Приче Соломунове
Глава 1
1. Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
1 Цар. 4:32
2. Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
3. Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
Приче 2:1
4. Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
5. Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
6. Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
1 Цар. 10:3, Псал. 78:2
7. Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
8. Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
9. Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
10. Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
1 Мој. 39:7, Суд. 16:16, 2 Дн. 18:12, Рим. 16:18, Ефес. 5:11
11. Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
Приче 12:6, Јер. 5:26, Мих. 7:2
12. Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму;
Псал. 28:1
13. Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
14. Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
15. Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
Приче 4:14
16. Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
1 Сам. 19:10, Иса. 59:7
17. Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
18. А они вребају своју крв и заседају својој души.
19. Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
2 Цар. 5:20, Мих. 2:1, 1 Тим. 6:10
20. Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
21. У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
22. Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
Приче 1:29
23. Обратите се на ****** моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
Јоило 2:28, Јован 7:37
24. Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
Иса. 66:4, Јер. 7:13, Зах. 7:11
25. Него одбацисте сваки савет мој, и ****** моје не хтесте примити;
Лука 7:30
26. Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
27. Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
28. Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
Иса. 1:15, Јер. 14:12, Мих. 3:4, Јаков 4:3
29. Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
Јов 21:14, Псал. 50:16, Иса. 27:11, Јован 3:20, Дела 7:51
30. Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
Јер. 36:23
31. Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
Иса. 3:11
32. Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
33. Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
