jokoonoko
Aktivan član
- Poruka
- 1.445
kako ce nam zemlja biti lijepa kolonijica...
-
- Popularno:
- „Nisam ovde ja meta, ovo je napad na...
- Eksplozija u "Krušiku" - slučajnost ili...
- Kada su srpski 'antikomunisti' bili na...
- Luks doček Nove2026. uz Cecu, čvarke...
- Kinezi nam otimaju zemlju i raseljavaju...
- Prete li Evropskoj uniji kriza i...
- Trump optuzuje Srbiju za pokusaj...
- Šta znači slovo S i slovo L na...
- U Zemun polju novo naselje za 6 000...
- Muškarci, da li znate šta ne smete da...
Успеси Вучићеве владе
- Začetnik teme eremita
- Datum pokretanja
- Poruka
- 2.854
Народ за посматрање.
gost 346714
Veoma poznat
- Poruka
- 14.726
To oni nešto preteruju...
- Poruka
- 988
Posle gostovanja na RTS-u, Srđan Škoro je smenjen sa mesta šefa deska u „Večernjim novostima” i premešten najpre u „Sport”, a ovih dana u „Zov”
Sve dok strah bude veći od sramote, Srbija nikada neće postati pristojno i normalno društvo. To najbolje dokazuje, uz talambase uzdizanje i promovisanje Mire Marković, po oprobanom sistemu „a sad malo ona“. Jer, pobogu, demokratsko je pravo te žene da i ona kaže šta misli, puna su usta onih koji odobravaju ovaj projekat.
Niko im izgleda nije rekao da nema ozbiljne demokratije bez odgovornosti i stalnog pozivanja na nju. A porodica Mire Marković (uža i šira) i te kako je odgovorna. Samo još nije utvrđeno tačno da li su ona i njen ljubljeni muž poslali više Srba pod zemlju ili van zemlje.
Kažu, nema dokaza, ali zato ima dovoljno tragova. I previše. I to ne može zataškati ni postojanje televizije boje Mirinog cveta u kosi, koju je stvorila za posebne namene, a još manje njenog najvažnijeg izdanka u sadašnjoj vlasti, omiljene latice Vulina.
Rezultate celokupnog užasa politike bračnog para Marković–Milošević nećete, naravno, naći na poternici Interpola. Tamo je zbog nekakve smešne optužnice za podstrekivanje da se dodeli neki stan. I tako skrojena optužnica deo je bogate zaostavštine Mire Marković i njene porodice. Izrugivanje pravu i pravdi metod je onih najodgovornijih za počinjena zlodela.
Za to su se, uostalom, borili i njeni mama i tata i njena tetka i njen stric. Takve osobe u demokratskim društvima ne dobijaju pravo na promociju, već pravo da se preispitaju iza rešetaka. I to je jedino pravo koje se dobija posle tolikih užasa koje su proizveli i za šta su odgovorni.
Valjda je pod uticajem najnovijeg svedočenja Mire Marković, rukovodstvo Kompanije „Novosti” pomislilo da je moja knjiga „Vučić i cenzura“ štivo o životinjama, pa su brzometno osmislili moj premeštaj u „Zov“. I to za novinara sa najnižim mogućim ličnim dohotkom. Većina sekretarica i pojedini kuriri imaju veću platu
Zamislite, recimo, da su se u Nemačkoj 15 godina posle rata pojavili Hitlerovi memoari, a on sam uključio telefonom iz Paragvaja, direktno na promociju svoje knjige. Bilo je to ovako, u Hitlerovom viđenju, a onda aplauzi, odobravanje… Garantovani hit, najprodavanija knjiga, svetski bestseler za tili čas.
Ali, odgovorna društva nikad ne padaju tako nisko. I pored moguće ogromne zarade i demokratskog prava da se obavezno čuje i druga strana, pristojna država ne upada u takvu zamku.
Jer, posle toga imate na sceni javno pravdanje realizatora ovog projekta, glavnog i odgovornog urednika „Novosti”, u tekstu „Zašto Mira?“. I tek tu vidite suštinski sunovrat. Autor teksta se pita „zašto su protiv prava Mire Marković na javno mišljenje najglasniji oni koji su na njima napravili imena i karijere“ i lakonski zaključuje „ko bi i šta bi danas bili da im ne beše Mire i Slobe“.
Za Dmitrovića se barem zna. Da nije bilo te iskonske ljubavi Mire i Slobe, on nikada ne bi bio začet kao komentator na RTS-u, još manje bi danas bio na čelu Kompanije „Novosti”. Da nije počinjenih zlodela pomenutog bračnog para, u Beograd bi dolazio kao turista na ekskurziju, i to o praznicima. On je taj koji Miri i Slobi duguje sve. I mnogo, mnogo više od štampanja i promocije knjige.
Zato bi bio red da pokrene javnu inicijativu da se ta „nedužna žena“ sa cvetom u kosi što pre vrati u zemlju i priključi zahuktalim reformskim procesima u državi, započetim još u njeno doba.
Da se posle „Beograda na vodi” i „Despotovog grada”, obnovi i „Bambilend”! Ali, prvo nek ode na „Farmu” ili u „Parove”, svejedno. Čisto da je ljudi vide i čuju. Željni su njenog svedočenja i opservacija na temu humanosti i socijalne pravde. A potom mogu svi zajedno da ponovo ožive Mirinu staru, nikada do kraja realizovanu ideju – Zorica Brunclik kao kulturni model za 21. vek.
