Vaše viđenje muškarca u trenucima fizičke slabosti

[cikcak]

Na primer ima u vašem životu neki muškarac (nevezano za to da li ste u vezi ili ne, možda je i neko sa kim ste u srodstvu)
koji je za vas "pravo muško" , oličenje muškosti. Možda vaš dečko, muž, brat, otac, kolega, komšija...

Ali taj muškarac u nekom momentu doživi nešto, možda povredu, ili bolest, ( Daleko bilo ! Ovo je samo pretpostavka zbog teme i pitanja)
i vi ga vidite u nekim reakcijama slabosti , na primer zgrčenost tela, bolesno kašljanje, povraćanje, drhtanje, možda čak i jauci,
neke fizičke manifestacije bola, ili čak očajanja i straha...

Šta se posle svega toga što ste videli dogodi sa vašim viđenjem njega kao muškarca, i oličenja muškosti ?

 

[Џорџи]

super pitanje samo svaka ce reci da saoceca i da je to normalno..a mnoge nezrele se ne znaju tad ponasati cak..kamoli pomoc ocekivati..odlican test

 

[hirajgoagain]

"mozda cak i jauci" : ))

 

[hirajgoagain]

znash zavisi i da li oni klonu duhom ili ne, koliko god da je frka, ok kad prodje mislim to besvesno stanje

 

[gost 297273]

volim ga još više,
zato što upoznajem i njegove slabosti.
neko to može obostrano da doživi i kao svojevrsni test za vezu, jer
niko nije neprekidno u svom najboljem izdanju.
zaljubljenost je sklona idealizovanju drugog, a na muci se (pre)poznaje ljubav

 

[86bogomoljka]

Post ce mozda biti previse lican, i grub, ali pisem iskreno...
Zavisi od uzroka tog stanja. Kada se neko razboli ili povredi, naravno da treba biti tu, pomoci i solidarisati se. Pomoci i negom i podrskom.
Ali, najiskrenije, ne volim kukavice. Ako je od onih koji se zdrav busa u grudi, prepotentno ophodi i sebe dozivljava kao neunistivog, a tada kuka i zapomaze, mislim da bi mi se na neki nacin smucio.
Verovatno mi je dosta svega, pa sam zato i postala stroga. Muskarac sa kojim sam zivela je dva puta sam sebe dovodio u ta stanja. Oba puta sam bila tu u svakom smislu. Sada bih se samo okrenula i ostavila ga kao psa, sa ogromnom dozom gadjenja! Trazio si, trpi.

 

[Џорџи]

ljudi se razbole i slome od brige..pas umre po smrti vlasnika od tuge..koliko god se neko folirao a puno je takvih ne bih svakog tek tako otpisao..samo udario minus

 

[mina68]

Мој отац је био такав. Оличење мушкости, никада у животу није био болестан, заштитник у сваком смислу.

А онда је добио температуру 37,2 и помислио да умире.

Наравно и ми смо умрли од смеха, јер је толико јаукао од обичне температурице да је то било урнебесно.

Али, мој став према њему и моје виђење њега као мушкарца се није променило.

Јер, болест је (на крају се испоставило) била једино против чега није могао да се избори и једино она је могла да га одвоји од нас.

У свим осталим случајевима био је наш Супермен

 

[Дабог]

Мој отац је био такав. Оличење мушкости, никада у животу није био болестан, заштитник у сваком смислу.

А онда је добио температуру 37,2 и помислио да умире.

Наравно и ми смо умрли од смеха, јер је толико јаукао од обичне температурице да је то било урнебесно.

Али, мој став према њему и моје виђење њега као мушкарца се није променило.

Јер, болест је (на крају се испоставило) била једино против чега није могао да се избори и једино она је могла да га одвоји од нас.

У свим осталим случајевима био је наш Супермен

мој отац је био болестан од своје 35 године. 20 година се борио са срчаном артимијом, инфарктима, сјебаним живцима, окоштавањем зглобова... све то кроз кризна времена у србији

никад није стао, радио је више него што ми здрави од 30 година можемо. дан пре смрти лета 2012 по истом том дневном рутином је радио. пао је у дворишту породичне куће од можданог удара.

