kastelece
Aktivan član
- Poruka
- 1.076
Vidim da si iskreni vernik i da si imao transcedentna iskustva i neku vrstu kontakta sa Stvoriteljem.
Jaka i iskrena duhovnost je retka stvar i ona jeste lepša i mnogo bolja od bilo kakvog hedonizma i ovozemaljskog uživanja. To sve stoji i sam tim ću da se složim bez ikakvih problema. Problem je što je takvu duhovnost Bog podario samo maloj grupi ljudi, možda 1-2%, ako ne i manje.
Па сад, колико сам искрен, надам се да јесам? Кад год помислим за себе да сам нешто, 'лупим главом у плафон' и вратим се на место, то јест на патос. Самог себе разочаравам свакодневно, више пута. Примећујем код себе да сам одличан верник на речима, нарочито писаним. Кад треба да се та вера потврди и у пракси, скоро увек оманем. А када не оманем, видим да сам имао свесрдну помоћ Одозго и да је био лак задатак илити мало искушење. Покушавам да зауздам своју вољу, али безуспешно. Немојте да Вас ово обесхрабри, јер смо сви слаби и без Бога не можемо чинити ништа добро, мада људи све добро приписују својој племенитости, у заблуди су. Свако има неки дар од Бога. Неко је вешт у спорту, неко добро памти, неко има маштовитост, неко лепо говори, лепо гради, вредно сади... Али за љубав сви имају дар. То је говорио владика Данило Крстић. Проблем је када људи своје дарове запостављају. Неки су лењи, неки маловерни, неки уплашени, неки тврдоглави.
Има она прича у Новом Завету о талантима. То су уствари таленти или дарови. Па каже отприлике овако: Оде један владар у далеку земљу да прими у наслеђе неко краљевство и подели слугама таланте. То су биле неке новчане јединице, у оно време, и биле су изражене у злату. Једном да 10, другом 5, трећем 2, четвртом 1 талант. Па кад се врати после неког времена, позове он слуге. Први слуга рече да је са тих 10 таланата трговао и стекао још 10, други са 5 направио још пет, трећи још 2 а онај задњи рече господару: Знао сам да си тврд човек и да вејеш и тамо где не сејеш па сам се уплашио и закопао овај талант и ево ти га сад натраг. А он рече овима што су зарадили да су му заиста били верни и сваком је дао онолико градова на управу колико је зарадио таланата. А овога је питао, пошто је знао да је тврд човек и да ће тражити тамо где није посејао, зашто и он није трговао, радио, па зарадио још са тим новцем?