jedite_kod_Joa
Elita
- Poruka
- 19.903
-
- Popularno:
- Kако неко постаје човек који се руга...
- Akcija BIA i MUP u Beogradu, Zvorniku i...
- Tramp veceras ukinuo Orbanu sankcije na...
- Veterinarski fakultet ponovo stupio u...
- Prekomanda zbog lajkovanja protesta -...
- ДИЈАНА ХРКА: Позваћу народ на насиље...
- Civilizacija insektolikih vanzemaljaca
- Blokiranje poruke
- Da li je ruski interes da ubija...
- Propali teniser DJ Vucicevic...
ВИКИЛИКС......
- Začetnik teme eremita
- Datum pokretanja
- Poruka
- 4.363
Da malo opet podignemo Mitinu temu 
Mito, sta je novo senzacionalno objavio Wikileaks?
Prosto svi kiptimo od zelje da saznamo nove neverovatne, sokantne informacije
Mito, sta je novo senzacionalno objavio Wikileaks?
Prosto svi kiptimo od zelje da saznamo nove neverovatne, sokantne informacije
gossca
Elita
- Poruka
- 17.162
Da malo opet podignemo Mitinu temu
Mito, sta je novo senzacionalno objavio Wikileaks?
Prosto svi kiptimo od zelje da saznamo nove neverovatne, sokantne informacije
”ВИКИЛИКС” ПОГОДИО, НАЦИОНАЛИСТА САМ
Како сте се осећали кад су вас у документима ”Викиликса” Американци пејоративно назвали националистом?
- Задовољан сам том карактеристиком. То потврђује да сам уз основне демократске вредности поштовао и наше право, и наше националне интересе и наш систем вредности. Уосталом, националистом су ме назвали и 2000. године. Нисам се променио.
eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.177
OSLO 03. 01. 2011
BETA
Svega deset minuta za odbranu Izraela od napada Irana
Ako bi Iran lansirao raketu, Izrael bi imao svega 10 do 12 minuta da se spremi za odbranu, navodi se u dokumentima Vikiliksa koje je objavio norveški dnevnik Aftenposten
Taj dnevnik je u nedelju preneo američku depešu u kojoj je opisan sastanak delegacije Kongresa SAD i šefa izraelskog Generalštaba, general-potpukovnika Gabija Aškenazija, 15. novembra 2009. Aškenazi je tada, prema depeši, više puta ponovio da se Izrael sprema za odbranu od raketnog napada Irana.
On je, prenosi list, američkog kongresnoj delegaciji rekao da Iran ima 300 raketa "šihab" (Shihab) koje mogu da dosegnu Izrael i ugroze milion njegovih stanovnika.
Aftenposten je prošlog meseca saopštio da je dobio celokupan paket od 250.000 necenzurisanih američkikih diplomatskih depeša koje je Vikiliks počeo da objavljuje krajem novembra.
BETA
Svega deset minuta za odbranu Izraela od napada Irana
Ako bi Iran lansirao raketu, Izrael bi imao svega 10 do 12 minuta da se spremi za odbranu, navodi se u dokumentima Vikiliksa koje je objavio norveški dnevnik Aftenposten
Taj dnevnik je u nedelju preneo američku depešu u kojoj je opisan sastanak delegacije Kongresa SAD i šefa izraelskog Generalštaba, general-potpukovnika Gabija Aškenazija, 15. novembra 2009. Aškenazi je tada, prema depeši, više puta ponovio da se Izrael sprema za odbranu od raketnog napada Irana.
On je, prenosi list, američkog kongresnoj delegaciji rekao da Iran ima 300 raketa "šihab" (Shihab) koje mogu da dosegnu Izrael i ugroze milion njegovih stanovnika.
Aftenposten je prošlog meseca saopštio da je dobio celokupan paket od 250.000 necenzurisanih američkikih diplomatskih depeša koje je Vikiliks počeo da objavljuje krajem novembra.
eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.177
03. 01. 2011 Beta-AFP
Vikiliks: Nemačka i SAD razvijaju špijunski satelit
Nemačka i SAD tajno zajednički razvijaju nove špijunske satelite pod plaštom ekonomskih aktivnosti i uprkos protivljenju Francuske, proizilazi iz diplomatskih depeša do kojih je došao vebsajt Vikiliks A koje je danas objavio norveški dnevnik Aftenposten
Prema tom projektu nazvanom HiROS (skraćenica na engleskom za Optički satelistski sistem visoke rezolucije), biće napravljeni sateliti visoke rezolucIje koji mogu da razaznaju predmete od 50 centimetara i da šalju njihove snimke na Zemlju mnogo brže nego sadašnji sateliti i koji mogu infracrvenim zracima da snimaju i noćne fotografije.
