Poslednjeg dana aprila 2009. godine, Jugoslovensko dramsko pozorište iz Beograda je učestvovalo na 54. Sterijinom pozorju u Novom Sadu sa predstavom “Kandid ili optimizam” francuskog književnika Voltera…
Bogdan Diklić je igrao glavnu ulogu, učitelja Panglosa. U predstavi Panglos umire, ali se na kraju pojavi I vikne: “Živ sam!”…Takođe, u predstavi “Starica” se obraća “markizi Kanigundi” rečima:”Gospođice, ovde se radi o životu I smrti!”, dok je iza scene naš dragi Bogdan Diklić zaista umro, da bi lekari kasnije saopštili: “Živ je!” Na nivou simbola, sve ovo govori I potvrđuje da optimizam, o čemu predstava I govori, nije tada bio ugrožen…
Odnos teatra I života, odnosno koliko je pozorište – život, a koliko je život – pozorište, još jednom je pokazao sam “Reditelj Slučaj”…
Te večeri na sceni Srpskog narodnog pozorišta u toku predstave koja je bez pauze trajala dva I po sata, iza scene se odvijala prava životna drama. Bogdanu je pozlilo, izgubio je svest I pao. Nije disao, nije se pomerao, preminuo je… Hitna je stigla u rekordnom roku I lekari su pokušali masiranjem srca da ga ožive… na kraju su uspeli defibrilatorom I elektrošokovima da ožive Bogdana… Hitno je prebačen u Institut u Sremskoj Kamenici, gde je sutradan doživeo I srčani udar I bio operisan…
Konzilijum lekara je kasnije izjavio : “Živ je! Njegovo stanje je teško, ali stabilno”…
“Nije nam bilo lako… znali smo šta se iza scene dešava, ali smo nastavili da igramo predstavu do kraja, bez Bogdana, tako da publika nije ništa primetila”… rekla je kasnije Nataša Tapušković…
U Volterovom komadu, Diklić kao Panglos ima kredo da je “ovaj svet najbolji od svih svetova” I to se provlači kroz čitavu predstavu… Panglos u taj kredo veruje čak I onda kada u zamak u Vestfaliji, gde svi žive kao u raju, stižu Bugari, pa Avari I kada se zamak sruši na njega I kada neprijatelj spali grofa u “kaminu koji još uvek tinja”, a markizu I njenu kći Kanigundu siluje horda vojnika, raščereče I ostave “među šest hiljada mrtvih na okolnim poljima”… Posle svog užasa, Panglas ipak veruje u svoj kredo…
Sva je sreća pa je “Reditelj slučaj” pronašao način kako da u haosu života slavimo sam život i na sceni, iza scene, pa I u gledalištu…
Hvala dvanaestoj vili koja je to veče čvrsto držala našeg Bogdana u zagrljju…
Bogdan Diklić sa ćerkom
Bogdan Diklić je igrao glavnu ulogu, učitelja Panglosa. U predstavi Panglos umire, ali se na kraju pojavi I vikne: “Živ sam!”…Takođe, u predstavi “Starica” se obraća “markizi Kanigundi” rečima:”Gospođice, ovde se radi o životu I smrti!”, dok je iza scene naš dragi Bogdan Diklić zaista umro, da bi lekari kasnije saopštili: “Živ je!” Na nivou simbola, sve ovo govori I potvrđuje da optimizam, o čemu predstava I govori, nije tada bio ugrožen…
Odnos teatra I života, odnosno koliko je pozorište – život, a koliko je život – pozorište, još jednom je pokazao sam “Reditelj Slučaj”…
Te večeri na sceni Srpskog narodnog pozorišta u toku predstave koja je bez pauze trajala dva I po sata, iza scene se odvijala prava životna drama. Bogdanu je pozlilo, izgubio je svest I pao. Nije disao, nije se pomerao, preminuo je… Hitna je stigla u rekordnom roku I lekari su pokušali masiranjem srca da ga ožive… na kraju su uspeli defibrilatorom I elektrošokovima da ožive Bogdana… Hitno je prebačen u Institut u Sremskoj Kamenici, gde je sutradan doživeo I srčani udar I bio operisan…
Konzilijum lekara je kasnije izjavio : “Živ je! Njegovo stanje je teško, ali stabilno”…
“Nije nam bilo lako… znali smo šta se iza scene dešava, ali smo nastavili da igramo predstavu do kraja, bez Bogdana, tako da publika nije ništa primetila”… rekla je kasnije Nataša Tapušković…
U Volterovom komadu, Diklić kao Panglos ima kredo da je “ovaj svet najbolji od svih svetova” I to se provlači kroz čitavu predstavu… Panglos u taj kredo veruje čak I onda kada u zamak u Vestfaliji, gde svi žive kao u raju, stižu Bugari, pa Avari I kada se zamak sruši na njega I kada neprijatelj spali grofa u “kaminu koji još uvek tinja”, a markizu I njenu kći Kanigundu siluje horda vojnika, raščereče I ostave “među šest hiljada mrtvih na okolnim poljima”… Posle svog užasa, Panglas ipak veruje u svoj kredo…
Sva je sreća pa je “Reditelj slučaj” pronašao način kako da u haosu života slavimo sam život i na sceni, iza scene, pa I u gledalištu…
Hvala dvanaestoj vili koja je to veče čvrsto držala našeg Bogdana u zagrljju…
Bogdan Diklić sa ćerkom
Poslednja izmena:
