Velike bitke na umetničkom platnu


Borodinska bitka, u francuskoj istoriji poznata i kao Bitka za Moskvu ili Bitka na reci Moskvi, odigrala se 7. septembra 1812. godine na Borodinskom polju, 124 kilometara zapadno od Moskve. Vodila se između ruske vojske, pod komandom generala Mihaila Kutuzova i Velike armije Napoleona Bonaparte, tokom Napoleonove invazije Rusije, odnosno Otadžbinskog rata Rusije 1812.

Battle_of_Borodino.jpg

Battle of Borodino

SamokishBorodinoLitografNikolaj Samokiš, 1910 „Napad na Ševardinski šanac“.jpg

Nikolaj Samokiš, 1910 „Napad na Ševardinski šanac“
 
Догађаји у трећем крсташком походу су доста честа инспирациjа писцима и умјетницима да овјековјече те догађаје. Опет то је прича о двојици ривала, двојици јунака, на једној страни Салах ал-Дин, на другој Ричард, први свог имена, краљ Енглеске.
Овај Ричар бјеше једна живописна личност, лош краљ, владар чију су владавину обиљежили промашаји и погрешне одлуке, лош муж, писао је пјесме и био грозан пјесник, иако енглески краљ са енглеским је лоше стајао, живот је проводио углавном у Француској (велики део тада у саставу енглеског краљевства), научио је са муком тек стотињак енглеских ријечи, оно што се баш мора, и као војсковође имао је и успјеха и неуспјеха, али бјеше велики ратник, јунак којем тешко да бјеше премца.
А своје тренутке славе имао је током деблокаде Јафе
Салах ал-Дин је јула 1192.године са војском поново заузео град, преостали Франци (име које су Арапи користили за све крсташе) у граду су остали блокирани тек у једној кули. А онда је Ричард са својим контигентом извео један од најодважнијих подухвата, извео је наизглед немогућ десант са морске стране, тек се искрцавши, Ричард је лично предводио напад, кидисао на муслимане показујући нестварну храброст и борилачку вјештину, муслимане је захватила паника и бејаху у нереду протјерани уз града.
Међутим, Ричард и Франци су се и даље налазили у тешкој, безнадежној ситуацији, контролисали су град али су били опкољени, однос снага бјеше 6:1 у корист Салах ал-Динове војске.
Наредне дане су обиљежили стални окршаји, лако оклопљена турска, египатска и бедуинска коњица је више пута јуришала, али нису успјевали пробити одбрану Франака који су постојано бранили свој положај, изводили и одважне контранападе, јурише. У једном тренутку када је група Ајубида продрла у град и када је битка била на клацкалици, Ричард је и потпуно сам на коњу кренуо у јуриш на противнике помахнитало урлајући и тражећи мегданџију да му се супростави.
Иако бројчано у великој предности, муслимани су деморалисани и 8.августа 1192. године утекли су са бојног поља.
Салах ал-Дин је стекао велику славу и у муслиманском и у хришћанском свијету, остаће упамћен као највећи арапски јунак у историји, Ричарду на другој страни су сви неуспјеси, промашаји, гријеси након Јафе опроштени, остаће једноставно упамћен као Лавље Срце.

nGJzF2dh.jpg

The Battle of Jaffa 1192.

battle-of-jaffa-1192-edouard-henri-girardet.jpg

Battle of Jaffa, 1192. painting by Edouard Henri Girardet

Battle_of_Jaffa (1192).jpg

Richard I of England at the Battle of Jaffa, A Victorian illustratio 1873.
 
Четврти крсташки рат имао је епилог у опсади, освајању а након тога и разарању Константинопоља од стране крсташа. Град је опсједан и освајан два пута, први пута је освојен 17. јула 1203.године у корист Алексије IV Анђела, претендента на пријесто, други пута су га крсташи опсједали и освојили зарад личне користи 13.априла 1204.године. И ако не најтрагичнија, једна од натрагичнијих епизода у свјетској историји, услиједило је бестијално разарање, пустошење и пљачкање Константинопоља, бисера цивилизације, праћено звјерствима и крвопролићем.

