Vaše mišljenje o predsedniku

Kako ocjenjujete rad predsednika Aleksandra Vučića

  • Ukupno glasova
    86
- Predsednik Aleksandar Vučić je svojim saradnicima poručio da je radije spreman da pogine, nego da ološu prepusti Srbiju. "Raspisaću sve izbore, sit sam svih prevara, spreman sam i da poginem, uopšte se ne plašim", rekao je Aleksandar Vučić i dodao: "Nikada i nipošto neću pristati na ucene, nikada najgorima neću prepustiti vlast bez izbora, nikada neću potpisati nikakvu tehničku ili prelaznu vladu. Ako mene ubiju, iza mene ostaje moj brat Andrej. Ako ubiju mog brata, ostaje moj sin Danilo. Ako ubiju mog sina, ostaje moja ćerka Milica. Ako ubiju i nju, moju ćerku, ostaje moj sin Vukan. I grobovi naši boriće se protiv ustaša", poručio je Aleksandar Vučić bliskim saradnicima - navodi se u morbidnom saopštenju na koje, nažalost, nisu reagovali psiholozi, psihijatri, veterinari, policajci, tužioci, sudije ili bilo ko drugi ko bi mogao da, medicinskim ili drugim sredstvima, pomogne i njemu i normalnim ljudima, koji su prinuđeni da ga trpe.

Usled metastaze njegovih oboljenja od F 00 do F 99, nije moguće pretpostaviti kakve će još bizarnosti izjavljivati. Ako nastavi u ovakvom zanosu, možda svoju dinastičku lozu proširi do Šešelja ili Fahrije, pa da i njihovim grobovima zapreti svim normalnim ljudima, koje naziva ustašama. Od njega može da se očekuje svaka ludost. Uostalom, od Frojda i Junga do Luca i Marea, mnogi psiholozi i psihijatri su opisivali slučajeve u kojima su uplašeni nesrećnici spas tražili u bekstvu u bolest ili čak u suicid. Ne bi bilo čudno da i Vučić, kad vidi sto hiljada građana kako na beogradskim ulicama traže njegov odlazak s vlasti, zaista pokuša da izlaz nađe u bolesti. Simptome svakodnevno emituje, zato mu treba verovati da je mentalno poremećen. Međutim, on u svojoj bolesti uživa, a od nje pate normalni ljudi.

Nije isključeno ni da Vučić glumi ludilo, pa plaši javnost najavama krvoprolića i građanskog rata. I to mu je uzalud, svima je jasno da on nije ništa drugo nego strašilo od slame.
 
MagazinTabloid: Protesti „Srbija protiv nasilja" promenili su odnose na političkoj sceni, ali još nisu prinudili vlast da prihvati zahteve. Šta treba da se uradi da bi se to desilo?

Nogo: Uspeh protesta meri se ostvarenim zahtevima i ispunjenim ciljevima, a ne brojem pređenih koraka i brojem učesnika. Odmah da pogledamo - kada je Vučić ispunio zahteve nekog protesta? Ja koliko znam samo tri puta. Studentima početkom jula 2020. za korišćenje studentskih domova, potom 7. jula iste godine, kada je odmah povukao odluku o ponovnom uvođenju policijskog časa, i nedavno poljoprivrednicima koji su protestovali. Samo tad. Šta je specifično za te proteste? Nigde političara. Setite se tog jula 2020. godine, mi smo bili tada u epicentru događaja. Nigde niste mogli da vidite„opozicione" političare i kamere N1 i Nove S. Naprotiv, oni su dobili batine i terani su sa protesta i 7. i 8. jula. Zato u javnosti niko ni ne spominje te proteste, jer je tada narod nekontrolisano izašao na ulice, i ozbiljno uzdrmao sistem. Vučić bi tada pao, da ga nisu spasili N1 i „opozicija" koji su 9. jula uspeli da podvale narodu akciju „sedi dole" i uguše protest. A setite se suprotnog primera - šetnji 1 od 5 miliona, koje su trajale godinu i po dana. Koji je bio epilog? Nula. Nijedan ispunjen zahtev, i samo su omogućile Vučiču da pretraje tri godine, i nesmetano sprovede oktroisane izbore i apsolutnu vlast 2020. godine.

