Na temi "Otudjenost" koju sam otvorio na Krsti pre godinu dana bilo je dosta zanimljivih komentara.Evo nekih:
"Da.Tempo života je drugačiji,ljudi su drugačiji..svi su nekako utučeni,svako gleda samo svoje probleme,napredak nauke....Uskoro će svi komunicirati mejlom,porukama...nema tu više razgovora,sve se svodi samo na uopšteno ćaskanje..sve je površno do krajnjih granica..ljudi su zaboravili da se druže,da razgovaraju..A,treba samo malo volje..jer ako ima volje ima i načina da se nadje vreme za drage nam osobe..jer akcenat je uvek na kvalitetu a ne kvantitetu..dakle,posveti nekome pola sata,ali da se taj neko zaista oseti posebno u tvom društvu,a ne kao danas..pričaš sa nekim,kucaš poruke,proveravaš mejl..ljudi su zaboravili šta je razgovor,jepa reč,posvetiti nekome vreme,provesti sa nekim vreme...a tako je malo potrebno"
"previše problema...samim tim nervoze i loše volje...samo rijetki se uspijevaju izdići iznad toga i očuvati bliskost sa dragim ljudima, pomoći u nevolji, ne gubiti iz vida prioritete... "
"Cini mi se da je koren i u tome sto ovo novo vreme namece neka nova zivotna pravila pa se one tradicionalne vrednosti gube.
Pogledajmo samo poruke koje nam stizu kroz reklame i sl. stvari:
"Zgrabi trenutak"..."Jer TI to zasluzujes!" "Tvoj izbor! ".."Tebi to PRIPADA!!! " i sl. stvari tipa " Ne gledaj u proslost..samo je buducnost vazna"..itd..itd
Ovakve poruke grade jedan sebican, sitnosopstvenicki stav gde se sve vrti oko Mene i Mog hedonistickog pristupa zivotu pa mi nije vazna proslost ( roditelji..babe..dede..) i nemam nameru da se zrtvujem ni za koga.
Osnovna stvar se izgubila : Zrtva i saosecanje.
Komsije se gledaju popreko kao da su ljuti jedni na druge iako za to nema razloga, nema se vremena za stare- oni su balast...zivi se samo za sebe i sopstveni napredak.
Jer, ako nisi u tome ..onda si Luzer, a to je danas gore nego kriminalac, narkoman...luzer je odrednica za podsmeh, izbegavanje i gadjenje... "
"Nije mi brate ni do mene a kamoli još da i druge smaram samnom.... "
"Jao kakva tema teska, preteska!Ljudi su otudjeni i lakse im je da smisle izgovore(nemaju vremena, para...) da se ne bi druzili!Kao da su se pomirili sa time da budu SAMI SA SOBOM!!!Zatvaraju se u svoje caure i tu se i raduju i tuguju!Ja pamtim bolja vremena kada je postojalo drugarstvo, prijateljstvo, zajednicko radovanje i tugovanje.Kada smo bili siromasniji, ali nam je bilo vazno sta oseca komsija, kolega, rodjak!!!Kada se u siromasnom dvoristima leti pilo pivo i hladila lubenica, deca TRCALA,a roditelji ZAJEDNO pevali ili plakali...N ema toga vise, zbog brzine zivota, zbog hedonizma koji je imperativ, zbog toga sto smo poceli da budemo dovoljni sebi i da nam DRUG budu kuckanja na sto boljem mobilnom i kompjuteru.Virtuelnost je postala nasa stvarnost!!!Imamo prijatelje na FB, a komsiju ne poznajemo.E, kakva steta!Kako je ziva rec blagotvorna, a zagrljaj lekovit...I potrebno je samo malo volje, vremena, strpljenja da cujemo neciju muku, da bi mi sutra imali nekome da kazemo svoju..dok jos nije kasno, dok se nismo sasvim otudjili... "
"Iz više razloga se otuđujemo: uglavnom sam život zahteva daleko veći tempo nego pre, da bi se uopšte moglo preživeti.
No to je samo jedna stavka. Ima i drugih razloga. Npr ljudi dok su formalni, uglavnom su korektni. A čim se s nekim zbližiš, kreću problemi; te se uvredi ako nećeš tad kod njega u goste, te traži pare na zajam pa se naljuti ako ne daš, te te zivka 10000 puta dnevno (mislim banalni primeri a varijacija ima raznih).
I sama sam imala prilike da ljudi pokazuju jedno lice dok imaš s njima formalan odnos, a čim se upustiš u neformalniji, znaju pokazati i drugačije lice .
Jedan poznanik je znao da bude neodgovoran (kad je u pitanju neki dogovor), pa kad mu napomenem, on kaže "šta se ljutiš, nema veze, naši smo".
E to "naši smo" je sinonim - bliski smo, pa mogu da te zeznem i da ne cenim tvoje vreme itd, dok ću npr. poslovnog partnera ispoštovati jer ga ne prihvatam zdravo za gotovo.
Čudno..ali stvarno učestalo u zadnje vreme!
To viđam kod komšija, kod rođaka, kod prijatelja...
Srećom, uvek ima izuzetaka .
Eto, to je samo jedan od osvrta na temu..tj. to je samo jedan aspekt ove teme..
Poenta je da su ljudi skloni tome da opterećuju jedni druge, da im bezveze zadiru u privatnost, nisu empatični, nemaju mnogo saosećanja, guše... e zato ljudi i zbog toga međusobno dižu ogradu."
