Вексилологија и њени принципи

[Лекизан]

Застава Дубровачке републике са ликом Светог Влаха.

https://www.facebook.com/srpskaheraldika/photos/pb.177309975639892.-2207520000.1406912198./564017193635833/?type=3&theater
хвала нашем уваженом колеги на материјалу.(трећи пут Бог помаже)

 

[FORMICA]

ГОНФАЛОН
конфалон​

Гонфалон, конфалон (рано ита. confalone; ита. gonfalon, gonfalone < старофран. gonfalon, gonfanon, из франачког), врста заставе, појављују се у 12. веку, инсигнија неких седњовековних владара, држава, братства и сл.; у новије време Папинске државе.

Гонфалон је почасна застава, израђује се из двоструко прошивене и постављене на атлас свили, обрубљене златним тракама и ресицама. Грбови, односно други ликовни прикази на застави цртају се и боје ручно, посебно за то предвиђеним бојама и материјалима, а контурна линија изводи се посебним рељефним контурама. За бело и жуто обојене површине користи се сребрна и златна боја. Гонфалон се употребљава као свечана застава жупанија, градова и општина, традиционално постоје као мисне заставе, а врло се често њима представљају и различита друштва и удружења.

Pogledajte prilog 335049
Pogledajte prilog 335050
Pogledajte prilog 335051

Pogledajte prilog 335052 Pogledajte prilog 335053
кликни на слику за већу оштрину

РУЧНО ОСЛКАНИ ГОНФАЛОНИ

​

Извор:

• http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=22651
• http://www.hrleksikon.info/definicija/gonfalon.html
• http://www.heraldic-art.hr/proizvodi.htm

Da sve je tačno i u redu. Zahvaljujem na trudu. Iapka radi pojašnjenja i izbjegavanja greške treba napomenuti da postoji i vrsta zastave GONFANON, koja je gotovo jednakog izgleda kao i GONFALON, s tim da se gonfanon kači na koplje kao i savremene zastave, ivicom za koplje, dok su jezici na slobodnoj ivici zastave (slično zastavi Venecije). Ova zastava je isključivo korišćena kao standard konjičkih jedinica.

 

[ГУСАР]

Битка за Вучји Дo је била велика битка која се десила 18. јула 1876 у Вучјем Долу, Херцеговина близу Билеће.

Битка на Вучијем Долу. Илустрација из илустрованог часописа „Орао“ за 1877. г.​

 

[Лекизан]

Интересује ме да ли постоји још нека илустрација битке или нешто томе слично где је приказан стег са мртвачком Адамовом главом на црној застави у периоду србско-турских ратова, поред ове илустрације битке за Алексинац 1977 године:

 

[ГУСАР]

Писаније и фотографија преузета са једног форума, али због правила не могу написати одакле.

Застава словачких добровољаца у револуцији 1848. Златним словима извезен текст у преводу гласи: „Братство и слога. За краља и народ словачки. Слава свим Словацима.“ Оваква застава је уз савремену државну заставу Словачке Републике трајно изложена у холу зграде парламента у Братислави. У одређеним приликама бива истакнута и на јарболу испред исте зграде.

Извор: http://www.buyflags.eu/sk/vlajky-informacie/historia-slovenskej-vlajky

 

[vujadin]

Интересује ме да ли постоји још нека илустрација битке или нешто томе слично где је приказан стег са мртвачком Адамовом главом на црној застави у периоду србско-турских ратова, поред ове илустрације битке за Алексинац 1877 године:
Pogledajte prilog 338305

Sad je ispravno

 

[Casino Royal]

Géza Pálffy, "Croatian flags in monarchical representation of the Holy Roman Empire and Hungarian Kingdom in the 16th and 17th centuries", Studia Slavica et Balcanica Petropolitana [St. Petersburg] (2014) Nr. 2. 34–56.

https://www.academia.edu/9965378/Croatian_flags_in_monarchical_representation_of_the_Holy_Roman_Empire_and_Hungarian_Kingdom_in_the_16th_and_17th_centuries_in_Russian_.Studia_Slavica_et_Balcanica_Petropolitana_St._Petersburg_2014_Nr._2._34_56

 

[Statler and Waldorf]

