Viktor Frankl, neurolog, psihijatar, psihoterapeut

[Nina]

„Preživeo sam četiri logora, zato što sam uvek nosio sa sobom rukopis moje knjige koju sam planirao da objavim nakon rata. Ko god je imao neki viši cilj koji je zacrtao da ostvari nakon rata, imao je veće šanse da preživi. Preživeli smo sve, i rukopis i ja. I među logorašima i među čuvarima je bilo dobrih i loših. Često je jedno parče hleba bilo sve što smo dobijali za nekoliko narednih dana. Trenutak kada sam shvatio moj smisao je bio kada sam gledao kako pojedini logoraši kradu hleb od drugih. Moj smisao je bio zadržati ljudsko dostojanstvo i slobodu izbora čak i u tako neljudskim uslovima. Nisam ukrao nijednom logorašu parče hleba, iako sam bio toliko mršav (38 kilograma) da sam jedva postojao. Tu sam osetio onu pravu snagu i bez obzira da li me je očekivala smrt u logoru, moj duh je bio iznad one prave smrti.

Rukopis je postala knjiga "Zašto se niste ubili"/"Man's Search for Meaning" koja je prodata je u više od deset miliona primeraka. Izdao je 39 knjiga na 40 različitih jezika. Nakon rata, Viktor Frankl se oporavlja od proživljenih tortura i preuzima bečku neurološku kliniku koju vodi narednih 25 godina. Utemeljuje logoterapiju - novu školu egzistencijalističke psihoterapije, sa ciljem da ohrabri ljude u pronalaženju volje za promenom, traganjem, učenjem i uviđanjem smisla.

Svi njegovi najbliži osim sestre su pogubljeni u logorima, uključujući i suprugu i roditelje. Dve godine nakon rata Frankl se oženio Eleonorom Švindt. Dobili su ćerku Gabrijelu, koja je postala dečji psiholog.

Pre rata završio je doktorat iz medicine, a 1948. godine i iz filozofije. Sedam godina kasnije, 1955. postao je profesor neurologije i psihijatrije na Univerzitetu u Beču.
Predavao je na 209 univerziteta na pet kontinenata, nagrađen sa 29 počasnih doktorata. U Beču je 1992. godine osnovan Institut Viktor Frankl, a 1995. postao je počasni građanin Beča. Pred kraj života završio je obuku za pilota. Preminuo je u 92. godini. O njegovom životu i radu napisana je 151 knjiga koja je prevedena na 15 različitih jezika.

"Na kraju, čovek ne treba da se pita koji je smisao njegovog života - već da shvati da je on taj, kojem je pitanje postavljeno.“

~ Viktor Frankl, neurolog, psihijatar, psihoterapeut
Preuzeto sa stranice "Beleske sa psihoterapije"

 

[Nina]

Šta mislite na ovo njegovo razmišljanje

"Na kraju, čovek ne treba da se pita koji je smisao njegovog života - već da shvati da je on taj, kojem je pitanje postavljeno.“

 

[gospodja čuknuta]

Šta mislite na ovo njegovo razmišljanje

"Na kraju, čovek ne treba da se pita koji je smisao njegovog života - već da shvati da je on taj, kojem je pitanje postavljeno.“

Ne razumem.

 

[andjelijaa]

Šta mislite na ovo njegovo razmišljanje

"Na kraju, čovek ne treba da se pita koji je smisao njegovog života - već da shvati da je on taj, kojem je pitanje postavljeno.“

covek nekada ne vidi svoju svrhu u zivotu,trazi sebe a ne shvata da je odgovor u njemu?

 

[Belgradeboy]

Pogledajte prilog 1657773

„Preživeo sam četiri logora, zato što sam uvek nosio sa sobom rukopis moje knjige koju sam planirao da objavim nakon rata. Ko god je imao neki viši cilj koji je zacrtao da ostvari nakon rata, imao je veće šanse da preživi. Preživeli smo sve, i rukopis i ja. I među logorašima i među čuvarima je bilo dobrih i loših. Često je jedno parče hleba bilo sve što smo dobijali za nekoliko narednih dana. Trenutak kada sam shvatio moj smisao je bio kada sam gledao kako pojedini logoraši kradu hleb od drugih. Moj smisao je bio zadržati ljudsko dostojanstvo i slobodu izbora čak i u tako neljudskim uslovima. Nisam ukrao nijednom logorašu parče hleba, iako sam bio toliko mršav (38 kilograma) da sam jedva postojao. Tu sam osetio onu pravu snagu i bez obzira da li me je očekivala smrt u logoru, moj duh je bio iznad one prave smrti.

Rukopis je postala knjiga "Zašto se niste ubili"/"Man's Search for Meaning" koja je prodata je u više od deset miliona primeraka. Izdao je 39 knjiga na 40 različitih jezika. Nakon rata, Viktor Frankl se oporavlja od proživljenih tortura i preuzima bečku neurološku kliniku koju vodi narednih 25 godina. Utemeljuje logoterapiju - novu školu egzistencijalističke psihoterapije, sa ciljem da ohrabri ljude u pronalaženju volje za promenom, traganjem, učenjem i uviđanjem smisla.

Svi njegovi najbliži osim sestre su pogubljeni u logorima, uključujući i suprugu i roditelje. Dve godine nakon rata Frankl se oženio Eleonorom Švindt. Dobili su ćerku Gabrijelu, koja je postala dečji psiholog.