никад ми није рекао да га нешто боли. свађе нису настајале у шта да се ради већ шта да се не ради. једини разлози за моју и његову свађу су били кад сам покушавао да му олакшам са ћале не треба ти ово, не треба ти оно, смањи обавезе, јок. одговарао је са: "теби не треба пусти ти мене знам ја зашто тако треба..." није дао никада да неко тврди да може више јер је он болестан и било је тако, радио је силом и вољом и побеђивао док је могао. уосталом боље такав живот кроз муку и мученичка смрт него прикован за кревет.

мене је то доста погодило, добио сам сина и изгубио оца у року од две недеље. супруга је стала иза мене, нисам баш био оличење снаге у тим тренуцима онако, скупило ми се јер сам то практично исчекивао знајући за његов ритам живота поред здравствене ситуације коју сам чупао из доктора јер се он правио да је све ок.

елем, нисам сигуран зашто сам уопште поделио ову причу али поента је проста, постоје тренуци слабости а на крају се губи меч. то је формула, али састојци су увек ситне мале и велике победе којима се то што се зове живот описује својим правим значењем

 

[Mojrae]

ne gledam tako na muskarce, ne vidim u bilo kome "olicenje muskosti" iliti ideal nesalomivosti nit mi tako mitsko bice treba u zivotu sve i da postoji. mislim da je naopako kad se neko tako predstavlja jer je to iskrivljenje realnosti obicnog ljudskog bica koji nije ni stena ni celik a to mora da se plati ranije ili kasnije. ostaviti nekog da nosi sav teret odgovornosti u porodici pa posle prepricavati kako je bio izuzetan kad siroti covek umre (sto ce da se desi jer je to previse tereta za jednu osobu) i stavljati uopste takav pritisak na bilo koga ili samo ucestvovati u njemu ohrabrujuci ljude da se tako ponasaju je meni van svake pameti.

 

[Boki]

Na primer ima u vašem životu neki muškarac (nevezano za to da li ste u vezi ili ne, možda je i neko sa kim ste u srodstvu)
koji je za vas "pravo muško" , oličenje muškosti. Možda vaš dečko, muž, brat, otac, kolega, komšija...

Ali taj muškarac u nekom momentu doživi nešto, možda povredu, ili bolest, ( Daleko bilo ! Ovo je samo pretpostavka zbog teme i pitanja)
i vi ga vidite u nekim reakcijama slabosti , na primer zgrčenost tela, bolesno kašljanje, povraćanje, drhtanje, možda čak i jauci,
neke fizičke manifestacije bola, ili čak očajanja i straha...

Šta se posle svega toga što ste videli dogodi sa vašim viđenjem njega kao muškarca, i oličenja muškosti ?

...sta da se desi...bolest radi svoje...niko nije od celika (:

 

[mina68]

...
елем, нисам сигуран зашто сам уопште поделио ову причу али поента је проста, постоје тренуци слабости а на крају се губи меч. то је формула, али састојци су увек ситне мале и велике победе којима се то што се зове живот описује својим правим значењем

Тема и јесте управо та: како се људи које волимо (мушкарци) боре са тим врстама проблема.

Твој отац је очигледно био јако храбар и јак у тим тренуцима, за разлику од многих мушкараца које познајем.

 

[_Ata_]

ne gledam tako na muskarce, ne vidim u bilo kome "olicenje muskosti" iliti ideal nesalomivosti nit mi tako mitsko bice treba u zivotu sve i da postoji. mislim da je naopako kad se neko tako predstavlja jer je to iskrivljenje realnosti obicnog ljudskog bica koji nije ni stena ni celik a to mora da se plati ranije ili kasnije. ostaviti nekog da nosi sav teret odgovornosti u porodici pa posle prepricavati kako je bio izuzetan kad siroti covek umre (sto ce da se desi jer je to previse tereta za jednu osobu) i stavljati uopste takav pritisak na bilo koga ili samo ucestvovati u njemu ohrabrujuci ljude da se tako ponasaju je meni van svake pameti.