Uznemiren vestima da bi „Kurir“ mogao na volšeban način postati novi vlasnik „Novosti”, glavni urednik piše još jedan tekst koji počinje sa „Zašto“, ali ga u produžetku brine ćutanje ministra kulture! I Tasovac, naravno, ne odgovara. Ko veli, ćutao sam dok si ti prodavao najstariji srpski sportski list Aci Lukasu i Saši Mirkoviću iz SNS, ćutao sam kad je „Kurir“ pazario deo televizije tog istog Mirkovića, ćutao sam kad je zabranjen i ukinut Utisak nedelje, ćutao sam kad su ukidane medijske slobode, ćutao sam na cenzuru, na progon i nezakonita premeštanja mnogih novinara, na sporne medijske privatizacije, i zašto bih sada odjednom progovorio?
Da progovorim, pa da u moju fotelju odmah uskoči Brunclikova, sa boljom i sadržajnijom frizurom, nećeš taj film gledati, Dmitroviću, mršti se u sebi Tasovac. A kako drugačije da govori ministar kulture, nego u sebi, kad već sedi u vladi koja tvrdi kako nema cenzure.
Sve dok strah bude veći od sramote, Srbija nikada neće postati pristojno i normalno društvo. To najbolje dokazuje, uz talambase uzdizanje i promovisanje Mire Marković, po oprobanom sistemu „a sad malo ona“. Jer, pobogu, demokratsko je pravo te žene da i ona kaže šta misli, puna su usta onih koji odobravaju ovaj projekat.
Niko im izgleda nije rekao da nema ozbiljne demokratije bez odgovornosti i stalnog pozivanja na nju. A porodica Mire Marković (uža i šira) i te kako je odgovorna. Samo još nije utvrđeno tačno da li su ona i njen ljubljeni muž poslali više Srba pod zemlju ili van zemlje.
Kažu, nema dokaza, ali zato ima dovoljno tragova. I previše. I to ne može zataškati ni postojanje televizije boje Mirinog cveta u kosi, koju je stvorila za posebne namene, a još manje njenog najvažnijeg izdanka u sadašnjoj vlasti, omiljene latice Vulina.
Rezultate celokupnog užasa politike bračnog para Marković–Milošević nećete, naravno, naći na poternici Interpola. Tamo je zbog nekakve smešne optužnice za podstrekivanje da se dodeli neki stan. I tako skrojena optužnica deo je bogate zaostavštine Mire Marković i njene porodice. Izrugivanje pravu i pravdi metod je onih najodgovornijih za počinjena zlodela.
Za to su se, uostalom, borili i njeni mama i tata i njena tetka i njen stric. Takve osobe u demokratskim društvima ne dobijaju pravo na promociju, već pravo da se preispitaju iza rešetaka. I to je jedino pravo koje se dobija posle tolikih užasa koje su proizveli i za šta su odgovorni.
Valjda je pod uticajem najnovijeg svedočenja Mire Marković, rukovodstvo Kompanije „Novosti” pomislilo da je moja knjiga „Vučić i cenzura“ štivo o životinjama, pa su brzometno osmislili moj premeštaj u „Zov“. I to za novinara sa najnižim mogućim ličnim dohotkom. Većina sekretarica i pojedini kuriri imaju veću platu
Zamislite, recimo, da su se u Nemačkoj 15 godina posle rata pojavili Hitlerovi memoari, a on sam uključio telefonom iz Paragvaja, direktno na promociju svoje knjige. Bilo je to ovako, u Hitlerovom viđenju, a onda aplauzi, odobravanje… Garantovani hit, najprodavanija knjiga, svetski bestseler za tili čas.
Ali, odgovorna društva nikad ne padaju tako nisko. I pored moguće ogromne zarade i demokratskog prava da se obavezno čuje i druga strana, pristojna država ne upada u takvu zamku.
Jer, posle toga imate na sceni javno pravdanje realizatora ovog projekta, glavnog i odgovornog urednika „Novosti”, u tekstu „Zašto Mira?“. I tek tu vidite suštinski sunovrat. Autor teksta se pita „zašto su protiv prava Mire Marković na javno mišljenje najglasniji oni koji su na njima napravili imena i karijere“ i lakonski zaključuje „ko bi i šta bi danas bili da im ne beše Mire i Slobe“.
Za Dmitrovića se barem zna. Da nije bilo te iskonske ljubavi Mire i Slobe, on nikada ne bi bio začet kao komentator na RTS-u, još manje bi danas bio na čelu Kompanije „Novosti”. Da nije počinjenih zlodela pomenutog bračnog para, u Beograd bi dolazio kao turista na ekskurziju, i to o praznicima. On je taj koji Miri i Slobi duguje sve. I mnogo, mnogo više od štampanja i promocije knjige.
Zato bi bio red da pokrene javnu inicijativu da se ta „nedužna žena“ sa cvetom u kosi što pre vrati u zemlju i priključi zahuktalim reformskim procesima u državi, započetim još u njeno doba.