Ovi protesti su jasan pokazatelj da ogromna većina naroda je protiv režima Aleksandra Vučića. To smo znali, ali sada je svima jasno vidljivo, čak i prosečnom naprednjaku. Da bi se to pretočilo u konkretizaciju, u ostvarivanje zahteva protesta, ili kraj ovog izdajničkog i kriminalnog režima, potrebno je da se oslobode onih koji su tu sa zadatkom da kontrolišu i ugase ovu pobunu naroda. A to je lažna „opozicija" i samozvani „organizatori" koji su prva linija odbrane režima Aleksandra Vučića, i ovoga sistema, čiji su sastavni deo. Jasno je šta moramo činiti, i dovoljno je samo da pitate narod i 80% ljudi će vam reći da neće ni Kurtu ni Murtu. Jedini je problem što narodu nema ko da pokaže rešenje, da ga usmeri šta treba da čini.

Ogromna odgovornost i krivica počiva na ljudima koji nisu deo sistema, i čine takozvanu alternativnu opozicionu scenu. Velika većina tih pojedinaca, vođeni velikim egom i sitnim sebičnim interesima, ne da ništa ne čine da se oformi alternativa koja bi počistila i vlast i opoziciju, nego najviše energije i truda koriste da sapliću druge, nadajući se nekim mrvcima koje bi sistem mogao da im da. Pogledajte i alternativnu medijsku scenu? Evo to vam je još jedan idealan primer. U pomenutim protestima leta 2020. jutjub kanali i uživo prenosi po Fejsbuku bili su gledaniji od N1 prenosa protesta. Samo tri godine kasnije ne mogu da se porede sa uticajem koji su imali, sada su bleda senka onog što su bili. Sistem je uspeo da ih stavi pod kontrolu, u manjoj ili većoj meri. Počeli su da dovode goste koji se mogu videti na mejnstrim medijima, da slede u bitnim pitanjima taj narativ, da rade kao propagandisti marketing ili pak da napadaju po narudžbini određene mete, u zavisnosti od toga šta je potrebno onom ko je ubacio žeton, da objavljuju lažne i netačne vesti, po uzoru na režimske tabloide, ili da koriste kanale da blate ljude po uzoru na javna pisma koje Željko Mitrović čita na svojoj televiziji pojedinim političkim opcijama više od dve decenije. Jedina razlika između takvih i vlasnika Pinka je što ovaj drugi ima mnogo više para i uticaja, i to čini za ozbiljniji interes, a ovi pokazuju da i od Mitrovića postoje luđi i beskrupulozniji. Brišu komentare, blokiraju gledaoce koji komentarišu i na taj način smanjuju doseg svog kanala. Ko radi u korist svoje štete? Samo glup čovek, ili pak onaj koji korist dobija u kešu na ruke. Naravno da je sve to rezultiralo gubitkom gledalaca, a onda su se voditelji dosetili pa su postali političari, organizuju i govore na protestima, nameću se kao faktor okupljanja političkih opcija, ili pak gostuju jednih kod drugih, prepričavajući kao svoje, bez blama i srama, ono što su čuli od svojih gostiju u emisijama. Zato sam bio i prinuđen da otvorim svoj Jutjub kanal.
 
Magazin Tabloid: Kako su se nametnuli ovi organizatori?

Nogo: Ajmo da prvo sagledamo hronološki, kroz činjenice, kako je došlo do ovih protesta. Oni su započeti spontano, već 3. maja na dan kada je počinjen nezapamćeni masakr u OŠ „Vladislav Ribnikar", već te večeri skupljaju se spontano roditelji i građani, pale sveće i ostavljaju cveće ispred škole, a u jednom momentu okupljeni odlaze spontano ispred ministarstva prosvete, gde ostavljaju transparent „Sada sve mora da stane" i 5.000 ljudi skandira „ostavka, ostavka!". To je smrtno uplašilo ceo sistem. Bez ikakve organizacije, pozivanja i medija izašlo je 5.000 ljudi, a svega par nedelja pre toga, na istom tom mestu, uz ogromnu medijsku podršku i pozivanje svih „opozicionih" stranaka i brojnih NVO i pojedinaca, na protestu za „Laure" skupilo se svega 300 ljudi.

