Ваш став о старој српској [паганској] вери?

Мој став је

  • Народно празноверје које треба искоренити

  • Део националног идентитета вредан поштовања

  • Верујем у Световида и Перуна, али више волим Христа

  • Стара вера је супериорнија од хришћанства


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.

Zmaj Ognjeni Vuk

Aktivan član
Banovan
Poruka
1.264
Најобухватнију синтезу дотад прикупљене научне грађе и парцијалних истраживања извршио је на пољу проучавања старе српске религије Веселин Чајкановић. Он је убедљиво доказао да је српска религија старија од античке, те да јој је српски народ привржен до данашњих дана, што се посебно сагледава у природи слављења Божића и крсне славе, обичајима кумства и гостопримства, као и у свадбеним и погребним обредима. У њиховом корену је праисконски култ предака, а примањем хришћанства промењена је само њена спољашња, манифестациона форма, тако што су хришћански свеци номинално преузели улогу ранијих божанстава. Чајкановић то показује на примеру Светог Саве коме народна традиција приписује склоност гневном расположењу и спремност да оштро кажњава, што је божанска карактеристика из старе вере. Свети Сава преузима улогу чудотворца, издашног дароваоца, оштрог судије, неретко сувише ригорозног.


" Са старом српском вером био је везан стари српски економски и политички ред. Србин у старој својој постојбини није научио да буде на земљи спахијски роб и да даје кулук, и да му одсецају уши и нос. Он је имао своје задруге, своје поротне судове, а имао је гласа, када се што закључивало или се бирали главари. По новоме, бајаги хришћанском реду, владар је постајао не по вољи народа, него "по милости божијој", а по милости божијој постајала су и сва ситнија господа, јер је свака власт од Бога. Какво верско питање? Оно је било само на површини. На дну тога питања ухватио се у коштац стари и нови економски ред. На једној страни борило се старо српско задругарство, а на другој страни економско ропство - феудализам. На једној страни борио се стари српски демократизам, а на другој страни: самовласт светских и црквених великана.
Ово је језгро спора. Само је то језгро било увијено с једне стране у стару српску многобожачку веру, а с друге стране у изопачено хришћанство.И кад је стара српска вера, стари српски ред почео да поклеца, тада се јавља богомилство. Јавља се као протест противу феудализма, као протест противу новог реда.

Такозвана борба између старе српске вере и хришћанства била је ужасна и трајала је вековима. Маса српскога народа није хтела да пристане на ропство, него се очајно борила против тога, и зато није могла тако дуго да постане српска држава. Хрвати су много брже створили државу, јер су лакше пристали на нови ред. Кад је српска самостална држава постала, Хрватска је већ била и - прошла. Види се дакле: шта су били узроци ономе трењу. То није, што је Србин проклет, па није могао да се сложи, него што није хтео у својој кући да буде роб."

Јаша Томић
 
vid10-1.jpg
vukzablog-1.jpg


srpskinjazablog-1.jpg
 
Srbi su primili hrišćanstvo sa radošću , ponosni , verni i odlučni u nameri da svoj zavet prenesu na potomstvo .
Naša paganska tradicija sačuvana je u bogatim ritualima i običajima kao i u ikonama .
Bogovi šuma , livada sačuvani su u svecima i slavskim ikonama koje su primanjem hrišćanstva za nas predstavljale plemićke titule .
Ona je grb porodičnog plemstva svake srpske porodice i treba da sačuvamo svoj predački identitet kroz njih ali i hrišćanski zavet kroz svoje potomke !
 
СВЕТИ БОНИФАЦИЈЕ[3] пише 745-746. године енглеском краљу Елтибалду:
"А у Венеда*, тог најгорег и најстрашнијег људског рода, толико се узајамно воле и поштују супрузи, да жене, када им муж умре, не желе живети. И међу њима је поштована жена која себи сопственим рукама задаје смрт и на истој ломачи изгори са мужем."

bscap0030-1.jpg
 
Мислим да тај податак о Душану (са википедије:)) није тачан. Али је сигурно да Срби нису у средњем веку примили хришћанство како треба и да је после нестанка феудалне државе наступила права ренесанса паганизма. Може се основано претпоставити да је кнез Лазар изабрао да води битку на Видовдан рачунајући да ће се Срби боље борити ако је уз њих Бог Световид.

