Успеси Вучићеве владе

1510740_890675811005469_8902473511319545322_n.jpg
 
167 dana tišine o slučaju "Helikopter"
Prošlo je pola godine od pada vojnog helikoptera u kojem je poginulo sedam osoba. Iako meseci od tragedije prolaze, epilog se ne nazire. Svi upiru prst u Tužilaštvo koje vodi predistražni postupak, dok tamo nemaju podatak ni koliko bi predistraga mogla da traje.
Umesto da odbrojavamo do epiloga i dalje samo brojimo dane od kada se nesreća dogodila. Tačno šest meseci nije poznato ko je odgovoran, a 167 dana traje predistražni postupak.
U Tužilaštvu za N1 kažu: Po zakonu istraga može trajati u nedogled, a u toj fazi ne izlaze sa informacijama u javnost. Ćutanje Tužilaštva odobrava bivši ministra unutrašnjih poslova - sada advokat.
"Verovatno se rade ta veštačenja koja su tužilaštvu neophodna. Dakle, ne znam koliko na to tužilac može da utiče s obzirom na to da se radi verovatno o veštačenjima nekih delova, sklopova mašinskim, a to je pitanje veštaka, ne tužioca. A može da traje, ne znam, nema tu limita koliko to može da traje, ali ja verujem da će se to završiti verovatno posle Nove godine", kaže Božo Prelević.
Da li koju informaciju više o istrazi ima prvi čovek vojske nismo saznali na proslavi Dana Vojne policije. On nas je uputio na upravu.
A preko uprave je, zaista, odgovor stigao:
"Opšti interes je da istraga o padu helikoptera bude što pre okončana. Međutim, to nije razlog da se vrši bilo kakav pritisak na rad Tužilaštva i utiče na njihovu nezavisnost. Sve je u njihovim rukama i ne sumnjam u njihovu kompetentnost i valjano okončanje istrage. Ono što je u rukama Ministarstva odbrane jeste briga o porodicama nastradalih. Ne mislim, pri tome, samo na ono što im sleduje po zakonskoj regulativi, naše je da im se nađemo u svakom trenutku, kada postoji njihova potreba i bilo kakva mogućnost da im izađemo u susret, zato smo u stalnom kontaktu", navodi se u saopštenju.
I dok u Ministarstvu čekaju Tužilaštvo, čovek koji je i pre sudskog epiloga preuzeo krivicu za pad helikoptera, sa čuđenjem se nedavno zapitao zašto slučaj ikoga i zanima.

"To govori o licemerju nas Srba, svih nas koji smo prećutali i pad u Slovačkoj, gde su išli takođe da spašavaju nekog dečaka, eno u Engleskoj 12 ili najmanje 12 mrtvih, ko zna koliko će biti... Pa, nisam video da je neko tu temu pokretao i pitao ko će da podnosi ostavke. To su stvari koje se u životu dešavaju", kaže premijer Aleksandar Vučić.

A dešava se i to da vojničke tragedije zauvek ostanu pod velom tajni - kao na primer ubisto gardista na Topčideru.

http://rs.n1info.com/a92546/Vesti/Slucaj-Helikopter-Ne-nazire-se-epilog.html
 
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/59045...galno-ono-sto-nijedna-zemlja-EU-ne-dozvoljava

Prema rečima Kate Janseko, mađarske vlasti su i više nego zadovoljne što je Evropska komisija proglasila Srbiju bezbednom zemljom za migrante, te pretpostavljaju da je Srbija "u obavezi da primi sve izbeglice koje uđu u zemlju, jer bi u protivnom drastično umanjila svoje šanse da postane članica Evropske unije".

Kako su Madjari i Angela ovo odigrali, svaka im cast, na kraju ce svi migranti zavrsiti u Srbiji. A nasa vlada je mislila da moze da zayebe EU.
 
Блокирани рачуни 56.000 фирми у Србији
недеља, 13. сеп 2015, 14:23 -> 15:05




Око 56.000 привредних субјеката у Србији има блокиран рачун и то због дугова који су нарасли до 272,2 милијарде динара. Влада је, у настојању да тај проблем реши, упутила посланицима нови предлог закона о споразумном финансијском реструктурирању, који би требало да успостави боље односе фирми и поверилаца.