Svima u sistemu kroz glavu su prošli primeri iz bliske prošlosti. Najpre slučaj „kantrimen" i pogibija mladića Luke Jovanovića, kada je njegov otac Dušan sam krenuo da stoji na Brankovom mostu, i bez ikakve medijske pokrivenosti ljudi su krenuli da mu se priključuju i čim je broj okupljenih počeo da raste, i postaje pretnja za sistem, došlo je do reakcije, pronađen je krivac, to je sve sudski spakovano i slučaj je rešen. Da li je osuđeni Marko Milićev vozio kantrimen koji je usmrtio Luku Jovanovića, najbolje se vidi u mišljenju njegove porodice, koja nije uverena u zvaničan narativ.

Još bolji primer je iz regiona, iz Republike Srpske, kroz akciju „Pravda za Davida", kada je Davor Dragičević pokrenuo akciju za istinu o pogibiji svog sina. On ne samo da je uzdrmao ceo sistem Republike Srpske i Bosne i Hercegovine, već je potpuno počistio i opoziciju u Republici Srpskoj, koja nije postojala u tom periodu. Znate koliko je trebalo vremena i truda sistemu da opkoli Davora Dragićevića i poturi mu ljude oko njega, da bi sve to ugasila. Pune dve godine da se nametnu političari koji su ugasili tu kampanju. I koji je bio epilog? Na kraju umesto pravde za Davida, Davor je iskopao telo svog sina i preneo ga u Austriju da počiva, a političari koje je sistem instalirao su profitirali. Draško Stanivuković je postao gradonačelnik Banjaluke zahvaljujući slučaju Davida Dragičevića, a Adam Šukalo, Vučićev rođak koga je on instalirao da šukne Davoru Dragičeviću, postao je poslanik u Skupštini Republike Srpske, a potom i poslanik u Narodnoj skupštini Srbije i Vučićev savetnik.

Sve elite regiona se plaše da im se ne desi opet neki Davor Dragičević. A onda se desi masakr u osnovnoj školi, i 5.000 ljudi spontano na ulici. Zamislite koliko je potencijalnih Dragičevića bilo u Ribnikaru? Zamislite koliko bi ljudi izašlo na ulicu da su pozvali roditelji dece? Kako sistem sa tim da se nosi? Znate, to je zatvorena kasta, koja ne pušta tek tako nove ljude unutra. Setite se otpora koji je imao Igor Jurić svojevremeno. A sa druge strane, tako je zapaljiva tema, jer nema čoveka koji nije bio resetovan kad je čuo vest o ubistvima u Ribnikaru. Na decu smo svi osetljivi. Još je ubica dete, koje ne može da odgovara. Nuklearna bomba koja rastura ceo sistem u paramparčad. I kad bi se roditelji upleli u to, to bi bio kraj. Šta da radite sa takvim ljudima? Ne možete da ih napadnete, svaki napad se od njih odbija. Ne možete da trgujete, jer šta da date nekome ko je izgubio dete? Nije to policajac koji prizna krivicu za Savamalu, pa da mu date da zida nelegalno zgradu. On neće zgradu, hoće svoje dete. To ne možete da mu vratite. Roditelj koji izgubi dete, ne teži stvarima koje bi možda bile interesantne drugim ljudima u normalnim okolnostima, nema interes, već svoju bol i tugu može da preusmeri na neki viši cilj, da se nešto promeni, da se nikad ne ponovi nikome ono što su oni preživeli. To je onda kraj sistema, koji je toliko truo da smo doživeli da nam deca ubijaju decu u školi.

Sutradan, 4. maja, protest ispred ministarstva su održali predstavnici Srednjih stručnih škola i istakli zahteve za uvođenje privremene uprave i vanrednog nadzora u OŠ „Vladislav Ribnikar", i poboljšanje materijalnog položaja i dostojanstva i ovlašćenja prosvetnih radnika. Uveče je Srbiju potresla još jedna tragedija, masovno ubistvo koje je počinio Uroš Blažić u Mladenovcu, a onda je za ponedeljak 8. maj protest ispred Vlade zakazao Nezavisni sindikat prosvetnih radnika pod nazivom „Zaustavimo nasilje".