Sa prvim delom posta se slažem. Svi smo ljudi, supermen ne postoji. Oličenje muškosti... floskula koja je izrazito glupa. Čovek je čovek, pa obrni okreni.

Ali drugi deo posta... kako možeš ovako nešto da kažeš, na osnovu nekoliko napisanih rečenica, šturih i sažetih? Gde, zaboga, piše da je čovek nosio sav teret odgovornosti u porodici? Koliko ja vidim, piše da je sam tako hteo, da se dokazivao samom sebi i drugima, ali po sopstvenoj želji.
Jednostavno, postoje takvi ljudi. Šta god da mu kažeš, on zna bolje. Šta god bi da uradiš, neka, on će bolje. Kada pokušaš da mu objasniš da neće pasti nebo na zemlju ako uspori, on se prosto naljuti. I šta ćeš? Da ga vežeš?

 

[karabatak]

ne gledam tako na muskarce, ne vidim u bilo kome "olicenje muskosti" iliti ideal nesalomivosti nit mi tako mitsko bice treba u zivotu sve i da postoji. mislim da je naopako kad se neko tako predstavlja jer je to iskrivljenje realnosti obicnog ljudskog bica koji nije ni stena ni celik a to mora da se plati ranije ili kasnije. ostaviti nekog da nosi sav teret odgovornosti u porodici pa posle prepricavati kako je bio izuzetan kad siroti covek umre (sto ce da se desi jer je to previse tereta za jednu osobu) i stavljati uopste takav pritisak na bilo koga ili samo ucestvovati u njemu ohrabrujuci ljude da se tako ponasaju je meni van svake pameti.

udo bi se za tebe ali si daleko

 

[mina68]

Sa prvim delom posta se slažem. Svi smo ljudi, supermen ne postoji. Oličenje muškosti... floskula koja je izrazito glupa. Čovek je čovek, pa obrni okreni.

Ali drugi deo posta... kako možeš ovako nešto da kažeš, na osnovu nekoliko napisanih rečenica, šturih i sažetih? Gde, zaboga, piše da je čovek nosio sav teret odgovornosti u porodici? Koliko ja vidim, piše da je sam tako hteo, da se dokazivao samom sebi i drugima, ali po sopstvenoj želji.
Jednostavno, postoje takvi ljudi. Šta god da mu kažeš, on zna bolje. Šta god bi da uradiš, neka, on će bolje. Kada pokušaš da mu objasniš da neće pasti nebo na zemlju ako uspori, on se prosto naljuti. I šta ćeš? Da ga vežeš?

За тебе не постоји оличење мушкости и оличење женствености?

Како онда за некога кажемо да је "прави мушкарац" или "права жена"?

Наравно да постоји, само што је дефиниција истог индивидуална.

За мене, мој отац је био све што мушкарац треба да буде: шармантан, уредан, један од најуспешнијих и најмоћнијих људи у своје време у оквирима много ширим од градских, увек спреман да помогне, пожртвован за породицу а ипак не папучић и жртва ... човек који је у кафани боем, на послу сурови професионалац, у кући отац и супруг, хуман према онима којима је помоћ потребна.

Дакле, за мене је он био и остао Супермен.

И није он носио терет породице, он је само радио свој део посла у њој, мама је радила свој део.

Али, сада не причамо о мајкама.

 

[gost 286428]

Na primer ima u vašem životu neki muškarac (nevezano za to da li ste u vezi ili ne, možda je i neko sa kim ste u srodstvu)
koji je za vas "pravo muško" , oličenje muškosti. Možda vaš dečko, muž, brat, otac, kolega, komšija...

Ali taj muškarac u nekom momentu doživi nešto, možda povredu, ili bolest, ( Daleko bilo ! Ovo je samo pretpostavka zbog teme i pitanja)
i vi ga vidite u nekim reakcijama slabosti , na primer zgrčenost tela, bolesno kašljanje, povraćanje, drhtanje, možda čak i jauci,
neke fizičke manifestacije bola, ili čak očajanja i straha...

Šta se posle svega toga što ste videli dogodi sa vašim viđenjem njega kao muškarca, i oličenja muškosti ?