Zvanično ovi sateliti su namenjeni civilnoj zaštiti životne sredine, a 70 odsto kapaciteta satelita biće prodato privatnim licima i program će u stvari biti "pod potpunom kontrolom" nemačke tajne službe (BND) i nemačke svemirske agencije (DLR).
Prema navodima depeša iz ambasade SAD u Berlinu koje objavljuje list Aftenposten, iz perioda od februara 2009. do februara 2010. godine, neke zemlje, pre svega Francuska, pokušale su svim sredstivma da miniraju ovaj projekt.
Ali, to francusko protivljenje projektu odbacili su nemački zvaničnici, proizilazi iz depeša do kojih je došao Vikiliks, Jedan zvaničnik DLR-a Andreas Ekart je rekao, prema depešama, da nije predviđena nikakva saradnja sa Francuskom ili nekom drugom zemljom EU za projekt HiROS. Prema navodima koje je objavio list, sateliti treba da počnu da rade 2012-2013. godine.
Portparol DLR-a demantovao je da je HiROS program za špijunske satelite i rekao da se radi na tome da se prenose podaci za potrebu javnih službi, kao na primer u kriznim situacijama kao što su prirodne katastrofe.
"HiROS nije ni špijunski sateliti ni tajni projekt", rekao je portparol DLR-a u odgovoru elektronskom poštom za agenciju Frans pres.
Zvanično Francuska i Nemačka rade na zajedničkom programu svemirskog snimanja, zajedno sa Belgijom, Španijom, Grčkom i Italijom.
Francuska i nemačka vlada odbile su da komentarišu ove navode, kao i ambasada SAD u Oslu.
Norveški list Aftenposten je došao u decembru 2010. do svih 250.000 diplomatskih depeša koje je pribavio Vikiliks, a da pri tom nije postigao sporazum sa Vikiliksom o njihovom objavljivanju kao što je to učinilo pet velikih svetskih listova (Njujork tajms, Gardijan, Mond, El Pais i Špigel).
Vikiliks: Nemačka i SAD razvijaju špijunski satelit
Nemačka i SAD tajno zajednički razvijaju nove špijunske satelite pod plaštom ekonomskih aktivnosti i uprkos protivljenju Francuske, proizilazi iz diplomatskih depeša do kojih je došao vebsajt Vikiliks A koje je danas objavio norveški dnevnik Aftenposten
Prema tom projektu nazvanom HiROS (skraćenica na engleskom za Optički satelistski sistem visoke rezolucije), biće napravljeni sateliti visoke rezolucIje koji mogu da razaznaju predmete od 50 centimetara i da šalju njihove snimke na Zemlju mnogo brže nego sadašnji sateliti i koji mogu infracrvenim zracima da snimaju i noćne fotografije.
Zvanično ovi sateliti su namenjeni civilnoj zaštiti životne sredine, a 70 odsto kapaciteta satelita biće prodato privatnim licima i program će u stvari biti "pod potpunom kontrolom" nemačke tajne službe (BND) i nemačke svemirske agencije (DLR).
Prema navodima depeša iz ambasade SAD u Berlinu koje objavljuje list Aftenposten, iz perioda od februara 2009. do februara 2010. godine, neke zemlje, pre svega Francuska, pokušale su svim sredstivma da miniraju ovaj projekt.
Ali, to francusko protivljenje projektu odbacili su nemački zvaničnici, proizilazi iz depeša do kojih je došao Vikiliks, Jedan zvaničnik DLR-a Andreas Ekart je rekao, prema depešama, da nije predviđena nikakva saradnja sa Francuskom ili nekom drugom zemljom EU za projekt HiROS. Prema navodima koje je objavio list, sateliti treba da počnu da rade 2012-2013. godine.