Sistem hitno reaguje, videvši da je vrag odneo šalu, i da će se stvari izmaći kontroli, i gura „opoziciju" da preuzme proteste. Prva vest o njihovoj organizaciji protesta pojavila se 6. maja oko 14 časova, kada predstavnici zeleno leve koalicije obaveštavaju javnost o protestu za ponedeljak 8. maja u 18 časova ispred skupštine, pod nazivom „Srbija protiv nasilja". Kako su objasnili, narodni poslanici „opozicije", samo formalno prijavljuju skup zato što imaju imunitet, koji „pozajmljuju" građanima. Gluposti, šta će ti imunitet, da bi prijavio skup? Pa evo ja sam uredno prijavio skupove održane 2. i 9. juna, kao i skup koji treba da se održi 17. juna. I nije mi trebao nikakav imunitet.
 
Znači oni nisu organizatori, oni su plagijatori koji su ukrali proteste. A kako će proći oni koji ukradu protest, i to ni manje ni više, nego od roditelja dece škole koju je pogodila takva tragedija? Čemu se ti ljudi nadaju?

Ako ste organizatori, zašto ne uzmete mikrofon i ne govorite? Ne smeju, znaju da bi bili izviždani, prebijeni i najureni. Setite se kako su prošli govornici na mitingu Saveza za Srbiju 13. aprila 2019. godine. Tad su izviždani, a sad bi bili prebijeni. San svakog ko se bavi politikom je da ima priliku da govori pred ovolikim brojem ljudi. I zamislite kakvi su to onda političari kada ne smeju da uzmu mikrofon. Pa oni od straha su na prva 4 protesta na onoliku masu uzeli ozvučenje za karaoke za prostoriju od 100 kvadrata, da ni onu ženu što su poturili da čita tekst na početku protesta već na par metara od kamiona sa binom ljudi nisu mogli da čuju. Naravno da ne smeju da uzmu mikrofon, jer kako da kontrolišu masu kada je na protestima u Beogradu više ljudi nego što oni imaju glasova u celoj Srbiji. Jovo Bakić je lepo rekao da je opozicija 1000 godina mogla da poziva, ne bi skupila više od 300 ljudi. To je priznao i Dragan Đilas na Novoj S. Zato prvo moraju da oteraju većinu građana koji dolaze, a pogotovu patriote koju su najborbeniji, da bi uzeli mikrofon, i to je onda definitivan kraj protesta.

Za sada su prinuđeni da se kriju iza glumaca, voditelja, komičara. Imajte na umu da koliko se Vučić uplašio naroda na ovim protestima, još je veći strah navodnih organizatora. Za razliku od Vučića, koji je na sigurnoj lokaciji, i koga čuva policija, oni su tu među narodom, koga planiraju da prevare, i ugase najmasovnije proteste, koje su pri tome ukrali od građana.

Magazin Tabloid: Iako građani na ulici ističu osnovni zahtev skandiranjem „Vučiću, odlazi", organizatori to ne pominju. Zašto?

Nogo: Pa zato što tako nije dogovoreno, i nemaju odobrenje za takav zahtev. Narod je jasan i jedinstven u stavu da Vučić mora da ode, on je personifikacija svih naših problema. Imali smo mi do sada rokada, i šta smo dobijali? Ništa. Narodu ne znači da Vučić smeni Oliveru Zekić iz REM -a i postavi je za ministra prosvete, ili da smeni Gašića i Vulina, a onda Gašića postavi za direktora BIA, i Vulina za ministra policije.

Ali vidite da narod niko ne pita, i da svi imaju neke svoje agende. Najbolje pogledajte na primeru glumca Nikole Koja, koji je trebao da govori na protestu 2. juna, ali je izjavio, gostujući na Novoj S, da Vučić mora da ode. A to nije dogovoreno. To oni ne mogu i ne smeju da rade. Pogledajte šok na licu Jelene Obućine kad je to Kojo rekao. I zbog toga je sklonjen da ne govori, jer zamislite da je ponovio to na protestu. Pa onda Nikola Kojo preuzima protest, jer dodaje novi zahtev, sa kojim se slaže 99,99% ljudi koji dolaze na protest. A znate li ko spada u tih 0,01% koji se ne slažu sa time? Pa oni koji trguju i pregovaraju sa Vučićem, takozvani „opozicioni" političari i „organizatori" protesta. Inače sam mišljenja da je to Kojo namerno izjavio, da bi ga sklonili sa spiska govornika, jer zna šta ne sme da kaže, a nije želeo da čita napisan scenario govora.

