Утицај хрватизама на српску популацију

[Casual Observer]

Ti si neobrazovan i ne poznaješ hrvatski. Većina tih "novih" riječi su stare, a da su i nove, one obogaćuju. I nije samo u riječima, nego u izrjekoslovlju/frazeologiji i skladoslovlju/sintaksi.

Ljudi to itekako razumiju ako su iz te kulture i imaju raširenu jezičnu svijest. Tko ne pripada toj jezičnoj kulturi, to mu je strano, a što ne razumije, samo je pokazatelj da tu ne pripada.

Kako koja, reči koje se percipiraju kao kroatizmi su uglavnom ili Śulekovi bohemizmi (u velikom broju rusizmi prilagođeni za češki izgovor), ili novokomponovane kovanice kojima se smeju i u Zagrebu.

 

[KPCTAHK]

izrjekoslovlju/frazeologiji i skladoslovlju/sintaksi.

 

[Casual Observer]

Na stranu tvoja zatucanost, mogao bih reći da si ti dobra ilustracija da vam je hrvatski stran i nekako žulji.

A to je i prirodno.

Možda je najbolja usporedba onoga što se drži majstorskim prijevodima u bogatstvu nekoga jezika, npr. prijevod Goetheova "Fausta" (Branimir Živojinović i Ante Stamać), Joyceov "Uliks" (Zlatko Gorjan, Luka Paljetak a s druge strane Zoran Paunović), i Villonova djela (Kolja Mićević i Vojmil Rabadan), te Rabelaisa (Stanislav Vinaver i Mate Maras),kao i Montaigneovi Eseji/Ogledi (Izabela Konstantinović te Vojmir Vinja).

Tu se doista vidi razlika u duhu jezika.

Najbolji pregled kroatizama je u hrvatskom prevodu Dobrog vojnika Švejka, uz opis funkcionisanja K und k.

 

[KPCTAHK]

Koliko znam, nema zapisa. O starogrčkoj ima zapisa, i moderne su rekonstrukcije na YT- to je istočnjačko tulenje. O hebrejskoj nemamo ništa pouzdanoga, dok o grškoj prije nove ere imamo itekako:

Имамо и за Хрвате овај запис:

 

[Casual Observer]

Који је то хрватски језик? Зар он постоји? Дуго нисам негде прочитао било шта на чакавштини, а то је једини језик Хрвата ... Све што се пише штокавским дијалектом је српски језик ...

Ti si neobrazovan i ne poznaješ hrvatski. Većina tih "novih" riječi su stare, a da su i nove, one obogaćuju. I nije samo u riječima, nego u izrjekoslovlju/frazeologiji i skladoslovlju/sintaksi.

Ljudi to itekako razumiju ako su iz te kulture i imaju raširenu jezičnu svijest. Tko ne pripada toj jezičnoj kulturi, to mu je strano, a što ne razumije, samo je pokazatelj da tu ne pripada.

https://www.politika.rs/sr/clanak/436660/Kroatizmi-u-srpskom-jeziku

Kroatizmi u srpskom jeziku​

O tom je pisao Ivan Klajn.

Problem na koji ukazuje kolega @KPCTAHK je u nečem drugom: štokavski i čakavski su bili neprekidno u međusobnom dodiru tako da leksičke razlike i nisu bile nešto prevelike, praktično sve (danas relevantne) leksičke razlike su nastale Šulekovim ‘uvozom’ čeških reči na veliko u hrvatski, i odbijanjem, i srpskih i hrvatskih Vukovaca da ih uopšte uzmu u razmatranje kao legitimne pozajmljenice.

https://zir.nsk.hr/islandora/object/ffzg:3942/datastream/PDF/view

Danas niko, ni u Srbiji, ni u Hrvatskoj ni jednu od ovoh reči ne percipira kao bohemizme ili rusizme (u srpsko ima mase rusizama koje ruski deli sa staroslovenskim i slavjanoserbskim), a u hrvatskom ogromnog broja rusizama koji su u češki ušli kao tehnički termini:

 

[RIA77]

Сведоци смо свеопште засићености хрватизмима медијског простора, како кабловске телевизије, тако и омиљеног нам форума, на ком се већина вести
пласира на том говорном стандарду. Пратим одређене серије на кабловској и пошто се репризирају по ко зна који пут, приметио сам како расте степен хрватизацијеиз године у годину.
Примећујете ли те утицаје у околини, код деце, родитеља, пријатеља, сарадника?
Примећујем то и на форуму, чак су и великосрби почели 'рабити' одређене хрватизме.
Имам и скриншатове таквих бласфемија али их не смем пласирати.