'The Crusader army attacks Constantinople by Palma il Giovane.jpg

The Crusader army attacks Constantinople’ by Jacopo Palma il Giovane, c. 1587.


the-capture-of-constantinople-in-1204-jacopo-robusti-tintoretto.jpg

The Capture of Constantinople in 1204 by Jacopo Tintoretto


Eugène_Ferdinand_Victor_Delacroix_012.jpg

The Entry of the Crusaders into Constantinople, Eugène Delacroix, 1840.
 
Bitka kod Fridlanda

-
14 juna 1807 godine на око 43 километра од Kenizberga,
Bila je to najveća bitka u ratu četvrte koalicije -Francuska,
pod vođstvom Napoleona je posle 23 sata opstvarila pobedu nad ruskom vojskom-pod vođstvom
Levina Fon Beningsena.
Do kraja bitke Francuzi su ovladali bojnim poljem ,a ruska vojska se haotično povlačila
preko reke Ale..Pri prelasku reke udavilo se mnogo ruskih vojnika.
Tom bitkom završen je Rat četvrte koalicije, a 7. jula 1807. Rusija i Francuska sklopile su Tilzitski mir.
Fridland je današnji ruski grad Pravdinsk.

Edouard_Detaille_-_Vive_L'Empereur_-_Google_Art_Project.jpg

French 4th Hussars At The Battle of Friedland--1891
Edouard Detaille
 
Таписерија из "Бајеа"

BAY1-scaled.jpg

https://www.google.com/url?sa=i&url=https://www.heritagedaily.com/2021/02/the-bayeux-tapestry-depicting-events-of-norman-conquest-goes-digital/137235&psig=AOvVaw2HDx3hFXVhQM3YhND41pTo&ust=1641495700579000&source=images&cd=vfe&ved=0CAsQjRxqFwoTCKj-kqCmm_UCFQAAAAAdAAAAABAJ


Таписерија или Платно из Бајеа (франц. Tapisserie de Bayeux) извезено платно ширине 50 cm, и дужине 70 метара, које осликава сцене из битке код Хејстингса 1066, натписима на латинском језику. Тренутно је платно изложено у специјалном музеју Краљице Матилде, у мјесту Баје, у Француској, заштићено од могућих оштећења од свјетла и ваздуха.

На платну је у 72 сцене нацртано 1512 фигура од којих:

  • 623 људи,
  • 55 паса,
  • 202 коња,
  • 41 брод,
  • 49 стабала,
  • око 2000 латинских ријечи,
  • преко 500 митских бића и
  • све у 8 боја.
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Таписерија_из_Бајеа


Битка се одиграла 14. октобра 1066. У бици је погинуо краљ Харолд, последњи англосаксонски краљ (ушао је и у православни календар, уврштен међу свете). Нормани, под вођством, суровог Виљема (освајача) су победили енглеску војску (претходно исцрпљену битком са Норвежанима код Стамфорд бриџа). Потомци краља Харолда су напустили земљу, његова ћерка Гита се удала за Кијевског кнеза (један од њихових потомака је и Свети Александар Невски).

Battle_of_Kosovo,_Adam_Stefanović,_1870.jpg

https://sr.wikipedia.org/wiki/Косовска_битка#/media/Датотека:Battle_of_Kosovo,_Adam_Stefanović,_1870.jpg


Косовски бој
Адам Стефановић

Чини ми се да ова тема код нас није много обрађена у ликовној уметности.
 
Нисам рачунао на "кобасицу" у посту али заборавих :)
Углавном, можда није случајно, јер сам хтео да напишем да је битка код Хејстингса "пандан" Косовсој бици. Код Руса је "Куликовская битва" 1380ме. Кулик је врста птице као и кос.

