Uticaj ekonomije na poplavu se cini kao aktuelnija tema.
Ekonomija je odlucila da ne bude napravljen nasip.
Ekonomija je odlucila da vojska vise nema camce, asove i osnovnu opremu.
Ekonomija je odlucila da su gradjani dovoljno siromasni da nisu osigurali kuce.
Ekonomija je odlucila da oko TENT-a ne postoji bedem. Da li je ekonomija birala izmedju grada i TENT-a?
Uticaj ekonomije na poplavu je izuzetan. Od nje zavisi da li ce i ubuduce biti poplava ili ce vlada unapred platiti i narediti odrzavanje recnih korita.
Umesto da uzima grdne kredite za gradnju "dzamije na vodi", vlada bi mogla da izgradi "nasipe pored vode". Ako nema para, neka vlada pozove dobrovoljce. Mladost ove zemlje je ovih dana pokazala da je najveca sila u regionu.
Dobrovoljci, volonteri ( kojima zaista skidam kapu) su ljudi koji mogu samo svoj rad, zelju, volju da uloze , nikako i znanje, a izgleda da mi u Srbiji nemamo
vise ni strucnjake ni mehanizaciju, tako da punjenje dzakova peskom ne moze da bude borba proitiv poplava.
Ova strasna katastrofa je pokazala da su ljudi shvatili da na drzavu ne mogu da racunaju, da moraju sami da uzmu svoju sudbinu u ruke
ili da se nadaju da ce i sledeci put ( kao i sada) doci Rusi, Hrvati, Slovenci, Bugari, Nemci sa svijim vatrogascima i camcima, helikopterima,
pumpama, roniocima. Nadam se da ce ipak neko da izanalizira malo situcaiju i da nece biti medijskog mraka tako da ce lepo moci da se kaze
da Srbija cak nema vise ni vojsku niti bilo kakvu civilnu zastitu na koju moze da racuna kada su u pitanju pozari, poplave, o zemljotresima ne zelim ni
da razmisljam.
Prica sa nasipima nece da pije vodu jer se ovog puta nije izlivao Dunav, Drina, pa ni Morava, Tisa, nego neki potocici, recice za koje nismo ni znali da postoje.
To bi znacilo da takva kaaklizma moze uvek ponovo da se dogodi, ali u drzavi Srbiji mora da postoji civilna zastita koja ce odmah reagovati.
To sa gradjenjem nasipa i volonterima nema nikakve veze.