Није то бласфемија помешао си.
Имаш ли неки конкретан пример ?

 

[psmaniac]

Na stranu tvoja zatucanost, mogao bih reći da si ti dobra ilustracija da vam je hrvatski stran i nekako žulji.

A to je i prirodno.

Možda je najbolja usporedba onoga što se drži majstorskim prijevodima u bogatstvu nekoga jezika, npr. prijevod Goetheova "Fausta" (Branimir Živojinović i Ante Stamać), Joyceov "Uliks" (Zlatko Gorjan, Luka Paljetak a s druge strane Zoran Paunović), i Villonova djela (Kolja Mićević i Vojmil Rabadan), te Rabelaisa (Stanislav Vinaver i Mate Maras),kao i Montaigneovi Eseji/Ogledi (Izabela Konstantinović te Vojmir Vinja).

Tu se doista vidi razlika u duhu jezika.

Пошто сам ја затуцан могао би ми објаснити а и целом форуму, како је настала реч клокан?
Не само да жуља, гребе, смара а како и не би када поред духовитог Душка Дугоушка намеће убицу хумора њофрастичног Зекослава Мркву.

 

[psmaniac]

Који је то хрватски језик? Зар он постоји? Дуго нисам негде прочитао било шта на чакавштини, а то је једини језик Хрвата ... Све што се пише штокавским дијалектом је српски језик ...

Где си ти прочитао 'хрватски језик'?

на ком се већина вести пласира на том говорном стандарду.

 

[Casual Observer]

Imaš li primjere hrvatizama koje su se proširili Srbijom?

Na Netflixu za Balkan ima u ponudi samo hrvatski prevod, pa u BiH, Makedoniji , Crnoj Gori a i Srbiji tilovi su na hrvatskom kao i sinhronizacija za dečije filmove.

То је стварни начин ширења културе и стварања хрватског света, за разлику од овог нашег 'света сопствених џепова'.

Mislim da gresis. To je svakako jedan jezik, ma kako ga krstili. Pozitivno je da deca bogate recnik i sa izrazima koji se manje koriste u neposrednom okruzenju. Koliko puta se sazna da je neki 'kroatizam' zapravo izvorno srpska rec i obrnuto.
Kad citas knjige nekad je bolji srpski, nekad hrvatski prevod.
Ljubitelji stripa, narocito Alan Forda se kunu u hrvatski prevod.
Svakako uskoro nece imati ko da govori taj jezik jer nezaustavljivo odumiremo i mi i Hrvati.
Zahvaljujuci internetu, deca pre progovore engleski nego maternji i to je zapravo 'caka'

Još jednom, ono što se u Srbiji podrazumeva pod kroatizmima su uglavnom hrvatske pozajmljenice iz češkog, naravno uz nezaobilazne novokomponovane termine za zamenu bohemizama koji se brzo napuštaju u Hrvatskoj ako se primeti da su se isuviše odomaćili u srpskom.

Nepotpun spisak bohemizama koji se u Srbiji smatraju za kroatizme:

https://zir.nsk.hr/islandora/object/ffzg:3942/datastream/PDF/view

 

[Casual Observer]

Видиш ваљда да питам?

Примећујете ли те утицаје у околини, код деце, родитеља, пријатеља, сарадника?

Имам пример са форума. Србенда и добровољац ВРС-е, рођен у Црној Гори а тренутно Новосађанин почео употребљавати хрватизме.

Pogledajte prilog 1775483

Pogledajte prilog 1775485

Rekao bih da bi kolegi Rex-u takvi utjecaji morali biti i odveć prijazni, počev od novokomponovanog termina.

 

[mario80]

Сведоци смо свеопште засићености хрватизмима медијског простора, како кабловске телевизије, тако и омиљеног нам форума, на ком се већина вести
пласира на том говорном стандарду. Пратим одређене серије на кабловској и пошто се репризирају по ко зна који пут, приметио сам како расте степен хрватизацијеиз године у годину.
Примећујете ли те утицаје у околини, код деце, родитеља, пријатеља, сарадника?
Примећујем то и на форуму, чак су и великосрби почели 'рабити' одређене хрватизме.
Имам и скриншатове таквих бласфемија али их не смем пласирати.

Hrvatska postala svemirski brod u odnosu na smradikalsku srbiju. U svakom pogledu.

 

[Casual Observer]

Пошто сам ја затуцан могао би ми објаснити а и целом форуму, како је настала реч клокан?
Не само да жуља, гребе, смара а како и не би када поред духовитог Душка Дугоушка намеће убицу хумора њофрастичног Зекослава Мркву.

