Догађаји у трећем крсташком походу су доста честа инспирациjа писцима и умјетницима да овјековјече те догађаје. Опет то је прича о двојици ривала, двојици јунака, на једној страни Салах ал-Дин, на другој Ричард, први свог имена, краљ Енглеске.
Овај Ричар бјеше једна живописна личност, лош краљ, владар чију су владавину обиљежили промашаји и погрешне одлуке, лош муж, писао је пјесме и био грозан пјесник, иако енглески краљ са енглеским је лоше стајао, живот је проводио углавном у Француској (велики део тада у саставу енглеског краљевства), научио је са муком тек стотињак енглеских ријечи, оно што се баш мора, и као војсковође имао је и успјеха и неуспјеха, али бјеше велики ратник, јунак којем тешко да бјеше премца.
А своје тренутке славе имао је током деблокаде Јафе
Салах ал-Дин је јула 1192.године са војском поново заузео град, преостали Франци (име које су Арапи користили за све крсташе) у граду су остали блокирани тек у једној кули. А онда је Ричард са својим контигентом извео један од најодважнијих подухвата, извео је наизглед немогућ десант са морске стране, тек се искрцавши, Ричард је лично предводио напад, кидисао на муслимане показујући нестварну храброст и борилачку вјештину, муслимане је захватила паника и бејаху у нереду протјерани уз града.
Међутим, Ричард и Франци су се и даље налазили у тешкој, безнадежној ситуацији, контролисали су град али су били опкољени, однос снага бјеше 6:1 у корист Салах ал-Динове војске.
Наредне дане су обиљежили стални окршаји, лако оклопљена турска, египатска и бедуинска коњица је више пута јуришала, али нису успјевали пробити одбрану Франака који су постојано бранили свој положај, изводили и одважне контранападе, јурише. У једном тренутку када је група Ајубида продрла у град и када је битка била на клацкалици, Ричард је и потпуно сам на коњу кренуо у јуриш на противнике помахнитало урлајући и тражећи мегданџију да му се супростави.
Иако бројчано у великој предности, муслимани су деморалисани и 8.августа 1192. године утекли су са бојног поља.
Салах ал-Дин је стекао велику славу и у муслиманском и у хришћанском свијету, остаће упамћен као највећи арапски јунак у историји, Ричарду на другој страни су сви неуспјеси, промашаји, гријеси након Јафе опроштени, остаће једноставно упамћен као Лавље Срце.
The Battle of Jaffa 1192.
Battle of Jaffa, 1192. painting by Edouard Henri Girardet
Richard I of England at the Battle of Jaffa, A Victorian illustratio 1873.