ZASTAVE NA MORU U SREDNJEM VIJEKU
Željko Heimer

Među najvažnijim funkcijama zastave na moru bila je identifikacija broda, što znači označavanje luke iz koje dolazi, odnosno zemlje kojoj pripada, a što je opet u pravilu značilo označavanje suverena pod čijom je zaštitom. Drugim riječima, zastava je označavala silu koja je spremna braniti ga odnosno osvetiti se, ako bi se tko usudio napasti brod. Takav sustav zapravo je vrlo dobro funkcionirao stoljećima, iako je naravno oduvijek bilo onih (koje nazivamo gusarima, piratima i sl.) koji su bili spremni oglušiti se na takva upozorenja i okušati sreću izazivanja odmazde (što im je nerijetko i polazilo za rukom).

Nažalost, o izgledu ranih zastava na brodovima znamo vrlo malo - na likovnim prikazima zastave su najčešće prikazane vrlo sitno i bez detalja, a povijesni tekstovi vrlo često ih smatraju općepoznatima i nepotrebnim za opisivanje, čak i u onim rijetkim prilikama kad se izrijekom spominju. Prve detaljnije izvještaje o izgledu zastava koje označavaju pripadnost brodova imamo iz XII. stoljeća, kada se prikazi zastava na brodovima pojavljuju u ilustriranim rukopisima. To je i doba kada možemo nepobitno utvrditi da se zastave upravo i koriste za označavanje državne pripadnosti broda. Od XIV. stoljeća pojavljuju se pomorske karte zvane portolani koje prikazuju obale i luke. Na njima su prikazi lučkih gradova označeni isticanjem pripadajućih zastava. Među ostalim lukama s portolana nalazimo luke na istočnoj obali Jadrana: Kotor, Dubrovnik, Narent (Narona kod Metkovića), Šibenik, Zadar i Senj. Iz statuta naših primorskih komuna znamo da je uporaba zastave za označavanje pripadnosti broda bila obvezna, jer se u tim statutima propisuju kazne za brodove koji bi u luku uplovili bez istaknute zastave. O tome govore primjerice Dubrovački statuti iz 1272. (koji su zapravo zbirka već ustaljenih ranijih pravila) ili Senjski statut iz 1388. koji propisuje kaznu od šest libri srebra za takav prekršaj (za ilustraciju, gradski je sudac kao dio svoje plaće dobivao, između ostalog, tjedno po dvije libre - oko 650 grama - mesa, ili umjesto toga četiri libre srebra godišnje). Nažalost, niti jedan takav statut ne opisuje kako je zastava trebala izgledati.

Obično se smatra da je prvi međunarodni sporazum koji obvezuje brodove na isticanje zastave svoje zemlje, odnosno njezina vladara, ugovor između engleskog kralja Edvarda I. i flandrijskog vojvode Vida iz 1297. Habsburška uprava nizozemskim provincijama dovodi do prvog poznatog državnog zakonodavstva koje određuje upotrebu državnih zastava na moru, takozvanom Uredbom (Ordonnance) ili Pomorskim člankom (See-Artickel) cara Maksimilijana I. iz 1487. godine. Ta je odredba temelj svim kasnijim propisima o zastavama na brodovima - ratnim i civilnim, a propisuje zastavu na krmi i pramcu, plamenac na glavnom jarbolu i položajne zastave za visoke državne i vojne dužnosnike prema istim načelima koja se u ratnim i trgovačkim mornaricama rabe i danas.

 

[Casino Royal]

Znam da ovo pitanje danas nema smisla ali mi je jako interesantno - šta bi se desilo da prvobitna zastava Srbije iz Sretenjskog ustava nije promijenjena? Da podsjetimo da je ta zastava bila crveno-bijelo-plava (čelikasto-ugasita) trobojka sa horizontalno raspoređenim bojama i grbom na srednjem bijelom polju:

U tom slučaju bi sasvim izvjesno i zastava Srpske Vojvodine 1848. godine bila identična, te bi trobojka u tom rasporedu postala i srpska nacionalna zastava. Sasvim izvjesno je da bi se za vrijeme knjaza Danila pojavila i u Crnoj Goru baš u tom rasporedu, a kasnije bi postala i zastavom Crne Gore.
Ono što bi u tom slučaju bilo zanimljivo je da bi Srbi i Hrvati igrom slučaja imali istu nacionalnu zastavu - Hrvatska zastava od 1848. godine je postala baš ovakva trobojka jer su crvena i bijela bile osnove grba Hrvatske, dok je plava dodata sa grbova Slavonije i Dalmacije:

Interesantno bi bilo pitanje da li bi i zastava Kraljevine SHS odnosno kasnije Kraljevine Jugoslavije bila ova srpsko-hrvatska crveno-bijelo-plava trobojka ili bi se ista kombinovala sa slovenačkom bijelo-plavo-crvenom trobojkom pa bi opet ispala plavo-bijelo-crvena trobojka?
U slučaju prve varijante, kako bi na zastavu uticalo to što bi bila praktično identična sa holandskom zastavom, da li bi bio obavezan grb na njoj?
I zastava socijalističke Jugoslavije bi u tom slučaju bila crveno-bijelo-plava trobojka sa crvenom petokrakom zvijezdom - međutim da li bi onda republike uopšte imale sopstvene zastave jer bi zastave najmanje tri republike (Srbije, Crne Gore i Hrvatske) bile međusobno identične, a moguće identične i sa "saveznom zastavom" u varijanti da zastava Kraljevine SHS ne bi nastala kao kompromisno rješenje srpsko-hrvatske sa jedne i slovenačke zastave sa druge strane?
Kako bi izgledale zastave SRJ, Republike Srpske i RSK po raspadu SFRJ? Da li bi Srbija i Crna Gora u okviru SRJ uopšte imale sopstvene zastave?
Da li bi zastava Republike BIH iz 1992. godine bila bijela ili pak crveno-bijelo-plava trobojka sa srednjovjekovnim Tvrtkovim grbom sa ljiljanima?
Da li bi uopšte jedinstvena zastava Srba i Hrvata smanjila razlike i nacionalne napetosti između ova dva naroda u bivšoj Jugoslaviji i možda čak spriječila njen raspad?

Iako sam ovim poprilično zašao u teren "alternativne istorije" i samo je pitanje danas besmisleno, meni su sva ova pitanja jako zanimljiva

 

[Ројалиста]

Добро питање Casina, али да је прихваћен распоред триколора из Сретењског устава, нисам сигуран да би Хрвати ишли на исту комбинацију, без обзира што би то имало друге основе.

 

[Casino Royal]

Добро питање Casina, али да је прихваћен распоред триколора из Сретењског устава, нисам сигуран да би Хрвати ишли на исту комбинацију, без обзира што би то имало друге основе.

Dobro sam razmislio i o tome i došao do zaključka da bi Hrvati usvojili baš istu zastavu što imaju i danas i ona bi se igrom slučaja poklopila sa srpskom zastavom. Zašto tako mislim?
1848. godine još uvjek nije došlo do nekog velikog nacionalnog raskola i suparništva između Srba i Hrvata, hrvatski nacionalni pokret iako polako dobija "hrvatske obrise" još uvjek je "ilirski", u značenju "južnoslovenski".1848. godine su svi južnoslovenski narodi u Habsburškoj monarhiji isticali trobojke, tako da mislim da trobojka u Hrvatskoj ne bi bila drugačijeg rasporeda u odnosu na crveni-bijeli-plavi, jer crvena i bijela su osnovne bioje grba Hrvatske, a plava je dodata kao boja sa grbova Dalmacije i Slavonije.
Mogli bi razmisliti da li bi ta zastava bila zakonski sankcionisana kao zastava Hrvatske i Slavonije poslije 1868. godine? Ja ipak mislim da bi. Zašto? Standard pokrajinskih zastava u austrijskom dijelu monarhije je bio horizontalni dvobojni barjak. Mađarskoj je tada dozvoljen njen trobojni crveno-bijelo-zeleni barjak. Kako je Hrvatska i Slavonija tada vezana za Ugarsku kao njen autonomni dio i njoj je dozvoljen trobojni barjak koiji je bio identičan sa mađarskim, samo je donje polje umjesto zelene bilo plave boje. To više ide u prilog tome da bi baš takva kombinacija opet bila najprihvatljivija za Mađare. Mislim da se ništa ne bi promjenilo ni da je Srbija imala takvu zastavu, jer je Habsburška monarhija i ovako dugoročno planirala da Srbiju inkorporira u svoj sastav, a ona se već odavno formalno nalazila u njenoj kruni, tako da joj to svakako ne bi smetalo, čak mislim da bi joj to i odgovaralo.
A da se desilo da Srbi i Hrvati imaju istu nacionalnu zastavu, nisam siguran da bi se stvari drugačije izdešavale nego što i jesu, ali je ipak opštepoznato da su simboli imali važnu ulogu u stvaranju nacija i njihovom oblikovanju.