Ne znam da li cu promasiti temu,ali sad sam se setio jednog lika iz firme,imao je jedva 50 kila i nesto vise od metar i po,ali kad je jednom prilikom otisao u wc...sveta kravo...
Kao da je jaguar bio unutra
Mesec dana smo svi bili kao omamljeni,a neki su morali kod neuropsihijatra

 

[_Ata_]

За тебе не постоји оличење мушкости и оличење женствености?

Како онда за некога кажемо да је "прави мушкарац" или "права жена"?

Наравно да постоји, само што је дефиниција истог индивидуална.

За мене, мој отац је био све што мушкарац треба да буде: шармантан, уредан, један од најуспешнијих и најмоћнијих људи у своје време у оквирима много ширим од градских, увек спреман да помогне, пожртвован за породицу а ипак не папучић и жртва ... човек који је у кафани боем, на послу сурови професионалац, у кући отац и супруг, хуман према онима којима је помоћ потребна.

Дакле, за мене је он био и остао Супермен.

И није он носио терет породице, он је само радио свој део посла у њој, мама је радила свој део.

Али, сада не причамо о мајкама.

Pa, vidiš, ja zapravo ne priznajem da postoji oličenje muškosti, ili ženstvenosti, svejedno. Postoje samo različiti tipovi muškaraca i žena. Oličenje - tako asocira ne bezgrešnost, na savršenost, na neposedovanje mana. A to je nerealno.
Oličenje muškosti može i te kako da pokaže slabost. I treba, jer je čovek. Samo čovek. Ako ne može sam, naravno da će potražiti pomoć i primiti je, podršku, potporu...
Oličenje muškosti je samo naša slika koju projektujemo na odredjenu osobu, da ne kažem - idealizoanje. A kada se pokaže i manje poželjna strana ličnosti, manje poželjna na onoga ko je projektovao savršensvo na izabranog čoveka, onda se jako često desi razočaranje i čak potpuno odbacivanje. A tome mesta, realno, i nema. Kriva je osoba posmatrač, obožavalac, jer nije htela da bude realna, a ne onaj koji je proglašen oličenjem.
Svi smo ljudi.

 

[86bogomoljka]

мој отац је био болестан од своје 35 године. 20 година се борио са срчаном артимијом, инфарктима, сјебаним живцима, окоштавањем зглобова... све то кроз кризна времена у србији

никад није стао, радио је више него што ми здрави од 30 година можемо. дан пре смрти лета 2012 по истом том дневном рутином је радио. пао је у дворишту породичне куће од можданог удара.

никад ми није рекао да га нешто боли. свађе нису настајале у шта да се ради већ шта да се не ради. једини разлози за моју и његову свађу су били кад сам покушавао да му олакшам са ћале не треба ти ово, не треба ти оно, смањи обавезе, јок. одговарао је са: "теби не треба пусти ти мене знам ја зашто тако треба..." није дао никада да неко тврди да може више јер је он болестан и било је тако, радио је силом и вољом и побеђивао док је могао. уосталом боље такав живот кроз муку и мученичка смрт него прикован за кревет.

мене је то доста погодило, добио сам сина и изгубио оца у року од две недеље. супруга је стала иза мене, нисам баш био оличење снаге у тим тренуцима онако, скупило ми се јер сам то практично исчекивао знајући за његов ритам живота поред здравствене ситуације коју сам чупао из доктора јер се он правио да је све ок.

елем, нисам сигуран зашто сам уопште поделио ову причу али поента је проста, постоје тренуци слабости а на крају се губи меч. то је формула, али састојци су увек ситне мале и велике победе којима се то што се зове живот описује својим правим значењем

Takav je i moj deda. Cim je otisao u penziju, presao je na selo. Cini mi se da mu je drazi jedan dan u basti, na +40, nego jos 10 god. u klubu penzionera ili uz tv. I kada nema sta da radi on posao izmisli Razumem tu vrstu ljudi. Ne mogu podneti da se osecaju jadno, nemocno i beskorisno.
Sasvim je normalno i sto je tebe to sve pogodilo. Dve jako vazne situacije u tvom zivoti, jedna tuzna, druga beskrajno srecna u kratkom vremenskom periodu.


