Pričali smo o tvojoj konstataciji da tamo gde nema praštanje društvo propada do samouništenja. E, to društvo koje samo prašta...puzi na kolenima. I to nije naopaka logika.
Čovek može da oprosti neke sitne stvari.
Ti pričaš u svoje ime.
A to znači da Tvoji oprosti nisu iskreni.
Već je to licemerje.
Jer onaj, koji je iskren u malom, taj je iskren i u velikom.
Ili, onaj, koji hoće da ukrade malo, taj hoće da ukrade i veliko.
Itd...
Ali...šta je onaj čovek kome daleko bilo neko siluje maloletnu čerku jedinicu i potom je zverski ubije, koji takvom i za tako nešta onako hriščanski oprosti i nastavi da živi neki svoj hebeno prazan i besmislen život..Po meni mnogo više snage treba za ono drugo. Ja na mestu u tom primeru ne bih sebe mogao da pogledam u ogledalu i da budem smireno zadovoljan. Ti bi mogao zer ne...
Takvo delo može da učini samo bezumnik nečistog duha ispunjenog demonima.
Novozavetni Bog takvom ne oprašta.
Pomenute hriščanske ratove nisu vodili neki ljudi krijući se iza nekih religija. Vodili su ih hrišćani vodjeni njihovom religijom. A usput inkviziciju nisu vršili neki ljudi već neki sveti oci crkve.
To o čemu govoriš su sve deklaracije.
Suština je da onaj, koji ubija i muči druge ljude, taj ne može biti Hrišćanin, bez obzira što se sam deklariše kao Hrišćanin. To Ti je isto kao da na teglu gowana staviš deklaraciju da je to med.
Ovo je glupost samo takva. Šta ovo znači ? Da treba imati ljubav prema zlu, voleti zlo...
Čoveče ti ponekad nemaš pojma šta pišeš ...
Ne kažem da treba voleti zlo, već da se protiv zla treba boriti Ljubavlju.
Na primer, zamisli da imaš dete, koje je skrenulo sa puta i koje čini zlo, npr. krade i bludniči. Kakvim zlom bi Ti pobedio zlo u detetu?
Nasiljem? Batinama?
To je zabluda, provid. To nije pobeda zla, već samo smirivanje zla, da bi se zlo opet pojavilo, i sa sobom povelo pod ruku još veće zlo. Može da se desi da takvo dete izvrši nasilje nad roditeljem. Zlom se ne može pobediti zlo, to treba da je jasno. Zlom se može samo maskirati zlo, da preko jednog zla legne drugo zlo, pa da se onda ovo prvo zlo ne vidi, dok je ovo drugo tu. Ali, kada ovo drugo zlo popusti, evo izlazi opet prvo zlo, još gore nego što je bilo. I to treba da je jasno.
Nekome, koji TI je učinio zlo, poželeti dobro, a ne poželeti mu zlo. O tome govorim.
Nekome ko mi učini neko ozbiljno zlo da poželim doboro...
Naravno. Nekome, koji Ti je učinio zlo, poželeti da progleda, da se prosvetli.
I da ga uzmem za kuma...najbolje bi bilo...Živiš li ti uopšte ovaj ovozemaljski život ili samo boraviš u tim tvojim silnim iluzijama mantrajući neprpekidno o nekom praštanju i ljubavi...
To ne možeš da znaš, pošto ne poznaješ moj život i moja dela.
Kao suprotnost onome što je ljubav na način kako je zlo suprotnost dobrom, mržnja nikako ne može da bude...nula osećaj. U snažnoj i plodnoj mržnji čovek izgara isto onoliko koliko i u takvoj ljubavi. Zato je veliko životno umjeće mržnju prevazići jer mnogi ne zavredjuju da onako plodno budu predmet mržnje. Da bih nekog mogao mrzeti na neko što kraće vreme, taj mora to da zavredjuje. No da ne dužim o tome. Ti to ionako ne možeš shvatiti.
Naravno da ne mogu da shvatim da mržnja čoveku može doneti dobro.
Ovo je blago apsurdno. Po tebi čovek počinje da čini zlo kada oseti strah...
Čoveće, kako bi ti rekao...tako ti zdravog razuma...razmišljaj malo o napisanom.
Ne, nisam tako rekao.
Već sam rekao da čovek počinje da čini zlo, kada se oseti ugrožen.
A postaje ugrožen kada oseti strah.
Ako pobedi strah, neće biti ugrožen, a ako ga ne pobedi, postaće ugrožen, i ako su se stekli uslovi, desiće se zlo.
Da li si ti čoveče čitao bibliju. Novozavetni bog kaže da je greh ne verovati u njega i da će svi koji ne veruju u njega na onom sudu biti strpani u pakao.
Tako je.
A Tvoje je da li ćeš u to da veruješ ili nećeš.
I shodno ovom ...šta češ ti da budeš u onom večnom životu...neki beli oblačić...koji će onako pun ljubavi da leprša po nebu...
A šta bi Ti da budeš kada umreš?
Ako nisi u stanju da budeš ono što želiš dok si živ, onda niti si zaslužio da išta budeš i kada umreš.