У образложењу предлога тог закона који је изнет пред Владу, а у који је Танјуг имао увид, наведени су подаци Народне банке Србије да су на дан 30. априла рачуни били блокирани код 29.556 правних лица и 26.239 предузетника, због дугова од 256,7 милијарди, односно 15,5 милијарди динара, преноси Танјуг.


NBS-t.jpg
Зграда Народне банке Србије




У таквим условима, значајно се увећава и број ненаплативих кредита, односно кредита у доцњи дужој од 90 дана. Њихов укупан износ на крају септембра 2014. био је 436,7 милијарди динара или 23 одсто од укупних пласмана.
Споразумно финансијско реструктурирање је, како је наведено у образложењу, добровољно вансудско реструктурирање дугова привреде кроз редефинисање односа између фирме са проблемима и поверилаца, пре свега банака, а преговори се воде уз подршку Привредне коморе Србије као институционалног медијатора.
Вансудско реструктурирање привредног друштва је прва опција у низу мера, а остале мере су унапред припремљени план реорганизације (УППР), реорганизација у стечају и продаја правног лица односно имовине у поступку банкротства.
"Поступак зависи од жеље банака да учествују и постигну договор. Банке, рецимо, нису заинтересоване за одрицање од права на блокирање рачуна дужника, чак и у току преговора о реструктурирању, јер остали повериоци који нису укључени у поступак нису ограничени да рачун блокирају, те могу доћи у предност у односу на банке учеснице у поступку", пише у овом документу.
Уз то, странкама у поступку омогућена су пореска ослобођења и погодности на које не би имале право по општем уговорном оквиру.
Од усвајања сличног закона 2011. године, показало се да постоје правне празнине и непрецизности, па део проблема није ни могуће решити без измена Закона, пише у образложењу.
У досадашњим поступцима, примера ради, само је два пута закључен уговор о мировању дугова, па је зато потребно то оставити само као могућност, а не прописивати га као обавезан корак у поступку, што је прихваћено у Нацрту закона.
Такође, анализа коју су урадили ПКС и ЕБРД, показала је да се до сада често као повериоци појављују банке у стечају, које су под управом Агенције за осигурање депозита. Зато је закључено да се циљ прописивања обавезног услова учешћа две финансијске институције, да би се избегле злоупотребе и претпоставке мултилатералног приступа реструктурирању, једнако испуњава и ако се као једна од две такве институције појављује банка у стечају.
При томе је закључено да често дужници имају као повериоце само једну пословну банку и Фонд за развој, па је могуће да ће прописани услов за спровођење поступка испуњавати једна банка у стечају и тај фонд.
Анализе које су ПКС и ЕБРД спроводиле у 2013. и 2014. години биле су основ да Министарство привреде оформи радну групу за припрему Нацрта измена и допуна Закона о споразумном финансијском реструктурирању. Нацрт је утврђен на седници Владе Србије, која је одржана 10. септембра и упућен је Народној скупштини.
Иначе, у протеклом периоду, ПКС је спровела укупно 36 поступака од чега је успешно окончана трећина вођених поступака, а вредност реструктурираних потраживања износи близу 30 милиона евра.
 
Sramota kako nam dobro ide. :thumbdown:

http://www.pravda.rs/2015/09/14/nis...-odlucila-minimalac-ostaje-121-dinar-po-satu/

НИШТА ОД ПОВЕЋАЊА: Влада одлучила, минималац остаjе 121 динар по сату

БEOГРAД – Mинимална цена рада остаjе непромењена и у наредноj години ће износити 121 динар по радном сату, одлучила jе данас Влада Србиjе.


Vlada-Srbije-Jutjub-650x386.jpg



У таj износ нису урачунати порези и доприноси за обавезно социjално осигурање.

Влада jе ову одлуку донела у складу са чланом 112 Закона о раду, саопштило jе Mинистарство за рад, запошљавање, борачка и социjана питања

Влада jе одлуку донела након што представници послодаваца и синдиката нису успели да се договоре о износу цене рада за наредну годину у року од 15 дана од дана почетка преговора.

Иначе, сутра истиче рок за утврђивање минималне цене рада за 2016.

Председник Униjе послодаваца Небоjша Aтанацковић jе на конференциjи за новинаре у Влади Србиjе рекао да одлука ниjе донета због различитих ставова чланова СEС-а, односно синдиката и послодаваца.

Синдикати су тражили да се цена рада по радном сату са садашњих 121 динар, повећа на 143,5 динара, док представници послодаваца сматраjу да она не би требало да се мења jер се за то jош нису стекли услови у привреди.

Mинистар рада Aлександар Вулин рекао jе да су представници владе и ресорног министарства били на становишту да у овом тренутку нема могућности да се превали jош jедан терет на леђа, првенствено приватних послодаваца, односно да се нису стекли услови да се цена рада повећа
 
Још један закон који уводи репресију и штити интересе банака.

Dva čeka bez pokrića za tri godine robije
Kolike rizike nosi život na poček, ukoliko nemamo dovoljno novca na bankarskom računu. Krivičnu prijavu banaka građani mogu da "popiju" za sumu od 10.000 dinara
POLA nacije već godinama živi na poček, ne znajući da bi zbog toga mogli da dopadnu zatvora. Da ovo nije samo prazna pretnja najbolje pokazuje podatak Republičkog zavoda za statistiku da je u poslednje tri godine čak 139 ljudi završilo iza rešetaka zbog izdavanja čeka i korišćenja platnih kartica bez pokrića! Još 403 njih osuđeno je uslovno ili novčano.


Цео текст на линку испод:

http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...053-Dva-ceka-bez-pokrica-za-tri-godine-robije


Значи, два чека или 10.000 динара у минус на рачуну и кривична пријава и 3 године робије, док за 50.000 динара 8 година робије. Узгред оружана пљачка банке носи нижу казну, док пљачка државне имовине или пеглање државних картица без покрића значе унапређење на бар на амбасадорско место, ако не буде било довољно места за министра у влади.
 
НА РАПОРТ КОД БАЈДЕНА: КОНГРЕСМЕНИ СЕ ЖАЛИЛИ БАЈДЕНУ ЗБОГ ВУЧИЋЕВОГ БРАТА!

Група од пет конгресмена упутила је 11. септембра потпредседнику САД, Џозефу Бајдену, писмо у којем изражавају забринутост због “погоршања ситуације у Србији”.

Портал Телепромптер.рс ексклузивно објављује писмо које је група од пет законодаваца у Представничком дому упутила потпредседнику САД, Џозефу Бајдену, због, како се наводи, погоршања ситуације у Србији. Вучићев брат апострофиран је као један од главних криваца.

– Забринути смо због извештаја да је мала група људи коју предводи брат премијера Александра Вучића, Андреј Вучић, и двојица његових најближих пријатеља, Никола Петровић и Зоран Кораћ, учврстила свој утицај и интерес у енергетици, телекомуникацијама, инфраструктури и другим значајним пословима у Србији, наводи се у писму конгресмена.

%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE1.jpg


Додаје се да би однос између Александра Вучића и Путиновог изасланика Александра Михајловича Бабакова требало ближе испитати.

– Упркос противљењу Европске уније, Србија је недавно учествовала у заједничкој војној вежби са Русијом под називом “Словенско братство”, стоји у писму америчком потпредседнику.

Конгресмени су Бајдену скренули пажњу и на изузетно лош положај медија и новинара у Србији.

%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE2.jpg


– Колико нам је познато, права новинара пала су на најнижи ниво од тираније Слободана Милошевића. Медијске куће директно контролише Александар Вучић, његова породица и његови најближи пословни сарадници, стоји у писму америчких конгресмена.

Додаје се да особе које су одговорне за убиство браће Битићи још увек нису приведене правди.

– Забринути смо јер је начињен веома мали напредак у случају браће Битићи, чија су тела пронађена у масовној гробници 2001. године. Иако је Србија недавно осудила девет мушкараца због паљења америчке амбасаде у фебруару 2008. године, већина је осуђена на условне казне које ће издржавати само уколико почине друго кривично дело у наредне две године, наводе амерички конгресмени.

На крају, конгресмени подсећају Џозефа Бајдена на Вучићева “импресивна” обећања која је изнео током јунске посете Вашингтону.

– Надамо се да ће он бити одговоран за испуњење тих обећања. Заједничким радом можемо учинити да обећања која буде изнео током ове посете заиста уроде плодом. Народ у Србији и америчка пословна заједница имаће користи од веће транспарентности, слободе медија и Вучићеве посвећености владавини права, закључују конгресмени Еди Бернис Џонсон (демократа), Карлос Курбело (републиканац), Скот Пери (републиканац), Адам Кинзингер (републиканац) и Зои Лофгрен (демократа).

