Veče kada je ugašena policija

[Обилић]

Pikče, o policiji se ne diskutuje !

 

[zbiljaš]

ANEM alarm: Više slučajeva policijskog nasilja prema novinarima na skupovima SNS-a, slede prijave​

Svim novinarima dostupan je i besplatni broj telefona i direktna linija ANEM-a 0800 100 115​

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) najoštrije je osudila ponašanje policije prema predstavnicima medija koji su pokušavali da izveštavaju s protesta pristalica Srpske napredne stranke (SNS) u više gradova Srbije i pozvala Ministarstvo unutrašnjih poslova da hitno omogući svim novinarima i novinarkama da izveštavaju s javnih skupova.

ANEM je naveo da je u Zaječaru policija novinara Glasa Zaječara Miljka Stojanovića fizički sprečila da izveštava sa skupa iz tog grada. Tom prilikom, jedan policijski službenik ga je gurnuo i oborio na zemlju, izbijajući mu mobilni telefon iz ruke. Njegova koleginica Anđela Risantijević pokušala je da ga zaštiti tako što ga je zaklonila svojim telom, ističući da su novinari, ali je i ona tom prilikom bila odgurnuta.

Nakon incidenta, Miljko Stojanović je, u blizini bioskopa Timok, prišao načelniku policije Igoru Jeftiću kako bi mu prijavio napad. Načelnik mu je rekao da ode u policijsku stanicu i tamo podnese prijavu. Kada je Stojanović ponovio da prijavu podnosi upravo njemu, načelnik mu je oteo telefon i odgurnuo ga, nakon čega su pripadnici interventne jedinice prišli, udarali ga i fizički ga dalje odgurivali.

Takođe, tokom današnjeg dana novinarku portala Mašina Dariju Stjepić u Novom Sadu policija je onemogućavala da izveštava i gurala iako je jasno označena i predstavila se kao novinarka više puta, o čemu svedoči i video snimak objavljen na Instagram profilu tog medija.

Zabeležen je i snimak na kome se vidi kako pripadnik Žandarmerije prvo sprečava da snima, a onda vuče i legitimiše novinarku Storytellera Brankicu Matić nakon što je rekla da nije videla nedolično ponašanje starijeg građanina koga su privodili.

Pripadnici žandarmerije oteli su danas telefon novinaru Bete i Autonomije Daliboru Stuparu i oterali ga dok je snimao okupljanja prorežimskih pristalica, koje organizovano autobusima dolaze u Novi Sad.

U Novom Sadu je danas posle podne muškarac napao novinarku N1 Leu Apro koja izveštava sa skupova pristalica režima, ali i okupljanja koje su organizovali zborovi građana. Muškarac je novinarki prvo pretio, pitao je šta radi i zašto snima, a iako je ona polušala da se udalji, on je nastavio da je prati, ušao joj je u kadar i potom joj stegao ruku i oteo telefon. Pripadnici zborova su pomogli novinarki da zaustavi muškarca da ne pobegne sa njenim telefonom. Pripadnici žandarmerije su ga priveli.

ANEM je upozorio da je e ponašanje policije prema novinarima i novinarkama krajnje neprofesionalno, nedopustivo i u suprotnosti s njihovim ovlašćenjima, te najavio da će sve slučajeve prijaviti službi unutrašnje kontrole zbog prekoračenja ovlašćenja.

“Podsećamo da je tokom 2025. godine zabeležen rekordan broj pretnji, pritisaka i napada na predstavnike medija u novijoj istorijoj Srbije, a da pritom policija u velikom broju slučajeva nije reagovala i stala u zaštitu novinara i slobode medija. Osim pasivnosti policije, zabrinjavajuć je i podatak Nezavisnog udruženja novinara Srbije da su u avgustu i septembru zabeležena 22 napada na novinare i od strane predstavnika policije”, istaknuto je u saopštenju.

ANEM je pozvao Ministarstvo informisanja i telekomunikacija da reaguje na nedopustivo ometanje rada medija od strane policije i apelovao na sve nadležne institucije da se hitno prestane s ovakvim načinima pokušaja gušenja slobode medija u Srbiji.

“Apelujemo i na sve novinare, novinarke i predstavnike medija da redovno prijavljuju svaku vrstu ugrožavanja bezbednosti tokom obavljanja svog posla. Svim novinarima dostupan je i besplatni broj telefona i direktna linija ANEM-a 0800 100 115 na kojoj predstavnici medija mogu dobiti objašnjenja o zakonskom tretmanu dela i o postupcima koji treba da se pokrenu kako bi se nadležnim institucijama, policiji i tužilaštvu prijavilo ugrožavanje bezbednosti”, naveli su u saopštenju koje je potpisao Veran Matić, predsednik Upravnog odbora Acosijacije nezavisnih elektronskih medija i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara.

