Htenjem se rađamo i umiremo ali toga htenja poslije rađanja a prije smrti nismo svjesni.
Па ако нисам свестан, како се то може назвати хтењем? Ајд рођење да изоставимо, јер можда си у праву, али какво је то несвесно хтење да умрем? Могу не хтети смрт, могу да кукам и плачем да нећу да умрем, али то не вреди ничему и не мења чињеницу да ћу да умрем.
Мада овде сам пропустио још неке ствари које се морају, као рецимо мора се разболети. То су све оне ствари које долазе од природне нужности, стим што бих рекао да се не мора ни јести, али ако си слободан од нагона без обзира што то доводи до смрти као нужности.
Ипак, није ми било циљ написати роман шта се мора да бих на то додао ''а све остало се хоће'', већ ми је био циљ да укажем на неке ствари у животу које људи називају морањем. Нпр. морам да се удам/оженим. Не, не мора се, то се хоће или неће. Ако се ради морањем, онда настану проблеми. Наравно, овде можемо заћи у Шопенхауерову и Спинозину филозофију да воља зависи од мотива, да нема слободне воље и слично, али није о томе тема.