Pre rata završio je doktorat iz medicine, a 1948. godine i iz filozofije. Sedam godina kasnije, 1955. postao je profesor neurologije i psihijatrije na Univerzitetu u Beču.
Predavao je na 209 univerziteta na pet kontinenata, nagrađen sa 29 počasnih doktorata. U Beču je 1992. godine osnovan Institut Viktor Frankl, a 1995. postao je počasni građanin Beča. Pred kraj života završio je obuku za pilota. Preminuo je u 92. godini. O njegovom životu i radu napisana je 151 knjiga koja je prevedena na 15 različitih jezika.

"Na kraju, čovek ne treba da se pita koji je smisao njegovog života - već da shvati da je on taj, kojem je pitanje postavljeno.“

~ Viktor Frankl, neurolog, psihijatar, psihoterapeut
Preuzeto sa stranice "Beleske sa psihoterapije"

Frojd ima konkurenciju.

 

[Antihejter]

covek nekada ne vidi svoju svrhu u zivotu,trazi sebe a ne shvata da je odgovor u njemu?

U

 

[Antihejter]

Ne razumem.

Pa dobro, jeste malo filozofija. Smisao života je onaj koji mu svako od nas daje. Znači, nije tebi dat smisao života, ti treba da doneseš odluku šta je po tebi smisao života?
(Na primer, da se oženiš, da ti prvo dete bude muško i zdravo i sve to što čini jedan uobičajen život.
A neko hoće da bude pilot i samo to hoće u životu i od života.)

 

[Antihejter]

Pogledajte prilog 1657773

„Preživeo sam četiri logora, zato što sam uvek nosio sa sobom rukopis moje knjige koju sam planirao da objavim nakon rata. Ko god je imao neki viši cilj koji je zacrtao da ostvari nakon rata, imao je veće šanse da preživi. Preživeli smo sve, i rukopis i ja. I među logorašima i među čuvarima je bilo dobrih i loših. Često je jedno parče hleba bilo sve što smo dobijali za nekoliko narednih dana. Trenutak kada sam shvatio moj smisao je bio kada sam gledao kako pojedini logoraši kradu hleb od drugih. Moj smisao je bio zadržati ljudsko dostojanstvo i slobodu izbora čak i u tako neljudskim uslovima. Nisam ukrao nijednom logorašu parče hleba, iako sam bio toliko mršav (38 kilograma) da sam jedva postojao. Tu sam osetio onu pravu snagu i bez obzira da li me je očekivala smrt u logoru, moj duh je bio iznad one prave smrti.

Rukopis je postala knjiga "Zašto se niste ubili"/"Man's Search for Meaning" koja je prodata je u više od deset miliona primeraka. Izdao je 39 knjiga na 40 različitih jezika. Nakon rata, Viktor Frankl se oporavlja od proživljenih tortura i preuzima bečku neurološku kliniku koju vodi narednih 25 godina. Utemeljuje logoterapiju - novu školu egzistencijalističke psihoterapije, sa ciljem da ohrabri ljude u pronalaženju volje za promenom, traganjem, učenjem i uviđanjem smisla.

Svi njegovi najbliži osim sestre su pogubljeni u logorima, uključujući i suprugu i roditelje. Dve godine nakon rata Frankl se oženio Eleonorom Švindt. Dobili su ćerku Gabrijelu, koja je postala dečji psiholog.

Pre rata završio je doktorat iz medicine, a 1948. godine i iz filozofije. Sedam godina kasnije, 1955. postao je profesor neurologije i psihijatrije na Univerzitetu u Beču.
Predavao je na 209 univerziteta na pet kontinenata, nagrađen sa 29 počasnih doktorata. U Beču je 1992. godine osnovan Institut Viktor Frankl, a 1995. postao je počasni građanin Beča. Pred kraj života završio je obuku za pilota. Preminuo je u 92. godini. O njegovom životu i radu napisana je 151 knjiga koja je prevedena na 15 različitih jezika.

"Na kraju, čovek ne treba da se pita koji je smisao njegovog života - već da shvati da je on taj, kojem je pitanje postavljeno.“

~ Viktor Frankl, neurolog, psihijatar, psihoterapeut
Preuzeto sa stranice "Beleske sa psihoterapije"

Odličan tekst, pogotovo za ova teška vremena.
Trebalo bi više pažnje da se obrati na ovakve knjige jer doslovno spašavaju od osećanja besmisla.

Ok, Dr. Viktor Frankl je kao prvo, bio pametan. Pametniji od većine nas. Od mene takođe. Ali to ne znači da ga ne treba pročitati.
Ja sam ga pročitao baš u nekom stanju besmisla i kada sam shvatio neke stvari, promenio sam pogled na svet.

Vezano za V. Frankla je i Dr. Harvi Kušing koji je pokrenuo lečenje smislom, logoterapiju.
Logoterapija je nalazak smisla, želje i volje za životom, gde je najbitnije da čovek prvo ima želju ili neki cilj. "Sve se može izdržati ako imaš zašto" je otprilike ideja.
Razmislite o tome. Nađite razlog za život, i onda kada je teško, pregurajte taj period imajući na umu da imate razlog za život, a razlozi su vaši.

Skratiću. Nekada dug komentar ima kontraefekat, ali mislim da je čitanje V. Franklove knjige sada potrebniji ljudima više nego ikada.