Njegove drame uključuju sve popularne Romea i Juliju, komedije - Kako vam se sviđa i San letnje noći i tragedije Hamlet, Lear i Macbeth. Šekspirovi soneti napisani su u njegovom stilu. Šema rime koju je koristio sada se naziva Šekspirov sonet.

Autorstvo nekih Šekspirovih dela je dovedeno u pitanje​

Šekspir je bio plodan dramski pisac i nije bio poznat kao učeni autor. To je možda jedan od razloga zašto je autorstvo dela koja mu se pripisuju dovedeno u pitanje. Otprilike 230 godina nakon što je umro, akademici su se počeli pitati da li je Šekspir zaista napisao sva dela za koja se veruje da su njegova. Početna inkvizicija bila je šala, ali je ukazala na činjenicu da je malo istorijskih zapisa okruživalo postojanje Šekspira. Čak i sada prevladavaju teorije o autorstvu njegovog ogromnog dela.

Šekspir se oženio starijom ženom​

Mnogo se govori o Šekspirovoj genijalnosti a vrlo malo o njegovom ličnom životu i njegovoj ženi. Kada je imao 18 godina, Vilijam Šekspir se oženio Anne Hathavai koja je imala 26 godina. Činjenice Vilijama Šekspira pokazuju da se tadašnja tradicija nije u potpunosti sledila, što je mnoge navelo na pomisao da je venčanje požurivano zbog Aninog stanja - rodila je prvu ćerku šest meseci nakon što su se venčali.

Šekspir i Anne su imali troje dece​

Suzana Šekspir je na svet došla šest meseci nakon venčanja njenih roditelja. Dve godine kasnije porodici su se pridružili blizanci Hamnet i Judith. Hamnet, Šekspirov jedini sin, umro je u dobi od 11 godina.

Šekspirove prve predstave bile su komedije i istorije​

Iako su neka od njegovih najboljih dela bila tragična remek-dela, veruje se da je Šekspir počeo pisanjem istorija i komedija. Prema Šekspirovim činjenicama, kasnije u karijeri vratio se da ponovo savlada umetničku formu zabavne istorije i uzbudljive komedije.

Šekspirova istorija je mutna i puna rupa​

Postoje delovi vremena kada imamo vrlo malo - ili nikakvo - znanje o Šekspirovim aktivnostima. Mali broj zapisa postoji godinama njegovog života. Sedam godina nakon rođenja njegovih blizanaca, Šekspirovo boravište je istorijski nepoznato. Isto važi i za poreklo mnogih njegovih drama.

Šekspir je takođe bio glumac, možda je igrao Ofeliju u Hamletu​

Šekspir nije bio samo pametan pisac, već je bio i vešt glumac. Često je glumio u svojim, a ponekad i u drugim predstavama. U Šekspirovo doba ženama nije bilo dozvoljeno da budu na sceni, pa su muškarci igrali sve uloge, muške ili ženske. Koliko znamo, Šekspir je možda glumio Ofeliju u Hamletu!

Šekspir je živeo u Londonu i Stratfordu​

Šekspir je rođen u Stratford-upon-Avonu i tamo je umro nakon povlačenja iz glume. Kao glumac i dramaturg, većinu vremena provodio je u Londonu, često putujući između dva doma.

Šekspirov uzrok smrti je nepoznat​

Šekspir je umro ubrzo nakon stvaranja testamenta. Njegov uzrok smrti nije poznat, a saradnicima je izgledao relativno zdrav. Činjenice Vilijama Šekspira pokazuju da jedini pisani zapis koji pruža uvid u smrt dramskog pisca sugeriše da je umro od groznice nakon što je teško pio. Šekspir je umro u 52. godini 1616. godine.

Izumrla je Šekspirova krvna linija​

Šekspirove dve ćerke su se udale i imale decu. Od četvoro unučadi, samo se jedno oženilo. Šekspirove činjenice ukazuju na to da nijedan od njegovih unuka nije imao dece, a samim tim i njegova krvna loza se završila.

Teško je utvrditi kada je Šekspir napisao mnoge svoje drame​

Nedostatak istorijskih zapisa za veći deo Šekspirovog života ostavlja vremenski sled njegovih drama u pitanju. Smatra se da su njegove prve drame bile Ričard III i Henri VI, obe istorijske drame. Takođe se smatra da su pripitomljavanje rovke i Komedija grešaka ranija dela. Veruje se da je tada napisao svoje poznatije komedije, poput: Mnogo žaljenja ni za čim, Kako želite i San letnje noći. Veruje se da je sledeći period Šekspirovog pisanja obuhvatio njegove čuvene tragedije, uključujući Romea i Juliju, Hamleta, Otela, Lira i Macbetha.