Pokupljena je iz češkog rečnika, kao u ostalom i baš svaka druga koja tako zvuči (neke su doduše naknadno pravljene po ugledu na te iz češkog), inače naziv koji je neko pre toga sam smislio.

Etymology​

Probably coined by Jan Svatopluk Presl in the 19th century, probably a portmanteau of Czech skokan(“jumper”) and Russian клок (klok, “a tuft of hair”).[1][2][3]

Pronunciation

IPA(key): [ˈklokan]

• Rhymes: -okan
• Hyphenation: klo‧kan

Noun

klokan m anim

1. kangaroo

 

[Harvat]

Kako koja, reči koje se percipiraju kao kroatizmi su uglavnom ili Śulekovi bohemizmi (u velikom broju rusizmi prilagođeni za češki izgovor), ili novokomponovane kovanice kojima se smeju i u Zagrebu.

Ni ti to ne znaš. Bohemizama i rusizama iz Šuleka ima skupa 200-250, što je zanemarivo na turcizme, a on sam je napravio više riječi nego što je preizeo, a prekovao je iz starijih hrvatskih rječnika. Npr. mali je broj pravih bohemizama i rusizama koji nema u prijašnjim hrvatskim djelima, samo to Maretić i Jonke nisu znali pa su žonglirali. Riječi koje jesu preuzete i zna se da ih nije bile su, npr., časopis, naklada, uspjeh, pobjeda, strog, svjež, okolnost, činovik, pukovnik, površan, opširan, rukovoditi .. Časopis je dobar primjer, jer bi Zeitschrift bolje bio vremenopis, nego časopis. Neke riječi su ušle iako su loše, npr nadležan kao kompetentan, a što je loš rusizam.
Pojam je kao iz češkog, no poimati kao glagol postoji i prije, pa je tu stvar skliska.

Za veći dio se radi o modifikacijama slavenskoga jezičnoga fonda, jer rukopis i brzopis postoje davno prije.

Stulli ima daleko više lažnih rusizama, jer ih je skovao u hrvatskom, a u ruskom ne postoje, pa su ljudi mislili da se radi i ruskim složenicama jer su imenske, no nemaju veze s ruskim.

Skovane riječi koje nisu nikakve usvojenice su mjenica, nepočinstvo, praznoslovlje, suvislost, nogomet, ognjica, neman, tajnik, bojovnik, umotvor, neproničnost, naizust, ..

 

[radoznao_62]

Što bi neki dali da se Bogoslava Šulek proglasi vatikanskim špijunem koga su poslali da upropasti ""Vukov"" "jezik". Srećom da se taj ludo vrijedni Slovak obreo u Zagrebu i da je dobivao pristojnu plaću da cijele dane smišlja nove riječi. I srećom nije katolik. Spada među deset najvećih Hrvata svakako.

 

[radoznao_62]

Ni ti to ne znaš. Bohemizama i rusizama iz Šuleka ima skupa 200-250, što je zanemarivo na turcizme, a on sam je napravio više riječi nego što je preizeo, a prekovao je iz starijih hrvatskih rječnika. Npr. mali je broj pravih bohemizama i rusizama koji nema u prijašnjim hrvatskim djelima, samo to Maretić i Jonke nisu znali pa su žonglirali. Riječi koje jesu preuzete i zna se da ih nije bile su, npr., časopis, naklada, uspjeh, pobjeda, strog, svjež, okolnost, činovik, pukovnik, površan, opširan, rukovoditi .. Časopis je dobar primjer, jer bi Zeitschrift bolje bio vremenopis, nego časopis. Neke riječi su ušle iako su loše, npr nadležan kao kompetentan, a što je loš rusizam.
Pojam je kao iz češkog, no poimati kao glagol postoji i prije, pa je tu stvar skliska.

Za veći dio se radi o modifikacijama slavenskoga jezičnoga fonda, jer rukopis i brzopis postoje davno prije.

Stulli ima daleko više lažnih rusizama, jer ih je skovao u hrvatskom, a u ruskom ne postoje, pa su ljudi mislili da se radi i ruskim složenicama jer su imenske, no nemaju veze s ruskim.

Skovane riječi koje nisu nikakve usvojenice su mjenica, nepočinstvo, praznoslovlje, suvislost, nogomet, ognjica, neman, tajnik, bojovnik, umotvor, neproničnost, naizust, ..

Jonke je bio najveći zagovornik Novosadskog dogovora. Na Filozofskom u Zagrebu na predavanjima i vježbama sustavno vrijeđao kajkavce i čakavce studente. Onda u jednom trenutku okrenuo ploču za 180 stupnjeva. Kako? Zašto? Nemam pojma.