Portparol DLR-a demantovao je da je HiROS program za špijunske satelite i rekao da se radi na tome da se prenose podaci za potrebu javnih službi, kao na primer u kriznim situacijama kao što su prirodne katastrofe.
"HiROS nije ni špijunski sateliti ni tajni projekt", rekao je portparol DLR-a u odgovoru elektronskom poštom za agenciju Frans pres.
Zvanično Francuska i Nemačka rade na zajedničkom programu svemirskog snimanja, zajedno sa Belgijom, Španijom, Grčkom i Italijom.
Francuska i nemačka vlada odbile su da komentarišu ove navode, kao i ambasada SAD u Oslu.
Norveški list Aftenposten je došao u decembru 2010. do svih 250.000 diplomatskih depeša koje je pribavio Vikiliks, a da pri tom nije postigao sporazum sa Vikiliksom o njihovom objavljivanju kao što je to učinilo pet velikih svetskih listova (Njujork tajms, Gardijan, Mond, El Pais i Špigel).
eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.177
Nova "oluja" na Vikiliksu
Očekuje se da će novi podaci, kada budu objavljenina sajtu vikiliks, biti neprijatni po Švajcarsku zbog zakona o tajnosi bankarskog poslovanja Posle objavljivanja poverljivih američkih diplomatskih depeša, internet sajt Vikiliks je na putu da ponovo uskovitla javnost.
Vikiliks je u ponedeljak, zvanično pred novinarima i TV kamerama, došao u posed dva CD-a sa "podacima o oko dve hiljade imućnih osoba koje svoj novac možda kriju na of šor računima kako bi izbegle plaćanje poreza".
Izvor ovih odataka je nekadašnji sluđžbenik jedne privatne švajcarske banke koji je svojevremeno vodio bančine operacije u jednom od najpoznatijih svetskih poreskih skrovišta, Kajmanskim ostrvima.
Neoporezovani luksuz
Kajmanska ostrva, britanska prekomorska teritorija u zapadnom delu Karipskog mora, južno od Kube.
Ostrva, tri ih je ukupno, poznata su po peščanim plažama i luksuznim hotelima ali i po onome što nemaju... porezima.
Kajmansku ostrva su do pre koju godinu važila i za peti po snazi bankarski centar na planeti i sedište su, ponekad i fitkivno, hiljada kompanija i firmi.
Želim da omogućim javnosti da sazna ono šta ja znam i kako ovaj sistem funkcioniše jer se njime nanosi šteta našem društvu. Šteta se nanosi tako što se na druge tačke prenosi novac finansijskih institucija, multinacionalnih konglomerata, izuzetno bogatih ljudi.
Rudolf Elmer
Čak je svojevremeno Barak Obama u jednom govoru pomenuo da je na jednoj adresi na Kajmansim ostrvima registrovano više od dvaneest hiljada firmi.
Sve postaje daleko jasnije ako se zna da je ova karipska država jedno od najpoznatijih svetskih of šor poreskih utočišta za one koji bi da u državama u kojima žive i rade, ako je ikako moguće, ne plate porez.
Imena i računi nekih od njih, pojedinaca i kompanija, danas su, zapisani na dva CD-a dospeli u ruke sajta Vikiliks i njegovog osnivača Džuliejna Asanža.
Podatke o imenima i računima, po nekim najavama, skoro dve hiljade poslovnih ljudi, ličnosti iz sveta umetnosti i najmanje četrdeset političara kao i niza kompanija i hedž fondova, Vikiliksu je dostavio Rudolf Elmer.
Osam godina uvida u transakcije
Pre nego što je postao insajder, Elmer je na Kajmanskim osrvima osam godina radio kao šef operacija privatne švajcarske banke Julius Baer specijalizovane za brigu o parama jako bogatih klijenata.
Elmer je, na konferenciji za novinare održanoj u Londonu, najavio da on lično neće obelodaniti ni jedno ime ali da ga brine korišćenje of šor računa kao sredstva za utaju poreza.
"Želim da omogućim javnosti da sazna ono šta ja znam i kako ovaj sistem funkcioniše jer se njime nanosi šteta našem društvu. Šteta se nanosi tako što se na druge tačke prenosi novac finansijskih institucija, multinacionalnih konglomerata i izuzetno bogatih ljudi. Taj novac se skriva u of šor centre ili tehnički preciznije stavlja pod tajnu jurisdikciju. To je novac koji je danas neophodan našem društvu kako bismo ga obrazovali, kako bismo pomogli ljudima koji se muče da prežive", rekao je Elmer novinarima u ponedeljak.