Битка на Куликовом пољу је једна од најзначајнијих битка у руској историји, која се збила 8. септембра 1380. против Монголске Златне Хорде. Поприште битке је било Куликово поље, поред реке Дон, где је након победе руски кнез Дмитриј Иванович добио надимак "Донски"
http://rushist.com/images/russia-14/ryzhenko-blagoslovenie-sergiya-big.jpg

ryzhenko-blagoslovenie-sergiya.jpg


Риженко је сликар. Свети Сергије Радоњешки даје благослов уочи битке.
 
Poslednja izmena:
Bitka kod Fridlanda

-
14 juna 1807 godine на око 43 километра од Kenizberga,
Bila je to najveća bitka u ratu četvrte koalicije -Francuska,
pod vođstvom Napoleona je posle 23 sata opstvarila pobedu nad ruskom vojskom-pod vođstvom
Levina Fon Beningsena.
Do kraja bitke Francuzi su ovladali bojnim poljem ,a ruska vojska se haotično povlačila
preko reke Ale..Pri prelasku reke udavilo se mnogo ruskih vojnika.
Tom bitkom završen je Rat četvrte koalicije, a 7. jula 1807. Rusija i Francuska sklopile su Tilzitski mir.
Fridland je današnji ruski grad Pravdinsk.
Битка код Фридланда бјеше инспирација још неким изузетним умјетницима да овјековјече тај догађај;

1024px-Napoleon_friedland.jpg

Napoleon at the Battle of Friedland (1807). The Emperor is depicted giving instructions to General Nicolas Oudinot. Between them is depicted General Etienne de Nansouty and behind the Emperor, on his right is Marshal Michel Ney, by Horace Vernet


1807,_Friedland.jpg

Charge of the French Cuirassiers at Friedland" on 14 June 1807 by Ernest Meissonier, c. 1875
 
Битка на Куликовом пољу је једна од најзначајнијих битка у руској историји, која се збила 8. септембра 1380. против Монголске Златне Хорде. Поприште битке је било Куликово поље, поред реке Дон, где је након победе руски кнез Дмитриј Иванович добио надимак "Донски"
Још неке слике умјетника који су овјековјечили битку на Куликовом пољу;

utro-na-kulikovom-pole-bubnov.jpg

Јутро на Куликовом пољу, слика Александра Бубнова из 1938.године


Dmitry_Donskoy_in_the_Battle_of_Kulikovo.jpg

The Battle of Kulikovo, Dmitri Donskoy in the thick of the fray; painting by Adolphe Yvon, 1859.


498933 original.jpg

Куликовска битка, Сергеј Николајевич Присекин
 
Још неке слике умјетника који су овјековјечили битку на Куликовом пољу;

Pogledajte prilog 1079678
Јутро на Куликовом пољу, слика Александра Бубнова из 1938.године



Pogledajte prilog 1079679
The Battle of Kulikovo, Dmitri Donskoy in the thick of the fray; painting by Adolphe Yvon, 1859.


Pogledajte prilog 1079680
Куликовска битка, Сергеј Николајевич Присекин
Odlične su!
Ova srednja mi je favorit!
 
Приказ веома значајне Битке код Сенте, која се одиграла 11. септембра 1697,
између аустријских и турских снага.
Насликана је поводом обележавања хиљадугодишњице
доласка Мађара у Панонску низију.


Bitka kod Sente --1898
Franz Eisenhut (1857-1903)

A_zentai_csata_Eisenhut_Ferenc_képe.jpg




DETALJ
Glaspalast_München_1897_077.jpg
 
Битка код Монтжисара одиграла се 25. новембра 1177.године у којој су јерусалимски краљ Балдвин IV, Реџиналд од Шатијона и витезови темплари поразили војску Салах ал-Дина састављену од турских, египатских и бедуинских ратника.

