Cosmopolite
Zaslužan član
- Poruka
- 105.977
Velika preduzeća ugašena, mala preslaba
Kreatori srpske razvojne politike moraju da daju prioritet automobilskoj industriji, farmaciji, mašinogradnji i proizvodnji električne opreme, smatra ekonomista Ivan Nikolić
U ličnoj karti srpske privrede „piše” da je mahom čine mala i srednja preduzeća (MSP), a da je malo onih velikih. Da li bi nam bilo bolje kada bi bilo upravo onih velikih? Čini se da bi, jer upravo su ona motor privrednog rasta. U Nemačkoj, na primer, u 2016. godini velika preduzeća pravila su dodatu vrednost u sektorima visokih i srednjih tehnologija u čak 70,3 odsto slučajeva. Kod zemalja Višegradske grupe – Češkoj, Mađarskoj, Poljskoj i Slovačkoj velika preduzeća su kod visokih tehnologija ostvarivala 51 odsto dodate vrednosti, a velika preduzeća u Srbiji „napravila” su samo 27,8 odsto dodate vrednosti. Ovo pokazuje analiza nefinansijsko-poslovnog sektora Ivana Nikolića, sa Ekonomskog instituta u Beogradu.
On kaže da, zbog drastičnog uništavanja ozbiljnih, velikih preduzeća i sistema u prve dve decenije tranzicije, prerađivački sektor danas pretežno nose mala i srednja preduzeća. Industrijska proizvodnja je samim tim slaba.
– Velika preduzeća koja ulažu u inovacije i ubiraju plodove ekonomije presudna su pokretačka snaga rasta. Ona malim i srednjim firmama omogućavaju da učestvuju u lancu snabdevanja i proizvodnje. Naročito kada znamo da u velikom broju slučajeva vlasnici malih i srednjih preduzeća nemaju ambicije da se šire i izađu van lokalnog tržišta. Te firme po pravilu ostaju male zauvek – kaže Nikolić.
Dodaje da zbog toga kreatori srpske industrijske i razvojne politike moraju da daju prioritet automobilskoj industriji, farmaciji, mašinogradnji i proizvodnji električne opreme. Jačanje i širenje velikih preduzeća, koja posluju u oblastima srednje visokih i visokih tehnologija omogućava širenje sektora malih i srednjih preduzeća i samo na taj način on može da se razvija.
– Na primeru Nemačke i zemalja Višegradske grupe vidi se da je stepen tehnološke intenzivnosti u direktnoj vezi sa veličinom preduzeća. Bez dileme, motor rasta prerađivačkog sektora Nemačke nisu mala i srednja preduzeća, već velike kompanije kao nosioci ključnih tehnoloških inovacija. Upravo ta preduzeća kreiraju konkurentsku prednost Nemačkoj. To je suštinska razlika između performansi nemačkog proizvodnog sektora i ostalih zemalja EU, ili šire posmatrano, uspešnih i manje uspešnih – kaže Nikolić.
Poznato je, kaže on, da je ključni strukturni problem Srbije nizak tehnološki nivo proizvodnje, koji ne ostvaruje visoke stope rasta, već se „razilaze” trend fizičkog obima proizvodnje i bruto dodate vrednosti. Srbija je tako u samom svetskom vrhu po brzini uvećanja robnog izvoza što, paradoksalno, ne prati i rast BDP-a. Industriju i izvoz „vuku” nisko tehnološke oblasti proizvodnje, koje stvaraju suficit koji je dobar za platno-bilansni rezultat, ali ne i za privredni rast. Udeo oblasti koje pripadaju srednje visokim i visokim tehnologijama čine jedva četvrtinu prerađivačke industrije. Ovaj visoko tehnološki segment proizvodnje tokom 2016. stvorio je samo 765 evra po glavi stanovnika, dok je istovremeno istovetna proizvodnja u Bugarskoj vredela 26 odsto više, u Rumuniji 2,2 puta više, u Sloveniji 5,2 puta više, a u Nemačkoj čak 10,3 puta više.