Provera podataka pre objavljivanja
Šta će Vikiliks uraditi sa dobijenim informacijama obznaio je lično Džulijan Asanž.
Kada budemo analizirali podatke i pod uslovom da su validni kao i sve drugo što primamo, te podatke ćemo u potpunosti obelodaniti.
Džulijan Asanž, Vikiliks
"Ove informacije ćemo tretirati i kao sve druge informacije koje nam dođu u ruke. A to znači da ćemo, kada budemo analizirali podatke i pod uslovom da su validne kao i sve drugo što primamo, te podatke u potpunosti obelodaniti. Objavljivanje bi moglo da usledi za nekoliko nedelja a možda i za par meseci", objasnio je Asanž.
Poznate su tvrdnje da se podaci o kojima je reč odnose na razdoblje od 1990. do 2009. godine i da se po svemu sudeći , tiču najmanje tri finansijske institucije, uključujui i banku Julius Baer.
Neke od podataka su Elmeru, kako je danas sam u više navrata ponovio, dostavili drugi insajderi.
Julius Baer je Elmera otpustila 2002. godine kada je uočila da poverljive informacije iz tog dela sveta cure u javnost.
Nakon što je 2007. godine obavestio američke vlasti, Rudolf Elmer je stupio u kontakt sa Vikiliksom i to je zapravo bio prvi veliki prodor oovg internet sajta u svet obelodanjivanja osetljivih informacija.
U nekoliko zemalja su zbog toga protiv bančinih klijenata podignute optužnice za utaju poreza. Elmer je tvrdio da klijenti, uz puno znanje visokih bančinih službenika, izbegavaju da plaćaju porez.
Očito je da će dovođenje nepromenjljivih švajcarskih propisa o tajnosti bankarskih računa u centar pažnje biti prilično neugodno za ovu zemlju koja je odavno pod priličnim pritiskom Sjedinjenih država i drugih zemalja da ublaži postojeće zakone o tajnosti bankarskih računa
Tio Leget, BBC London
Podaci neprijatni po Švajcarsku
Elmera, upravo zbog krešnja zakona o tajnosti bakarskih računa, u sredu čeka suđenje u Švajcarskoj. Stav nekadašnjeg poslodavca Rudolfa Elmera, banke Julius Baer je, kaže novinar ekonomske redakcije BBC-ija Tio Leget, predočen još ranije.
"Oni kategorično negiraju bilo kakve nagoveštaje da su bogatim klijentima pomagali da izbegnu ili zaobiđu plaćanje poreza. U banci kažu da je Elemr jednostavno ogorčeni bivši službenik čiji je cilj da u očima javnosti diskredituje banku i njene klijente. Stav banke je, dakle, više nego jasan. Očito je međutim da će dovođenje nepromenjljivih švajcarskih propisa o tajnosti bankarskih računa u centar pažnje biti prilično neugodno za ovu zemlju koja je odavno pod priličnim pritiskom Sjedinjenih država i drugih zemalja da ublaži postojeće zakone o tajnosti bankarskih računa i pomogne drugim državam da stanu na put utaji poreza", ističe u svom izveštaju novinar ekonomske redakcije BBC-ija Teo Leget.
Očekuje se da će novi podaci, kada budu objavljenina sajtu vikiliks, biti neprijatni po Švajcarsku zbog zakona o tajnosi bankarskog poslovanja Posle objavljivanja poverljivih američkih diplomatskih depeša, internet sajt Vikiliks je na putu da ponovo uskovitla javnost.
Vikiliks je u ponedeljak, zvanično pred novinarima i TV kamerama, došao u posed dva CD-a sa "podacima o oko dve hiljade imućnih osoba koje svoj novac možda kriju na of šor računima kako bi izbegle plaćanje poreza".
Izvor ovih odataka je nekadašnji sluđžbenik jedne privatne švajcarske banke koji je svojevremeno vodio bančine operacije u jednom od najpoznatijih svetskih poreskih skrovišta, Kajmanskim ostrvima.
Neoporezovani luksuz
Kajmanska ostrva, britanska prekomorska teritorija u zapadnom delu Karipskog mora, južno od Kube.