Mene nerviraju oni 2x2 sto glume snagu, a panicno stezu rukohvate zubarske stolice i jaucu kada im musica uleti u oko.
I sama jeko dobro znam sta je nesnosan bol. Prosla sam kroz skoro neizdrzive muke, operaciju, sok sobu i sl. Ko trpi tako nesto, nema snage da kuka.

 

[karabatak]

Takav je i moj deda. Cim je otisao u penziju, presao je na selo. Cini mi se da mu je drazi jedan dan u basti, na +40, nego jos 10 god. u klubu penzionera ili uz tv. I kada nema sta da radi on posao izmisli Razumem tu vrstu ljudi. Ne mogu podneti da se osecaju jadno,. nemocno i beskorisno.
Sasvim je normalno i sto je tebe to sve pogodilo. Dve jako vazne situacije u tvom zivoti, jedna tuzna, druga beskrajno srecna u kratkom vremenskom periodu.


Mene nerviraju oni 2x2 sto glume snagu, a panicno stezu rukohvate zubarske stolice i jaucu kada im musica uleti u oko.
I sama jeko dobro znam sta je nesnosan bol. Prosla sam kroz skoro neizdrzive muke, operaciju, sok sobu i sl. Ko trpi tako nesto, nema snage da kuka.

evo ja bas sad doso iz shtale i razumem tvog dedu ko da gledam sebe

 

[Lollol]

Ma ajde ljudi, nisu muskarci od celika, pa cak ni onog starog kova, svako moze da se razboli, da zaplace, da padne u depresiju ili nesto lose. Nekako mi je glupo ne gledati muskarca istim ocima kada se razboli ili koji se oseca nemocno, slabost, umor, tuga, kako god, pa nije to trkacki konj sa povredjenom nogom koga treba uspavati. Opet, valjda ima neka licna granica, primera radi, ako neko ne moze ama bas nista da uradi, a vidjao sam par takvih, sad da l' su takvi zbog zdravlja ili su "mekani", ili su godine u pitanju ne znam, mada opet, ni to nije neki razlog za odstrel.

 

[Sarvaš]

He he , prilicno sam tvrd i mnogi koji za sebe misle da su tvrdi pokraj mene bi se poprilicno obrukali.Kad je tvrdo
ne kukam , vec dobijem zelju za segacenjem .Tako sam 1993.g. u ratu poprilicno stradao . Kolege me nose na
nosilima jer sam bio malo zesce ranjen a jedan me nudi cigaretom .Svi su znali da sam par mjeseci prije toga
ostavio pusenje . Ja se nasmijem i proglasim ga najvecom skrticom na svijetu jer mi nudi cigaretu , a nada se da cu
odbiti jer ne pusim . Neka mi obeca da ce mi kupiti nove pantalone . Ove na meni su bile u fronclama .Fora je u tome
sto je kolega bio poznat kao poprilicna skrtica .Kolega mi nije obecao nove pantalone , ali ne zato sto je skrt nego zato sto
je bio totalno zbunjen . Kasnije smo ga zajebavali mjesecima !

 

[86bogomoljka]

Ma ajde ljudi, nisu muskarci od celika, pa cak ni onog starog kova, svako moze da se razboli, da zaplace, da padne u depresiju ili nesto lose. Nekako mi je glupo ne gledati muskarca istim ocima kada se razboli ili koji se oseca nemocno, slabost, umor, tuga, kako god, pa nije to trkacki konj sa povredjenom nogom koga treba uspavati. Opet, valjda ima neka licna granica, primera radi, ako neko ne moze ama bas nista da uradi, a vidjao sam par takvih, sad da l' su takvi zbog zdravlja ili su "mekani", ili su godine u pitanju ne znam, mada opet, ni to nije neki razlog za odstrel.

