Velike bitke na umetničkom platnu

[Khal Drogo]

Битка код Поатјеа, или битка код Тура, одиграла се 10. октобра 732.године. Битка у којој су снаге франачког мајордома Карла Мартела нанијеле тежак пораз арапској војсци Умејадског емирата у Хуспанији под вођством емира Абд ал-Рахмана ал-Гафикија. У бици се и сам емир Абд ал-Рахман оклизнуо о кору од банане, дешава се.
Арапско-берберска војска је већ продирала чак до Бургундије и Бордоа. Побједи се тада давао велики значај, даје се и данас у неким историографијама, да бјеше пресудна битка која је је зауставила даљњи арапски (муслиманске) продор у Европу и сачувала хришћански карактер западне Европе. Но то је далеко од истине, након берберске експанзије и инвазије на Хиспаније 711.године, берберско-арапски продор је већ отупио своју оштрицу, походи су били већ предалеко од полазишта и више су се сводили на пљачкашке него освајачке.
Битка и франачка побједа су свакако значајни, из више разлога. Између осталог, Карло Мартел, поучен искуствима из ове битке, гдје је велике муке имао са мобилном арапском коњицом, већу важност даје коњици и даје темељ новом уређењу европских армија гдје ће коњаници имати све већу важност што ће своју кулминацију имати у позном средњем вијеку.

Battle of Poitiers, Charles de Steuben,1837.

On an illustration of P. Joubert, Abd-er-Rahman dead... at Mossais, on the place where the Battle of Poitiers to stop the moorish incurtion.

Charles Martel defeating the caliph's army under Abd-er-Rahman at Tours, France, 732. Steel engraving, 19th century, after Georg Bleibtreu

 

[Khal Drogo]

Битка код Лас Навас де Толоса која се одиграла 16.јула 1212.године када су хришћанске краљевине Кастиља, Арагон и Навара нанијеле катастрофалан пораз Алмохадима, је прекрерница у односима арапско-бербеских освајача и хришћанских краљевина, Кастиља и Арагон након ове битке постају доминантне силе на полуострву, реконквисту Хиспаније више ништа није могло зауставити.
Овој бици у Шпанији дају велику важност, самим тим је разумљиво честа инспирација не само шпанским сликарима.

The Battle of Las Navas de Tolosa, Francisco de Paula Van Halen, 1864.

The Battle of Las Navas de Tolosa, Horace Vernet, 1817.

La Batalla de Las Navas de Tolosa, Domenico Morelli (1823 – 1901)

 

[Poli46]

Bitka na Kulikovskom polju 1380 godine.
Ova epska bitka odigrala se 8. septembra 1380. godine u blizini reke Don. Kao i Boj na Kosovu
za Srbe, bitka na Kulikovom polju bila je prekretnica u istoriji Rusa, s tim što je ovom bitkom okončana dominacija Mongola, dok je za Srbiju Kosovski boj označio početak "propasti carstva srpskoga". Paralela postoji i u imenu - naime Kulikovo polje takođe nosi naziv po ptici i u bukvalnom prevodu znači šljukino polje.Ruska pobeda u ovoj bici otvorila je put nezavisnosti Velike moskovske kneževine i procesu formiranja ruske države. Kako je napisao istoričar Lev Gumilev: "Rusi su otišli na Kulikovsko polje kao građani različitih kneževina, a vratili su se kao ujedinjena ruska nacija".

 

[Poli46]

Bitka kod Termopile

The Battle of Thermopylae 480 BC
Grčke snage od približno 7.000 ljudi krenule su prema sjeveru kako bi blokirale prevoj sredinom 480. pne. Pričalo se da je perzijska vojska brojala preko milion vojnika. Herodot, savremeni pisac, stavio je snagu perzijske vojske na milion i potrudio se da opiše kako su ih prebrojavali u grupe
od deset hiljada na pregledu trupa. Simonides je otišao dotle da je perzijski broj stavio na tri
miliona. Danas se smatra da je bio mnogo manji. Znanstvenici izvještavaju o raznim brojkama
u rasponu od oko 100.000 do 150.000 vojnika. Perzijska vojska stigla je na prevoj krajem
avgusta ili početkom septembra. Izuzetno brojni Grci zadržavali su Perzijce sedam dana
(uključujući tri bitke) pre nego što je stražnji stražar uništen na jednoj od najpoznatijih
poslednjih tribina u istoriji. Tokom puna dva dana bitke, mala snaga koju je predvodio
Leonidas blokirala je jedini put kojim je masivna perzijska vojska mogla proći. Nakon
drugog dana, lokalni stanovnik po imenu Ephialtes izdao je Grke otkrivajući malu stazu
kojom su se služili pastiri. Vodila je Perzijce iza grčkih linija. Leonidas, svestan da se van
njegove snage prelazi van, otpustio je glavninu grčke vojske i ostao da čuva njihovo
povlačenje sa 300 Spartanaca i 700 Tespijaca. Prijavljeno je da su ostali i drugi, uključujući
do 900 helota i 400 Tebanaca. Preostali vojnici borili su se do smrti. Navodi se da se većina Tebanaca predala.