Ostrva, tri ih je ukupno, poznata su po peščanim plažama i luksuznim hotelima ali i po onome što nemaju... porezima.
Kajmansku ostrva su do pre koju godinu važila i za peti po snazi bankarski centar na planeti i sedište su, ponekad i fitkivno, hiljada kompanija i firmi.
Rudolf Elmer
Čak je svojevremeno Barak Obama u jednom govoru pomenuo da je na jednoj adresi na Kajmansim ostrvima registrovano više od dvaneest hiljada firmi.
Sve postaje daleko jasnije ako se zna da je ova karipska država jedno od najpoznatijih svetskih of šor poreskih utočišta za one koji bi da u državama u kojima žive i rade, ako je ikako moguće, ne plate porez.
Imena i računi nekih od njih, pojedinaca i kompanija, danas su, zapisani na dva CD-a dospeli u ruke sajta Vikiliks i njegovog osnivača Džuliejna Asanža.
Podatke o imenima i računima, po nekim najavama, skoro dve hiljade poslovnih ljudi, ličnosti iz sveta umetnosti i najmanje četrdeset političara kao i niza kompanija i hedž fondova, Vikiliksu je dostavio Rudolf Elmer.
Osam godina uvida u transakcije
Pre nego što je postao insajder, Elmer je na Kajmanskim osrvima osam godina radio kao šef operacija privatne švajcarske banke Julius Baer specijalizovane za brigu o parama jako bogatih klijenata.
Elmer je, na konferenciji za novinare održanoj u Londonu, najavio da on lično neće obelodaniti ni jedno ime ali da ga brine korišćenje of šor računa kao sredstva za utaju poreza.
"Želim da omogućim javnosti da sazna ono šta ja znam i kako ovaj sistem funkcioniše jer se njime nanosi šteta našem društvu. Šteta se nanosi tako što se na druge tačke prenosi novac finansijskih institucija, multinacionalnih konglomerata i izuzetno bogatih ljudi. Taj novac se skriva u of šor centre ili tehnički preciznije stavlja pod tajnu jurisdikciju. To je novac koji je danas neophodan našem društvu kako bismo ga obrazovali, kako bismo pomogli ljudima koji se muče da prežive", rekao je Elmer novinarima u ponedeljak.
Provera podataka pre objavljivanja
Šta će Vikiliks uraditi sa dobijenim informacijama obznaio je lično Džulijan Asanž.
Džulijan Asanž, Vikiliks
"Ove informacije ćemo tretirati i kao sve druge informacije koje nam dođu u ruke. A to znači da ćemo, kada budemo analizirali podatke i pod uslovom da su validne kao i sve drugo što primamo, te podatke u potpunosti obelodaniti. Objavljivanje bi moglo da usledi za nekoliko nedelja a možda i za par meseci", objasnio je Asanž.
Poznate su tvrdnje da se podaci o kojima je reč odnose na razdoblje od 1990. do 2009. godine i da se po svemu sudeći , tiču najmanje tri finansijske institucije, uključujui i banku Julius Baer.
Neke od podataka su Elmeru, kako je danas sam u više navrata ponovio, dostavili drugi insajderi.
Julius Baer je Elmera otpustila 2002. godine kada je uočila da poverljive informacije iz tog dela sveta cure u javnost.
Nakon što je 2007. godine obavestio američke vlasti, Rudolf Elmer je stupio u kontakt sa Vikiliksom i to je zapravo bio prvi veliki prodor oovg internet sajta u svet obelodanjivanja osetljivih informacija.
U nekoliko zemalja su zbog toga protiv bančinih klijenata podignute optužnice za utaju poreza. Elmer je tvrdio da klijenti, uz puno znanje visokih bančinih službenika, izbegavaju da plaćaju porez.
Tio Leget, BBC London
Podaci neprijatni po Švajcarsku
Elmera, upravo zbog krešnja zakona o tajnosti bakarskih računa, u sredu čeka suđenje u Švajcarskoj. Stav nekadašnjeg poslodavca Rudolfa Elmera, banke Julius Baer je, kaže novinar ekonomske redakcije BBC-ija Tio Leget, predočen još ranije.