Činjenica je da se bruto dodata vrednost po zaposlenom povećava sa veličinom kompanije, odnosno da najveće kompanije imaju i najveću dodatu vrednost po zaposlenom i da Srbija zaostaje za prosekom EU, zemljama Višegradske grupe i Nemačkom, u svim oblastima nefinansijsko-poslovnog sektora – kaže ovaj ekonomista.
– Sektor malih i srednjih preduzeća je izuzetno bitan za ekonomiju Srbije i s pravom se, kao i u ostalim zemljama, naziva kičmom razvoja. On stimuliše privatnu inicijativu i preduzetničke sposobnosti, fleksibilan je i brzo se prilagođava promenama na tržištu, zapošljava. Ali, ipak ima ograničen domet i bez ozbiljnih velikih preduzeća i sistema ne možemo da dostignemo željenu konkurentnost i izvoz sektora MSP. Posledično, ni održivo ubrzanje rasta BDP-a – kaže Nikolić.
Prema podacima Republičkog razvoda za statistiku i Eurostata, u 2016. van nefinansijsko-poslovnog sektora bilo je 90.400 preduzeća u Srbiji, od čega 99,5 odsto su mikro, malih i srednjih preduzeća čiji broj zaposlenih nije prelazio 250. U njima je radilo 633.900 hiljada ljudi ili 59,5 odsto ukupnog broja zaposlenih nefinansijsko-poslovnog sektora. Ova preduzeća su ostvarivala 59,4 odsto ukupnog prometa i 48,4 odsto bruto dodate vrednosti.
Performanse MSP su loše, preopterećena su radnom snagom, što smanjuje produktivnost. Naime, broj zaposlenih osoba po preduzeću u MSP sektoru Srbije u 2016. iznosio je sedam, u EU – 28, dok je u Višegradskoj grupi ovaj količnik je bio upola niži – 3,4 i 3,1. Slična proporcija postoji i u okviru prerađivačke industrije, gde je u Srbiji broj zaposlenih po preduzeću dostizao 11, dok u EU –28 i Višegradskoj grupi 8,3 i 5,8.
http://www.politika.rs/sr/clanak/425177/Velika-preduzeca-ugasena-mala-preslaba
Kreatori srpske razvojne politike moraju da daju prioritet automobilskoj industriji, farmaciji, mašinogradnji i proizvodnji električne opreme, smatra ekonomista Ivan Nikolić
U ličnoj karti srpske privrede „piše” da je mahom čine mala i srednja preduzeća (MSP), a da je malo onih velikih. Da li bi nam bilo bolje kada bi bilo upravo onih velikih? Čini se da bi, jer upravo su ona motor privrednog rasta. U Nemačkoj, na primer, u 2016. godini velika preduzeća pravila su dodatu vrednost u sektorima visokih i srednjih tehnologija u čak 70,3 odsto slučajeva. Kod zemalja Višegradske grupe – Češkoj, Mađarskoj, Poljskoj i Slovačkoj velika preduzeća su kod visokih tehnologija ostvarivala 51 odsto dodate vrednosti, a velika preduzeća u Srbiji „napravila” su samo 27,8 odsto dodate vrednosti. Ovo pokazuje analiza nefinansijsko-poslovnog sektora Ivana Nikolića, sa Ekonomskog instituta u Beogradu.
On kaže da, zbog drastičnog uništavanja ozbiljnih, velikih preduzeća i sistema u prve dve decenije tranzicije, prerađivački sektor danas pretežno nose mala i srednja preduzeća. Industrijska proizvodnja je samim tim slaba.
– Velika preduzeća koja ulažu u inovacije i ubiraju plodove ekonomije presudna su pokretačka snaga rasta. Ona malim i srednjim firmama omogućavaju da učestvuju u lancu snabdevanja i proizvodnje. Naročito kada znamo da u velikom broju slučajeva vlasnici malih i srednjih preduzeća nemaju ambicije da se šire i izađu van lokalnog tržišta. Te firme po pravilu ostaju male zauvek – kaže Nikolić.
Dodaje da zbog toga kreatori srpske industrijske i razvojne politike moraju da daju prioritet automobilskoj industriji, farmaciji, mašinogradnji i proizvodnji električne opreme. Jačanje i širenje velikih preduzeća, koja posluju u oblastima srednje visokih i visokih tehnologija omogućava širenje sektora malih i srednjih preduzeća i samo na taj način on može da se razvija.
