Uspomene iz mladosti

8A3A43F3-4AEE-43A9-8327-7E07FEB05101.jpeg
 
Једно безбрижно и лепо детињство. Када смо у Београду памтим оне новогодишње еуфорије 5-6-7 дана пред Нову годину по граду, у школи и припреме за прославу кући као и сама прослава. Санкање и грудвање са друштвом, па одласци на село код бабе и деде. Зими опет санкање, рођаци који долазе у посету, зимски биоскоп, вожња чезама и коњском запрегом са бабом и дедом.
Викенди на селу током скоро целе године.
Летењи распуст 12.06 био је последњи дан у школи а већ 13.06. био сам на селу. Одлазак на Дунав, пецање, вожња са аласима, рибља чорба на обали, па роштиљ. Сећам се када смо лудом Рајку одвезали сплав и гурнули низ реку јер је био неопевани баксуз. Мрзео је цео свет и свакога око себе. Па када сам узео ујакову шкоду и отишао у први сокак поред да се провозам па ми се угасила, е онда сам га ја угасио када су дошли са посла. Сећам се када сам возио бицикл само у шорцу и упаднем у дубок шанац пун коприва па ми после мазали неку маст по целом телу. Ноћења у шатору са друштвом на крају плаца. Прављење аутомобила од даске и лежајева. тумарања бициклама по околним селима и ван њих.
Па прва љубав онако невина и чиста. Када је довољно да ми се она само насмеје и цео свет је мој. Дошла је младост лепа и лепршава али са њом и сви они несрећни догађаји 90-их. Успео сам да је сачувам лепу и нетакнуту без обзира на све што се дешавало иако је била тешка економска ситуација. Па први пут када се десило "оно". Па студирање е онда се одрасло и дошло неко друго време.
 

Back
Top