Da se posle „Beograda na vodi” i „Despotovog grada”, obnovi i „Bambilend”! Ali, prvo nek ode na „Farmu” ili u „Parove”, svejedno. Čisto da je ljudi vide i čuju. Željni su njenog svedočenja i opservacija na temu humanosti i socijalne pravde. A potom mogu svi zajedno da ponovo ožive Mirinu staru, nikada do kraja realizovanu ideju – Zorica Brunclik kao kulturni model za 21. vek.
Uznemiren vestima da bi „Kurir“ mogao na volšeban način postati novi vlasnik „Novosti”, glavni urednik piše još jedan tekst koji počinje sa „Zašto“, ali ga u produžetku brine ćutanje ministra kulture! I Tasovac, naravno, ne odgovara. Ko veli, ćutao sam dok si ti prodavao najstariji srpski sportski list Aci Lukasu i Saši Mirkoviću iz SNS, ćutao sam kad je „Kurir“ pazario deo televizije tog istog Mirkovića, ćutao sam kad je zabranjen i ukinut Utisak nedelje, ćutao sam kad su ukidane medijske slobode, ćutao sam na cenzuru, na progon i nezakonita premeštanja mnogih novinara, na sporne medijske privatizacije, i zašto bih sada odjednom progovorio?
Da progovorim, pa da u moju fotelju odmah uskoči Brunclikova, sa boljom i sadržajnijom frizurom, nećeš taj film gledati, Dmitroviću, mršti se u sebi Tasovac. A kako drugačije da govori ministar kulture, nego u sebi, kad već sedi u vladi koja tvrdi kako nema cenzure.
jokoonoko
Aktivan član
- Poruka
- 1.445
msm da je ovo realna slika. na ulici penzosi i ti matorani gutaju informer. samo sto ne onanisu na sliku velikog vodje...
- Poruka
- 2.854
- Poruka
- 23.062
A sto se spojila ova tema? Onda neka se spoji i Mrackova.
- Poruka
- 2.854
Sto mi dirate temu mamu li vam ***** srbijansku u usta, onu antisrpsku da vam *****!!!!
DZOS
Veoma poznat
- Poruka
- 13.681
Анкетар: „Из којих се новина информишете“
Госпођа: „Информер.“
Анкетар: „ Јел` користите интернет?“
Госпођа: „Јао, па ја не. Али, знате, имамо два, само унуке оба однеле за Београд.“
Анкетар: „А да ли подржавате продају Телекома?“
Госпођа: „Па, шта се ја у то разумем, али видим да ћемо сви да добијемо неке паре, тако каже Вучић“
Анкетар: „А јел` верујете да је ова мера смањења плата и пензија донела резултат?“
Госпођа: „Па, видите, мени нису ништа одбили, али видим да овима што јесу сад враћају, тако да што да не верујем.“
Анкетер: „А за кога бисте гласали?“
Госпођа: „Па за ову нову странку, ову сад.“
Анкетар: „Коју нову странку?“
Госпођа: „Па, ову, Вучићеву“
Анкетар: „У ког политичара имате највише поверења?“
Госпођа: „Па ја верујем у Вучића, ево сад био и на тај телеграф и каже да је исправан, па како онда да му ја не верујем.“
И даде госпођа Томи и Вучићу и Дачићу петице, па и Тадићу тројку, каже, волела га раније!
Али дођосмо и до невољеног Пајтића.
Госпођа: „Јао па ја њега нешто не познајем али некако ми се не свиђа“
Анкетар: „Па, јел` га не познајете, или вам се не свиђа?“
Госпођа: „Па не знам га баш, ове горе знам и они су добри, а за њега кажу да он и није баш нешто.“
Анкетар: „Па, добро, јел нећете да га оцените, или хоћете и којом оценом?“
Госпођа: „Па не знам, некако ми се не свиђа, дајте му јединицу.“
http://www.nspm.rs/istrazivanja-javnog-mnjenja/ludi-od-srece-ili-jos-jedna-otuzna-jesen.html
Госпођа: „Информер.“
Анкетар: „ Јел` користите интернет?“
Госпођа: „Јао, па ја не. Али, знате, имамо два, само унуке оба однеле за Београд.“
Анкетар: „А да ли подржавате продају Телекома?“
Госпођа: „Па, шта се ја у то разумем, али видим да ћемо сви да добијемо неке паре, тако каже Вучић“
Анкетар: „А јел` верујете да је ова мера смањења плата и пензија донела резултат?“
Госпођа: „Па, видите, мени нису ништа одбили, али видим да овима што јесу сад враћају, тако да што да не верујем.“
Анкетер: „А за кога бисте гласали?“
Госпођа: „Па за ову нову странку, ову сад.“
Анкетар: „Коју нову странку?“
Госпођа: „Па, ову, Вучићеву“
Анкетар: „У ког политичара имате највише поверења?“
Госпођа: „Па ја верујем у Вучића, ево сад био и на тај телеграф и каже да је исправан, па како онда да му ја не верујем.“
И даде госпођа Томи и Вучићу и Дачићу петице, па и Тадићу тројку, каже, волела га раније!
Али дођосмо и до невољеног Пајтића.