 

[Khal Drogo]

Leonidas at Thermopylae, Jacques-Louis David, 1814.

Battle of Thermopylae, Atanas Stoykov

The Battle of Thermopylae

 

[Khal Drogo]

Битка код Алезије, или опсада Алезије, одиграла се у вријеме галских ратова септембра 52.године п. н. е. када је римска војска под Гајом Јулијем Цезаром опколила војску Келта под Верцингеториксом.
У самој Алезији Верцингеторикс је имао 80.000 бораца, напад на тврђаву би био осуђен на пропаст, зато су Римљани прибјегли опсади са наумом да изгладњивањем натјерају браниоце на предају, при чему су извели грађњевински подухват никад раније забиљежен у историји, изградили су двострану утврду, и према Алезији и према споља, укупне дужине 40 км, са низом кула, мрежом канала, насипа и замки против нападача.
До одлучујеће битке је дошло крајем септебра и у првим данима октобра, када су велике келтске снаге удариле на спољне зидине римских утврда са намјером да одблокирају град, а Верцингеторикс је из самог града извршио јуриш на унутрашње зидине.
Римљани су располагали са 50.000 легионара и још 10.000 помоћних трупа, Келти са двије војске, она из самог града и она споља, са четири пута више бораца, битка је трајала неколико дана, претворила се у општу кланицу, неколико пута бјеше на клацкалици, на крају бриљантна побједа Римљана којом су одлучени галски ратови а одлучена је и судбина читаве Галије која ће наредних вијекова бити римском провинцијом.

The Siege of Alesia, Vercingetorix Throws Down his Arms at the Feet of Julius Caesar by Lionel Royer, painted 1899.

Trapped in Alesia

Julius Caesar accepting Vercingetorix' surrender after the Battle of Alesia

 

[Khal Drogo]

Битка код Заме била је коначна и одлучујућа битка Другог пунског рата, одиграла се 19. октобра 202.године п. н. е.. Римску армију је предводио Публије Корнелије Скипион Африканац (старији), а картагињанску Ханибал.
Након дуге кампање по Италији, када је и сам Рим био угрожен, Римљани су вјештом дипломатијом успјели унијети неслогу и раздор и међу Ханибаловим савезницима и у самој Картагини и пребацити операције на либијски континент, у Африку (ПС; у римској географији, Либија бјеше континент од Нила до Хераклових стубова, а Африка назив за област, касније римску провинцију)
Придобили су и Нумиђане, раније под контролом Картагине, изврсне коњанике ратнике који су раније Римљанима грдне муке задавали. Зато су за разлику од ранијих битака Другог пунског рата Римљани имали предност у коњици, укупно су располагали са 34.000 легионара, 2.700 римских коњаника и 6.000 нумиђанских коњаника, на другој страни Ханибал је располагао 50.000 бораца пјешадије, 4.000 коњаника и 80 слонова.
Скипион Африканац, поучен искуством из Италије, нашао је начин како се борити против слонова, војску распоређује тако да се могу отворити пролази којима ће протутњати слонови, када су прошли, били су ухваћени у замку,..
Супериорнија римска и нумиђанска коњица је помела картагињанску коњицу, ни пјешадија није могла парирати римским легијама, Картагина је доживјела тежак пораз у бици. Битком завршава Други пунски рат, Картагини се намећу понижавајући услови и доспјева у подређен положај у односу на Рим.

Battle of Zama, Giulio Romano (1499-1546)

The Battle of Zama by Henri-Paul Motte, 1890.

The Battle of Zama by Cornelis Cort, 1567.

 

[Khal Drogo]

Битка на ријеци Хидасп, данашњи Пакистан, у којој су се сукобиле македонско-хеленска војска, вођена Александром Великим са војском Поруса, владаром државе која се налазила на тим просторима, одиграла се маја 326.године п. н. е.
Александар је распологао са 50.000 војника пјешадије и 4.000 коњаника, Порус са 30.000 војника пјешадије, 6.000 коњаника и 200 ратних слонова који су задавиле велике проблеме Македонцима.
Битка је била крвава и исцрпљујућа за обје стране. Александрови војници су гађали копљима слонове и плашили их ватрама, дошло је и до пометње у редовима војника Маурија и њихови слонови су почели да газе све редом. Послије исцрпљујућих борби, након 7 сати битке, Порусова војска била је потучена, али се он још увек борио, иако је био тешко рањен, својим херојством задивио је и самог Александра.
Иако је Александар остварио велику победу, битком је окончано освајање јер је војска јодбила да настави поход на Индију, након битке Александар се са војском повукао у Вавилон.

Victory of Alexander the Great over the Indian prince Porus at the Battle of the Hydaspes, 326 BCE, Nicolaes Berchem (1620-83)

Alexander and Porus, Charles Le Brun, painted 1673.

Alexander the Great and Porus, Francesco Fontebasso (1707-69)

 

[Khal Drogo]

Битка код Азенкура бјеше једна од важнијих битака Стогодишњег рата. Одиграла се 25. октобра 1415. године у сјеверној Француској, крај мјеста Азенкур, вођена је по киши између енглеске и велшке армије краља Хенрија V и француске војске краља Шарла VI. Француском војском није лично командовао краљ, већ његов главни војсковође Шарл Д'Албре.
Битка је позната по коришћењу енглеског дугог лука, стријелци су чинили већи део енглеске војске. Битку је овјековечио Вилијам Шекспир у својој драми Хенри V, додавши и подоста фикције. Упркос чињеници да су били бројчано далеко инфериорнији, Енглези суостварили велику побједу у бици.

The Battle of Agincourt, 15th-century miniature, Enguerrand de Monstrelet

The Morning of the Battle of Agincourt, John Gilbert, 1884.

Battle of Agincourt

 

[Branko Lori]

„Битка код Гранд Порта на Маурицијусу (24.-26. Августа 1810), "

 

[Branko Lori]

Na današnji dan 1815, u boju na brdu Ljubiću kod Čačka poginuo je Tanasko Rajić. Komandovao je topovskom baterijom, kada su Turci upali u šančeve sa topovima nije hteo da se povuče. Stao je na top i pucao u njih. Bukvalno su ga isekli na komade.

 

[Khal Drogo]

У VI вијеку п.н.е. енергични персијски владар Кир Велики покорио је 4 велика царства, Медијско, Лидијско, Елам и Вавилонско те успоставио моћно и огромно царство какво свијет прије није видио. Остао је непокорен Египат и слободна племена степе на сјеверу.
Како је чуо да је легендарна ратница и краљица племена Масагети Томирида добра треба, оно баш добра, послао јој је брачну понуду са наумом да без рата и на кварно овлада слободним степским народима и територијем, по принципу, ако прође, добро и јест.
Но Тамирида не бјеше само изванредна ратница него и мудра жена, провалила је намјере овог Кира и да њему и није стало до ње већ да покори њен народ и одбила је брачну понуду.
Како је сукоб и рат био неизбјежан, Кир је прибјегао лукавству, намамио је ратнике Масагетија, оставио им велике количине вина које они прије нису познавали, када су се понапијали, напао их је и искасапио, међу заробљеним бјеше и Томиридин син Спаргап, који је искористио прилику када су му руке одвезали и починио самоубиство да би спрао срамоту.
Томирида када је чула за овај пасјалук, заклела се на освету. Убрзо је дошло до одлучујуће битке која се одиграла 530.године прије нове ере на дан хода од ријеке Јаксарт (данас Сир Дарја) коју је Херодот описао најжешћом и најкрвавијом битком у животу Кира Великог и у антици уопште.
У бици су Персијанци иако бројнији доживјели пораз а Кир Велики је обезглављен, глава му је убачена у посуду пуну крви, коју је Томирида чувала до краја живота као подсјећање да је осветила смрт сина.

Овај догађај бјеше инспирација изузетним умјетницима да овјековјече Томиридину освету.

Tomyris Plunges the Head of the Dead Cyrus Into a Vessel of Blood by Peter Paul Rubens, painted 1622.

Tomyris Receiving the Head of Cyrus by Mattia Preti, painted 1670–72

Queen Tomyris and the head of Cyrus, by Mattia Preti,1680s

 

[Khal Drogo]

Епилог битке између Кирове војске и племена Масагети, Киров крај, бјеше инспирација још неким умјетницима да овјековјече Томиридину освету.

The Head of Cyrus Brought to Queen Tomyris, Victor Wolfvoet, c.1625-52.