Вучић се налази у тродневној посети Америци. Како је саопштено из Владе Србије, Вучић би требало да се састане са Џозефом Бајденом и државним секретаром Џоном Керијем.
 
Високи Дечани под високим ризиком, или како 5:0 за нас очас постаје 0:5

Александар Б. Ђикић
понедељак, 14. септембар 2015.

Ево ме како већ годинама заступам тезу да је прича о учлањењу тзв. Републике Косова у УН, или фигуративно „добијање столице“ на Ист Риверу, само дриблинг, „варка за Марка“, и објашњавам да је заправо прави циљ учлањење Косова у организације УН, као што је то УНЕСКО, УНИЦЕФ, УНДП и друге. Већ годинама на челним позицијама тих мисија на Косову су Албанци. Нимало случајно. Наравно, УНЕСКО је најважнији јер на тај начин се стварају предуслови за ископавање темеља српске духовности, а народ без духовности је чопор.

Чланство у УН свих ових година, па и данас, није у првом плану из два разлога. Први, зато што би (још увек) такав предлог наишао на одлучно противљење Русије, и други зато што Албанија већ има столицу на Ист Риверу, а не никада не заборавимо, све што се дешава на тзв. Западном Балкану већ преко 100 година креће се у правцу формирања једне велике албанске државе. Све се то одвија пред нашим очима, али ми то нећемо или не смемо да видимо.

Албанија је, дакле, поднела званичан захтев Извршном савету УНЕСКА за пријем Косова у ту организацију. Пре тога албански лоби се ставио у пуни погон, и тај захтев Албаније (већ) су подржале 44 државе. Међу њима и наши осведочени пријатељи са нашег европског пута као што су: Аустрија (врло раширена на српском тржишту у финансијском и другим секторима), Француска, Немачка (у „чију реч верујемо“ и која нам је према тумачењу премијера много привржена, просто заљубљена у нас) , Словенија (а шта тек о Словенцима рећи), Уједињени Арапски Емирати (који нам нису само пријатељи већ скоро браћа).... А не треба много мудрости, па да се зна да ће се на гласању у октобру њима придружити и још већи наши пријатељи: Хрватска, Британија, САД и сви који уз њих иду.

Елем, опасност се надвила над српску културну баштину и над саме корене православља у Срба, којег без Косова и косовског завета нема, а што је циљ многих са списка од 45 земаља потписница, а и других које ће им се придружити.



Очигледно је да се ово лобирање врши годинама (барем је мени очигледно, а како није онима којима је посао да им буде очигледно, то не знам. Или знам а нећу да кажем?). Сада смо дошли до завршног чина гласања у УНЕСКУ о чланству Косова, и предаји свих верских и културних објеката „држави Косова“, која их до пре десетак година немилице палила и сравњавала са земљом, пљачкала и скрнавила.

Искрено, не видим разлику између паљевина манастира из 12,13 и 14. века које су вршили Албанци, и онога што ради ИСИС у Сирији. С тим што је за међународну заједницу западних земаља паљење српских светиња позитиван чин, док је рушење асирских кипова вандализам. Чудно, али на западу и даље ништа ново.

Забрињавајуће је и то што је шеф дипломатије Србије Ивица Дачић изјавио да је тачно „да су захтев подржале 44 земље, али да то не значи да ће бити стављен на дневни ред“. Истовремено његов колега Хашим Тачи, са којим се Дачић интензивно дружи, прави „смешке“, игра фудбал итд, објављује дневни ред, где се јасно види да је на дневном реду под тачком 43 управо захтев Косова за пријем у УНЕСКО. Како је то могуће да српски шеф дипломатије не зна за дневни ред тако важне седнице, а Хашим Тачи зна? Можемо ли се ми одбранити од овог озбиљног напада, ако не знамо или се правимо да не знамо?

За све ове године лобирања Косова за чланство у УНЕСКУ, све наше институције којима је посао очување и унапређење културног и духовног блага и наслеђа су се скањерале, почев од САНУ, па преко универзитета и многобројних института, па све до СПЦ.

Крај 20. и почетак 21. века за САНУ је карактеристичан по уредном обрачуну академског додатка, и никаквом отпору катастрофалним токовима којима је изложена српска држава и српски народ. Колико су институти агилни, сведочи изјава председника УО Института за српску културу - Приштина са привременим седиштем у Лепосавићу, дату угледном порталу КоССев да су они тек пре месец дана чули да Косово лобира за пријем у УНЕСКО, „када је наша држава почела да се оглашава против тога[1]“!?