Госпођа: „Јао па ја њега нешто не познајем али некако ми се не свиђа“
Анкетар: „Па, јел` га не познајете, или вам се не свиђа?“
Госпођа: „Па не знам га баш, ове горе знам и они су добри, а за њега кажу да он и није баш нешто.“
Анкетар: „Па, добро, јел нећете да га оцените, или хоћете и којом оценом?“
Госпођа: „Па не знам, некако ми се не свиђа, дајте му јединицу.“
http://www.nspm.rs/istrazivanja-javnog-mnjenja/ludi-od-srece-ili-jos-jedna-otuzna-jesen.html
DZOS
Veoma poznat
- Poruka
- 13.681
http://www.nspm.rs/istrazivanja-javnog-mnjenja/ludi-od-srece-ili-jos-jedna-otuzna-jesen.html
Анкетар: „Из којих се новина информишете“
Госпођа: „Информер.“
Анкетар: „ Јел` користите интернет?“
Госпођа: „Јао, па ја не. Али, знате, имамо два, само унуке оба однеле за Београд.“
Анкетар: „А да ли подржавате продају Телекома?“
Госпођа: „Па, шта се ја у то разумем, али видим да ћемо сви да добијемо неке паре, тако каже Вучић“
Анкетар: „А јел` верујете да је ова мера смањења плата и пензија донела резултат?“
Госпођа: „Па, видите, мени нису ништа одбили, али видим да овима што јесу сад враћају, тако да што да не верујем.“
Анкетер: „А за кога бисте гласали?“
Госпођа: „Па за ову нову странку, ову сад.“
Анкетар: „Коју нову странку?“
Госпођа: „Па, ову, Вучићеву“
Анкетар: „У ког политичара имате највише поверења?“
Госпођа: „Па ја верујем у Вучића, ево сад био и на тај телеграф и каже да је исправан, па како онда да му ја не верујем.“
И даде госпођа Томи и Вучићу и Дачићу петице, па и Тадићу тројку, каже, волела га раније!
Али дођосмо и до невољеног Пајтића.
Госпођа: „Јао па ја њега нешто не познајем али некако ми се не свиђа“
Анкетар: „Па, јел` га не познајете, или вам се не свиђа?“
Госпођа: „Па не знам га баш, ове горе знам и они су добри, а за њега кажу да он и није баш нешто.“
Анкетар: „Па, добро, јел нећете да га оцените, или хоћете и којом оценом?“
Госпођа: „Па не знам, некако ми се не свиђа, дајте му јединицу.“
Анкетар: „Из којих се новина информишете“
Госпођа: „Информер.“
Анкетар: „ Јел` користите интернет?“
Госпођа: „Јао, па ја не. Али, знате, имамо два, само унуке оба однеле за Београд.“
Анкетар: „А да ли подржавате продају Телекома?“
Госпођа: „Па, шта се ја у то разумем, али видим да ћемо сви да добијемо неке паре, тако каже Вучић“
Анкетар: „А јел` верујете да је ова мера смањења плата и пензија донела резултат?“
Госпођа: „Па, видите, мени нису ништа одбили, али видим да овима што јесу сад враћају, тако да што да не верујем.“
Анкетер: „А за кога бисте гласали?“
Госпођа: „Па за ову нову странку, ову сад.“
Анкетар: „Коју нову странку?“
Госпођа: „Па, ову, Вучићеву“
Анкетар: „У ког политичара имате највише поверења?“
Госпођа: „Па ја верујем у Вучића, ево сад био и на тај телеграф и каже да је исправан, па како онда да му ја не верујем.“
И даде госпођа Томи и Вучићу и Дачићу петице, па и Тадићу тројку, каже, волела га раније!
Али дођосмо и до невољеног Пајтића.
Госпођа: „Јао па ја њега нешто не познајем али некако ми се не свиђа“
Анкетар: „Па, јел` га не познајете, или вам се не свиђа?“
Госпођа: „Па не знам га баш, ове горе знам и они су добри, а за њега кажу да он и није баш нешто.“
Анкетар: „Па, добро, јел нећете да га оцените, или хоћете и којом оценом?“
Госпођа: „Па не знам, некако ми се не свиђа, дајте му јединицу.“
radeta62
Buduća legenda
- Poruka
- 43.060
Voli ga Sbija neki bi i vene sekli za Vucica.
Kad se proziva DSS za ruznu proslost,odmah dSS placene falange kazu SENDVICI aaaa.
Srecom, DSS se zaista nikada nece vratiti na vlast. Takav sljam prvo treba dovesti pred radnike cije su firme privatizovane u njihovo vreme.
Posebno pred putare, cuo sam da ih mnogo vole.
Srecom, DSS se zaista nikada nece vratiti na vlast. Takav sljam prvo treba dovesti pred radnike cije su firme privatizovane u njihovo vreme.
Posebno pred putare, cuo sam da ih mnogo vole.
eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.177
PolitRussia.com: Србија издала Русију и придружује се Европској унији
21. децембар 2015.
serbiya-predaet-rossiyu-986-4424784
Србија је још марта 2012. године добила статус кандидата за чланство у ЕУ, али је почетак преговора дуго био блокиран због сукоба са Косовом, које се од Србије отцепило 2008.г. Србија неколико година није признавала отцепљење дела своје земље, међутим, овога лета је пристала да с њим сарађује.
Србија и делимично призната Република Косово су 25. августа у Бриселу чак потписали споразум према којем ће продубити сарадњу и заједно ући у Европску унију. Овим кораком, Србија је заправо признала независност своје некадашње територије. Упркос чињеници да је ово чиста издаја косовских Срба, Београд је начинио овај корак само зарад добрих односа са Западом и могућег чланства у Европској унији.