"Oni kategorično negiraju bilo kakve nagoveštaje da su bogatim klijentima pomagali da izbegnu ili zaobiđu plaćanje poreza. U banci kažu da je Elemr jednostavno ogorčeni bivši službenik čiji je cilj da u očima javnosti diskredituje banku i njene klijente. Stav banke je, dakle, više nego jasan. Očito je međutim da će dovođenje nepromenjljivih švajcarskih propisa o tajnosti bankarskih računa u centar pažnje biti prilično neugodno za ovu zemlju koja je odavno pod priličnim pritiskom Sjedinjenih država i drugih zemalja da ublaži postojeće zakone o tajnosti bankarskih računa i pomogne drugim državam da stanu na put utaji poreza", ističe u svom izveštaju novinar ekonomske redakcije BBC-ija Teo Leget.
FataMorgen
Legenda
- Poruka
- 64.174
Pa,to je samo jos jedan domaci zadatak koji treba da se odradiЕто, и ово ходајуће зло из Ватикана наш Патријарх ПОЗИВА У СРБИЈУ.......
eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.177
31. 01. 2011. 04:12h | RTS
Vikiliks: Kosmetom rukovode kriminalci
Frans Timermans, nekadašnji holandski državni sekretar za evropska pitanja, 2007. godine upozorio Amerikance da Kosovo vode ljudi koji žive od kriminala, navodi se u depeši iz Haga, koju je objavio Vikiliks. EU nikada neće postići konsenzuz oko kosovskog pitanja, naveo je tada Timermans.
Kosovo vode kriminalci, rekao je tadašnji holandski državni sekretar za evropska pitanja Frans Timermans u razgovoru sa američkim diplomatama sredinom novembra 2007. godine, navodeći, takođe, da EU nikada neće postići konsenzus oko pitanja Kosova.
"Timermans je zabrinut oko budućih implikacija uticaja EU na Kosovo. Kosovo vode ljudi koji žive od kriminala. Oni nemaju druge izvire prihoda", navodi se u poverljivoj depeši američke ambasade u Hagu, koje se dokopao Vikiliks.
Holandski ministar je ova zapažanja izneo Amerikancima u vreme održavanja izbora na Kosovu i svega nekoliko meseci pre nego što je parlament u Prištini proglasio nezavisnost.
"On (Timermans) je takođe izrazio ozbiljnu sumnju da će EU ikada postići konsenzus oko Kosova", navodi se u dokumentu. "Timermans je primetio da Rusija pravi haos na Balkanu, kao i da će Kosovo biti jedna zamršena priča".
Timermansovo viđenje kosovskih lidera usledilo je svega nekoliko sedmica pošto su se Hašim Tači i njegovi najbliži saradnici našli na meti ozbiljnih kritika zbog objavljivanja serije dokumenata u kojima se opisuju kao ključni igrači lokalne mafije, upleteni u svakojaka nedela, uključujući trgovinu drogom, oružjem i ljudima, ali i ubistva nedovoljno lojalnih Albanaca, Srba i političkih rivala.
Vikiliks: Kosmetom rukovode kriminalci
Frans Timermans, nekadašnji holandski državni sekretar za evropska pitanja, 2007. godine upozorio Amerikance da Kosovo vode ljudi koji žive od kriminala, navodi se u depeši iz Haga, koju je objavio Vikiliks. EU nikada neće postići konsenzuz oko kosovskog pitanja, naveo je tada Timermans.
Timermans upozoravao Amerikance da Kosmetom rukovode kriminalci
Kosovo vode kriminalci, rekao je tadašnji holandski državni sekretar za evropska pitanja Frans Timermans u razgovoru sa američkim diplomatama sredinom novembra 2007. godine, navodeći, takođe, da EU nikada neće postići konsenzus oko pitanja Kosova.
"Timermans je zabrinut oko budućih implikacija uticaja EU na Kosovo. Kosovo vode ljudi koji žive od kriminala. Oni nemaju druge izvire prihoda", navodi se u poverljivoj depeši američke ambasade u Hagu, koje se dokopao Vikiliks.
Holandski ministar je ova zapažanja izneo Amerikancima u vreme održavanja izbora na Kosovu i svega nekoliko meseci pre nego što je parlament u Prištini proglasio nezavisnost.
