Cesto cujemo od roditelja tinejdzera sledece: Dete nam stalno kotrira, na sve odgovor sa "da,da,...", sa svojih 12 godina tako mi zna pogoditi žicu da me izludi, jedan tren je sasvim ok a vec sledeci poludi, svadljivo je, sve ga živcira a pogotovo ja (roditelj), digla sam ruke (roditelj) ne mogu vise sa njim (misli se na dete), .......
Svi ovi "simptomi" su tipicni za normalne tinejdzere. To je tipican pubertet. U tim godinama ne treba se sa detetom svadjati vec samo treba logicki argumentovano objasnjavati. Znaci nista na silu vec sve detetove postupke razmatrati sa detetom logicno i argumentovano iznoseci sve moguce cinjenice i zajedno razmatrati mogucnosti. Nikako nametati svoje misljenje bez logicnih objasnjenja, a pogotovu prisila i batine jer to izaziva bunt kod deteta koji pak izaziva inat pa dete i ako uvidi da ste u pravu nece vas poslusati.
Zasto se sve to javlja? U tom periodu detetu se razvija seksualna sklonost i pocinju da ga "drmaju" seksualni hormoni. Znaci njegovo telo zeli seks a okolina, kao i ono samo je svesno da jos nije spremno za taj cin. Tu nastaje konflikt u detetovoj glavi jer njegova svesti i njegov nagon dolaze u sukob. I sami znamo kad se nama desi da se sami sa sobom konfrotiramo nismo mirni vec smo itekako nervozni, napeti i jako malo nam fali da udjemo u konflikt sa drugima zbog sitnice. Na svu srecu kod nas odrasle takva stanja su retka i traju relativno kratko dok je kod tinejdzera takvo stanje svakodnevno i gotovo neprestano. Znaci moramo prihvatiti takva stanja deteta kao normalna i nikako na silu nesmemo nametati nase misljenje vec samo i iskljucivo dubokim objasnjenjima i logikom. Ako nam dete ne uzvraca paznjom i prihvatanjem tako razjasnjenih nasih stavova po pitanju necega sto se tice deteta to ne znaci da je metoda pogresna vec da nismo intelektualno na potrebnom nivou da bi ga logicno i argumentovano ubedili.
Da rezimiram, prisila, nagovaranje, batine i slicno apsolutno nemaju nikakvih efekata vec samo i jedono argumentovana visoko intelektualna logicna objasnjenja detetu. Glavni problem ove metode je kako zadobiti detetovu 100% paznju. Paznja se moze pridobiti na vise nacina i zavisi od vrste problema. Na primer jedan od nacina je dobijanja paznje je taj da se dete uvede u ugrozenu poziciju po pitanju tog problema,
znaci da ga problem ugrozi. Kad dete bude realno ugrozeno onda ce itekako prihvatati logicna objasnjenja kako bi izaslo iz situacije koja ga ugrozava. Naravno tu ne treba preterivati u smislu da se dete fizicki ugrozi, vec se vise misli na njegovo emocionalno ugrozavanje, ali mogu i ne previse rizicno i fizicko ugrozavanje. Drugi nacin je da se dovede "glumac" koji ce vam pomoci.
Evo jednog primera
ete je musko i ima dugu neurednu kosu a mi ga teramo da se pocisa i opere kosu a ono nikako to ne zeli. U toj situaciji recimo mozemo dovesti neku devojcicu istih ili jako slicnog uzrasta (pozeljno je da je nepoznata nasem sinu o od nekog prijatelja kako ne bi se kasnije sami videli i da odaju nasu tajnu da devojcica glumi) kojoj ce mo dati instrukcije da kaze nasem sinu kako mu je kosa
gadna i neuredna i da mu jako ruzno stoji i da zbog nje jako je ruzan. Znaci sve najgore reci. Videcete da mozda jos i te veceri ce dete otici da se pocisa jer u pubertetu je svaki postupak deteta okrenut ka zadobijanju paznje suprotnog pola svog uzrasta. Sve na sebi sto radi dete radi podsvesno zbog zadobijanja paznje suprotnog pola njegovih vrsnjaka te im je jako bitno misljenje suprtnog pola vrsnjaka. Daleko bitnije im je misljenje suprotnog pola vrsnjaka nego misljenje roditelja jer roditelji kao i odrasli nisu u njihovom podsvesnom seksualnom interesu te njihova misljenja zato su gotovo nebitna.
A ne, ja kad god sam jeo cutek, nisam govorio s roditelji neko vreme.
... shta je to, nedostatak seksa, bubice neke ili neshto trece? 