005-1.jpg
 
Poslednja izmena:
Али оне су и људска потреба.:)

Kada se nađeš pred svim silama prirode koje ne razumeš i koje te objektivno nadilaze, kao što je slučaj sa primitivnim narodima ili savremenicima koji ne poznaju zakone prirode, jasno je da vera jeste ljudska potreba.

U međuvremenu smo napredovali. Bar poneko. :D
 
Da li ti paganski idoli (spomenici) liče na ovo?
krajputas.jpg

Krajputaši su spomenici postavljeni pokraj puta, a po pravilu posvećeni postradalim vojnicima sahranjenim u dalekim zemljama ili kojima se grob ne zna. Pogotovo se pojavljuju posle Prvog svetskog rata kao način obeležavanja postradalih iz porodice, a radi podsećanja svih stanovnika sela i slučajnih prolaznika o prerano prekinutom životu.

Najviše ih ima po zapadnoj Srbiji. Po pravilu su jednostavnog oblika, pravougaonog preseka i visine između metar i metar i po. Na jednoj strani je nacrtan ili uklesan lik ili figura pokojnika, a sa strana su uklesane prigodne reči hvale ili zahvalnice.

KO KAŽE DA JE STAROSLOVENSKA RELIGIJA NESTALA?:think:
 
ЦИТАТ:

Потреба савременог човека за ванчулним, надстварним светом изражава се симболично кроз веома различите форме било да је то апстрактна уметност, књижевност, филмска уметност или у овом случају савремени фолклор паранормалног. Питање је само - који ћемо “жанр” одабрати да бисмо угасили или осмислили наш “метафизички немир”. Народне приче о паранормалним искуствима, приче о чудима дуго су, па и данас третиране као сујеверје које се приписује необразованим људима. Да ли је баш тако? Архаични начин мишљења дубоко је укорењен у великом броју људи; сместили га ми јунгијански у колективно несвесно или у неке друге слојеве свести, евидентно је да се он, будући латентан, интензивира и тако остварује већи уплив на представе о свету и животу. Погрешно је стога говорити о сујеверју. У питању је веровање, јер каква је разлика између веровања савременог човека[1] да планете управљају његовим животом и одређују му судбину од веровања хришћанина у сличне ингеренције Бога или паганских народа у моћ бића која то исто чине у тој мери да њихово пророчанство не може променити ни сам Бог.
 
A da li sve to liči na OVO?
158px-Totem_Park_pole_1.jpg

Totem je u primitivnim religijama, sveta životinja, biljka ili neki predmet koji se poštuje kao rodonačelnik i plemenski duh-zaštitnik. Prema Frojdovom tumačenju, totem (posebno životinja) je simbolična zamena za praoca koji se ritualno slavi kao nedodirljivo božanstvo.

Totemizam je jedan od najranijih oblika religije koji se sastoji od sistema verovanja, rituala, propisa i običaja u čijem je središtu kult plemenskog totema. U vezi sa navedenim ritualima, postoje mnoge zabrane čije kršenje ima teške posledice po počinioca. Ako je totem životinja zaštitnik plemena, ne sme se ubijati, niti jesti, jer se smatra mitskim pretkom, koji obezbeđuje povezanost i dobrobit članova zajednice.

:bye:
 
Kada se nađeš pred svim silama prirode koje ne razumeš i koje te objektivno nadilaze, kao što je slučaj sa primitivnim narodima ili savremenicima koji ne poznaju zakone prirode, jasno je da vera jeste ljudska potreba.

U međuvremenu smo napredovali. Bar poneko. :D

Čuveni fizičar Nils Bor je 1943. izveden iz okupirane Danske pod lažnim imenom Nikolas Bejker i prebačen u NJujork, gde je postao član čuvene grupe "Menhetn", čiji je zadatak bio da stvori atomsku bombu. Radio je sa takvim veličinama kao što su Ajnštajn, Openhajmer, Fermi, a iznad vrata svog kabineta držao je prikovanu konjsku potkovicu.

Svaki put pre nego što bi otvorio vrata, slavni nobelovac bi prvo pogledao u potkovicu, a tek onda ulazio i počinjao da radi. Taj ritual su zapazili njegovi saradnici, pa ga je neko od njih konačno upitao: "Da li je moguće da ste sujeverni čak i vi, naučnik svetskog glasa?" Bor je odgovorio: "Taman posla, dragi prijatelju, svakako da nisam sujeveran, ali sam čuo da potkovica pomaže i onima koji nisu sujeverni."
 