 

[Bastiani]

Znam da ovo pitanje danas nema smisla ali mi je jako interesantno - šta bi se desilo da prvobitna zastava Srbije iz Sretenjskog ustava nije promijenjena? Da podsjetimo da je ta zastava bila crveno-bijelo-plava (čelikasto-ugasita) trobojka sa horizontalno raspoređenim bojama i grbom na srednjem bijelom polju:

Spojler

U tom slučaju bi sasvim izvjesno i zastava Srpske Vojvodine 1848. godine bila identična, te bi trobojka u tom rasporedu postala i srpska nacionalna zastava. Sasvim izvjesno je da bi se za vrijeme knjaza Danila pojavila i u Crnoj Goru baš u tom rasporedu, a kasnije bi postala i zastavom Crne Gore.
Ono što bi u tom slučaju bilo zanimljivo je da bi Srbi i Hrvati igrom slučaja imali istu nacionalnu zastavu - Hrvatska zastava od 1848. godine je postala baš ovakva trobojka jer su crvena i bijela bile osnove grba Hrvatske, dok je plava dodata sa grbova Slavonije i Dalmacije:

Interesantno bi bilo pitanje da li bi i zastava Kraljevine SHS odnosno kasnije Kraljevine Jugoslavije bila ova srpsko-hrvatska crveno-bijelo-plava trobojka ili bi se ista kombinovala sa slovenačkom bijelo-plavo-crvenom trobojkom pa bi opet ispala plavo-bijelo-crvena trobojka?
U slučaju prve varijante, kako bi na zastavu uticalo to što bi bila praktično identična sa holandskom zastavom, da li bi bio obavezan grb na njoj?
I zastava socijalističke Jugoslavije bi u tom slučaju bila crveno-bijelo-plava trobojka sa crvenom petokrakom zvijezdom - međutim da li bi onda republike uopšte imale sopstvene zastave jer bi zastave najmanje tri republike (Srbije, Crne Gore i Hrvatske) bile međusobno identične, a moguće identične i sa "saveznom zastavom" u varijanti da zastava Kraljevine SHS ne bi nastala kao kompromisno rješenje srpsko-hrvatske sa jedne i slovenačke zastave sa druge strane?
Kako bi izgledale zastave SRJ, Republike Srpske i RSK po raspadu SFRJ? Da li bi Srbija i Crna Gora u okviru SRJ uopšte imale sopstvene zastave?
Da li bi zastava Republike BIH iz 1992. godine bila bijela ili pak crveno-bijelo-plava trobojka sa srednjovjekovnim Tvrtkovim grbom sa ljiljanima?
Da li bi uopšte jedinstvena zastava Srba i Hrvata smanjila razlike i nacionalne napetosti između ova dva naroda u bivšoj Jugoslaviji i možda čak spriječila njen raspad?

Iako sam ovim poprilično zašao u teren "alternativne istorije" i samo je pitanje danas besmisleno, meni su sva ova pitanja jako zanimljiva

Ево шта ја мислим на тему ШББ КББ .

Да је национална застава Срба и Хрвата остала иста, Краљевина СХС/Југославија би опет имала плаво-бело-црвени редослед у застави, јер би Александар без сумње хтео да се застава нове државе не подудара са бојама ниједног појединачног народа.

Верујем да би тако било и са заставом Титове Југославије, било би неопрезно читавој држави коју чине новоуспостављене републике (пре свега Словенији) наметати заставу која је идентична застави неке од преосталих република.