(Autonomija)

 

[zbiljaš]

 

[zbiljaš]

STRAŠNI DETALJI TORTURE: Jedna studentica uhapšena je i stravično pretučena u policijskoj stanici u Beogradu​

Ovo su saopštili na društvenim mrežama Studenti u blokadi i podijelili strašne detalje torture kroz koju je prošla djevojka.

Kako su naveli studenti Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, njihova kolegica je u ranim jutarnjim satima odvedena sa svog radnog mjesta, protiv svoje volje, gdje je sprovedena u podrumske prostorije na "informativni razgovor" sa dva uniformisana i jednim neuniformisanim licem.

"Našoj koleginici je dat papir nepoznate sadržine i prećeno joj je da isti potpiše. Kada je to odbila, usledila je fizička i psihička tortura. Uniformisani pripadnik MUP-a je njenu glavu iz sve snage udario od sto, pri čemu joj je pocepana arkada. Nakon toga je udarena pištoljem u predelu kuka. Zatim je vezana jednom rukom za radijator, a drug je ostala slobodna kako bi mogla da potpiše, što je ona ponovo odbila da uradi", napisali su studenti na zvaničnom Instragram profilu, prenosi Nova.rs.

Kako ističu, nije joj bilo dozvoljeno da obavi poziv, da kontaktira advokata ili porodicu, a dok je bila vezana za radijator fizičko i psihičko nasilje nije prestajalo. Potom je puštena na slobodu, ali se maltretiranje nastavilo i tada.

"Nekoliko dana nakon ovog napada, ispred kancelarije na svom radnom mestu, naša koleginica je pronašla odsečenu glavu barbike koja je bila ofarbana crvenom bojom. Ovakve pretnje su nam ukazivale na to da je njen život ugrožen. Zbog straha za sopstvenu bezbednost, bezbednost svoje porodice i najbližih, nije smela da izlazi u javnost. Posle prvog napada usledio je i drugi", napisali su studenti.

Studenti Poljoprivrednog fakulteta su objasnili da se drugi napad dogodio u večernjim satima, nasred ulice.

"Preko glave joj je stavljena crna kesa i nasilno je ubačena u nepoznat automobil. Nepoznata lica su je u kolima šamarala, udarala, cepala joj garderobu i neprimerno je dodirivala. Tražili su od nje informacije u vezi sa blokadama i protestima, pretili su joj, pretili su i njenim kolegama i rekli da će proći isto kao i ona. Tražimo hitnu rekaciju svih odgovornih ljudi i institucija, tražimo odgovor na pitanje ko je ovo učinio i imena počinioca. Tražimo da krivci za ove zločine odgovaraju. Zahtevamo pravdu! Odmah", istakli su studenti.

Oni su uz objavu dostavili i potresne fotografije povreda koje je zadobila djevojka, kao i izvještaj ljekara specijaliste o stepenu povreda.

 

[zbiljaš]

 

[zbiljaš]

 

[zbiljaš]

"Čupanje, šamari, pretnje silovanjem": Policijska brutalnost prema studentkinjama jer "vlast šalje signal da je represija dozvoljena"​

Ilustracija

Poslednjih godinu dana u Srbiji obeležili su smrt 16 ljudi, protesti studenata i građana, ali i slučajevi policijske brutalnosti. Posebno su uznemirujuća svedočenja žena i studentkinja koje su pretrpele fizičko nasilje, ali i ono sa seksualnim konotacijama, tokom protesta, pa čak i u prostorijama državnih institucija, kako su tvrdile žrtve. Prema Tanji Ognjanović iz Ženskog autonomnog centra, nekažnjavanje policijskog nasilja i javno relativizovanje svedočenja žrtava od strane vlasti šalje signal da je represija dozvoljena i ohrabruje dalje napade.

Eskalacija je počela posle protesta 15. marta, kada su blokade saobraćajnica postale i mesta otvorenog nasilja uniformisanih službenika. Nakon Vidovdanskog protesta, broj svedočanstava o prebijanjima i zastrašivanjima se povećao, a posebno su uznemirujući slučajevi u kojima su meta bile mlade žene, studentkinje.