 

[aleksije radicevic]

Ti si neobrazovan i ne poznaješ hrvatski. Većina tih "novih" riječi su stare, a da su i nove, one obogaćuju. I nije samo u riječima, nego u izrjekoslovlju/frazeologiji i skladoslovlju/sintaksi.

Ljudi to itekako razumiju ako su iz te kulture i imaju raširenu jezičnu svijest. Tko ne pripada toj jezičnoj kulturi, to mu je strano, a što ne razumije, samo je pokazatelj da tu ne pripada.

Nove su po tome što su nanovo u upotrebi zahvaljujući vašoj jezičkoj politici. Ali su arhaizmi.
Naravno, nemam ništa protiv, nove reči, obogaćuju, vraćanje starih reči takođe obogaćuje jezik.
Ali govorimo o patološkoj dimenziji cele politike. A to je političko izbacivanje reči koje ne odgovaraju vašoj ideji jezičkog puritanizma, i političko uvođenje reči koje odgovaraju. Dakle, politika je represivna prema narodu koji je navikao da govori na određeni način. I sad mora da menja te navike.
Kod nas baš i ne mora, nego sve to lepo harmonizuje kroz govor i dugu upotrebu. Tuđice postaju deo srpske leksike.

Sećam se devedeset i neke: HTV, Merlić prilazi Tuđmanu i pita ga: Kako provodite Prvi maj? Pa se na brzinu ispravi: Prvi svibanj!
Ili scena iz Neletove "Složne braće": Kako se na četničkom kaže lipanj? - Jun! Au, deseti jun, ovaj lipanj, a mi ...

 

[Metronomy]

Сведоци смо свеопште засићености хрватизмима медијског простора, како кабловске телевизије, тако и омиљеног нам форума, на ком се већина вести
пласира на том говорном стандарду. Пратим одређене серије на кабловској и пошто се репризирају по ко зна који пут, приметио сам како расте степен хрватизацијеиз године у годину.
Примећујете ли те утицаје у околини, код деце, родитеља, пријатеља, сарадника?
Примећујем то и на форуму, чак су и великосрби почели 'рабити' одређене хрватизме.
Имам и скриншатове таквих бласфемија али их не смем пласирати.

Znači da se primećuje zajebancija na intelektualno superioran rečnik ustaša....

 

[psmaniac]

Pokupljena je iz češkog rečnika, kao u ostalom i baš svaka druga koja tako zvuči (neke su doduše naknadno pravljene po ugledu na te iz češkog), inače naziv koji je neko pre toga sam smislio.

Etymology​

Probably coined by Jan Svatopluk Presl in the 19th century, probably a portmanteau of Czech skokan(“jumper”) and Russian клок (klok, “a tuft of hair”).[1][2][3]

Pronunciation

IPA(key): [ˈklokan]

• Rhymes: -okan
• Hyphenation: klo‧kan

Noun

klokan m anim

1. kangaroo

Скокан има смисла али какве везе има прамен косе са кенгуром?
Имају и Руси немогућих конструкција и речи чудних значења.
Како оно беше шала са стомаком и животом?

 

[aleksije radicevic]

значи нека они воде рачуна о језику а ми ћемо се понашати као крмад
јер код нас ништа није битно и о ничему не водимо рачуна

Što se ne baviš Šestom ličkom i Sedmom banijskom, kako ti je savetovao Gruban? Te su dvije, Titu najmilije.

Pa valjda je vidljivo da mi nemamo probleme s jezikom, otkud ti to da se ponašamo kao "krmad"?

 

[psmaniac]

Znači da se primećuje zajebancija na intelektualno superioran rečnik ustaša....

По чему је супериоран?

 

[Metronomy]

По чему је супериоран?

nem pojma pitaj ove iz krajine....

 

[Harvat]

Jonke je bio najveći zagovornik Novosadskog dogovora. Na Filozofskom u Zagrebu na predavanjima i vježbama sustavno vrijeđao kajkavce i čakavce studente. Onda u jednom trenutku okrenuo ploču za 180 stupnjeva. Kako? Zašto? Nemam pojma.

