Апсолутно могу да се сагласим да овакво медијско појављивање и потреба да се пред камерама глумата и драматизују многе ситуације, тога није било у оваквој мери. Опет, никада није било да на тим конференцијама и јавним обраћањима, ни Тито ни Слоба ни Ђинђић ни Борис нису имали новинаре са шкакљивим, да не кажем провокативним питањима. То су биле строго контролисане ситуације, одабрани новинари, одабрана питања која се набацују на волеје тадашњим високо рангираним политичарима. Са једне стране то је било зато што нису постојале телевизијске станице као Н1, Нова и сличне које би са својим камерама имале приступ тадашњој власти, док остали нису могли ни да примиришу тим обраћањима. Штавише ни данас на конференцијама Ђиласа и другова нема ни Курира, ни Пинка нити Информера, јер их је одавно избацио рекавши да су агитатори а не медији (што није погрешио).
Опет, постоји и оно да претходници нису ни имали нешто превише повода за јавна обраћања. Посебно не када је инфраструктура у питању. Отварање неколико деоница Коридора 10 у Војводини из њиве у њиву, Мост на Ади и то би било то. Тако је негде у време оног сукоба на КиМ, где је српски народ дизао барикаде, прво питање за Бориса на отварању једне од безброј деоница Коридора 10 било у фазону (шта мислите како ће изградња ове деонице утицати на пут Србије у ЕУ), а поставила је новинарка ТВ Војводина. Дорчолски мангуп је блистао и нашироко објашњавао. И свако следеће питање набацивање, као да у земљи немаш малтене ванредну ситуацију и сукоб који може да ескалира. Имао је Борис оне посете газдинствима која су настрадала у поплавама или земљотресу или некој другој зајеб.анцији, када је као прави дорчолски мангуп питао сељака да ли му кокош пије бенседине.
Остало се сводило на Бели шенген, на урликање по навијачима, на Шарићев клан (свака сличност са Беликовуковим кланом у медијској хистерији је случајна) и непрестане и бесконачне приче о томе да треба да се покајемо за наше велико-српске грехе, да увек вреба антихашки лоби, плашење народа новим ратовима ако неке националне струје дођу на власт, плашење народа прекидом пута ка ЕУ ако исте те струје дођу на власт итд...
Занимљиво, иронично, или како год, једино место на којем је могло да се чује нешто против власти, а да није Скупштина, био је онај шоу Ивана Ивановића. Због тога га и данас ценим, тада је имао неколико форица да ке.ња против ДС и екипе, да се нашали са њима, да их мало сатирише и прозове.