Prema rečima Tanje Ognjanović iz Ženskog autonomnog centra, porast policijske brutalnosti, naročito prema ženama, direktna je posledica političkog okruženja u kojem vrh vlasti negira nasilje i daje prećutnu dozvolu za njegovo sprovođenje. Ona objašnjava da je nekažnjivost postala sistemska, jer institucije više ne deluju nezavisno od političkih interesa, dok javni nastupi predsednika i ministra policije, u kojima relativizuju ili osporavaju svedočenja žrtava, samo ohrabruju dalju represiju.

Pretnje silovanjem, “sad ih lomi”, šamari…​

Svi pamtimo slučaj maltretiranja studentkinje Nikoline Sinđelić koju je, sa ostalim kolegama, kako je navela maltretirala policijska Jedinica za obezbeđenje određenih ličnosti i komandant te jedinice Marko Kričak. Ovaj primer pokazuje koliko daleko policija može ići u zoni nekažnjivosti. Kako je studentkinja posvedočila, zajedno se sa kolegama vraćala sa protesta, a onda su maskirani muškarci krenuli da izlaze iz prostorija Vlade, krenuli da tuku ljude i deo okupljenih uveli u garažu Vlade.

Studentkinja je kazala da joj je Kričak pretio silovanjem, šamarao i udarao glavu o zid. Za MUP se slučaj nije desio, predsednik ga relativizuje, a Informer je osvetničkom pornografijom pokušao da diskredituje Nikolinu i učini njene navode “nebitnim”.
Studentkinja Pravnog fakulteta Aleksandra Nikolić svedočila je za N1 da je na protestu pala sa još jednom ženom, da je ležala na zemlji, da je policija to videla i ne samo da nije htela da joj pomogne, nego je dobila udarce u predelu glave, i da su joj tada slomljeni zubi.

https://twitter.com/x/status/1956522324301083028

Studentkinja druge godine Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, uhapšena tokom protesta 5. septembra, ispričala je u otvorenom pismu javnosti da je pokušala da se povuče sa protesta, ali da je policajac viknuo “sad ih lomi”, “napumpaćemo vas”, kao i da su je “golu skinuli u stanici samo zato što je šetala na protestu”.

Naravno, tu je i slučaj studentkinje Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) koju su policijski službenik i službenica čupali za kosu u nameri da joj, kako se sumnja, otključaju telefon, što se i vidi na snimku Nove.rs.

Najnoviji primer je, kako su saopštili studenti Poljoprivrednog u blokadi, maltretirali njihovu koleginicu - odveli je sa posla, pa tukli u podrumskim prostorijama policijske stanice.

"Našoj koleginici je dat papir nepoznate sadržine i prećeno joj je da isti potpiše. Kada je to odbila, usledila je fizička i psihička tortura. Uniformisani pripadnik MUP-a je njenu glavu iz sve snage udario od sto, pri čemu joj je pocepana arkada. Nakon toga je udarena pištoljem u predelu kuka. Zatim je vezana jednom rukom za radijator, a druga je ostala slobodna kako bi papir mogla da potpiše, što je ona ponovo odbila da uradi", naveli su studenti Poljoprivrednog u blokadi.



Istakli su da je usledio i drugi napad nakon nekoliko dana, kada su je nepoznate osobe ubacile u auto šamarala, udarala, cepala joj garderobu i neprimereno je dodirivala, tražeći informacije o protestima i blokadama. Studenti su pokušavali da zaštite njen identitet, ali je MUP objavio njeno ime i prezime. MUP je uneo svojevrsnu konfuziju objavljujući tri saopštenja tim povodom, a sutradan je izdao saopštenje u kom, uz screenshot storija sa njenog Instagram naloga koji su videli tri minuta po objavi, obaveštavaju javnost da je studentkinja demantovala da je pretučena od strane pripadnika policije u policijskoj stanici. Ali, Dačić je rekao da će insistirati do kraja da se utvrdi da li je bila u policiji, da li je povređena od strane policajaca i ako nije, ko je taj koji je izvršio "ovu manipulaciju". Dakle, demanti na nalogu se desio manje od 24 sata nakon što je MUP objavio njeno puno ime i prezime, a kako je Danas nezvanično saznao, ona se uplašila za svoju bezbednost nakon što je objavljen njen identitet i zbog toga je, na kraju, odlučila da demantuje sopstveno svedočanstvo.

Postavlja se pitanje koliko je još studentkinja ili građanki pretrpelo policijsku torturu zbog učestvovanja na protestima, a da ti slučajevi nisu dospeli u javnost.
Inače, nijedan od ovih slučajeva još nije dobio epilog. Ne zato što nema dokaza – već zato što institucije ne žele da ih vide.