I vlast i „opozicija" imaju istog gazdu, oni se ništa ne pitaju, tu su da sprovode naloge, a ne da samostalno odlučuju. Za to su zaduženi tipovi poput Kristofera Hila, kolonijalnog upravnika Srbije. Očigledno je da ne postoji dozvola stranaca da se menja Vučić, već da se privoli da završi ono što je preuzeo, a da se „opozicija" nametne kao da uživa podršku naroda, i da kad Vučić obavi posao preuzme vlast. Dok traju protesti Vučić je predao faktičku kontrolu nad četiri opštine na severu Kosova i Metohije, sastao se sa Fljorom Osmani, samozvanom predsednicom lažne države Kosovo, i taj čin faktički je Srbija priznala Kosovo, i sve je to prošlo bez ikakve reakcije javnosti. Plus, predstoji i vojna vežba sa NATO -om uskoro. Pogledajte samo Vučićevu objavu posle sastanka sa predstavnicima KVINTE, u trenutku dok hapse Srbe na severu Kosova i Metohije, on kaže neće da kaže ni jednu reč o tom sastanku. Pa neće zato što kad bi rekao na šta je pristao jurilo bi ga 80% Srbije da mu stavi ono konopče. Zato i stranci u ovom trenutku ne žele da ga menjaju, još malo dok ne završi sve što je preuzeo.

Ali i mi se pitamo, mi smo vlasnici Srbije, i sami možemo da odredimo da li želimo da budemo slobodni ili pak želimo da nam i dalje uništavaju živote ove bitange i hohštapleri. Ljudi neće ni Vučića ni istrošene likove iz bivše vlasti, koji imaju istu politiku kao i Vučić, a koje iste strane gazde nameću kao sledeće na vlasti. Narod na ulici je veliki problem, i može da se otrgne kontroli, samo je na nama da odlučimo da li i dalje želimo da nas šetaju kao ovce, i uguše ovu energiju, ili hoćemo da vratimo sopstvene živote u naše ruke.
 
Magazin Tabloid: Zašto su zanemareni zahtevi roditelja dece iz Osnovne škole „Vladislav Ribnikar", pre svega za utvrđivanjem odgovornosti načelnika beogradske policije Veselina Milića?

Nogo: Znimljivo je da se zanemaruju svi zahtevi roditelja iz OŠ „Vladislav Ribnikar", a jedan je od tih zahteva je i da se smeni lice koje je u javnosti objavilo spisak imena učenika VII/2 koji je obišao svet. To je uradio Veselin Milić, šef beogradske policije. Zanimljivo je kako ga „organizatori" protesta čuvaju. Kada imate ozbiljan problem, koji ne znate kako da rešite, jedan od načina je da podignete ulog na viši nivo. Upravo zato su i istakli zahtev za smenom ministra unutrašnjih poslova, Bratislava Gašića, i na taj način sačuvali Veselina Milića. Lakše je Vučiću da brani Gašića, koji je političko lice, i politički odgovara, nego Veselina Milića, koji ima konkretnu odgovornost i čiju smenu traže roditelji dece iz odeljenja VII/2. Šta da odgovorite roditeljima, u ovakvom momentu? A tu u pomoć uskače „opozicija", sa zahtevom da se smeni Gašić. A zašto se ne traži smena i Milića i Gašića? Da stvar bude gora, upravo je Veselin Milić, kao šef beogradske policije, direktno odgovoran za sramotnu činjenicu da 600 pripadnika policije nije bilo u stanju da celu noć locira i uhapsi Uroša Blažića, ubicu iz Mladenovca, nego se on ujutru sam predao!? Kuriozitet je da nijedan medij ne postavlja pitanje odgovornosti Veselina Milića, niti za katastrofalnu reakciju na zločin u Mladenovcu, niti za iznošenje spiska imena dece u javnost.

