Novak je pregazio Federera, da želi isto bi uradio i s Vučićem
Novak Đoković "pumpanjem" posle pobeda na Vimbldonu postao glavna meta boljka Aleksandra Vučića i meta njegovih pristalica - što je paradoksalno, jer kakve veze jedan teniser ima sa vladajućim režimom koji je do pre samo nekoliko meseci delovao nedodirljivo i nepobedivo?
I zbog čega je strah od Đokovića zapravo toliki da i Vučićevi najverniji sledbenici gube kompas i
navijaju za druge „blokadere“ (
kojima uzgred i ne znaju ime) – samo da ne bi podržali Novaka?
Taj strah je najjednostavnije opisati u tri naizgled nasumične, ali zapravo izuzetno povezane reči – sudbina Rodžera Federera.
Vratićemo se na 25. januar 2008. godine i meč koji je zapravo označio Novakov uspon ka onome što predstavlja 17 godina kasnije.
Federer, aktuelni šampion Australijan opena, igrao je protiv tada mladića koji je imao nepunu 21 godinu (20 godina i osam meseci). Švajcarac je bio u punoj snazi, Novak jedan od talenata ali bez preterane šanse da pobedi Švajcarca…
A onda – 3:0. „Hladan tuš“ za sve koji su očekivali da će Federer bez ikakvih problema proći do finala. I to ne samo 3:0, već, da stvar bude bolnija po Federerove navijače, pobeda u situaciji kada se stvar lomila, kada je morao da bude najbolji kad je najpotrebnije.
Do tog trenutka čitav teniski svet je bio opčinjen teniskom poezijom Švajcarca, ali za Đokovića Rodžer nije imao odgovor.
Razlog?
Novak je jednostavno hteo da pobedi. I to je bilo to. Ništa drugo – čista Đokovićeva želja da dođe do trijumfa probudila je u njemu tenisku zver koju je na terenu bilo nemoguće zaustaviti.
I sve što je uzimao da radi, Đoković je završavao uspešno najviše zahvaljujući čeličnoj volji da u tome istraje – otuda uostalom i haos oko organizacije PTPA kao odgovora na odnos koji je ATP imao prema teniserima (i WTA prema teniserkama, naravno).
Đoković je pokazao da se ne plaši da uđe u „klinč“, pod uslovom da je povod ispravan i pravičan. Tako se zalagao za veći deo novca za slabije rangirane tenisere.
Zbog čega sve to plaši Vučića i njegove sledbenike?
Novak je u trenucima kada je srušio Federera to uradio – sam. Izašao je na teren, odigrao najbolje što je mogao i pobedio. Novak je u klinč protiv ATP-a ušao opet sam. I ozbiljno uzdrmao iz temelja organizaciju koja je decenijama bez ikakve kontrole vedrila i oblačila svetskim tenisom.
A u Srbiji?
Đoković u Srbiji ima status polubožanstva, i verovatno je jedina ličnost koja ozbiljno može da prodrma Vučićev režim, sama od sebe.
Na to dodajte studente, koji su prethodnih osam meseci protestima, blokadama… doveli do ozbiljnih kriza unutar vladajućeg režima.
Kombinacija Đokovića i studenata?
Probajte da zamislite…
Novak je Federera „arhivirao“ i kada bude okončao karijeru, imaće status najtrofejnijeg tenisera u istoriji (koliko dugo će to ostati zavisi od Janika Sinera, Karlosa Alkaraza, i onih koji za njima dolaze).
Ostaje nam da vidimo da li je sledeći na redu i nešto ozbiljnije učešće u borbi za neku lepšu, zdraviju Srbiju.
A to se vlastodršcima ne dopada.
Ni najmanje.
https://nova.rs/sport/tenis/novak-je-pregazio-federera-da-zeli-isto-bi-uradio-i-s-vucicem/