Републике би свакако задржале своје право на заставу, а нисам сигуран да би се инсистирало да заставе република морају да буду обавезно различите, као што и нису биле у случају Србије и Црне Горе. Ако би се ипак ишло на то да се заставе разликују, онда би се то вероватно обезбедило помоћу неке идеолошке интервенције - на пример, националне боје би биле аплициране на различите начине на црвену "пролетерску" заставу - како је то мање-више био случај и са заставом БиХ. Не верујем да би грбови република били постављени на заставе у циљу њиховог разликовања, грбови сувише заударају на феудализам, чак и ако су обрађени у комунистичком фотошопу.

Шта би Хрватска радила приликом свога отцепљења са својом заставом - то је заиста немогуће рећи. Да су њихове боје истоветне српским бојама, вероватно би код њих везаност за заставу била мања, савим могуће да би у циљу потребе за разликовањем били спремни (ух, ово "спремни" ми се случајно омакло, часна реч ) да жртвују заставу. На пример, да изненада открију повијесни стег краља Звонимира или тако нешто, то би ми потпуно личило на њих. А можда би заиста урадили само ово што и јесу урадили, ставили некекав новокомпоновани грб на заставу, то је довољно да се успостави разлика.

Србија и Црна Гора - не знам шта би се могло догодити различито са заставама од оног што се и јесте догодило.

Нема никакве шансе да би историја и за запету изгледала другачије да је постојала некаква повезаност на симболичком нивоу у смислу редоследа боја на застави. Уосталом, и овако је та сличност била велика, па знамо колико је то помогло.

 

[Bajo Pivljanin]

Једно митолошко тумачење боје и симбола на застави Турске, први пут чујем за ту нинтерпретацију

 

[Bastiani]

Једно митолошко тумачење боје и симбола на застави Турске, први пут чујем за ту нинтерпретацију

Spojler

... samo još da je battle of Kosovo bila 28. jula...

 

[Лекизан]

Да ли ће се Срби икада опаметити да ми је знати:

Заветници, Газиместан 2015.

 

[Statler and Waldorf]

на Новом Зеланду бира се нова државна застава. понуђено је више различитих предлога, од којих су неки одбачени, а неки су ушли у ужи избор. занима ме како бисте ви оценили приспела решења. изаберите три најбоља и бодујте их тако што ћете најбољем предлогу дати 3 бода, следећем 2, а трећем по вредности 1 бод. остале занемарите

 

[HanibalBarka666]

на Новом Зеланду бира се нова државна застава. понуђено је више различитих предлога, од којих су неки одбачени, а неки су ушли у ужи избор. занима ме како бисте ви оценили приспела решења. изаберите три најбоља и бодујте их тако што ћете најбољем предлогу дати 3 бода, следећем 2, а трећем по вредности 1 бод. остале занемарите

Meni su sve navedene ovde bez veze

 

[Statler and Waldorf]

Meni su sve navedene ovde bez veze

теби се свиђа постојећа?

 

[Bajo Pivljanin]

Узгред, предлог број 5 је победио на референдуму, испред броја 6 отрпилике 51:49%.

 

[Matt Wolfeys]

Евентуално, број 38. А и то само зато што су сви остали предлози дно дна.

 

[Ројалиста]

Не знам шта бих рекао на ове заставе, нема ниједне да личи на заставу по било чему, као да су предлози за лого неке компаније. Чак и кад занемарим графички део, колорит такође не делује нимало оригинално, црвено-бело-плаве верзије подсећају на Француску, црно-бело-зелено на заставе исламског света, црвено-црне на анархисте; ови таласи би у неким случајевима могли постати пенони, што би било много занимљивије, а са мотивима које видимо и сада. Ако би пак требало гласати за било шта, онда бих гласао са три поена за предлог бр. 6, са два поена за предлог бр. 15, и једним поеном за предлог бр. 30.

 

[Bastiani]

За колорит не можеш много да им замериш, ту је немогуће бити оригиналан, не можеш да измислиш неку нову боју или комбинацију коју већ неко није применио. Мада су они ипак успели, сива боја на застави, будибогснама. Мени само од броја 36-38 на заставу личи, евентуално бр. 40. Застава брате мора бити таква да можеш да је опишеш, значи када некоме ко заставу никад није видео да препричаш како она изгледа и да је на основу тога тај реконструише тачно такву. Живо ме занима како ће изгледати опис ове нове новозеландске заставе.

Заиста делује као да је лого неке туристичке агенције, евентуално авиокомпаније.