О, ти евроинтеграцијски снови… Као вирус што напада усијане главе и сместа блокира памћење и здрав разум.
Формално, процес приступања је започео овог месеца. Европска унија је покренула приступне преговоре о придруживању Србије изнела бројне економске захтеве, заједно с планом изградње односа са Косовом. Власти ове балканске земље планирају да до 2019. године испуне све захтеве Брисела.
На тај начин, укупна унутрашња и спољна политике Србије пада у зависност од Брисела. Размислите о томе: Европски званичници дају Срби упутства о томе како и под којим условима треба приступити добросуседским односима са Косовом.
После састанка са европским „босовима“, премијер Србије је на елоквентан начин образложио да Србија у Европу не иде из економских разлога, већ, пре и изнад свега, због народа, Срба жељних друштва у европском стилу.
Шта је то: разуман корак или издаја? По нашем мишљењу – издаја.
Пре свега, издаја српског народа.
Сасвим сигурно, НАТО бомбардовање у којем је убијено хиљаде жена и деце је још свеже у његовом сећању. А НАТО и Европска унија су послушна дечица строгог тате Вашингтона. И ма шта неко причао о независности Брисела, Европа је такав однос у новијој историји демонстрирала небројено пута.
Запад у целини, а у обличју НАТО-а, силом је српски народ лишио његовог изабраног председника Слободана Милошевића, док је амерички орао раскомадао Србију и ишчупао њену историјску територију Косово. Данас, америчка орлушина (преко Брисела) позива српско руководство да тој територији призна државност и са њом изгради пријатељске односе. Биће да НАТО у Европи ни на једну другу државу није утицао тако снажно као на Србију, толико да њено руководство изда стотине хиљада Срба протераних са Косова, примораних да напусте своје домове да не би били убијени. У 2008. години, током сецесије Косова, чинило нам се да ће Срби то заувек памтити и да за Запад код њих нема опроста.
Међутим, према српским политичарима, већина становништва подржава европску путању развоја. Да ли је то пука лаж или резултат информативног деловања власти које је код народа изазвало амнезију?
Вероватно ово друго, јер би Срби у супротном пружили некакав отпор властима.
Затим, издаја Русије
„На небу Бог, на земљи Русија“ – гласи једна српска изрека. Русија је увек притицала у помоћ Србији. Руска војска је у Руско-турском рату 1878. године тако притегла Турке да их је натерала да потпишу мировни споразум према којем Турска има да призна независност Србије, Црне Горе и Румуније.
Николај II je у Први светски рат ушао делом и због Србије. Енглеску и Француску је 1915-1916 натерао да спасу српску војску која се повукла у Албанију и била на ивици уништења. У ултиматуму руског цара пише: „Ако српска војска не буде евакуисана из Албаније, Русија ће раскинути савез са Антантом и закључити сепаратни мир с Немачком.“
Међутим, постоје и ствари због којих Срби могу бити и огорчени на Русију. Наша земља заиста није учинила ништа да спасе Балканце од НАТО бомбардовања у касним 1990-их, а они су се, по традицији, надали својим заштитницима.
Пријатељство између Русије и Србије не заснива се само на историјским везама, већ и на заједничком словенском пореклу руског и српског народа, као и на заједничкој православној вероисповести. Срби и Бугари живе на Балканском полуострву и окружени су католицима и муслиманима, а Русија је одувек била бедем Православља. Па зашто је онда српска влада кренула путем интеграције са Западом, а не са Русијом? И зашто српски народ на то веома смирено реагује, као да одобрава?
По нашем мишљењу, узрок је у информативном деловању српских медија, који раде за интересе Запада. Они агресивно и бескомпромисно популаришу евро-атлантске интеграције. „Б92“, „Блиц“, „Време“, „Данас“ и друга гласила блиска Либерално-демократској партији, најблаже речено, неумерено критикују своју националну културу и руско-српске односе у било ком облику. Дотерало се дотле да новинари оправдавају америчко бомбардовање Србије и тако пишу бар онолико често колико о томе да Русија тада није помогла Србији. Већина чланака у српској штампи се може сажети у једну реченицу: „Ви Срби се залуду уздате у Русију; она не може или не жели да вам помогне, па се морате окренути Западу и придружити ЕУ и НАТО-у“.
Медији и политички центри (пре свега, Г17+ и проамеричка Либерално-демократска партија) су у кампањи против енергетских споразума са Русијом током гасне кризе у Србији, покушали да сву кривицу за насталу ситуацију свале на Москву. Најскандалознији део кампање је била фотографија у новинама „Блиц“, како два мушкарца пале руску заставу (која је као српска, само обрнутог распореда боја), тако да испадне да је Русија крива за „празне батерије“ Србије.
Неки публицисти и јавне и политичке личности Србију оправдавају економским и географским разлозима. Наводно, Србија је скоро потпуно окружена земљама НАТО-а и ЕУ. Али то није нкакав изговор. Грузија јесте окружена земљама Евроазијске економске уније, али је то не спречава да се рапидно окреће Западу.
У закључку, да кажем да сматрам да поређење Србије и Украјине не би било беспредметно. Иако је геополитички значај две земље различит, снага информацијске зомбификације ова два народа јесте упоредива. Већина српских медија становништво окреће против Русије и гради имиџ наше земље као непоузданог савезника, наглашавајући чињеницу одсуства руске помоћи крајем 1990-их. Међутим, они игноришу сву могућу помоћ у 19. веку и Првом светском рату.
Русија је претрпела пораз у рату информацијама у Украјини. Да ли ико сумња у то да иста судбина чека Србију? У нашем време, неопходно је да се савезници задржавају не само економским концесијама, већ и појачаним ширењем истинитог информисања.
Аутор: Кирил Озимко
Изворни текст на руском: PolitRussia.com
Превод на енглески: Џ. Арнолдски
Извор: Fort Russ
21. децембар 2015.
serbiya-predaet-rossiyu-986-4424784
Србија је још марта 2012. године добила статус кандидата за чланство у ЕУ, али је почетак преговора дуго био блокиран због сукоба са Косовом, које се од Србије отцепило 2008.г. Србија неколико година није признавала отцепљење дела своје земље, међутим, овога лета је пристала да с њим сарађује.
Србија и делимично призната Република Косово су 25. августа у Бриселу чак потписали споразум према којем ће продубити сарадњу и заједно ући у Европску унију. Овим кораком, Србија је заправо признала независност своје некадашње територије. Упркос чињеници да је ово чиста издаја косовских Срба, Београд је начинио овај корак само зарад добрих односа са Западом и могућег чланства у Европској унији.
О, ти евроинтеграцијски снови… Као вирус што напада усијане главе и сместа блокира памћење и здрав разум.
Формално, процес приступања је започео овог месеца. Европска унија је покренула приступне преговоре о придруживању Србије изнела бројне економске захтеве, заједно с планом изградње односа са Косовом. Власти ове балканске земље планирају да до 2019. године испуне све захтеве Брисела.
На тај начин, укупна унутрашња и спољна политике Србије пада у зависност од Брисела. Размислите о томе: Европски званичници дају Срби упутства о томе како и под којим условима треба приступити добросуседским односима са Косовом.
После састанка са европским „босовима“, премијер Србије је на елоквентан начин образложио да Србија у Европу не иде из економских разлога, већ, пре и изнад свега, због народа, Срба жељних друштва у европском стилу.
Шта је то: разуман корак или издаја? По нашем мишљењу – издаја.
Пре свега, издаја српског народа.
Сасвим сигурно, НАТО бомбардовање у којем је убијено хиљаде жена и деце је још свеже у његовом сећању. А НАТО и Европска унија су послушна дечица строгог тате Вашингтона. И ма шта неко причао о независности Брисела, Европа је такав однос у новијој историји демонстрирала небројено пута.
Запад у целини, а у обличју НАТО-а, силом је српски народ лишио његовог изабраног председника Слободана Милошевића, док је амерички орао раскомадао Србију и ишчупао њену историјску територију Косово. Данас, америчка орлушина (преко Брисела) позива српско руководство да тој територији призна државност и са њом изгради пријатељске односе. Биће да НАТО у Европи ни на једну другу државу није утицао тако снажно као на Србију, толико да њено руководство изда стотине хиљада Срба протераних са Косова, примораних да напусте своје домове да не би били убијени. У 2008. години, током сецесије Косова, чинило нам се да ће Срби то заувек памтити и да за Запад код њих нема опроста.
Међутим, према српским политичарима, већина становништва подржава европску путању развоја. Да ли је то пука лаж или резултат информативног деловања власти које је код народа изазвало амнезију?
Вероватно ово друго, јер би Срби у супротном пружили некакав отпор властима.
Затим, издаја Русије
„На небу Бог, на земљи Русија“ – гласи једна српска изрека. Русија је увек притицала у помоћ Србији. Руска војска је у Руско-турском рату 1878. године тако притегла Турке да их је натерала да потпишу мировни споразум према којем Турска има да призна независност Србије, Црне Горе и Румуније.
Николај II je у Први светски рат ушао делом и због Србије. Енглеску и Француску је 1915-1916 натерао да спасу српску војску која се повукла у Албанију и била на ивици уништења. У ултиматуму руског цара пише: „Ако српска војска не буде евакуисана из Албаније, Русија ће раскинути савез са Антантом и закључити сепаратни мир с Немачком.“
Међутим, постоје и ствари због којих Срби могу бити и огорчени на Русију. Наша земља заиста није учинила ништа да спасе Балканце од НАТО бомбардовања у касним 1990-их, а они су се, по традицији, надали својим заштитницима.
Пријатељство између Русије и Србије не заснива се само на историјским везама, већ и на заједничком словенском пореклу руског и српског народа, као и на заједничкој православној вероисповести. Срби и Бугари живе на Балканском полуострву и окружени су католицима и муслиманима, а Русија је одувек била бедем Православља. Па зашто је онда српска влада кренула путем интеграције са Западом, а не са Русијом? И зашто српски народ на то веома смирено реагује, као да одобрава?
По нашем мишљењу, узрок је у информативном деловању српских медија, који раде за интересе Запада. Они агресивно и бескомпромисно популаришу евро-атлантске интеграције. „Б92“, „Блиц“, „Време“, „Данас“ и друга гласила блиска Либерално-демократској партији, најблаже речено, неумерено критикују своју националну културу и руско-српске односе у било ком облику. Дотерало се дотле да новинари оправдавају америчко бомбардовање Србије и тако пишу бар онолико често колико о томе да Русија тада није помогла Србији. Већина чланака у српској штампи се може сажети у једну реченицу: „Ви Срби се залуду уздате у Русију; она не може или не жели да вам помогне, па се морате окренути Западу и придружити ЕУ и НАТО-у“.
Медији и политички центри (пре свега, Г17+ и проамеричка Либерално-демократска партија) су у кампањи против енергетских споразума са Русијом током гасне кризе у Србији, покушали да сву кривицу за насталу ситуацију свале на Москву. Најскандалознији део кампање је била фотографија у новинама „Блиц“, како два мушкарца пале руску заставу (која је као српска, само обрнутог распореда боја), тако да испадне да је Русија крива за „празне батерије“ Србије.
Неки публицисти и јавне и политичке личности Србију оправдавају економским и географским разлозима. Наводно, Србија је скоро потпуно окружена земљама НАТО-а и ЕУ. Али то није нкакав изговор. Грузија јесте окружена земљама Евроазијске економске уније, али је то не спречава да се рапидно окреће Западу.
У закључку, да кажем да сматрам да поређење Србије и Украјине не би било беспредметно. Иако је геополитички значај две земље различит, снага информацијске зомбификације ова два народа јесте упоредива. Већина српских медија становништво окреће против Русије и гради имиџ наше земље као непоузданог савезника, наглашавајући чињеницу одсуства руске помоћи крајем 1990-их. Међутим, они игноришу сву могућу помоћ у 19. веку и Првом светском рату.
Русија је претрпела пораз у рату информацијама у Украјини. Да ли ико сумња у то да иста судбина чека Србију? У нашем време, неопходно је да се савезници задржавају не само економским концесијама, већ и појачаним ширењем истинитог информисања.
Аутор: Кирил Озимко
Изворни текст на руском: PolitRussia.com
Превод на енглески: Џ. Арнолдски
Извор: Fort Russ
7of9
Veoma poznat
- Poruka
- 13.190
Ovo su laži Ipsosa. 
Istina je da Vratari i ojađeni DSS imaju 52%, svi ostali neku minimalu, neki jedva cenzus a neki ispod.
Istina je da Vratari i ojađeni DSS imaju 52%, svi ostali neku minimalu, neki jedva cenzus a neki ispod.
- Poruka
- 23.062
Ma narocito vole Vucica sto im je smanji plate, penzije, otpustio radnike, a i jos ce da otpusta, priznao KiM, ima tu nesto mazohisticki u srpskom narodu.
7of9
Veoma poznat
- Poruka
- 13.190
Aktivisti Krstarice se stalno pitaju ko to glasa za SNS ? Naravno, misle da je ekipa s Krste ogledalo narodne volje ... 
Inteligentno, vrlo inteligentno!
Inteligentno, vrlo inteligentno!
RoninMM
Elita
- Poruka
- 15.618
zbog tebe mi ogadio forum, ali ladno
- Poruka
- 23.062
Aktivisti Krstarice se stalno pitaju ko to glasa za SNS ? Naravno, misle da je ekipa s Krste ogledalo narodne volje ...
Inteligentno, vrlo inteligentno!
Videlo se ko glasa u SPENSu za SNS i sve je jasno. Onaj sto mu fale zubi i sto ima crven nos si ti. Zato vam je vrhunac karijere sendvic, sokic i neka parica.
- - - - - - - - - -
Evo ovi glasaju, a Srbija ih je prepuna.
7of9
Veoma poznat
- Poruka
- 13.190
Jeste, tako su žutare govorile za glasače SRS-a. Da su glupi, tupi, krezavi.
Kako si me prepoznao u Spensu ?
Jeste, to sam bio JA.
eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.177
И шта кажу ове СНС-битанге...... као бајаги "боре се против корупције и криминала"...
Невидљиви богати напредњак са неколико јавних функција и приватним фирмама
Београд – Иако је одлуком Српске напредне странке још пре неколико месеци установљено да је забрањено имати две или више функција, ова забрана остала је само у теорији. Па тако већина назадњачких кадрова граби све што може.
Један од таквих је и народни посланик Милан Стевановић, за кога наш извор тврди да је вероватно и најбогатији напредњак.
Сем што за свој нерад прима посланичку плату од 105,000 динара, Стевановић је такође и члан надзорног одбора Пошта Србије где за другу врсту нерада убира још 47, 000 динара.
Поред наведеног Стевановић је и власник фирме, односно директор предузећа „Društvo za proizvodnju i usluge MPS TIM d.o.o. Beograd – Savski Venac“, власник брода, куће од 160 квадрата и стана.
Наш извор додаје да се његова садашња фирма регистрована на Далаверу, иначе пореском рају неплаћања пореза.
Занимљиво је да је овај посланик – бизнисмен својевремено водио кампању ДС-у, ДОС-у, Биљани Плавшић и Милу Ђукановићу, да би на крају као сваки „бизнисмен“ који је све стекао преко преко народне грбаче завршио међу Вучићевим кадровима.
У прилозима су оргинални документи о власништву и промени власништва фирми Милана Стевановића.
Dokaz da je bio direktor firme
Dokaz da je upisan kao direktor firme
Dokaz o upisu firme Pixel u vlasnistvo
Resenje o ispisu i isplati 314 000 000 dinara
Невидљиви богати напредњак са неколико јавних функција и приватним фирмама
Београд – Иако је одлуком Српске напредне странке још пре неколико месеци установљено да је забрањено имати две или више функција, ова забрана остала је само у теорији. Па тако већина назадњачких кадрова граби све што може.
Један од таквих је и народни посланик Милан Стевановић, за кога наш извор тврди да је вероватно и најбогатији напредњак.
Сем што за свој нерад прима посланичку плату од 105,000 динара, Стевановић је такође и члан надзорног одбора Пошта Србије где за другу врсту нерада убира још 47, 000 динара.
Поред наведеног Стевановић је и власник фирме, односно директор предузећа „Društvo za proizvodnju i usluge MPS TIM d.o.o. Beograd – Savski Venac“, власник брода, куће од 160 квадрата и стана.
Наш извор додаје да се његова садашња фирма регистрована на Далаверу, иначе пореском рају неплаћања пореза.
Занимљиво је да је овај посланик – бизнисмен својевремено водио кампању ДС-у, ДОС-у, Биљани Плавшић и Милу Ђукановићу, да би на крају као сваки „бизнисмен“ који је све стекао преко преко народне грбаче завршио међу Вучићевим кадровима.
У прилозима су оргинални документи о власништву и промени власништва фирми Милана Стевановића.
Dokaz da je bio direktor firme
Dokaz da je upisan kao direktor firme
Dokaz o upisu firme Pixel u vlasnistvo
Resenje o ispisu i isplati 314 000 000 dinara
DZOS
Veoma poznat
- Poruka
- 13.681
Aktivisti Krstarice se stalno pitaju ko to glasa za SNS ? Naravno, misle da je ekipa s Krste ogledalo narodne volje ...
Inteligentno, vrlo inteligentno!
Potpuno si u pravu!
Jer, kako da glasaci SNS budu na Krsti kada su im deca odnela oba interneta za beograd:
zlatko01
Buduća legenda
- Poruka
- 27.420
Још има наде за Србију, чим има толико да се краде, то је знак да материјално нисмо пропали. Духовно смо одавно отишли у пи.ку материну
RoninMM
Elita
- Poruka
- 15.618
i, u kom delu nisu bili u pravu?
neki od njih su u međuvremenu namestili zube i kupili segta-mega-giga-džidža diplome...sve ostalo je isto
Poslednja izmena od moderatora:
Višnja V.
Poznat
- Poruka
- 9.793
Za sve one koji pamte, i za one koji pojma nemaju:
Na današnji dan, 22. decembra se u bivšoj Jugoslaviji slavio Dan armije, koja je u to vreme zaista bila prava armija. Sa raspadom zemlje i stvaranjem Republike Srbije ovaj datum je ukinut i uveden drugi, novi pobednici su po ko zna koji put počeli da pišu istoriju od početka svoje vladavine.
Briše se sve pre toga, nema negovanja tradicije, mi kao pravni naslednici bivše zemlje smo nasledili samo potraživanja i dugove, a kulturu i običaje smo odbacili kao nešto loše što je trebalo što pre zaboraviti.
Jugoslovenski vojnik je bio cenjen, obučen, plaćen, oficirski kadar je školovao kolege iz zemalja trećeg sveta. A danas?
Danas nema vojske, nema obaveznog služenja vojnog roka, oficirski kadar je politički kadar, nema ama baš ničega. Slika i prilika današnje Srbije. 22. decembar je jedan u mnoštvu običnih, maglovitih zimskih dana.
Na današnji dan, 22. decembra se u bivšoj Jugoslaviji slavio Dan armije, koja je u to vreme zaista bila prava armija. Sa raspadom zemlje i stvaranjem Republike Srbije ovaj datum je ukinut i uveden drugi, novi pobednici su po ko zna koji put počeli da pišu istoriju od početka svoje vladavine.
Briše se sve pre toga, nema negovanja tradicije, mi kao pravni naslednici bivše zemlje smo nasledili samo potraživanja i dugove, a kulturu i običaje smo odbacili kao nešto loše što je trebalo što pre zaboraviti.
Jugoslovenski vojnik je bio cenjen, obučen, plaćen, oficirski kadar je školovao kolege iz zemalja trećeg sveta. A danas?
Danas nema vojske, nema obaveznog služenja vojnog roka, oficirski kadar je politički kadar, nema ama baš ničega. Slika i prilika današnje Srbije. 22. decembar je jedan u mnoštvu običnih, maglovitih zimskih dana.
pivosok
Buduća legenda
- Poruka
- 26.396
Herojna je majka plakala ,a bjegna je pjevalaZa sve one koji pamte, i za one koji pojma nemaju:
Na današnji dan, 22. decembra se u bivšoj Jugoslaviji slavio Dan armije, koja je u to vreme zaista bila prava armija. Sa raspadom zemlje i stvaranjem Republike Srbije ovaj datum je ukinut i uveden drugi, novi pobednici su po ko zna koji put počeli da pišu istoriju od početka svoje vladavine.
Briše se sve pre toga, nema negovanja tradicije, mi kao pravni naslednici bivše zemlje smo nasledili samo potraživanja i dugove, a kulturu i običaje smo odbacili kao nešto loše što je trebalo što pre zaboraviti.
Jugoslovenski vojnik je bio cenjen, obučen, plaćen, oficirski kadar je školovao kolege iz zemalja trećeg sveta. A danas?
