Za laike i neznalice koji politizuju ovaj slučaj i PUMPAJU narod
mržnjom, treba istaknuti da se radi o izveštaju 28 vrhunskih stručnjaka
Tehničkog fakulteta.
Да видимо шта су стварно рекли ти стручњаци, а не шта на телевизији у њихово име прича овај лажни опозиционар.
Ево га извештај вештака, већ је неко качио на некој другој теми:
https://drive.google.com/file/d/16w6e6IJCiXvTrH1hVpX-8OB5cZVGsfnd/view?usp=drive_link
1. Затеге као кључни конструктивни елемент обезбеђења носивости надстрешнице су
у тренутку рушења биле у стању смањене носивости под дејством повећаног
оптерећења.
Стога је први, и најизраженији фактор по интензитету утицаја, корозија
каблова за преднапрезање који су били једини носећи елемент затега. Око ових
каблова су уграђени бетон и арматурне шипке, по обиму пресека затега, а око
бетона се налазила челична цев, при чему су једино каблови за преднапрезање
служили за пренос силе кроз затеге. Овим затегама, надстрешница је у одређеним
тачкама била везана за кров објекта, чиме се, према оригиналном пројекту
обезбедио повољнији утицај како на надстрешницу, тако и на кров. Повољни утицај
се огледао у следећем: кров је прихватао велики део тежине надстрешнице и
целокупног снега са надстрешнице, док је за кров, односно кровне носаче, ова
тежина деловала повољно за његов главни распон, смањујући утицаје и напрезања
у том делу кровног носача. У тренутку пада, накнадним испитивањима и анализом
постигнутих резултата које су спровеле лабораторије ИМС а.д. Београд, утврђено је
колики проценат ових каблова је био активан у време непосредно пред пад
надстрешнице. Овај закључак је између осталог донесен и на основу анализе самог
пресека каблова, где се може сагледати ниво корозије попречног пресека каблова.
Овим испитивањима из изузетих узорака, закључено је да је приближно 40% свих
каблова било потпуно неактивно у тренутку пада надстрешнице. Узрок оваквог
стања је корозија која се јавила у кабловима на споју затеге и кровног носача
(кровног набора, тзв. тестерастог крова).
Овај недостатак је могао да буде утврђен
путем прегледа конструкције током контролних прегледа прописаних у оквиру
редовног одржавања објекта.
2. До повећаног оптерећења затега у односу на оригинални пројекат је дошло у више
наврата. Током изградње објекта 1964. године, уместо слоја за пад, са горње стране
надстрешнице је изведен слој од неармираног бетона. Уграђени слој неармираног
бетона има за око 65 kg/m2 већу масу од масе пројектованог слоја за пад.
Овај
дефект није имао пресудан утицај на носивост конструкције али је имао негативан
утицај са аспекта резерве носивости изведене конструкције. Приликом
реконструкције објекта која је започета 2021. године, пројектом је било предвиђено
уклањање „свих слојева до бетона“ и извођење новог слоја за пад и хидроизолације.
Увидом на лицу места је утврђено да слој неармираног бетона није уклоњен, као ни
керамика са доње стране надстрешнице. На овај начин, оптерећење надстрешнице
је повећано за додатних 20 kg/m2. Такође, реконструкцијом је предвиђена уградња
стакала са металним оквирима којима се на надстрешницу додаје још 27 kg/m2.
Узимајући све наведено у обзир, конструкција надстрешнице је у тренутку
непосредно пред лом била изложена оптерећењу које је веће од првобитно
пројектованог за око 107 kg/m2, односно за око 23,11 тоне. Такође, додавањем
стаклене површине на надстрешницу је повећана површина која може да буде
покривена снегом и/или на коју може да делује ветар. Збирни ефекат ових
околности је значајно повећавање оптерећења због којих је пројектант био у
обавези да спроведе потребне контроле носивости.
Надстрешница је, у конструктивном смислу, првобитно изведена на квалитетан начин,
чиме је постигнуто стање које је обезбедило поуздану експлоатацију у периоду од
изградње до тренутка рушења, чак и у условима изостанка редовног одржавања. Током
увиђаја је утврђено да је детаљ везе на споју затега и кровног носача имао недостатке са
аспекта продора влаге које је имало за последицу корозију носећег елемента затеге
(каблова за преднапрезање) на овом месту. Имајући у виду значај затега за конструкцију
надстрешнице, затеге, нарочито у зони веза са остатком конструкције, су морале бити
подвргнуте интензивнијем режиму прегледа односно активности одржавања.
Изостанком
одржавања изостало је и идентификовање процеса детериорације каблова у затегама.
Приликом изузимања узорака котви са крова, утврђено је да корозија није ни у приближно
истој мери захватила горњу страну котви за каблове, као ни саме каблове са спољашње
стране котви. Првенствени узрок корозије која је концентрисана на том делу каблова
(између краја затеге до саме котве, у дужини од око 23 cm) је технологија градње
надстрешнице, крова и затега. Наиме, како је објашњено у овом налазу, ова технологија је
подразумевала да се затеге, као готови елементи, донесу на градилиште, поставе се између
претходно избетониране надстрешнице (која у том тренутку ослоњена на оплату) и крова,
након чега се врши утезање каблова унутар затеге. Детаљ споја затеге и крова је
пројектован и изведен на начин да затега улази у кружни отвор, за неколико центиметара
већег пречника од саме затеге. Овакав начин уградње је довео до појаве зазора између
доње површине бетона кровног носача и завршетка бетонског дела затеге, односно,
каблови за преднапрезање су били на овом месту више изложени атмосферским
утицајима. Смањење носивости затега и њихово преоптерећење је покренуло механизам
лома у крутим везама попречних греда надстрешнице у стубове јужне фасаде објекта.
Попуштањем крутих веза на вези фасадних стубова и попречних носача створили су се
услови за потпуно отказивање затега и појаву кртог лома надстрешнице.
Узимајући у обзир
ове налазе, стручни тим вештака сматра да су визуелне назнаке оваквог лома морале да
буду уочљиве у данима који су претходили рушењу надстрешнице.