СПЦ је већ посебна прича. У последње време заузета кадрирањем, смењивањем и рашчињавањем, потпуно је сметнула с ума да су над нама тмурни облаци. За тренутак је запоставила највредније светиње, и тај тренутак може скупо да нас кошта, а по свему судећи, и хоће.

Сећам се када је у мартовском погрому 2004. једна старица из Ораховца питала калуђера: „Синко, шта да радимо“? Овај јој одговори: „Спасавајте се, мајко, бежите!“ А старица ће: „Јок бре, синко, куће и да оставимо, а коме да оставимо оволике светиње!“ Монах се горко заплакао, видећи толику веру у крхкој старици.

Изгледа да смо у овом случају потпуно заборавили светиње, све до пре месец дана, што би рекао председник УО Института. Наши непријатељи одлично схватају њихов значај, зато им је сада циљ да нам их одузму. Не да их присвоје, већ баш да их одузму. Није тајна да манастир Високи Дечани често посећује свештенство Албанске православне цркве. То није неуобичајено у православном свету, међутим, у овом случају се бојим да толико гостопримство може да се изроди и у нешто нежељено.

Наиме проглашењем српских светиња за „косовске“, отвориће се широко поље за разне институционалне и ванинституционалне притиске на СПЦ, њено монаштво и свештенство као и наравно на верни народ. Ако је СПЦ изложена прогону у једној Црној Гори, „некадашњој српској Спарти“, могу само замислити шта ће се дешавати на Косову. Не смем ни да замислим, али може се лако десити да српске светиње преузме албанско свештенство. Опасност је велика.

Коначно, није тајна да је преко 150 православних цркава и манастира оскрнављено. Храм Христа Спаса у Приштини је очигледан пример. Црква светих Архангела у Неродимљу из 13. века је сравњена са земљом, а посечен је и бор кога је засадио цар Душан.

Коначно и манастир Високи Дечани, Пећка патријаршија и друге светиње које су опстале, опстале су захваљујући јаким војним снагама, пре свега италијанске војске. Од кога су они чували те светиње? Од Срба? Неће бити, него управо од ових који траже да преко УНЕСКА, „на фин начин“ доврше оно што нису успели паљевинама. И не само паљевинама. Одузимање манастирске земље манастиру Високи Дечани, као и узурпација земље другим манастирима је још један вид притиска који се врши и без чланства у УНЕСКО, а могу замислити као ће бити кад Косово постане, не дај Боже члан.

Наша политика кад су Косово и Метохија у питању је барем за мене неразумљива. Она је или толико лоша и погубна, или је толико генијална, да је ту генијалност тешко схватити. Судећи по истраживањима јавног мњења биће да је генијална.

Генијалност ни овакве индоленције власти, цркве и институција у Србији није лако схватљива. Уместо да се до сада алармирала целокупна православна јавност у свету, да се овај потез Албаније осујети, ми не знамо ни да ли је тема уврштена у дневни ред Извршног одбора УНЕСКА. На крају крајева, овде се и ради о нападу срачунатом на искорењивање православља кроз институционално покриће међународне заједнице. Осим православних, на Косову и Метохији се на прсте једне руке могу набројати културно-историјски споменици старији од једног века а да нису српски. А и они су турски, а никако албански. Албанских нема, али су на добром путу да их буде, након октобарске седнице УНЕСКО.

Албанија ће, нема сумње, добро припремити образложење како се „Власи не би досетили“. Биће ту и бриге за биодиверзитет, и културно „наслеђе европе“, и мултикултурализма и много чега, али је основа искорењивање православља, и свега српског. Биће ту нечега што је и британска певачица Рита Ора, пореклом са Косова, написала у часопису La Lettre Diplomatique, у склопу кампање лобирања: „...Зато ја подржавам напоре учињене од стране власти моје домовине порекла у ангажовању Косова у свим мултилатералним форумимаукључујући УНЕСКО, како би се обезбедило да људи Косова, косовска омладина имају бољи приступ могућностима. Њихова права ће бити такође боље заштићена.“



Да ли ми од многобројних похвала које пљуште са свих страна за „избалансирану, мудру и сталожену“ политику имамо времена да се припремимо за одбрану српског културног наслеђа, многих светиња сведока векова, то не знам. За лобирање каснимо јер је Албанија то већ темељито радила и урадила, али можемо алармирати православне земље, Русију и Грчку пре свега, па можда и успемо да одбранимо светиње.