Тек сад видим да је Штатлер поставио да се гласа за заставу .

Да бих могао да гласам требало би да знам симболику, али ајде: најбоља је 38, па 37, па 36.

 

[svarozic]

Samo nek su skunuli britansku zastavu...

**** your Union Jack
We want our country back


I mora biti crne boje... ako je N. Zeland i po čemu prepoznatljiv to je njihov ragbi tim i crni dresovi...

 

[Bastiani]

Samo nek su skunuli britansku zastavu...

**** your Union Jack
We want our country back


I mora biti crne boje... ako je N. Zeland i po čemu prepoznatljiv to je njihov ragbi tim i crni dresovi...

Loptu za ragbi će uzeti u obzir kada budu menjali grb

 

[Statler and Waldorf]

Не знам шта бих рекао на ове заставе, нема ниједне да личи на заставу по било чему, као да су предлози за лого неке компаније. Чак и кад занемарим графички део, колорит такође не делује нимало оригинално, црвено-бело-плаве верзије подсећају на Француску, црно-бело-зелено на заставе исламског света, црвено-црне на анархисте; ови таласи би у неким случајевима могли постати пенони, што би било много занимљивије, а са мотивима које видимо и сада. Ако би пак требало гласати за било шта, онда бих гласао са три поена за предлог бр. 6, са два поена за предлог бр. 15, и једним поеном за предлог бр. 30.

слажем се да има лоших предлога, али има и неколико врло добрих. проблем је (а уједно и полазиште) у томе како Новозеланђани себе дефинишу. јер све се своди на питање - ко смо то ми? знамење само по себи увек је израз основног (примарног) идентитета особе или заједнице коју представља. самим тим одабир знамења подразумева својеврсну потрагу за идентитетом - најпре кроз утврђивање симбола, затим њихово вредновање, и на крају избор оног симбола који најснажније и најверније изражава оно што ми јесмо (или чему стремимо). кад постоји неки проблем са знамењем, то значи да постоји проблем са идентитетом. или тај идентитет још није утврђен (зато што није изграђен) или је подељен (расцепљен), што би значило да у заједници (у овом случају нацији) не постоји консензус око основног заједничког именитеља, јер политичко тело не дели исти систем вредности. то би онда значило да још није изграђено као јединствена нација.

што се тиче понуђених предлога за будућу заставу Новог Зеланда, треба поћи од њиховог асоцијативног значаја (и значења) који имају у очима оних којима су намењени и које би требало да представљају. при чему се мора имати у виду то да што је неки знак стилизованији и сведенији у изразу, то је његова симболичка снага већа. то важи у свим културама и на свим меридијанима, и у тесној је вези са оним што је Јунг назвао архетиповима. ова фигура у виду полуспирале, која се јавља у другој групи предлога, представља кору - млади лист сребрне папрати. у култури домородачких Маора кору означава рађање живота, снагу и раст. за њих је то прворазредни симбол; редовно се среће као обавезни део различитих орнамената на њиховим тотемским резбаријама и тетоважама.

Spojler

нас Европљане можда асоцира на лого неке авио-компаније, јер ми живимо у сасвим различитом свету симбола. зато и нисмо у стању да правилно вреднујемо оне који су нам непознати јер су изван равни нашег поимања.

сребрна папрат је ендемска биљна врста на Новом Зеланду и представља њихов национални беџ (слично као што су то чичак у Шкотској или детелина у Ирској). већ дуже од сто година ознака је новозеландских војних јединица, а касније и спортских репрезентација. данас се налази као постамент у подножју штита државног грба. ако оставимо по страни шизофренију да им смета јунион џек у кантону државне заставе, али им не смета британска краљица као суверен мислим да су прилично добро одабрали симболе и избор свели на два (или три) основна. питање је само којој ће традицији дати предност - маорској или европској. а то зависи од тога какав ће одговор дати на питање - ко смо то ми?

но, као што нам Бајо већ саопшти - одабрали су предлог број 5 (са листом папрати и звездама Јужног крста), што значи да су примат ипак дали британском наслеђу, а не домородачком. мислим да је сам предлог врло лош, најгори од свих застава које садрже сребрну папрат. упошљава чак 4 боје. при чему садржи два подједнако снажна симбола који су у визуелном нескладу јер један другом конкуришу.