vezivanje za predmete

aleksa ndar:
E koliko se vi vezete za stvari nezive prirode? recimo uz vas nozic, hemijsku itd...
Kliknite za proširenje...

Da, npr. za nožić sam vrlo vezana. Od njega se nikad ne odvajam i svuda ga sa sobom nosim. Em mogu u svakom trenutku da oljuštim jabuku (pod uslovom da je imam), em mi služi za samoodbranu.
Za olovku nisam vezana. Samo za zlatno naliv-pero. :mrgreen:

Ali, tu su još:
šporet,
frižider,
foto-albumi ...
pa potom predmeti A kategorije (od ekstra značaja):
dva para bebećih čarapica,
niska ohridskih bisera moje pok. majke,
dugmad za košulju mog pok. oca,
medaljon sa dragim pramenom kose,
dva para bebećih čarapica,
jednooki plišani deda-meda, star nekoliko decenija,
i svašta nešto...:lol:

p.s. A šta ćemo se ikonama?
p.p.s. Ko određuje šta ima opravdani status lične relikvije, a šta je patološka vezanost za "bezvrednu" stvar? :think:
 
Što sam starija to se lakše odričem stvari ali i ljudi...
A opet, nemam i nisam nikada imala neke stvari od zaista neprocenjive vrednosti koje vezujem za pojedine drage ljude..tipa što je Jennifer pomenula nešto očevo.
Da imam takvo nešto, možda bi ipak bilo drugačije.

Ranije sam bila baš hrčak...teško sam se odricala bespotrebnih sitnica, teško sam puštala ljude od sebe...a onda se nešto u meni promenilo...
 
predmeti su zgodne "memorisjke kuke" ili mala "emotivna sidra" koja nas, kao poznati miris, brzo vraćaju među ljude, situacije, sećanja..
obrni okreni, oni su pokušaj da se sopstveni život ne raspe, da se sačuva, makar po kutijama.. ali i da se prenese na one koji ostaju posle nas

lepo je čitati o Frojdu, Betovenu ili Lenonu i napajati se njihovim dostignućima, ali je drugačiji doživljaj kada se sedne na frojdov kauč, pipnu dirke, ili obuče sako..(ili se recimo vidi Raspućinov qurac, u tegli)

sve u svemu...smešno je sve to
i tužno
i glupo
a opet, kao neophodno..
 
wild_child:
Što sam starija to se lakše odričem stvari ali i ljudi...
A opet, nemam i nisam nikada imala neke stvari od zaista neprocenjive vrednosti koje vezujem za pojedine drage ljude..tipa što je Jennifer pomenula nešto očevo.
Da imam takvo nešto, možda bi ipak bilo drugačije.

Ranije sam bila baš hrčak...teško sam se odricala bespotrebnih sitnica, teško sam puštala ljude od sebe...a onda se nešto u meni promenilo...
Kliknite za proširenje...
Onda sam ja neemotivna, ne bih čuvala ništa tuđe, ništa što me vezuje za neku osobu, samo sopstvenu investiciju?
Msm da sam doživela veliki napredak u odnosu na mene pre 10 god, kada mi je dosta sitnica značilo...Oslobodila sam se tog osećaja, ljude čuva u mislima, a za knjige bih skoro pa poginula :)
 
msm da tju se vezati ):
tumblr_m1q7ihHiH91qc0cxpo1_500.gif
 
zLozi:
brzo se vezem, al' sto je brzo to je i kuso. vazi za ljude.
vezivanje za predmete obicno znaci potreba za nekom sigurnoscu, kao i cuvanje starih stvari. ima ta bolest, napune kucu koje cime, naprave skladiste.
Kliknite za proširenje...

A htjeo sam napisati u naslovu da se ne rade psiholoske analize...kakva potreba za sigurnoscu...daaaaj...Ja jednostavno volim da imam neki predmet dobrog kvaliteta ili jos mi je bolje kada imam nesto korisno sto sam sam napravio...tako imam svog svajcarca, parkerovu hemijsku, upaljac i milion drugih sitnica koje ono bas gotivim i normalno tu su stvari koje sam napravim, ali kod tih vise osjecam neki ponos, a inace vezem se i za svoje patike, hlace, jaknu i uvijek mi ih je zao zamjeniti...Kao mali, tog se kroz maglu sjecam nisam htjeo promjeniti neke svoje patikice, a bio sam ih poderao, dok mi ih nisu bacili i slagali da je neko ukrao...

ranjeni Zoro:
predmeti su zgodne "memorisjke kuke" ili mala "emotivna sidra" koja nas, kao poznati miris, brzo vraćaju među ljude, situacije, sećanja..
obrni okreni, oni su pokušaj da se sopstveni život ne raspe, da se sačuva, makar po kutijama.. ali i da se prenese na one koji ostaju posle nas

lepo je čitati o Frojdu, Betovenu ili Lenonu i napajati se njihovim dostignućima, ali je drugačiji doživljaj kada se sedne na frojdov kauč, pipnu dirke, ili obuče sako..(ili se recimo vidi Raspućinov qurac, u tegli)

sve u svemu...smešno je sve to
i tužno
i glupo
a opet, kao neophodno..
Kliknite za proširenje...

A sto se tice tvog komentara, nisam na to bas mislio, ima i takvih slucajeva, ali meni je to bzze, i izbjegavam predmete koji me na nesto posjecaju ili na nekog, i upopste te neke nostalgicne trenutke...Ovo kod mene je potpuno drugo...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Soradze
Igračka - pouka za decu, terapija za odrasle
Odgovora
6
Pregleda
302
Soradze
Soradze
Nina
3 japanske mudrosti za dobar život
Odgovora
15
Pregleda
398
Nina
Nina
A
da li ste nekada dali sebi za pravo..
2
Odgovora
44
Pregleda
1.115
Zelena milja
Zelena milja

Back
Top