Kad pogledate biografiju Veselina Milića na njegovom sajtu, čovek pomisli da se on sprema za predsednika države. Nesporno je da je Veselin Milić Vučićev blizak čovek od poverenja, koji je rukovodio policijom u vreme najvećih afera - rušenja u Savamali, ubistva Vladimira Cvijana, ubistva Vlastimira Miloševića, tzv. ubistvo na šinama za koje je bio optužen Velja Nevolja, itd. O imovini velike vrednosti koju Milić poseduje pisali su brojni "opozicioni" mediji. Da apsurd bude veći, isti ti „opozicioni" prvaci, koji svojim zahtevima čuvaju Veselina Milića, i koji su kod njega išli nedavno na kafu. Ili treba da im vrati uslugu, i da ih zaštiti na protestima od besa naroda kog se spremaju da prevare, i da hapse one koji im smetaju ili možda Miki Aleksić i Srđan Milivojević žele da, poput policajca Stamenkovića koji je preuzeo sav teret za rušenje u Savamali, legalizuju neke zgrade.

Inače u javnosti uopšte nema pomena ni o ostalim zahtevima roditelja iz OŠ „Vladislav Ribnikar", što je zanimljivo, imajući u vidu da je povod za proteste jezivi zločin koji se desio u toj školi, i da su upravo ti roditelji i započeli proteste 3. maja uveče. Da li ste ikada čuli da je neki poslanik među ovim „organizatorima" protesta postavio pitanje da li je izvršena rekonstrukcija događaja i da li je roditeljima objašnjeno kako se uopšte sve to desilo? Da li je neki medij postavio to pitanje. Da li su se obratili Republičkom javnom tužiocu Zagorki Dolovac ili Višem javnom tužiocu u Beogradu Nenadu Stefanoviću sa takvim poslaničkim pitanjem? Nisu. Kao što se niko ne pita da li je roditeljima neko zvanično lice saopštilo u kakvom statusu su Kosta Kecmanović i njegovi roditelji i šta će biti sa njima, nego puštaju da ih Informer i Kurir o tome obaveštavaju.

Pazite, ovaj protest je počeo zbog ubistava dece, započeli su ga roditelji, pa su glas digli i prosvetni radnici, a onda dolaze političari, to kradu, ali zahteve ne preuzimaju. I šta sad imamo? Kako prebacivanje fokusa. U prvi plan se stavlja nasilje nad glumcima. Kako može ubistvo 18 i ranjavanje još 20 lica, mahom dece i mladih ljudi, da se izjednači sa pominjanjem koliko iznose honorari glumaca od strane Telekoma? Podjednako se i u javnosti i na protestu stavlja akcenat u napadu na glumce, koji je započela, pazite sad, Karleuša, i na stradanje u Mladenovcu i Ribnikaru. Pa ne liči li vam to na fingirane sukobe na srpskoj političkoj sceni? Kolko smo ih se nagledali? Pa šta je to onda? Rijaliti. A to hoćemo da zabranimo? Vi pričate narodu koji leba nema da jede, koji je ponižen svaki dan, koji dete ne može da opremi za školu, da plati komunalije, kome izvršitelji otimaju plate, penzije, izbacuju ih iz stanova, seku im struju, koji nema kome da se obrati za zaštitu, Srbima sa Kosova koje hapse i tuku, da je najveće nasilje što se objave honorari glumaca, koje plaća Telekom, dakle u pitanju je naš novac, i pri tome se bacaju ciframa od desetinama i stotinama hiljada evra! Ljudi vi niste normalni. Znam ja da se to radi da se ugasi protest, ali vi požar gasite benzinom, i čemu se nadate kada gladni i očajni ljudi izađu na ulicu po pravdu?

I još nešto, pošto se političari kriju iza glumaca, jer znaju da ih narod neće, neko mora da stane ispred ljudi. Ako hoćemo da nam glumci vode politiku, pa kako to izgleda samo treba da pogledamo Ukrajinu i Zelenskog, i da nam bude jasno šta možemo da očekujemo.

