Уживање
Кад пијем шардоне као да пијем шанел пет
Многи мисле да је велико вино из малог региона последњи отпор глобализацији, каже Жан-Робер Пит, истакнути француски географ, који се залаже за производњу регионалних вина, такозваних вина са тероара
Данас је вино пиће љубави, луксуза,пожуде, славља, једноставно пиће културе
У политичком и културном смислу, једино истинско вино је оно из одређеног региона, каже Жан-Робер Пит, истакнути француски географ, који је недавно у Француском културном центру у Београду одржао предавање о овом пићу и поручио српским произвођачима да праве вина са укусом Србије. Овај стручњак за географију пејзажа, који се и сам бавио производњом вина, залаже се за производњу регионалних вина, оних која имају тероар.
Тероар је француски израз за „родно тло” који се универзално користи, али који осим земљишта подразумева и климатске услове, добро грожђе, добре виноградаре… Вино са тероара је као музика и књижевност, каже Жан-Робер Пит. Пијемо га зато што смо свесни његовог доброг укуса. Такође, вино у коме има више тероара него технологије читава је филозофија.
– Да ли мислите да страсни љубитељи вина воле да пију мерло и шардоне, која се продају свуда? То су најгора вина, јер су индустријски прављена и она неће опстати – категоричан је Жан-Робер Пит. – Шардоне јесте добра сорта, али и са добром сортом можете правити лоше вино. Кад пијем шардоне, то је као да пијем шанел пет. Оно је као жена која је превише нашминкана.
Укус банане
И француски божоле, који је једно време био у моди, далеко је од најбољег вина, каже Жан-Робер Пит, истичући да су произвођачи у њега стављали индустријски квасац који му даје укус банане. Добро је оно вино које садржи природни квасац (а то је бели прах на грозду). То знају добри виноградари који данас треба да буду и еколози.
Право тло је оно које има много микроорганизама, а у неким регионима земљиште се толико натопило пестицидима да је тло мртво, подсетио је француски географ. Логично је, стога, што једно од најскупљих и најчувенијих вина на свету потиче са најексклузивнијег винограда у Француској „Романе конти”. Одлике овог винограда су специфично земљиште (на сваком квадратном метру је другачији геолошки састав земље) и мали приноси. Уз земљиште важан је и ваздух, клима и одређени удео воде.
Право тло је оно које има много микроорганизама
– Уколико има више воде, има и више грожђа, али укус вина је тада слабији. Многи виноградари мисле да ако има више грожђа, биће више вина, али то је лоша рачуница која не даје добро вино. Тако је било у Француској пре три, четири деценије, пили смо вино као што пијемо воду – објашњава Жан-Робер Пит.
Говорећи о најпознатијим винским регијама у Француској, Жан-Робер Пит наглашава да мапа виноградарства у Француској одговара мапи тржишта у средњем веку. Вина имају традицију у регијама са којих је некада било лакше транспортовати вино, као што су Бордо, Бургундија, Шампањ, долине Лоаре и Роне…Бордо, на пример, нема најбоље услове (има магле, а она није добра за винову лозу), али су Енглези у средњем веку, владајући Бордоом, заволели локално вино после чега је у свету стандард за добро вино заснован на француском моделу. Енглези су заслужни и за проналазак шампањца, каже Жан-Робер Пит, јер су они први произвели стаклене флаше у које су точили пенушаво вино из регије Шампањ, а које је у средњем веку заправо било намењено париском тржишту. Данас је оно пиће љубави, луксуза, пожуде, славља, једноставно пиће културе.
Жуто вино
– Већ 32 године идем у Јапан и пре 32 године нису имали ни вадичеп – сећа се Жан-Робер Пит. – Носио сам тамо француска вина и нисмо имали чиме да их отворимо. Данас они имају не само посебну колекцију вадичепа, већ и специјалне кутке где служе вина. Али, да ли мислите да у Јапану воле да пију мерло и шардоне? Не, они жуде за великим винима из малих региона.
Жан-Робер Пит
Многи сматрају да су велика вина последњи отпор глобализацији. Жан-Робер Пит каже да су многи у Француској данас оптерећени страхом да ће та лажна једнообразна култура појести мале произвођаче и уништити свет, али да он сам не верује у то.
– Систем у коме је све исто врло брзо ће се урушити, јер се људи образују и желе да пробају нешто софистицираније. Постоје вина која могу да старе читав век. У Француској, на пример, постоји „жуто вино” („vin jaune”), које може да стари један век. Оно има изузетан укус. Треба учинити напор да се оно проба, али када га пробамо, оно нам се допада као музика и што га више пијемо, више га желимо – поручује он.
Управо зато што је вино изузетно моћно средство, увод у културни свет, треба да охрабрујемо производњу локалних вина и да се манемо такозваних паспарту вина која имају светски укус – закључује Жан-Робер Пит, напомињући да му се чини да, кад је реч о српским винима, прокупац има укус Србије.
-----------------------------------------------------------------
Укус вина
Квалитетно вино треба да садржи у себи све укусе, каже Жан-Робер Пит, објашњавајући да оно треба да буде и мало горко, и мало кисело, и мало слано, и мало слатко. Уколико је вино сувише јако, то значи да треба још да одлежи. Уколико је опоро, значи да је прављено од грожђа са већим уделом воде и да није добро.
Последњи бастион ислам
Жан-Робер Пит каже да је последњи бастион који је пао пред вином у његовој 8000 година дугој историји – Азија и да је остао још само један бастион – ислам. Све је више страсних љубитеља вина у Јапану, Кини, Сингапуру
http://www.politika.rs/rubrike/spek...ijem-shardone-kao-da-pijem-shanel-pet.sr.html
