Usamljenost

uuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu to ti je mnogo loshe....
mislim ja nisam imala priliku da se nadjem u takvoj situaciji,ali zamisli da nemash s kim da prichash povuchesh se u sebe.....BEDAK
 
pa ovako... da li si mozda razmisljala da li je problem u tebi ili u drugima ??? da li si ti stidljiva li ne ??? Zasto ne upoznas nekoga iz drugog razreda .... sigurno ces sa nekim naci neku zajednicku tacku....ne ocekuj da tebi neko pridje vec ti nacini prve korake .... :) da li sam mozda daleko otisla ???
 
Jelena Dimitrijevic:
E jako me zanima da li je neko od vas bio nekad usamljen ili u bukvalnom smislu da nema ni prijatelje ni nikoga ili da se tako oseca.I sta vi mislite o tome,kako je biti sam i usamljen?
Kliknite za proširenje...

bila sam usamljena.. i jos uvek sam.. ali ne u smislu da neam drugove i drugarice.. vec samo usamljena u sebi.. tj. dovoljno tuzna da pomislim da sam usamljena..
ali depresija u kakvoj sam ja bila nije dobra.. pazi samo da ne padnes u depresiju..
 
Meni je dosao onaj period kada sam usamljena,razocarana,osecam da me niko ne razume... Oko mene samo neki problemi i sticajem okolnosti sam se bas promenila... Bas mi je bedno.... :oops: ali bice bolje! Ne dozvoljavam da se skroz prepustim toj depresiji! :roll: :-P
 
jedno vreme su sve moje drugarice imale decka osim mene,ali sam se onda sprijateljila sa jednom slobodnom devojkom i gotovo...:)
Ali,meni je nekad potrebno da se povucem par dana i osamim,a posle toga sam kao nova...
 
Uvek sam usamljen a imam gomilu prijatelja, ponekad sam sa drustvom, pijem i provodim se i opet se osetim usamljen jer me oni ne razumeju, i ne misle kao ja...
Mislim da nije resenje u pronalazenju drugova, vec u pronalazenju samog sebe, tada se pojave i drugi...
 
Zanimljiva stvar, volim usamljenost ponekad, ali ne može se bez ljudi.


„To je naposletku samoća, umotati se u svilu sopstvene duše, učauriti se i čekati metamorfozu, jer ona neće izostati. Čovek u međuvremenu živi od svojih doživljaja i telepatski proživljava tuđe živote. Smrt i vaskrsenje; jedno novo vspitavanje za nepoznate novine.
Najzad čovjek sam ovlada svojom ličnošću. Ničije misli ne kontrolišu moje; ničiji me stavovi, hirovi ne pritiskaju. Sad duša počinje da raste u novostečenoj slobodi, čovek iskušava neizmeran unutarnji mir i tihu radost i osećanje sigurnosti i odgovornosti prema samom sebi...
Biti prinuđen da s vremena na vreme posmatra ružnoću, za onog koji poseduje osećaj za lepo je tortura koja ga navodi da sebe smatra za mučenika. Zatvaranje očiju pred nepravdama iz izvesnih obzira od čoveka stvara licemera. Stalno navikavanje, iz ovih obzira, na potiskivanje svog mišljenja od čoveka stvara kukavicu. Najzad, preuzimanje na sebe krivice za stvari koje nije počinio, da bi održao mir, neprimetno ponižava čoveka, tako da jednog lepog dana za sebe poveruje da je ništarija ; čovek biva lišen hrabrosti i samopouzdanja ako nikada ne čuje reč ohrabrenja; a ako na svojim leđima nosi posledice tuđih pogrešaka, to ga čini kivnim na ljude i celokupno ustrojstvo sveta...“
 
topmodelsica:
Depresija je bas teska rec.
Kliknite za proširenje...

na zalost jednom sam upala u depresiju .... daleko bilo ne ponovilo se ...ceo svet mi se rusio .... jednostavno nisam imala razloga da zivim...barem sam tada tako mislila... Hvala Bogu "kratko" je trajala...ako se moze reci kratko oko 3 dana ta neka da samo sedim u cosku kreveta u svojoj sobi... da sam samo plakala pa i kada bih prestala misli bi isle tamo gde ne treba.... nikoga nisam primecivala .... I cesto sam govorila da hocu DA UMREM >>>> NAZALOST JE TAKO>>>> ne ponovilo se pu pu pu daleko bilo .....

PS mozda pomislite da je zbok "neke " ljubavi ali nije ........... nije ..............nije.............
 
