МАЧАК
Buduća legenda
- Poruka
- 25.542
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Ustavni-sud-podeljen-oko-nacionalnih-penzija.sr.html
Уставни суд подељен око националних пензија
Предлог председнице Босе Ненадић да се члан 71. закона оцени као неуставан није добио потребан број гласова судија Уставног суда
др Боса Ненадић (Фото Фонет)
Да ли је члан 71. Закона о спорту неуставан или не, а тиме и уредбе донете на основу тог закона којима су уређена национална признања и награде за афирмисане спортске раднике, остаће непознаница до даљег. Уставни суд Србије јуче је расправљао о спорној законској одредби, али о њеној (не)уставности судије тог суда имале су различита мишљења па одлука није донета.
Да преиспита уставност члана 71. суд се упустио по службеној дужности, пошто је претходно добио захтеве да оцени уставност и законитост две Уредбе о националним признањима и наградама за посебан допринос развоју и афирмацији спорта из 2006. и ове године. Суд је застао са поступком оцењивања уредаба, док претходно не оцени уставност дела поменутог закона. У спорној одредби наведено је да Влада Републике Србије „утврђује национална признања и награде за посебан допринос развоју и афирмацији спорта и критеријуме за њихову доделу”. Исти закон је утврдио и да су оваква признања и награде један од „општих интереса” у области спорта за чију реализацију се средства обезбеђују из буџета и приређивањем игара на срећу.
Судија известилац др Боса Ненадић, иначе председница Уставног суда Србије, јуче је приметила да сам закон не садржи ближа одређења о врсти, садржини и начину додељивања наведених награда и признања нити критеријуме за стипендирање врхунских спортиста па чак не прецизира ко се сматра врхунским спортистом. Оно што је пропустио законодавац нашло се у уредби (из 2009. године) која прописује за какве резултате се спортистима додељују признања, а што укључује и доживотно месечно новчано примање. Ове, у јавности назване националне спортске пензије, крећу се од једне до три просечне нето зараде у Србији, у зависности од постигнутог резултата. Уредбом је, поред осталог, прописано и да акте о признањима и накнадама доноси влада на предлог Министарства за спорт. Према речима др Ненадић, основно уставноправно питање је да ли ову материју може да уреди подзаконски акт какав је уредба.
После исцрпног образложења, предложила је суду да одредбе члана 71. Закона о спорту оцени као неуставне јер „успостављају неограничено овлашћење владе да самостално утврђује врсте националних признања и награда, критеријуме и поступак за њихову доделу” иако та питања није претходно уредио закон. Такво овлашћење, рекла је Ненадић, ставља владу у позицију да извршавајући законски налог, самостално утврђује, изражава и вреднује национални, односно општи интерес у области спорта као области друштвених односа чији се систем по Уставу уређује искључиво законом. Тако су уместо законом, подзаконским актом регулисани односи „чија је суштина утврђивање посебних права једне категорије грађана и посебних обавеза за буџет ради њиховог финансирања”.
Међутим, један број судија имао је другачије мишљење па овај предлог није добио потребан број од осам гласова како би био усвојен.
Уставни суд подељен око националних пензија
Предлог председнице Босе Ненадић да се члан 71. закона оцени као неуставан није добио потребан број гласова судија Уставног суда
др Боса Ненадић (Фото Фонет)
Да ли је члан 71. Закона о спорту неуставан или не, а тиме и уредбе донете на основу тог закона којима су уређена национална признања и награде за афирмисане спортске раднике, остаће непознаница до даљег. Уставни суд Србије јуче је расправљао о спорној законској одредби, али о њеној (не)уставности судије тог суда имале су различита мишљења па одлука није донета.
Да преиспита уставност члана 71. суд се упустио по службеној дужности, пошто је претходно добио захтеве да оцени уставност и законитост две Уредбе о националним признањима и наградама за посебан допринос развоју и афирмацији спорта из 2006. и ове године. Суд је застао са поступком оцењивања уредаба, док претходно не оцени уставност дела поменутог закона. У спорној одредби наведено је да Влада Републике Србије „утврђује национална признања и награде за посебан допринос развоју и афирмацији спорта и критеријуме за њихову доделу”. Исти закон је утврдио и да су оваква признања и награде један од „општих интереса” у области спорта за чију реализацију се средства обезбеђују из буџета и приређивањем игара на срећу.
Судија известилац др Боса Ненадић, иначе председница Уставног суда Србије, јуче је приметила да сам закон не садржи ближа одређења о врсти, садржини и начину додељивања наведених награда и признања нити критеријуме за стипендирање врхунских спортиста па чак не прецизира ко се сматра врхунским спортистом. Оно што је пропустио законодавац нашло се у уредби (из 2009. године) која прописује за какве резултате се спортистима додељују признања, а што укључује и доживотно месечно новчано примање. Ове, у јавности назване националне спортске пензије, крећу се од једне до три просечне нето зараде у Србији, у зависности од постигнутог резултата. Уредбом је, поред осталог, прописано и да акте о признањима и накнадама доноси влада на предлог Министарства за спорт. Према речима др Ненадић, основно уставноправно питање је да ли ову материју може да уреди подзаконски акт какав је уредба.
После исцрпног образложења, предложила је суду да одредбе члана 71. Закона о спорту оцени као неуставне јер „успостављају неограничено овлашћење владе да самостално утврђује врсте националних признања и награда, критеријуме и поступак за њихову доделу” иако та питања није претходно уредио закон. Такво овлашћење, рекла је Ненадић, ставља владу у позицију да извршавајући законски налог, самостално утврђује, изражава и вреднује национални, односно општи интерес у области спорта као области друштвених односа чији се систем по Уставу уређује искључиво законом. Тако су уместо законом, подзаконским актом регулисани односи „чија је суштина утврђивање посебних права једне категорије грађана и посебних обавеза за буџет ради њиховог финансирања”.
Међутим, један број судија имао је другачије мишљење па овај предлог није добио потребан број од осам гласова како би био усвојен.