Schlacht_von_Montgisard 2.jpg

The Battle of Montgisard 1177, by Charles Philippe Larivière


acefd9f5285ae7dc9ff710d974b18efe.jpg

The Battle of Montgisard 1177, by Zvonimir Grbasic


mariusz-kozik-templarsii-final.jpg

Battle of Montgisard by Mariusz Kozik
 
615Francois Pascal Simon Gerard - Bitka kod Austerlitza.jpg

Francois Pascal Simon Gerard - Bitka kod Austerlitza

Napoleon, koji je imao uza sebe glavninu svoje armije od oko 70.000 vojnika, znao je da mu s juga prijeti armija od 85.000 vojnika austrijskoga nadvojvode Karla. Zato je odlučio pod svaku cijenu isprovocirati što prije odlučnu bitku na terenu koju mu najviše odgovara.

Za mjesto sukoba izabrao je brežuljkast kraj uz cestu Beč – Brno, približno 20 km zapadno od Brna, blizu tadašnjeg sela Slavkov (njemački: Austerlitz). Da obmani saveznike o svojim nakanama, fingirao je povlačanje svojih jedinica u panici i neredu, čak je 27. prosinca predložio pregovore o primirju.
Austerlitz je bio odlučna i najslavnija Napoleonova pobjeda i zenit njegova uspona. Njome je okončana Treća (antinapoleonska) koalicija. Rusi su se morali povući na sjever u Poljsku i
nastaviti borbe u savezništvu s Prusijom, te je tako nastala Četvrta koalicija.

https://hr.wikipedia.org/wiki/Bitka_kod_Austerlitza
 
Битка код Коринта позната и као битка код Леукапетре која се одиграла 146.гдине п.н.е, бјеше одлучујући сукоб између Римске републике и грчког града-државе Коринта и њених савезника у Ахејској лиги. Битка је означила крај Ахејског рата и почетак периода римске доминације у грчкој историји, а значајна је и по потпуном уништењу и разарању Коринта од стране Римљана, праћеног крвопролићем, сви мушкарци су побијени а жене и дјеца одведени у робље,

Tony_robert-fleury,_l'ultimo_giorno_di_corinto,_ante 1870.jpg

The Battle of Corinth of 146 BC, The last day on Corinth, Tony Robert-Fleury, 1870.

1024px-The_Sack_of_Corinth_by_Thomas_Allom.jpg

The Sack of Corinth, by Thomas Allom

1280px-The_Destruction_of_Corinth_by_Thomas_Allom.jpg

The Destruction of Corinth, by Thomas Allom
 
Битка код Солферина се водила између Француске и Пијемонтско-сардинијског савеза са једне стране и Аустријског царства са друге стране. Битка се одиграла 24. јуна 1859. Била је то одлучујућа битка Аустријско-сардинијског рата, на страни Француске и Пијемонтско-сардинијског савеза бјеше ангажовано 140.000 војника, на страни Аустрије 130.000 војнка. Побједу су извојевали Француска и Сардинија под вођством Наполеона III и Виктора Емануела II.

1024px-Bossoli,_Carlo_-_Battle_of_Solferino.jpg

The Battle of Solferino 24 June 1859, by Carlo Bossoli

Battaglia_di_Solferino_(Henry_Dunant).jpg

The Battle of Solferino, by Henry Dunant

Yvon_Bataille_de_Solferino_Compiegne.jpg

The Battle of Solferino, by Adolphe Yvon
 
Битка код Новаре била је једна од посљедњих битака првог италијанског рата за независност. Битка се одиграла 23. марта 1849. године, током Рисорђимента и завршила се потпуном победом аустријске царске војске предвођене маршалом Јозефом Радецким над сардинијском војском којом је командовао пољски генерал Војчех Хржановски.

Carlo_Felice_Nicolis_di_Robilant_ferito_a_Novara_(1849).jpg

La battaglia di Novara, painted Luigi Norfini 1859.

Field_Marshal_Radetzky_and_his_staff_at_the_Battle_of_Novara_on_March_23,_1849_(by_Albrecht_Ad...jpg

Field Marshal Radetzky and his staff at the Battle of Novara on March 23, 1849., painted Albrecht Adam

Scontri_alla_baionetta_a_Novara.jpg

Scontro alla baionetta tra soldati piemontesi e Grenzer austriaci durante la battaglia di Novara
 

Back
Top