Jelena Dimitrijevic:
E jako me zanima da li je neko od vas bio nekad usamljen ili u bukvalnom smislu da nema ni prijatelje ni nikoga ili da se tako oseca.I sta vi mislite o tome,kako je biti sam i usamljen?
Kliknite za proširenje...

Ja sam jako chesto u takvoj situaciji, kao da se svet rushi, da nemam prijatelje niti bilo koga... A stvarno tako nekad i jeste... Meni kad se drugi zhale, ja ih do kraja saslusham, a kad ja pochnem, oni opet njihovo... :cry: Stvarno ne razumem ljude...
 
Jelena Dimitrijevic:
E jako me zanima da li je neko od vas bio nekad usamljen ili u bukvalnom smislu da nema ni prijatelje ni nikoga ili da se tako oseca.I sta vi mislite o tome,kako je biti sam i usamljen?
Kliknite za proširenje...

усамљен у смислу, јао нико ме не воли? Не то ми се није десило, мада деси ми се да сам некако сморен, мрзи ме да изађем напоље, тад обично легнем у кревет, замрачим собу, слушалице у уши и присећам се свих могућих и немогућих глупости које сам радио са друштвом......Онда ми се некако поправи расположење па бих све да радим, имам осећај да бих истрчао 3 маратона док трепнеш......

За особу која нема НИ једног пријатеља, не знам шта да кажем....Пробај да погледаш ствари из другог угла тешко је да су сви криви, а само ти у праву. Ако си тако усамљена позови ти неког, мораш да узмеш ствар у своје руке....Не важи она пословица ко чека тај и дочека, значи ствар у своје руке, осмех на лице, пар вицева, одвали неку глупост итд.....Смех је најбољи лек.....
 
Poslednji put kad sam se osecala stvarno usamljeno je bilo proshle zime, znachi pre godinu dana.
Imala sam i dechka, i drugarice, i porodica je bila tu, ali sam se ja i dalje osecala usamljeno... dosta sam razmishljala i o sebi i drugima, vagala, uporedjivala, prisecala se kako je bilo ranije, osecala sam se kao da me niko ne razume, trazila opravdanja za to moje osecanje...i ono je nestalo kad sam donela odluke bitne za moju buducnost, kad sam prestala da trazim podrsku i razumevanje za sve shto radim vec sam radila onako kako sam osecala da treba...
...i sad i pored toga shto provodim vreme sama vishe nego ikad (zivim sama), ni u jednom trenutku u poslednjih 6 meseci se nisam osetila usamljeno
 
Nije isto biti sam i usamljen. Kada namerno i svesno se otudjiš i izolujes od društva jer ti u tom trenutku prija da budes sam, da iskuliras par dana, to je samoća. Taj period je relativno kratak i uvek mozes da se vratis društvu, kad te smori samoća... A usamljenost je ozbiljnija. To je kad si izolovan van svoje volje. Jednostavno nemas sa kim da provodiš vreme, da se družiš, da izađeš i nemaš koga da pozoveš. E sad zašto je to tako, to je drugo pitanje. Verovatno je do prirode same osobe, neko je jednostavno zatvoren... I usamljene osobe su sklonije depresiji...
 
topmodelsica:
To je kao kad te niko ne primecuje, kao da ne postojis, kao da si ziva zakopana, kao da te nema, takva je tvoja usamljenost, ili ne? To ja podrazumevam pod usamljenost.
Kliknite za proširenje...
Da, a uz to i neki drugi problemi! A niko ne moze da me stvarno saslusa... Tada shvatam da nemam bas neke prijatelje, da njima jednostavno nije stalo kako se ja osecam i da uopste cuju sta imam da kazem. I onda kako da ne budem usamljena...
 
Sweet girl :-):
Da, a uz to i neki drugi problemi! A niko ne moze da me stvarno saslusa... Tada shvatam da nemam bas neke prijatelje, da njima jednostavno nije stalo kako se ja osecam i da uopste cuju sta imam da kazem. I onda kako da ne budem usamljena...
Kliknite za proširenje...

To je to. Ja sam tad sebi napravila plan. Pocela sam od telefona. Pozvala sam koga sam htela da ih pitam za zdravlje :-) i sta rade. Imala sam srece pa nisam odmah naletela na one koje se pitaju "STO ona mene zove?" nego smo lepo pricale i u roku od nekoliko dana stekla sam drugarice i prakticno, predstavila sam im se, u smislu, otkrila sam im sta radim, o cemu razmisljam, kakva sam. To je lako.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top