Koschei.Besmertnii
Poznat
- Poruka
- 8.488
Ужасне вести са Косова 1894. године
Консулат Краљев. Србије у Приштини
Пов. № 20.
12. маја 1894. године
Приштина
Господину,
Господину С. Лозанићу, министру иностраних дела
у Београду
Господине министре,
Пећска, пазарска, призренска и приштевска нахија од почетка овога пролећа стењу од нечувених зулума. Као по некој нарочитој наредби, утврђеној намери, сви зулуми и насиља изгледају чисто организовани. Пале се куће, уцењују се села, отимају се девојке и убијају први домаћини. Суда и начина да се народу помогне нема, јер су у свима поменутим местима хућуmати и сви органи под утицајем арнаутских варошких бегова, који зулуме отворено протежирају.
Ако сам кад чинио покушаје да се заузмем за сиротињу, у четири ока ми се признавала немоћност да се свему томе стане на пут.
За десет година па на овамо није се показивала толика тежња за емигрирањем. Читава села спремају се и крећу. Чиним све могуће да их од те намере одвратим, јер на Косову још свега десет чисто српских села има. У пећској нахији такође, за врло кратко време неће бити Срба.
Примера ради, господине министре, част ми је послати вам као приложак једну жалбу народну, а таквих имам и сувише и тек колико усмених жалба. Када би, господине министре, били добри на томе основу што сва та сиротиња пребегава у Србију, да учините нарочиту примедбу турском посланику, мислим да би то могло имати повољног утицаја и ако не прекратити зулуме а оно бар ублажити и тако бар створити ми могућност да сузбијам прекомерно емигрирање.
Изволите, господине министре, примити уверење о моме најодлучнијем поштовању.
Вице Консул,
Бранислав Ђ. Нушић
----------------------------------------------------------------
Консулат Краљев. Србије у Приштини
Пов. № 22.
20. маја 1894. године
Приштина
Господину,
Господину С. Лозанићу, министру иностраних дела
у Београду
Господине министре,
Из пећске нахије стижу све црњи и гори гласови. Сва је нахија на ногама да емигрира. Живи се под запетом пушком, па се ни у поље не сме изаћи, да се пооре.
Арнаути су нарочито кивни на нашу сабраћу што им се Пећани, који су се уселили у Србију, често свете. Дешавају се врло често случајеви, да Пећани из Србије пређу границу, убију каквог Арнаута и врате се опет у Србију. То после плате два и три села, и то скупо плате и животом и имањем. Ваљало би, мисли г. вице консул, у интересу наших сународника, да наше пограничне власти обрате најстрожију пажњу на наше Пећане и да им не дозвољавају прелазак преко границе, ако је то могуће у опште и нашим властима постићи, пошто су погранични стражари већином Пећани, па иду својим земљацима и ван наредаба власти на руку.
Част ми је замолити вас, господине министре, да у овом погледу изволите издати што строжија наређења.
Изволите, господине министре, и овом приликом примити уверење о моме најодлучнијем поштовању.
Вице консул,
Браиислав Ђ. Нушић
-----------------------------------------------------------------
Консулат Краљев. Србије у Приштини
Пов. № 20.
12. маја 1894. године
Приштина
Господину,
Господину С. Лозанићу, министру иностраних дела
у Београду
Господине министре,
Пећска, пазарска, призренска и приштевска нахија од почетка овога пролећа стењу од нечувених зулума. Као по некој нарочитој наредби, утврђеној намери, сви зулуми и насиља изгледају чисто организовани. Пале се куће, уцењују се села, отимају се девојке и убијају први домаћини. Суда и начина да се народу помогне нема, јер су у свима поменутим местима хућуmати и сви органи под утицајем арнаутских варошких бегова, који зулуме отворено протежирају.
Ако сам кад чинио покушаје да се заузмем за сиротињу, у четири ока ми се признавала немоћност да се свему томе стане на пут.
За десет година па на овамо није се показивала толика тежња за емигрирањем. Читава села спремају се и крећу. Чиним све могуће да их од те намере одвратим, јер на Косову још свега десет чисто српских села има. У пећској нахији такође, за врло кратко време неће бити Срба.
Примера ради, господине министре, част ми је послати вам као приложак једну жалбу народну, а таквих имам и сувише и тек колико усмених жалба. Када би, господине министре, били добри на томе основу што сва та сиротиња пребегава у Србију, да учините нарочиту примедбу турском посланику, мислим да би то могло имати повољног утицаја и ако не прекратити зулуме а оно бар ублажити и тако бар створити ми могућност да сузбијам прекомерно емигрирање.
Изволите, господине министре, примити уверење о моме најодлучнијем поштовању.
Вице Консул,
Бранислав Ђ. Нушић
----------------------------------------------------------------
Консулат Краљев. Србије у Приштини
Пов. № 22.
20. маја 1894. године
Приштина
Господину,
Господину С. Лозанићу, министру иностраних дела
у Београду
Господине министре,
Из пећске нахије стижу све црњи и гори гласови. Сва је нахија на ногама да емигрира. Живи се под запетом пушком, па се ни у поље не сме изаћи, да се пооре.
Арнаути су нарочито кивни на нашу сабраћу што им се Пећани, који су се уселили у Србију, често свете. Дешавају се врло често случајеви, да Пећани из Србије пређу границу, убију каквог Арнаута и врате се опет у Србију. То после плате два и три села, и то скупо плате и животом и имањем. Ваљало би, мисли г. вице консул, у интересу наших сународника, да наше пограничне власти обрате најстрожију пажњу на наше Пећане и да им не дозвољавају прелазак преко границе, ако је то могуће у опште и нашим властима постићи, пошто су погранични стражари већином Пећани, па иду својим земљацима и ван наредаба власти на руку.
Част ми је замолити вас, господине министре, да у овом погледу изволите издати што строжија наређења.
Изволите, господине министре, и овом приликом примити уверење о моме најодлучнијем поштовању.
Вице консул,
Браиислав Ђ. Нушић
-----------------------------------------------------------------