"Da su pojedinci sankcionisani, ne bi više palo na pamet"​

Nasilje koje se širi društvom, pa i prema ženama, rezultat je postupanja koje dolazi sa vrha vlasti i to pre svega predsednika Aleksandra Vučića, objašnjava za N1 Tanja Ognjanović ispred Ženskog autonomnog centra.

Vučić je javno govorio o Sinđelićevoj za koju je rekao da je bez medicinske dokumentacije i ikakvih dokaza iznela teške optužbe na račun visokog oficira policije, dok je Dačić negirao sve njene navode.

“Na vlasti imamo duboko konzervativnu političku opciju, koja je i autoritarna i koja ima muškarca lidera kome se svi klanjaju (misleći na Vučića) i to je taj model koji se prenosi i na građane koji reaguju podstaknuti ponašanjem predsednika i drugih aktera stranke na vlasti. Nekažnjevnost je posledica toga da više nemamo slobodne institucije koje rade nezavisno od političkih uticaja”, objasnila je Ognjanović, dodajući i da su “predsednikove amnestije davale podsticaj da se sa nasiljem slobodno nastavi”.

Ovako se, objašnjava, otvaraju vrata za dalje nasilje jer nema sankcionisanja.

“Kad ministar policije negira događaje, to onda otvara vrata svakom komandiru policije da naredi, svakom policajcu da učini nasilje. Kad dobijete dozvolu sa vrha - neće uraditi svako, ali će uraditi mnogi… Kad god jedan moćan nasilnik pokaže da može nekažnjeno da prođe, to onda otvara vrata svakome. Mene ne iznenađuje dalji broj napada i policijska brutalnost. Da su pojedinci bili sankcionisani nakon prvog incidenta, ne bi im palo više na pamet”, ističe ona.
Silovanjem i seksualnim nasiljem se, kako je navela sagovornica N1, može pretiti i muškarcima, ali se to specifično preti ženama, da se zaplaše sve druge.

Studentkinja Nikolina Sinđelić podnela četiri tužbe protiv redakcije Informera​

“Strah je naš odbrambeni način da se zaštitimo. Ideja jeste da se ne ide na proteste. Cilj je da se oni koji protestuju prikazuju kao nasilni i da se deo ljudi distancira. To su mehanizmi koji rade i kad su u pitanju žrtve nasilja u porodici. Žene adaptiraju svoje ponašanje i na nasilnika u kući zbog straha. Mi pokušavamo da izbegnemo opasnost, a jedan od njih je da ne učestvujemo ili da se ne pojavljujemo kad se neko najavi da će biti nasilja”, ističe ona.

"Neke žene prijave odmah, neke kasnije, a neke nikad - važna je podrška"​

Govoreći o slučaju studentkinje Poljoprivrednog istakla da je policija, objavljivanjem imena i prezimena koje su studenti u blokadi želeli da sakriju, ugrozila njenu i emotivnu i fizičku bezbednost, objašnjavajući i da neke žene odmah mogu da izađu u javnost s informacijama o maltretiranju, da je nekim potrebno duže, a neke nikad i ne izađu i da je to u redu.

“Javna svedočenja su vrlo hrabra, da izađete i pričate o vašem traumatičnom iskustvu.. Neke žene to mogu odmah da urade, a nekima je potrebno duže da se oporave od šoka koji su doživele. To se desilo studentkinji Poljoprivrednog. Ona je potpuno bila u šoku i to mogu da razumem. Studenti su pažljivo izlazili u javnost, štitili su imena, uzimali su u obzir to da traumatizovanoj osobi treba vreme da se oporavi od šoka i da donese odluku šta će da uradi s tim iskustvom”, objašnjava Ognjanović.

Važno je, navodi, da dobiju podršku jer su i komentari koji optužuju žrtvu retraumatizujući i čest je razlog zašto žrtve odluče da prećute.

“Prva briga kod nekoga sa traumom je da osoba bude dobro, da ona dođe sebi i izađe iz šoka. Nije prva briga da se ide u javnost i javnost mora da razume da će nekim osobama trebati duže da prođe to iskustvo da bi mogla da odluči, jer to nije racionalno stanje, već emocija. Tad niko ne treba da donosi odluke koje su štetne za njih”, poručila je ona.

 

[Duskwood]

Debilu panduru ispred Informera ispala fejk znacka....