A da li sve to liči na OVO?

Нажалост, ниједан кип старих Богова није сачуван. У археолошком музеју у Кракову (дао сам сличице) чува се стуб из неког храма кога зову Световид јер има 4 главе, али то је ипак само стуб, а не кип Световида. Све је систематски уништавано.

Сачувани су описи храмова и кипова, најчешће од стране франачких хроничара. Ако те занима имаш овде цитиране углавном све хроничаре:
http://www.rastko.org.yu/antropologija/lleze-mitologija_c.html
 
A šta misliš koja je životinja bila totem (zaštitnik) plemenu koje se preziva npr. Vukobrat, Vuković, Vukić, Vučković itd...

Вук је света животиња код свих Срба без обзира на племе, Свети Сава се јавља у пратњи вукова јер наслеђује особине старог Дабога/Црнобога. Ово су његови дани, око Божића и Бадњег дана, када је Сунце најслабије. :)

Иначе, наш највећи археолог Срејовић каже да никада нису постојали чисти анимизам, тотемизам и сличне социолошке конструкције:

Dragoslav Srejović
Uvod za "Leksikon religija i mitova Drevne Evrope"
http://www.rastko.org.yu/arheologija/srejovic/dsrejovic-uvod.html

Monoteizam je slojevit koliko i animizam, magija prožima religiju koliko i religija magiju, odnosno svaki "stupanj" religijskog života sadrži u određenoj meri i sve ostale "stupnjeve", a samim tim poseduje i najrazličitije mogućnosti transformacije. Time se, praktično, u nizu sličnih slučajeva, ukida nedoumica šta je starije, a šta mlađe-

Pojava posebnih tipova kultura u najdubljoj prošlosti jasno pokazuje da svako razdoblje ima svoje "primitivne", "zaostale" ili "marginalne" zajednice. To znači da dojučerašnji "primitivni" narodi, koji su glavni predmet antropoloških i etnografskih istraživanja, nisu nikakvi relikti preistorije i da se njihovim posmatranjem ne može otkriti ništa što bi se suštinski odnosilo na detinjstvo čovečanstva, odnosno na rekonstrukciju elementarnih oblika religijskog života.

Leksikon ne sadrži odrednice vezane za pojedine pojmove iz teorija o religiji i mitu (npr. animizam, totemizam, homeopatska magija i sl.) niti one koje bi proizilazile iz srednjovekovne literature (npr. iz legendi o kralju Arturu ili Nibelunzima). Prve su izostavljene jer po dubokom uverenju autora ne odgovaraju religioznosti bilo kog razdoblja ili bilo koje populacije, a druge – zbog nemogućnosti da se razluči šta je u pomenutim legendama prehrišćansko a šta hrišćansko, šta autentično i stvarno arhajsko, a šta literarna konstrukcija i subjektivni pesnički izraz.
 
Naša stara religija živi u nama, u našim imenima i prezimenima, u običajima. Srbi nisu nikad iskreno primili hrišćanstvo, kao prvo zato što im je naturano ognjem i mačem, a kao drugo zato što je to strana religija koja za cilj ima da ubije (uspava) sve ono muško (junačko) u čoveku. Sloveni nikad nisu mogli biti pokoreni dok su se držali svojih starih Bogova. Kad im je nametnuta nova raligija koju su Čivuti isprogramirali za GOJE (robove) tada su počeli da padaju. Pad je zaustavljen dolaskom komunizma koji je, ako ništa drugo, ono sprečio jevrejsku dominaciju u SFRJ, setimo se samo da je SFRJ imala diplomatske odnose sa svim državama na svetu osim sa Izraelom. Kad smo se opet okrenuli raligiji Goja (robova) opet smo nastavili pad i padaćemo dok nas ne nestane potpuno ili sa nacionalno i religijski ne osvestimo. Osim ovih Srba nekad su postojali i Lužički Srbi kao jedno od najžešćih plemena u istoriji, pa su se sad sveli na šačicu protestanata (broje 105 000 ljudi) a i to će nestati u novoj EUROPI.
 
Широм Србије, скоро у сваком селу, постоји свето дрвo - запис, око кога се народ окупља и организује верске прославе. То је нека врста преживелих древних храмова.

Једна моја фотографија, свети храст стар преко 200 година:

hrast4-1-1.jpg
 

Back
Top