Znači imamo zahteve koji se tiču glumaca, i N1 i Nove S, što govornici provlače, a nigde nemamo zahteve roditelja, niti prosvetnih radnika. A koliko nikome nije stalo do dece, najbolje pokazuje da u jeku protesta dolazi nacrt izmena Porodičnog zakona koji je novi udar na porodicu, i na autoritet roditelja, kojim se njima potpuno ograničavaju prava i mogućnosti da se staraju o vaspitanju dece. I to ima plebiscitarnu podršku svih mejnstrim političkih opcija i medija, nigde ne možete čuti reč o tome, da ih neko pita da li su normalni. Kada je uništen autoritet roditelja, čemu onda da se nadaju učitelji, nastavnici i profesori, a upravo je to bio jedan od njihovih zahteva. Dobićemo nove generacije, još razmaženije, nevaspitanije, otuđenije i narcisoidnije, koje vaspitava Tik tok i društvene mreže, i ono što nam se desilo u Ribnikaru sigurno će nam se ponoviti.
 
Magazin Tabloid: Organizatori najavljuju radikalizaciju protesta, blokadu puteva i mostova u celoj Srbiji. Da li je to dobra strategija?

Nogo: Kažete strategija? Ljudi imaju u startu grešku, jer smatraju da ti koji se predstavljaju kao organizatori imaju nekakav plan. A njihov plan se zasniva na drevnoj kineskoj poslovici: „Za dug život, 1000 koraka posle jela". Dobro se najedu u skupštinskom restoranu za male pare, i izađu na protest i kreću da šetaju da im pomogne varenju. Nemaju nikakav plan i to je vidljivo iz protesta u protest.

Koja radikalizacija? Pa oni su onoliki broj ljudi poslali kućama do sada više puta. Zašto 19. maja nije postavljen ultimatum da se to veče ispune zahtevi, a narod da se ne razilazi, kao što su obećali - kako ono reče Srđan Milivojević, ko izda zna se, nego su ga šetali i poslali kući. Ako zaista hoće da se ispune zahtevi, postavi se pre protesta ultimatum vlastima da ispuni zahteve, i pozove narod da nema razilaženja, ako vlast ne ispuni zahteve, onda ide novi zahtev tehnička vlada na godinu dana, sastavljena od ljudi koji nisu bili u vlasti, koja sprovodi zahteve protesta, čisti pravosuđe, popisuje sve obaveze koje imamo, i po kom osnovu, šta Srbija ima od imovine, i šta je otuđila, kome, pod kojim uslovima i po kom osnovu, uvodi se obavezna izjava u Ustav i zakone, i pripremaju slobodni izbori. Sve ostalo je razvodnjavanje.
 
Magazin Tabloid: Da li će Vučić istrajati u odbijanju da ispuni zahteve?

Nogo: Vučić pokušava da nametne izbore, i već ima dogovor da prepusti vlast u gradu Beogradu, a da zajednički pravi Vladu sa jednim delom „organizatora" protesta, dok bi drugi deo ostao da taktički glumi opoziciju. Ali znate onu uzrečicu „Bogovi se smeju planovima ljudi".

Koliko god da Vučić nema nameru da ispuni zahteve, toliko i organizatori nemaju nameru da ih ostvare. Jedino im smeta narod, koji je uporan i ne mogu još uvek da ih rasteraju sa protesta.

Magazin Tabloid: Zašto Vučić toliko uporno brani Gašića i Vulina?

Nogo: Ako krene da pušta svoje ljude, kakvu poruku šalje? Ako da Gašića i Vulina, čemu ostali njegovi saradnici da se nadaju. Svi bi se grupisali protiv njega. Zamislite zajedno rade, zajedno su u kriminalu, i onda njihov šef odluči da ih žrtvuje? Tada od prijatelja dobija neprijatelje.

