- Poruka
- 384.316
Dok se 25. maja širom bivše Jugoslavije obeležavao Dan mladosti – dan koji je simbolično slavio rođendan Josipa Broza Tita, na hiljade mladih učestvovalo je u štafetama i svečanostima posvećenim voljenom vođi. Ipak, iza parade omladine i pesama o bratstvu i jedinstvu, krila se i drugačija stvarnost. Jedna od najmračnijih epizoda te stvarnosti bio je Goli otok – zloglasni logor za političke neistomišljenike, o kojem se i danas, i pored brojnih svedočenja, zna zastrašujuće malo.
Na ovom „pustom ostrvu“ završavali su ljudi zbog vica, pesme, komentara ili jednostavno zato što su se zatekli na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Među njima je bila i mlada beogradska novinarka jevrejskog porekla Ženi Lebl, koju je pesma „Druže Tito, ljubičice bijela“ koštala dve i po godine robije.
Imala je samo 22 godine kada je uhapšena jer je u redakciji lista Politika prepričala šalu koju joj je ispričao kolega – kako je Jugoslavija pobedila na međunarodnom takmičenju u cveću zahvaljujući ljubičici teškoj 100 kilograma. Aluzija na omiljenu pesmu o Titu bila je dovoljna da je dvojica agenata UDB-e odvedu pod optužbom da je širila neprijateljsku propagandu i da nije prijavila „narodnog neprijatelja“.
Put Ženi Lebl odveo je od zatvora UDB-e Glavnjača do logora Ramski rit, potom Zabele, Svetog Grgura, i konačno – Golog otoka. Provela je više od dve godine u pet različitih zatvora, izložena pritiscima da prizna krivicu i promeni mišljenje. Po izlasku iz zatvora bila je izbrisana iz Udruženja novinara. Njen brat Saša ju je, kada je ugledao, uporedio s povratnicima iz Aušvica. Beograd je ćutao o njenom iskustvu, a društvo je okretalo glavu. Jedini izlaz videla je u odlasku – uz mnoge prepreke, dobila je pasoš i preselila se u Izrael.
Na ovom „pustom ostrvu“ završavali su ljudi zbog vica, pesme, komentara ili jednostavno zato što su se zatekli na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Među njima je bila i mlada beogradska novinarka jevrejskog porekla Ženi Lebl, koju je pesma „Druže Tito, ljubičice bijela“ koštala dve i po godine robije.
Imala je samo 22 godine kada je uhapšena jer je u redakciji lista Politika prepričala šalu koju joj je ispričao kolega – kako je Jugoslavija pobedila na međunarodnom takmičenju u cveću zahvaljujući ljubičici teškoj 100 kilograma. Aluzija na omiljenu pesmu o Titu bila je dovoljna da je dvojica agenata UDB-e odvedu pod optužbom da je širila neprijateljsku propagandu i da nije prijavila „narodnog neprijatelja“.
Put Ženi Lebl odveo je od zatvora UDB-e Glavnjača do logora Ramski rit, potom Zabele, Svetog Grgura, i konačno – Golog otoka. Provela je više od dve godine u pet različitih zatvora, izložena pritiscima da prizna krivicu i promeni mišljenje. Po izlasku iz zatvora bila je izbrisana iz Udruženja novinara. Njen brat Saša ju je, kada je ugledao, uporedio s povratnicima iz Aušvica. Beograd je ćutao o njenom iskustvu, a društvo je okretalo glavu. Jedini izlaz videla je u odlasku – uz mnoge prepreke, dobila je pasoš i preselila se u Izrael.