Ne bih rekao.
Jonke je lutao i znam da je na kolodvoru nakon NS "dogovora" dugo razgovarao s puncem jednog mog pokojnoga prijatelja koji je bio zabrinut da će to izaći na loše, a Jonke je vjerovao da će biti dobro za Hrvate u BH. No kako je odmicalo, Jonke se sve više suprotstavljao negativnostima toga i ulazio u raspre sa Srbima (npr. Davičom) protiv unitarizma. Davičo nije bio loš, ali nije razumio nacionalnu dimenziju tih nijansi, a kad jest, onda je rekao da su Srbi vukovci preuzeli jezik od Hrvata, tipa- hja, to je isto nekako, a neka pisci pišu ionako kako hoće (za Daviča su Krležine "Balade" bile "najveća knjiga južnih Slovena"). Jednostavno, nije razumio funkciju javnog jezika, jezika novina i radija i TV.

Jonke je pisao solidan hrvatski, no to nam danas djeluje kao hrvatsko-srpski. Ali je u djelovanju jasno lučio jedan od drugoga na predavanjima, i tako je napadan u partijskom tajnom tekstu kasnije objavljenom u knjizi Selaka "Taj hrvatski". Onaj tko je 1964. pisao čisto hrvatski bio je Tomislav Ladan, a prije rata i tijekom NDH- Kruno Krstić.

Inače se popis bohemizama i rusizama može naći u Maretića, no nerijetko Maretić griješi jer nije imao popis prijašnje hrvatske literature, iako je u dosta stvari u pravu, no to je svatko znao (bajoslovan, naklada, zaklada.... budući da te riječi nema u hrvatskoj etimologiji u rudimentarnom obliku):
https://archive.org/details/maretic-ruske-i-ceske

 

[Casual Observer]

Скокан има смисла али какве везе има прамен косе са кенгуром?
Имају и Руси немогућих конструкција и речи чудних значења.
Како оно беше шала са стомаком и животом?

Reč je tako konstruisao neki Čeh, od češke reci koja znači slakač i ruskog naziva za pramen/čuperak.

Kenguru je i bolje da u Čaškoh Hrvatskoj bude samo klokan nego neki krznoskoč ili tako nešto.

 

[Harvat]

Nove su po tome što su nanovo u upotrebi zahvaljujući vašoj jezičkoj politici. Ali su arhaizmi.
Naravno, nemam ništa protiv, nove reči, obogaćuju, vraćanje starih reči takođe obogaćuje jezik.
Ali govorimo o patološkoj dimenziji cele politike. A to je političko izbacivanje reči koje ne odgovaraju vašoj ideji jezičkog puritanizma, i političko uvođenje reči koje odgovaraju. Dakle, politika je represivna prema narodu koji je navikao da govori na određeni način. I sad mora da menja te navike.
Kod nas baš i ne mora, nego sve to lepo harmonizuje kroz govor i drugu upotrebu. Tuđice postaju deo srpske leksike.

Sećam se devedeset i neke: HTV, Merlić prilazi Tuđmanu i pita ga: Kako provodite Prvi maj? Pa se na brzinu ispravi: Prvi svibanj!
Ili scena iz Neletove "Složne braće": Kako se na četničkom kaže lipanj? - Jun! Au, deseti jun, ovaj lipanj, a mi ...

Infantilno.

Uvode se riječi koje obogaćuju i pojednostavljuju jezik, npr. raskružje za rotor ili podnošljivije kružni tok.

U hebrejski se svake godine uvede 3000 novih riječi za što se brine Akademija za hebrejski jezik, prihvati se 50-60%, a u spisima vlasti se uporaba anglizama financijski kažnjava.

 

[psmaniac]

Nove su po tome što su nanovo u upotrebi zahvaljujući vašoj jezičkoj politici. Ali su arhaizmi.
Naravno, nemam ništa protiv, nove reči, obogaćuju, vraćanje starih reči takođe obogaćuje jezik.
Ali govorimo o patološkoj dimenziji cele politike. A to je političko izbacivanje reči koje ne odgovaraju vašoj ideji jezičkog puritanizma, i političko uvođenje reči koje odgovaraju. Dakle, politika je represivna prema narodu koji je navikao da govori na određeni način. I sad mora da menja te navike.
Kod nas baš i ne mora, nego sve to lepo harmonizuje kroz govor i drugu upotrebu. Tuđice postaju deo srpske leksike.

Sećam se devedeset i neke: HTV, Merlić prilazi Tuđmanu i pita ga: Kako provodite Prvi maj? Pa se na brzinu ispravi: Prvi svibanj!
Ili scena iz Neletove "Složne braće": Kako se na četničkom kaže lipanj? - Jun! Au, deseti jun, ovaj lipanj, a mi ...

Довољно је поћи од сазнања да је пре седамдесет година хрватска држава била независна а данашња неовисна.
Довољно за доказивање ове твоје тврдње о политичком језику.
Када мало боље размислим и логично је да политичка нација има политички језик.