"On (Timermans) je takođe izrazio ozbiljnu sumnju da će EU ikada postići konsenzus oko Kosova", navodi se u dokumentu. "Timermans je primetio da Rusija pravi haos na Balkanu, kao i da će Kosovo biti jedna zamršena priča".
Timermansovo viđenje kosovskih lidera usledilo je svega nekoliko sedmica pošto su se Hašim Tači i njegovi najbliži saradnici našli na meti ozbiljnih kritika zbog objavljivanja serije dokumenata u kojima se opisuju kao ključni igrači lokalne mafije, upleteni u svakojaka nedela, uključujući trgovinu drogom, oružjem i ljudima, ali i ubistva nedovoljno lojalnih Albanaca, Srba i političkih rivala.
eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.177
VIKILIKS: AHTISARI AMERIČKI ČOVEK OD POVERENJA
(1) Utorak, 15. Februar, 2011.| Autor: Agencija TANJUG
HELSINKI - Vlasti u Vašingtonu imale su veliko poverenje u Martija Ahtisarija u vreme kada su 2006. godine napori u vezi sa Kosovom bili najintenzivniji, navodi se u diplomatskoj depeši poslatoj iz američke ambasade u Beču u Vašington 15. novembra 2006.
Finski list Helsingin sanomat prenosi depeše Stejt departmenta koje objavljuje "Vikiliks", u kojima se navodi da je Stejt department stavio Ahtisarija na listu ljudi kojima šalje svoje poruke i omogućio mu uvid u 90 dokumenata u vezi sa Kosovom.
"Međutim, poverenje nije bilo stopostotno. Postoji 20 izveštaja u koje Ahtisari nije smeo da ima uvid. Poruke u kojima se kaže da Ahtisariju nije dozvoljeno da vidi dokumenta često se odnose na Evropsku uniju", navodi finski list.
Stejt department piše u toj depeši da, u novembru 2006. godine, specijalni predstavnik Ujedinjenih nacija Ahtisari nastoji da preokrene nabolje situaciju na Kosovu.
"Ovaj zadatak je ogroman i Ahtisari prelazi kilometre i kilometre obavljajući ga... Odmetnička srpska pokrajina teži nezavisnosti, a diplomatski svet očajnički traži izlaz. Na potezu je Ahtisarijev plan", navodi se u depeši.
Helsingin sanomat prenosi i da je Ahtisari, za sada, daleko najpominjaniji Finac u dokumentima koja su procurila iz američkog Stejt departmenta, jer se njegovo ime pojavljuje 1.167 puta, a broj je i veći "ako se uzmu u obzir poruke u kojima je Ahtisarijevo prezime pogrešno napisano".
Prema američkoj proceni, Ahtisari je bio "čvrst pregovarač" i "tipično direktan" pregovarač, "koji bi saterao uza zid ostale koji učestvuju u razgovorima".
Finski list prenosi i da je bilo napetih trenutaka između Ahtisarija i Srba. "Prema izveštaju američke misije pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku (18. maja 2006. godine), tadašnji ministar spoljnih poslova Vuk Drašković se žalio da zapadne zemlje kažnjavaju Srbiju zbog akcija koje je preduzimao bivši srpski lider Slobodan Milošević", navodi finski list i dodaje da je Ahtisari odgovorio da su Srbi u procesu negiranja - "kada oni poput Draškovića kažu: 'Mi ne treba da budemo kažnjeni zbog Miloševićevih postupaka', on odgovara - 'Niti treba da budete nagrađeni zbog njih'".
Helsingin sanomat piše i da je Rusija bila kritična prema Ahtisariju, kao i da je takvo osećanje bilo uzajamno. "U decembru 2006. godine Ahtisari je razgovarao sa američkom ambasadorkom u Helsinkiju Merilin Ver. Prema depeši u vezi sa susretom od 8. decembra, Ahtisari je rekao da su srpski i ruski otpor nezavisnosti Kosova pokazatelj 'žalosne procene'. Ahtisari je verovao da se ruski predsednik Vladimir Putin plašio 'smanjivanja pravoslavnog sveta' i pojave 'male muslimanske države na Balkanu'", navodi finski list.