Министар Дачић је изјавио „да ће се водити тешка битка против пријема Косова у УНЕСКО“, а мене подиђу жмарци кад наши политичари најаве тешке битке. Надам се неоправдано.

Dixi et salvavi animam meam!http://www.nspm.rs/kosovo-i-metohija/visoki-decani-pod-visokim-rizikom-ili-kako-50-za-nas-ocas-postaje-05.html
 
El Cupakabra:
Svaki dan se pitam kada ce se ovo i zvanicno proglasiti cirkusom?
Kliknite za proširenje...

v280029p0-610x330.jpg

Станко Суботић Цане (Фото: stankosubotic.net)
Одложено суђење спонзору напредњака, могућа застарелост случаја
у ВЕСТИ ДАНА, Хроника 16. септембар 2015.


Београд – Апелациони суд у Београду је пети пут заредом одложио другостепено суђење бизнисмену Станку Суботићу Цанету, оптуженом за шверц цигарета. Процес, којем прети наступање апсолутне застарелости, јуче је одложен због изостанка Ирене Вујиновић, коју је суд због тога казнио новчаном казном од 150.000 динара, уз обавезу да надокнади трошкове јучерашњег одлагања.
Суд сматра да је Ирена Вујиновић, која брани оптуженог Стевана Бановића, неоправдано изостала са суђења и да је реч о опструкцији поступка. За шести по реду датум другостепеног претреса одређен је 22. октобар.

Пошто је суд утврдио да Ирена Вујиновић није у судници, њен брањеник Стеван Бановић рекао је да не зна зашто је изостала, али да мисли да се налази у болници у Вишеградској улици. На инсистирање заменика тужиоца за организовани криминал Саше Иванића суд је одлучио да ту информацију провери и позвао болницу, па је тако утврђено да Вујиновићева није тамо.


На суђење није дошао ни Суботић, о чијем изостанку није расправљано, као ни оптужена Ивана Олујић. Она је обавестила суд да је у болници на онкологији и замолила да јој се омогући да присуствује суђењу.

Тужилаштво сматра да пет одлагања овог претреса пред Апелационим судом који сада треба да донесе коначну пресуду, представља злоупотребу права оптужених и њихових бранилаца, са циљем одуговлачења, како би наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења.

Подсећамо, Апелациони суд усвојио је жалбу тужиоца за организовани криминал на ослобађајућу пресуду Специјалног суда у Београду и одлучио да сам на претресу изведе кључне доказе и донесе правоснажну пресуду.


Првом првостепеном пресудом, Суботић је био осуђен на шест година затвора, а остали оптужени на казне од годину до пет година затвора. Другом првостепеном пресудом, изреченом прошле године, сви оптужени су ослобођен јер суд није нашао доказе или су оптужбе одбијене због застарелости кривичног гоњења за дела из 1995. године.

Тужилаштво сматра да није наступила застарелост кривичног гоњења, као и да се ослобађајућа пресуда заснива на спорном доказу, то јест исказу сведока Јована Ристовског из Македоније и документацији коју је незаконито набавио, на основу чега је суд закључио да је војска шверцовала цигарете, а не Суботић и остали окривљени.

Тужилаштво тражи да суд Суботића осуди на казну од осам година затвора због организовања шверца цигарета у Србију током деведесетих година прошлог века, а његове сараднике на казне од две до шест година затвора.

Д. Чарнић / Политика

++++++++++++++++++++++++++++++++

 
Сваких 5 минута искочи из тв-екрана са неког од програма и балави свуда једно те исто..... као СВИ ХВАЛЕ МЕНЕ, ТЈ.СРБИЈУ ЗА СВЕ ОНО ШТО САМ ЈА УЧИНИО...... а ми сви увелико у коми......:dash:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nikita Kulganov
Principi Vuciceve politike!
Odgovora
6
Pregleda
226
Dе Sisti
Dе Sisti
zbiljaš
Slom Vučićeve politike: Turska se vraća
Odgovora
2
Pregleda
269
zbiljaš
zbiljaš
zbiljaš
Pokazan dokaz - Vučićeve stričeve UDBA smaknula kao ustaše; Ćaci nisu Srbi!?
Odgovora
7
Pregleda
297
Mystic+
Mystic+

Back
Top