Vajarstvo ili skulpture

[Branko Lori]

Дела вајара Ивес Пиресeа.

 

[Neprilagođena]

Gaylord Ho


Majstor vajar i nadahnuti umetnik iz Tajvana , rođen 1950.godine.
Njegov cilj u svakoj skulpturi je da uhvati emocije jednog trenutka u vremenu....zauvek...

Hoove skulpture predstavljaju idealan ljudski duh u svima nama dok težimo da prevaziđemo svakodnevne životne borbe i postanemo nešto duhovno...
Lepota njegovih figura uzdiže nas i daje nam ohrabrenje da nastavimo u svojim naporima da istaknemo i nadmašimo svoje najveće snove...

 

[Neprilagođena]

Gaylord Ho

Gaylord Ho

 

[Neprilagođena]

Gaylord Ho

Gayloord Ho

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

(Daniel Chester French, 1850-1931) (Immortal Love)

 

[Neprilagođena]

Danaide (1885)
Auguste Rodin

 

[Branko Lori]

Фредериц Јагер. Коњичка фонтана. Музеј живог коња

 

[Branko Lori]

Вајар / Ерцоле Роса

 

[Neprilagođena]

Jan Štursa
Jutarnja toaleta (1911)

 

[Branko Lori]

Pierre de Soete (1886 - 1948)

 

[Neprilagođena]

Sfregi
Nikola Samori

 

[Branko Lori]

Немачки вајар Лоуис Суссманн-Хеллборн. УСПАВАНА ЛЕПОТИЦА.

 

[Neprilagođena]

Gian Lorenzo Bernini (1598-1680)


Slavni italijanski barokni vajar iz XVII veka Đan (Đovani) Lorenco Bernini je živeo i stvarao skladno jednoj odvažnoj mantri:

“Oni koji se nikada ne usuđuju da prekrše pravila, nikada ih ne prevazilaze.”

I doista, dok je delo umetnika burne naravi bilo finansirano prvenstveno od strane papa, religiozne teme, motive nije tumačio samo veštinom kojom nema ravne, već i radikalnom umetničkom slobodom.Bernini je klesao u mermer moćne bogove i mučeničke svece kao mnogi skulptori koji su radili u klasičnom stilu, kao što je to pre njega radio Mikelanđelo. Ali, on je svoje svemoćne likove obdario sa jednim posebnim ljudskim svojstvom, vajajući u njihove oblike i izraze strastvene emocije i telesne porive – i vrlo delotvorno revolucionisao trodimenzionalnu umetnost prikazivanja tela.

Najupečatljiviji i već legendarni primer Berninijevog spoja seksa i svetog otelovljen je u Ekstazi svete Tereze (1647–52), sculpture smeštene u središtu male, mračne rimske crkve Santa Maria della Vittoria. Prikazuje dramatični trenutak kada katoličku sveticu Terezu posećuje anđeo, spreman da je probode jednom strelom.

Ekstaza Sv.Tereze

U ranijim umetničkim prikazima ove scene, Terezino telo je najčešće bilo predstavljeno u krutom položaju, dok joj je kameno lice bilo potpuno beziražajno. Bernini se, međutim, opredelio za drugi pristup. Njegova Tereza ima zgrčeno lice, usta su joj široko otvorena a oči zacakljene u ekspresiji koja izgleda kao orgazmičko zadovoljstvo. Pa i više od toga, anđeo koji se smeši dok nežno podiže ugao svetiče odeće, izgleda kao da izaziva njen zanos. Nije teško da se zapaze seksualne konotacije penetrirajuće anđelove strele.

Mada je skulpturu naručio katolički kardinal Federiko Koronaro, ipak je izazvala kritiku Berninijevih vršnjaka zbog njegovog čulnog prikaza verskih likova. Ali u vreme kada je Ekstaza Svete Tereze otkrivena 1652. godine, kada je Bernini bio u srednjim pedesetim godinama i već stekao široko priznanje, bio je dovoljno zreo za ovakve odbijajuće udarce. Ali uporni kritizeri su ga ipak sprečili da vaja lica sa izrazom strasti, pohotna tela i nesavršene ljude kao motiv.

“Pustite me, jer ja sam zaljubljen.”

Apolon i Dafne

The Rape Of Proserpina

 

[Branko Lori]

Лепота ослобођена од камена / Вајар - Леонардо Бистолфи, 1915

 

[Branko Lori]

Застрта девојка, 1897 Вајар / Цесаре Лапини.

 

[Branko Lori]

Сфинге из Дармштата.

 

[Branko Lori]

На делу познати вајар Луо Ли Ронг.

 

[Neprilagođena]

Nicola Samori

 

[Neprilagođena]

Nicola Samori

 

[Branko Lori]

U podlakticama nalazi se minijauran mišić koji se kontrahuje i postaje jedva vidljiv pod kožom samo u slučaju ako se podigne mali prst. Mikelanđelov "Mojsije" podiže mali prst dok drži 10 božijih zapovesti.
Neprevaziđen

 

[Neprilagođena]

Danas na tapetu...
Na dve teme...

 

[Poli46]

Alexander Archipenko

 

[Branko Lori]

Негде у Милану ...

 

[Neprilagođena]

Ugolino And His Sons (oko 1865)
Jean Baptiste Carpeaux (1827-1875)



je mermerna skulptura koju je napravio Jean-Baptiste Carpeaux u Parizu tokom 1860-ih.
Prikazuje priču o Ugolinu iz Danteovog Pakla u kojem je grof iz 13. veka zatvoren i gladuje sa svojom decom.(inspirisano Danteovim paklom)
Ugolino gleda u daljinu. Njegovo držanje ignoriše četvoro dece koja se lepe za njegovo telo kao da ne primećuje da su ona tamo..- najmlađe je sklupčano kraj njegovih nogu i možda mrtvo.
Ugolinovo telo je mišićavo iako gladuje.
Anatomija dece se zasnivala na naturalističkom posmatranju. (Skicirao je umiruću decu kao deo svoje pripreme).