Prema depešama Stejt departmenta, Ahtisari se i u nekim zemljama članicama EU suočio sa protivljenjem nezavisnosti Kosova. U depeši poslatoj iz Madrida 17. oktobra 2006. godine piše da se jedan visoki zvaničnik španskog Ministarstva spoljnih poslova žalio američkim diplomatama na Ahtisarija, opisavši ga kao nekog ko je hteo da se oslobodi Kosova "kako mu se ne bi obilo u glavu godinu dana kasnije".
(1) Utorak, 15. Februar, 2011.| Autor: Agencija TANJUG
HELSINKI - Vlasti u Vašingtonu imale su veliko poverenje u Martija Ahtisarija u vreme kada su 2006. godine napori u vezi sa Kosovom bili najintenzivniji, navodi se u diplomatskoj depeši poslatoj iz američke ambasade u Beču u Vašington 15. novembra 2006.
Finski list Helsingin sanomat prenosi depeše Stejt departmenta koje objavljuje "Vikiliks", u kojima se navodi da je Stejt department stavio Ahtisarija na listu ljudi kojima šalje svoje poruke i omogućio mu uvid u 90 dokumenata u vezi sa Kosovom.
"Međutim, poverenje nije bilo stopostotno. Postoji 20 izveštaja u koje Ahtisari nije smeo da ima uvid. Poruke u kojima se kaže da Ahtisariju nije dozvoljeno da vidi dokumenta često se odnose na Evropsku uniju", navodi finski list.
Stejt department piše u toj depeši da, u novembru 2006. godine, specijalni predstavnik Ujedinjenih nacija Ahtisari nastoji da preokrene nabolje situaciju na Kosovu.
"Ovaj zadatak je ogroman i Ahtisari prelazi kilometre i kilometre obavljajući ga... Odmetnička srpska pokrajina teži nezavisnosti, a diplomatski svet očajnički traži izlaz. Na potezu je Ahtisarijev plan", navodi se u depeši.
Helsingin sanomat prenosi i da je Ahtisari, za sada, daleko najpominjaniji Finac u dokumentima koja su procurila iz američkog Stejt departmenta, jer se njegovo ime pojavljuje 1.167 puta, a broj je i veći "ako se uzmu u obzir poruke u kojima je Ahtisarijevo prezime pogrešno napisano".
Prema američkoj proceni, Ahtisari je bio "čvrst pregovarač" i "tipično direktan" pregovarač, "koji bi saterao uza zid ostale koji učestvuju u razgovorima".
Finski list prenosi i da je bilo napetih trenutaka između Ahtisarija i Srba. "Prema izveštaju američke misije pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku (18. maja 2006. godine), tadašnji ministar spoljnih poslova Vuk Drašković se žalio da zapadne zemlje kažnjavaju Srbiju zbog akcija koje je preduzimao bivši srpski lider Slobodan Milošević", navodi finski list i dodaje da je Ahtisari odgovorio da su Srbi u procesu negiranja - "kada oni poput Draškovića kažu: 'Mi ne treba da budemo kažnjeni zbog Miloševićevih postupaka', on odgovara - 'Niti treba da budete nagrađeni zbog njih'".
Helsingin sanomat piše i da je Rusija bila kritična prema Ahtisariju, kao i da je takvo osećanje bilo uzajamno. "U decembru 2006. godine Ahtisari je razgovarao sa američkom ambasadorkom u Helsinkiju Merilin Ver. Prema depeši u vezi sa susretom od 8. decembra, Ahtisari je rekao da su srpski i ruski otpor nezavisnosti Kosova pokazatelj 'žalosne procene'. Ahtisari je verovao da se ruski predsednik Vladimir Putin plašio 'smanjivanja pravoslavnog sveta' i pojave 'male muslimanske države na Balkanu'", navodi finski list.
Prema depešama Stejt departmenta, Ahtisari se i u nekim zemljama članicama EU suočio sa protivljenjem nezavisnosti Kosova. U depeši poslatoj iz Madrida 17. oktobra 2006. godine piše da se jedan visoki zvaničnik španskog Ministarstva spoljnih poslova žalio američkim diplomatama na Ahtisarija, opisavši ga kao nekog ko je hteo da se oslobodi Kosova "kako mu se ne bi obilo u glavu godinu dana kasnije".
NOCNO VREBALO
Aktivan član
- Poruka
- 1.632
Mene najvise interesuje sta ce Vikiliks da objavi i ako objavi o desavanju u i oko Srbije