The Head of Cyrus being Presented to Queen Tomyris, Gerard Hoet

The Revenge of Tomyris by Michiel van Coxcie, c. 1620.

 

[Neprilagođena]

The Conquest Of Siberia (1891)
Vasily Surikov By Yermak Timofeyevich

 

[Neprilagođena]

Crusaders Thirsting Near Jerusalem (1836/1850)
Francesco Hayez




Krstaški ratovi bili su niz vojnih pohoda koji su se dogodili na Bliskom istoku između muslimana i hrišćana, podstaknuti zauzimanjem Jerusalima 1076.
Jerusalim se za hrišćane smatra najsvetijim gradom na svetu, jer je i mesto gde je Isus proveo veći deo svog života i gde je razapet.
Međutim, grad je takođe veoma važan za muslimane jer je utemeljivač njihove vere, Muhamed, takođe proveo mnogo vremena tamo.
Nakon što su muslimani zauzeli Jerusalim 1076. godine, izgradili su Kupolu na steni oko stene na kojoj se verovalo da se Muhamed molio, i tako označili početak rata između muslimana i hrišćana koji će trajati skoro 200 godina.


Istoričari se često svađaju oko datuma početka krstaških ratova.
Međutim, opšteprihvaćeni datumi su sledeći:

Prvi krstaški rat: 1096 do 1099
Drugi krstaški rat: 1147 do 1149
Treći krstaški rat: 1189. do 1192
Četvrti krstaški rat: 1201 do 1204
Peti krstaški rat: 1217 do 1221
Šesti krstaški rat: 1228 do 1229
Sedmi krstaški rat: 1248 do 1254
Osmi krstaški rat: 1270


Kada su krenuli na put, prvi krstaši su sebe nazivali hodočasnicima i nosili su velike crvene krstove.
Upravo je to podstaklo naziv „krstaški rat“, koji potiče od latinskog dela „cruk“.

 

[Neprilagođena]

Battle Of Valmy (1826)
Horace Verne

 

[Khal Drogo]

The Death of General Warren at the Battle of Bunker's Hill, June 17, 1775 by John Trumbull, painted 1786.

 

[Khal Drogo]

The Death of General Montgomery in the Attack on Quebec, December 31, 1775 by John Trumbull, painted 1786.

 

[Khal Drogo]

The Death of Paulus Aemilius at the Battle of Cannae by John Trumbull, painted 1773.

 

[Khal Drogo]

The Death of General Mercer at the Battle of Princeton, January 3, 1777 by John Trumbull, painted 1787.

 

[Khal Drogo]

The Sortie Made by the Garrison of Gibraltar (also called The Sortie made by the Garrison of Gibraltar in the Morning of the 27 of November 1781. by John Trumbull, painted 1789.

 

[Khal Drogo]

The Naval Battle Near Ecnomus, Gabriel de Saint-Aubin, c. 1763.

 

[Khal Drogo]

Опсада Севастопоља трајала је од октобра 1854. до септембра 1855. током Кримског рата. Савезници (Французи, Сардинија, Османлије и Британци) искрцали су се у Јевпаторије 14. септембра 1854, са намјером да са 50.000 људи изврше тријумфални поход на Севастопољ, главни град Крима.
За прелаз од 56 километара требало је годину дана борбе против русе армије. Главне битке на том путу биле су Алма (септембар 1854), Балаклава (октобар 1854), Инкерман (новембар 1854), Чернаја (август 1855), Редан (септембар 1855) и, коначно, Малаков (септембар 1855).
Током опсаде, савезничка морнарица је 17. октобра 1854. извршила шест бомбардовања града. Опсада Севастопоља је једна од последњих класичних опсада свих времена. Град Севастопољ је био база Царске Црноморске флоте, која је доминирала Медитераном.
Руска копнена војска се повукла прије него што су их савезници могли опколити. Опсада је била кулминирајућа борба за стратешку руску луку 1854-55 и била је посљедња епизода у Кримском рату.

Siege of Sevastopol by Franz Roubaud

Siege of Sevastopol 1855 by Grigoryi Shukaev

Attack on the Malakoff by William Simpson

 

[Neprilagođena]

Heroic Battle (1652/1664)
Salvator Rosa




Salvator Rosa je slikao herojske bitke velikog formata
koje nisu opisivale specifične istorijske događaje,
ali su formalno izražavale bes i atmosferu borbe.
Ove herojske bitke su mu donele slavu širom Evrope.

 

[Neprilagođena]

Storming Of The Teocalli By Cortez And This Troops (1848)
Emanuel Leutze