Нови Завет би требало да прочита сваки православни верник. И не само једном него да га ишчитава цео живот. За то постоје многи разлози.
Један од њих, најбаналнији, је да, кад налети рецимо на Ј. Сведоке, који по правилу иду у пару, зна да се одбрани од њих, да не би упао у њихове замке. Може да помисли да није хришћански да буде неуљудан, груб, да их откачи... Е, а они само то и чекају и прелазе у офанзиву. Уби нас незнање, што неко рече. Мислим да се ти као интелигентна особа не плашиш ни читања, ни сазнавања, ни рада на себи. Човек је склон да се препусти тв програму, уместо да чита. ТВ је убица књига!
Друго, Библија је жива реч Божија. То је за вернике дефиниција. Постоје и 'самоуки' верници, чак и неписмени, који су и прави и доби и искрени и смирени, тако да си то скроз исправно написала.
Ја сам постао верник у 28. години. Пре тога сам био недефинисан и незаинтересован за веру. Крстио сам се са 27. Пар пута сам почињао да читам Стари Завет и није ми ишло.
Једног дана сам узео да читам Нови Завет, наглас, стојећи у соби и тада ми се живот променио у неколико минута. Доживео сам нешто што бих волео да Вам дочарам речима, али мислим да је то немогуће. Не знам да ли је то Божија Благодат или није али, од тог тренутка ја сам други човек. Оно што је описиво речима је да, кад сам почео да читам је да су из речи Новог Завета почели да ми севају у глави, са свих страна, одговори на сва питања која сам сам себи постављао још од времена када сам био мало дете. Знао сам уопштено шта ваља а шта не ваља јер су ме родитељи учили понеке ствари. Тог тренутка, сам добио одговоре од Творца лично. Од Оног који је поставио критеријуме, Који је створио законе, Који је усадио савест у свет човекову. Можда Ви мислите да ја фантазирам, али ме је ово држало месецима у некој врсти еуфорије. После тога сам, мало, помало, почео да губим то што сам добио за бадава. Али никада то нећу заборавити и бићу на неки начин заштићен снагом тог догађаја. Да напоменем, да нисам био сам него са девојком у соби када ми се то десило. Сада је то мајка моје деце.
Вера је нешто најдубље што постоји на кугли земаљској. Лепо је бити прост човек, верник, неук. Ја, нажалост, то нисам. Са свим својим манама и понеком врлином, трудим се да сазнам што више о вери. У праву си Перла, када пишеш да је тема постављена шарлатански. Постављач је желео да се мало спрда, као што то обично и чини. Ја га капирам као ироније љубитеља, који ужива да изазива што чешће и што јаче реакције. Оно што је мени засметало, без намере да осуђујем, то је управо генерализација. Рећи за неког да је зао, није у реду. То се не ради ни у личном обраћању. Можемо рећи да је нешто урађено зло, лоше, погрешно. Мрзети на зло и на лоша дела, добро је. Мрзети човека, зло је. Зло рађа зло и враћањем зла за зло, зло се умножава. Љуби ближњег свога као себе самог! Ко то данас испуњава?
Ево једног глупог примера:
Улазим у бус на предња врата, са све штакама, код Ортопедије на Бањици. Покушавам да седнем на најближе седиште, иза возача, предвиђено за инвалиде и старије. Са средњих врата улеће момак 25-30 и залеће се, утрчава у задњем моменту испред мене и седа на место; отвара новине и чита. Остадох да стојим са штакама изнад њега. Како бисте Ви реаговали?