– Na primeru Nemačke i zemalja Višegradske grupe vidi se da je stepen tehnološke intenzivnosti u direktnoj vezi sa veličinom preduzeća. Bez dileme, motor rasta prerađivačkog sektora Nemačke nisu mala i srednja preduzeća, već velike kompanije kao nosioci ključnih tehnoloških inovacija. Upravo ta preduzeća kreiraju konkurentsku prednost Nemačkoj. To je suštinska razlika između performansi nemačkog proizvodnog sektora i ostalih zemalja EU, ili šire posmatrano, uspešnih i manje uspešnih – kaže Nikolić.
Poznato je, kaže on, da je ključni strukturni problem Srbije nizak tehnološki nivo proizvodnje, koji ne ostvaruje visoke stope rasta, već se „razilaze” trend fizičkog obima proizvodnje i bruto dodate vrednosti. Srbija je tako u samom svetskom vrhu po brzini uvećanja robnog izvoza što, paradoksalno, ne prati i rast BDP-a. Industriju i izvoz „vuku” nisko tehnološke oblasti proizvodnje, koje stvaraju suficit koji je dobar za platno-bilansni rezultat, ali ne i za privredni rast. Udeo oblasti koje pripadaju srednje visokim i visokim tehnologijama čine jedva četvrtinu prerađivačke industrije. Ovaj visoko tehnološki segment proizvodnje tokom 2016. stvorio je samo 765 evra po glavi stanovnika, dok je istovremeno istovetna proizvodnja u Bugarskoj vredela 26 odsto više, u Rumuniji 2,2 puta više, u Sloveniji 5,2 puta više, a u Nemačkoj čak 10,3 puta više.
Činjenica je da se bruto dodata vrednost po zaposlenom povećava sa veličinom kompanije, odnosno da najveće kompanije imaju i najveću dodatu vrednost po zaposlenom i da Srbija zaostaje za prosekom EU, zemljama Višegradske grupe i Nemačkom, u svim oblastima nefinansijsko-poslovnog sektora – kaže ovaj ekonomista.
– Sektor malih i srednjih preduzeća je izuzetno bitan za ekonomiju Srbije i s pravom se, kao i u ostalim zemljama, naziva kičmom razvoja. On stimuliše privatnu inicijativu i preduzetničke sposobnosti, fleksibilan je i brzo se prilagođava promenama na tržištu, zapošljava. Ali, ipak ima ograničen domet i bez ozbiljnih velikih preduzeća i sistema ne možemo da dostignemo željenu konkurentnost i izvoz sektora MSP. Posledično, ni održivo ubrzanje rasta BDP-a – kaže Nikolić.
Prema podacima Republičkog razvoda za statistiku i Eurostata, u 2016. van nefinansijsko-poslovnog sektora bilo je 90.400 preduzeća u Srbiji, od čega 99,5 odsto su mikro, malih i srednjih preduzeća čiji broj zaposlenih nije prelazio 250. U njima je radilo 633.900 hiljada ljudi ili 59,5 odsto ukupnog broja zaposlenih nefinansijsko-poslovnog sektora. Ova preduzeća su ostvarivala 59,4 odsto ukupnog prometa i 48,4 odsto bruto dodate vrednosti.
Performanse MSP su loše, preopterećena su radnom snagom, što smanjuje produktivnost. Naime, broj zaposlenih osoba po preduzeću u MSP sektoru Srbije u 2016. iznosio je sedam, u EU – 28, dok je u Višegradskoj grupi ovaj količnik je bio upola niži – 3,4 i 3,1. Slična proporcija postoji i u okviru prerađivačke industrije, gde je u Srbiji broj zaposlenih po preduzeću dostizao 11, dok u EU –28 i Višegradskoj grupi 8,3 i 5,8.
http://www.politika.rs/sr/clanak/425177/Velika-preduzeca-ugasena-mala-preslaba
a odlicno po vlast ... ahaha
Soros jeste organizovao ceo taj drzavni udar, ali glavna krivica pociva na onih 500000 srpskih budala koje su tada rusile sopstvenu drzavu (ma kakva da je) i palile skupstinu. To nam je sto nam je. 
