USAMLJENOST

tgdanijela

tgdanijela

Poznat
Poruka
7.092
Usamljenost je zanimljiv psihopatološki fenomen koji nije još dovoljno prisutan u psihijatrijskoj elaboraciji. Radi se o fenomenu koji je sve veći problem u savremenoj civilizaciji, koju inače odlikuje degradacija patrijahalnog modela življenja, raspad porodice sa odvajanjem djece, sve više razvoda, egoistični komorbiditet načina života po tipu ''singl-pipl''.
Biti sam i biti usamljen nije isto, ali je samoća predvorje usamljenosti (osoba može da se osjeća usamljenom i u braku - usamljenost u dvoje je najtragičniji oblik usamljenosti).
Usamljenost podrazumjeva doživljaj sopstvene izolovanosti i praznine na socijalnom, kognitivnom i emocionalnom planu. Usamljenost na socijalnom planu podrazumjeva gašenje značajnih interpersonalnih veza i kontakata, nemogućnost uklapanja u grupe, socijalno otuđenje od drugog ljudskog bića. Usamljenost na kognitivnom planu odnosi se na izolovanost kroz sistem vrednosti kao i kreativnu prazninu, odsustvo stvaralačkih ideja i smisla življenja (''egzistencijalni vakuum'', odsustvo volje za značenjem''), a usamljenost na emotivnom planu se odnosi na odsustvo (ili gubitak) objekta ljubavi. Ovi modaliteti usamljenosti se uzajamno prepliću i jedni druge mogu da kompenzuju. Ako je čovjek ostao sam (bez ljubavnog partnera i prijatelja) ne mora da se osjeća usamljenim ako je stvaralački aktivan (umjetnička ili naučnička kreativnost često traži samoću).

Ovo je bio samo uvod,a sada vaša mišljenja, iskustva, pogledi na usamljenost ...
 
Usamljenost je osecaj koji neko moze imati usled neadekvatnih ljudi bilo prijatelja ili partnera, ili sa pogresnom osobom... u svakom slucaju to je lican problem koji neko moze imati usled nedostatka inetrakcije sa drugim bicem... koja bi ga ispunila zadovljstvom...
takodje neadekvatna interakcija stvara isti osecaj kao neinterakcija :aha:
 
Poslednja izmena:
Samoca i usamljenost....

Neko tumaci samocu kao izolovanost a usamljenost kao ono neprijatno osecanje....

A neko suprotno , usamljenost kao izolovanost ili specificnost, a samocu kao emotivno shvatanje i neprijatno osecanje....


A da li ima veze sa samopouzdanjem, sa izgradnjom psiholoske, socioloske, drustvene, institucionalne, seksoloske ili neke druge licnosti pojedinca otom potom...
 
Tuzni_patak:
Samoca i usamljenost....

Neko tumaci samocu kao izolovanost a usamljenost kao ono neprijatno osecanje....

A neko suprotno , usamljenost kao izolovanost ili specificnost, a samocu kao emotivno shvatanje i neprijatno osecanje....


A da li ima veze sa samopouzdanjem, sa izgradnjom psiholoske, socioloske, drustvene, institucionalne, seksoloske ili neke druge licnosti pojedinca otom potom...
Kliknite za proširenje...

Ako se sećaš, iImali smo jednu srodnu temu na Filozofiji, na kojoj smo raspravljali o toj razlici. Ja i sada, kao i tada, mislim da usamljenost, kao stanje duha, nije stvar našeg izbora, već stanje neslobode, uslovljeno ograničenjima koje smo sami sebi nesvesno postavili. Usamljenost je vid nemogućnosti da svoja osećanja podeliš sa drugim osobama.
Samoću možemo da biramo, poželimo... Ona može biti ono samodopadljivo povlačenje, trenuci tišine i bivstvovanja sa samim sobom radi ličnih preispitivanja, nekog kreativnog stvaralaštva.
Usamljen čovek ne mora biti sam; štaviše, postoje usamljenici, okruženi ljudima, ali sami u srcu/duši.
S druge strane, čovek koji se povukao u samoću nije nužno i usamljen.
 
Malo mi taj beg u neki vid umetnosti zvuci bzvz..meni je oduvek prijala neka samostalnost i put u nepoznato bez oslonca na druge..i na osobe koje za to nisu sposobne nekako sa sazaljenjem gledam
 
Često sam živjela samoće i one mene,na onaj svjestan način kojim ih prihvatamo jer su dio nas.Kad sam sama sebe dovela u stanje usamljenosti,nisam ga trebala ni odrediti,ni definisati.To stanje nije tražilo ništa.Ono se hranilo sa mnom i ja sa njim.
Bilo je uzrokovano separacijom,gubitkom voljene osobe,a ja sam tu ljubav pretvarala u objekat i time se dovela u zavisnost.Ta emotivna usamljenost se procesuirala jako duboko,ličila sam na ugašenu svijeću,zastavljenu sam u koraku,u voljnom,u duhovnom.
I kao i uvijek kad se sapletem u emotivno,čekala sam da prođe.Ali,nije to bila samoća koja dođe nepozvana,pa ode a da i ne primijetimo da je otišla.
Ova usamljenost imala tugu gustu kao krv i počela je da se kao korov širi te sam osjećala kako se otuđujem od,do juče,dragih ljudi,i ta dimenzija socijalnog me istinski uplašila.
Poznajući sebe,znala sam da rješenje ne mogu tražiti na nivou problema,već izvan njega.
Imala sam samo jednu oazu i nadala se da ću uspjeti u njoj da se sklonim.Bila je to moja ljubav iznad ljubavi,ljubav prema pisanju..i počela sam da se trudim .
Išlo je teško,pocijepala sam možda dobre tekstove,puna bijesa koji se kao posljedica moje blokirane želje rugao iz dana u dan.Ipak,što je bijes bivao žešći,osjećala sam ga produktivnije.
Vratila sam se sebi,sporo i oprezno kao neplivač koji ulazi u vodu,ali sam se vratila.
 
I samoća i usamljenostr su neodvojivi delovi naših života "neophodni" na putu našeg duhovnog sazrevanja, dozrevanja i uzdignuća. Ma kako bolna bila ta stanja ona su tu sa pozitivnom svrhom.
čovek koji nikada ne be osetio glad, siromaštvo, samoću i usamljenost, tugu i patnju nikada ne bi postao pravim čovekom. No, ne zaboravimo da su jednako potrebni i drugi ekstremni slučajevi kako bismo se u potpunosti razvili do bića koje najzad potpuno vlada sobom i potpuno razume svaki aspekt i svako stanje života. Tada se pojedinac prestaje ikada oseća samim ili usamljenim, bogatim ili siromašnim .... jer sve to razume i zna da su to stanja koja je ranije sam kreirao da bi dosegao vrh duhovnog razvitka.

Pa ipak, treba razotkriti umeće i veštinu da se iz neželjenih i bolnih stanja što pre izlazi i živi u poizitivnom delu uma.

Usamljenost ili samoća nisu naša slabost već naše učenje života. Kada na kraju otkrijemo da sve ono što nam treba ne nalazi se u našem okruženju već u nama samim onda smo već shvatili da niko i ništa na ovom svetu ne sme biti razlog da se zbog njhega osećamo samim i usamljenim.
Samo naše neumeće življenja čini da se ponekada "odsečemo" od života i udjemo u vlastiti mrak.
 
covek je uvek i vazdan sam..bio i ostao..mogu ga poznavati drugi ljudi ali ga NIKAD ne mogu poznavati potpuno..jer ljudi se izmedju ostalog i menjaju..menjaju im se shavtanja razmisljanja te tako i kad posmisls da si nekog upoznao a taj vise nje ono sto ti mislis da jeste..

nego da ne tupim..ionako me niko ne cita
 
meni kad pisem nije cilj da se ljudi sa mnom sloze vec da ono sto pisem..razmotre..te stoga zauzimam u pisanju stanovista koja se retko zauzimaju jer nisu..popularna u najmanju ruku
 
inace ono sto je izneto u uvodnom posetu je posledica savremenog..( citaj sujetnog ) nacina zivota..
ja pa ja i samo ja zivotna filozofija je odraz kombinacije nekoliko drugih predjasnjih..kao sto su..egzistencijalizam..materijalizam..ateizam..kapitalizam sa sve liberalnim prefiksom..
maa poceo sam da razmisljam u 4D slikama koje je tesko pretociti u reci
 
Eto vidiš, s tim se ne slažem. Što tebe nit briga, nit mariš, taman ko što i treba da bude. :)


Kako bi podveo "usamljenost" pod sujetu?


Ako je "usamljenost" proizvod lične percepcije stvarnosti; i zadovoljštine pritom; zašto bi se to zvalo sujetom? Zli oponenti bi rekli, onda je i socijalna svest šuplja fraza, ili licemerje.


Ja ne kažem. :mrgreen:
 
usamljenost je bekstvo do stvarnosti..eto tako podvodim pod sujetu..jer covekova sujeta tad moze da se u potpunosti..ispolji..u socijalizaciji nalazi prepreke za ispoljavanje..kao sto su drugi ljudi i sama stvarnost koja udara po sred celenke
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Urwald
Kada zbog usamljenosti počnemo praviti izuzetke ...
Odgovora
20
Pregleda
476
loptica doskocica
loptica doskocica
Urwald
Zašto inteligentne osobe imaju manji broj prijatelja?
4 5 6
Odgovora
132
Pregleda
2.053
Mimi95
M

Back
Top