Ali treba imati na umu i ovo. Vučić je već jednom dao Batu Gašića, i to za neuporedivo benigniju stvar, verovatno nešto najnebitnije što se može Gašiću staviti na teret, pa ga je posle ponovo postavio za direktora BIA, a sada i za ministra policije. Može Vučić da smeni Gašića i Vulina, Vlada da podnese ostavku, održi izbore, i posle izbora ih vrati. Zato je bitno da se zahtevi sprovedu, a to znači da izbori nisu tema, i da se umesto smenjenih ljudi vidi ko dolazi. Vidite kako Vučić pušta vest o navodnom razmatranju da se smeni Vulin, jer to traže zapadne ambasade, i da na njegovo mesto dođe Zlatibor Lončar. To je klasična dezinformacija, puštena sa namerom da uplaši ljude koji protestuju, da svi kažu gde da menja Vulina, da dođe doktor Smrt, pusti proteste i taj zahtev, ne diraj ništa može i gore.

Magazin Tabloid: Vučić poziva organizatore protesta na razgovore. Da li to treba prihvatiti?

Nogo: Tu se vidi da je nervozan, jer je mnogo ljudi na ulici, a zna da ih „organizatori" ne kontrolišu. I želi da se to što pre okonča. Sa druge strane „organizatori" se plaše naroda, i ne smeju da sednu, i sprovedu već dogovoreno. Ne plaše se oni samo reakcije naroda na mrežama, kako kaže Vučić, nego se plaše da će proći kao 7. jula 2020. godine, i dobiti batine. Zato sve čine da ugase protest, i za početak oteraju one najborbenije i najiskrenije opozicionare.

Inače, ovo je jedan od razloga zašto sam ja prijavio ove proteste, i postao formalno organizator, a izgleda da jedini zvanično i prijavljujem održavanje protesta. Kada je Vučić prvi put spomenuo u Hit tvitu da će pričati sa onima koji su prijavili protest, i ja sam otišao i prijavio ga. I odmah da kažem i Vučiću, i javnosti, sa mnom nećeš sesti i razgovarati, jer nema o čemu da se priča. Imaš zahteve, tvoje je da ih sprovedeš ili javno kažeš da nećeš. A kada „organizatori" odu na razgovor kod Vučića, poput „gospodina" Dragana onomad, rešimo se te bagre i bez njih završimo ovo i izborimo se da se zahtevi sprovedu. Zato i pozivam druge da učine isto, prijavite protest ispred Ustavnog suda, REM -a, RTS-a, to je sve tu, ionako narod stoji na tom mestu. Svi smo na istom protestu, samo sada ima mnogo više formalnih organizatora, i tako onemogućavate prevarante da zloupotrebe i prodaju i vas i sve druge učesnike protesta. Sve ovo je zbog naroda na ulici. To je prava moć, a „organizatori" bi da prisvoje tu moć i naplate je za svoje interese. Ovo je jedan od načina da ih sprečimo.
 
dejan624:
Kad jedan čovek odlučuje o svemu kao kod nas Vučić onda se dešavaju ovakve stvari svuda je korupcija, javašluk loša infrastuktura mediji sudovi koju god stranu društva se pogleda svuda su problemi tako je u svakoj zemlji gde se jedan čovek pita za sve
Kliknite za proširenje...

Pa tako je bilo 200 godina u Srbiji od njenog nastanka. Nije pitanje Vucica, vec pitanje srpskog mentaliteta i kulture.
 
IMG-1719f2045a857a6f5d9c70821cc074f3-V.jpg
 
DarkMoon:
Mi smo imali vrhunske gradjevince koji su radili bukvalno sirom sveta, a sada nam puteve rade Kinezi.
Kliknite za proširenje...
Код мене у фирми ради један стари грађевински инжењер са својих 72 године (мора мученик јер пензија није баш да претиче, ради пола радног времена) и причао ми је да су Ираку 1982 године добили задатак да обучавају људе из једне кинеске фирме како се гради. Та фирма је једна од оних која сада ради по Србији.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

M
  • Anketa Anketa
Ko je vojno jači Kina ili Nato ? Dajte vaše mišljenje u ANKETI
5 6 7
Odgovora
173
Pregleda
1.916
marijabuca
M
Plavooki Treptač
Kolumbijskom predsedniku ukinuta viza za SAD
Odgovora
3
Pregleda
222
Vlad88
Vlad88
Plavooki Treptač
Ukrajinci su promenili mišljenje o okončanju rata
2 3 4
Odgovora
97
Pregleda
1.161
Plavooki Treptač
Plavooki Treptač

Back
Top