Šekspir je bio deo sviračke kompanije​

Šekspir je bio član Lejdi Čemberlen. Njegova kompanija za sviranje postala je najistaknutija u Londonu. Članovi grupe su mogli da grade svoja pozorišta i često su izvodili Šekspirovo delo. Kasnije je grupa postala poznata kao King's Men nakon što je 1603. godine dobila kraljevski patent od kralja Jamesa I.

Šekspirovi soneti su u početku bili privatni​

Mnogi Šekspirovi soneti napisani su za njegove prijatelje i predstavljeni su im kao pokloni. Bili su neobjavljeni do 1609. Tumačenje njegovih soneta variralo, što je navelo neke naučnike da misle da je Šekspir homoseksualac, a drugi da veruju da oni ne predstavljaju stvarne ljude.

Kuga je podstakla Šekspira da napiše narativnu poeziju​

Iako nije mogao da nastupi 1593. i 1594. zbog izbijanja kuge, Šekspir je napisao dve pripovedačke pesme, Veneru i Adonisa i Silovanje Lucrece. Činjenice Vilijama Šekspira pokazuju da su ove pesme bile prilično popularne i da su se bavile moralnim efektima neproverene požude.

Šekspir je izumeo preko 1.700 engleskih reči​

Engleski je tokom Šekspira bio fluidniji jezik i on je to maksimalno iskoristio. Šekspir je izumeo preko 1.700 reči koje i danas koristimo, uključujući uzbuđivanje, klađenje, garanje, tračeve i spavaću sobu. Takođe je smislio nekoliko fraza, uključujući zatašeni dah, sve je u redu što se dobro svrši, razbija led i sve što blista nije zlato. Šekspirova sloboda sa jezikom i danas ohrabruje pisce.

Šekspir je zauvek promenio pripovedanje​

Šekspirova priča o Romeu i Juliji promenila je način na koji su ljudi razmišljali o ljubavnim pričama. Pre toga, ljubavnu priču niko nije smatrao dobrom temom za tragediju. Šekspir je proširio načine na koje su ljudi razmišljali o likovima, zapletima i jeziku. Čak i sa svojom poezijom, Šekspir je naučio pravila samo da bi ih kreativno prekršio.

Šekspirova seksualnost je dovedena u pitanje​

Prema činjenicama Vilijama Šekspira, priroda njegovih soneta navela je akademike da preispituju njegovu seksualnost. Nije bilo drugog dokaza u vezi sa Šekspirovim intimnim sklonostima. Mnogi od njegovih soneta bili su pokloni prijateljima i možda su napisani za njih ili kao prikaz njihovih osećanja prema nekome drugom. Neki su čak govorili i o udruživanju sa oženjenim ženama.

Šekspirove drame su najizvođenije​

Šekspir je umro pre oko 400 godina, a njegove drame se i dalje izvode po celom svetu. Njegova dela su prevedena na sve veće jezike. Ima odliku da je najizvođeniji dramski pisac.

Šekspirov epitet je prokletstvo​

Šekspirov nadgrobni spomenik u svom epitetu nosi pretnju. Mala pesma uklesana u kamenu upozorava da će, ako neko pomeri kosti, biti proklet. Kada je crkva u kojoj je sahranjen obnovljena, radnici su se veoma starali da njegove kosti ostave na miru.

Činjenice o Vilijamu Šekspiru - Rezime​

Vilijam Šekspir rođen je 1564. godine u Stratford-upon-Avon, Varvickshire, Engleska. Tačan datum njegovog rođenja nije poznat, iako se slavi 23. aprila otkako je učenjak iz 18. veka napravio grešku u kucanju. Napisao je 38 drama, 154 soneta i dve narativne pesme. U dobi od 18 godina, Šekspir se oženio 26-godišnjom Anne Hathavai, sa kojom je imao troje dece. Šekspir je izumeo preko 1.700 engleskih reči koje su i danas u popularnoj upotrebi i promenio način na koji su ljudi razmišljali o pričama. Njegove drame su najizvođenije na svetu i prevedene su na gotovo sve glavne jezike.

Izvor: Opusteno.rs