I to je tacno.
Opet ja i moj deda Kada je bila ona inflacija i muke i sa hranom i sa lekovima, a ja dobila upalu uha (cini mi se) on se u apoteci na odgovor da lekova nema toliko rasplakao, da su se apotekari sazalili i izvukli i za njega i za one u redu iza (skrivane) lekove
Ljudi (i muskarci i zene) bi trebalo da su emotivna bica i sve je to normalno i prirodno.
Treba samo razlikovati meku prirodu, osecajnost i slabost od bezobrazluka i koriscenja tudje saosecajnosti.

 

[karabatak]

I to je tacno.
Opet ja i moj deda Kada je bila ona inflacija i muke i sa hranom i sa lekovima, a ja dobila upalu uha (cini mi se) on se u apoteci na odgovor da lekova nema toliko rasplakao, da su se apotekari sazalili i izvukli i za njega i za one u redu iza (skrivane) lekove
Ljudi (i muskarci i zene) bi trebalo da su emotivna bica i sve je to normalno i prirodno.
Treba samo razlikovati meku prirodu, osecajnost i slabost od bezobrazluka i koriscenja tudje saosecajnosti.

deda ti ko stanislavski... trebali su da mu daju oskara

 

[Julian]

Na primer ima u vašem životu neki muškarac (nevezano za to da li ste u vezi ili ne, možda je i neko sa kim ste u srodstvu)
koji je za vas "pravo muško" , oličenje muškosti. Možda vaš dečko, muž, brat, otac, kolega, komšija...

Ali taj muškarac u nekom momentu doživi nešto, možda povredu, ili bolest, ( Daleko bilo ! Ovo je samo pretpostavka zbog teme i pitanja)
i vi ga vidite u nekim reakcijama slabosti , na primer zgrčenost tela, bolesno kašljanje, povraćanje, drhtanje, možda čak i jauci,
neke fizičke manifestacije bola, ili čak očajanja i straha...

Šta se posle svega toga što ste videli dogodi sa vašim viđenjem njega kao muškarca, i oličenja muškosti ?

Moj ti je savet da gledaš da se ne razboliš, da paziš da se ne povrediš, da vodiš računa da ne upadneš u problem bilo koje prirode i bilo sa kim, a da nisu u stanju da ga rešiš u svoju korist. Vodi računa da ne pokažeš ako te nešto zaboli, nemoj da zaplačeš ako ti se plače čak iako navodno žele da vide tvoje emocije. Nemoj da lupiš šakom o sto, nemoj da napraviš scenu, nemoj da pokažeš da te bilo šta pogađa iako se to navodno očekuje od tebe.
Sve što ti nabrojah će još više biti na tvoju štetu ako me ne poslušaš.

Ako ti se desi da poboliš, gledaj da umreš. Do tog trenutka funkcioniši kako treba.
Ako si pao u krevet od bolesti koja može da se leči, ostani u bolnici ili se skloni dok ne budeš sposoban u meri koja se očekuje od tebe.

Ma šta ti pričali, slabost se ne prašta.


Bogomoljka je lepo rekla, pošteno. Ebiga, tako stoje stvari. Ni meni se ne sviđa, ali je tako. Taka mi se tura zalomila. Niko mi nije garantovao da je život lak i pošten.

 

[dive]

ako je objektivno stanje slabosti, ne pada u mojim ocima.
ako je hipohondar - pada.

bila sam u situaciji da vidim muskarce koji su ostali muskarci i posle dozivljene kvadriplegije.
i bila sam u situaciji da vidim kakve su ...ke posle najobicnijeg gripa.
na isti nacin dozivljavam i zene..
ne volim manipulaciju stanjem u kome se neko nalazi.
na porodjaju sam prvo disala i siktala po ps-u, a onda sam sat vremena dok sam se raspadala od napona vristala iz sveg glasa..
iz kreveta sam ustala dva sata posle porodjaja i sisla sprat ispod da se istusiram.

hocu da kazem - kad su objektivne okolnosti, niko ne pada u mojim ocima zbog svojih reakcija na stanje koje prozivljava.
kad krene manipulacija nekim stanjem, tu osobu nikad vise ne gledam na isti nacin nego kao slabica.
bilo da je muskarac ili zena u pitanju.