Usamljena

E

Energy123

Početnik
Poruka
5
Dragi forumasi, interesuje me da li ste se nekada ovako osecali? I zbog cega? Ja konkretno nakon smrti bliskih clanova porodice. Na samom poc.20-tih sam bila,naravno da nisam ni sanjala da ce se to dogoditi. Tek nakon toga vidim sta je real life - prijateljstva/neprijateljstva, raspad dugogodisnje veze itd. Nastavljam dalje naravno, ali bar bez neke ok veze nije to to jednostavno
 
Energy123:
Dragi forumasi, interesuje me da li ste se nekada ovako osecali? I zbog cega? Ja konkretno nakon smrti bliskih clanova porodice. Na samom poc.20-tih sam bila,naravno da nisam ni sanjala da ce se to dogoditi. Tek nakon toga vidim sta je real life - prijateljstva/neprijateljstva, raspad dugogodisnje veze itd. Nastavljam dalje naravno, ali bar bez neke ok veze nije to to jednostavno
Kliknite za proširenje...
Naravno. Žao mi je što si tako mlada dospela u takvo stanje. Treba vremena. Ne možeš to promeniti. Moraćeš samo prihvatiti i nastaviti dalje.
Ako si bila jako vezana za njih, onda uvek ili bar kad ti je mnogo teško pomisli šta bi ti oni rekli, npr sigurno bi voleli da si SREĆNA, pa neka ti to bude vodilja.
A što se tiče veze, jeste lakše uz nekoga prebroditi teškoće, kao što je lepo i deliti radost. Međutim, desi se da tog nekog nema baš kad najviše treba.
Ali će zato kasnije neko drugi biti tu, za neku drukčiju tebe. Sigurno imaš bar jednu osobu pored koje se osećaš bolje, makar provela jednom mesečno neko vreme s njom. Veruj, dovoljno je. I, ponoviću ono najvažnije: treba vremena.
 
Energy123:
Dragi forumasi, interesuje me da li ste se nekada ovako osecali? I zbog cega? Ja konkretno nakon smrti bliskih clanova porodice. Na samom poc.20-tih sam bila,naravno da nisam ni sanjala da ce se to dogoditi. Tek nakon toga vidim sta je real life - prijateljstva/neprijateljstva, raspad dugogodisnje veze itd. Nastavljam dalje naravno, ali bar bez neke ok veze nije to to jednostavno
Kliknite za proširenje...
Тек кад нас задеси такав губитак можемо осетити колико су нам најмилији значили, колико је била битна њихова подршка, па макар и из другог плана.

Мало је оних у које се човек може поуздати.
Неки од нас могу да функционишу сами самцити, а неке самоћа дави, несносна им је.
 
Ako sama nisi u stanju rascistiti neke stvari sa sobom, u paru bi ti bilo samo teze...kao sto ti imas svoj prtljag, ima i taj neko...da bi razumeli jedno drugo, potrebna je ljubav...ako nje jos nema, cemu dalje trositi reci...zivi svoj zivot, desice se i ljubav...nekome pre, nekome kasnije, ali desi se...
Nemoj da ti zivot prodje tugujuci za vezom...
 
:)
Ја сам правио дугогодишњу паузу која се огледала у повлачењу у четири зида и дистанцирању од најближих пријатеља, и била ми је то највећа грешка која је изузетно лоше утицала на ток мог живота.
А бар да сам их се решио, него нисам :)))), као бумеранг би се вратили и помогли ми кад затреба, наставимо увек тамо где смо стали чак и кад смо раздвојени, то је тај неки квалитет пријатељског односа који се од детињства успостави са људима на које смо упућени чак и кад имамо мало тога што нас спаја.
 
Energy123:
Ima li neko slicnih iskustava? Mozda zbog preseljenja,gubitka posla...sta znam razloga sigurno moze biti dosta
Kliknite za proširenje...

Svako od nas se osetio nekad usamljenim, svi prodjemo kroz to.
Steta je sto si mlada ostala bez roditelja ali pokusaj da iskoristis vreme na najbolji nacin.
Sredi svoje misli, sta ti je vazno u zivotu i kakva osoba zelis da budes.
Kakvog coveka zelis pored sebe i da li imas kvalitete da istog zavedes i zadrzis pored sebe, da stvorite porodicu.
Citaj knjige, slusaj muziku i trudi se da budes bolja osoba ako je moguce.
 
Energy123:
Dragi forumasi, interesuje me da li ste se nekada ovako osecali? I zbog cega? Ja konkretno nakon smrti bliskih clanova porodice. Na samom poc.20-tih sam bila,naravno da nisam ni sanjala da ce se to dogoditi. Tek nakon toga vidim sta je real life - prijateljstva/neprijateljstva, raspad dugogodisnje veze itd. Nastavljam dalje naravno, ali bar bez neke ok veze nije to to jednostavno
Kliknite za proširenje...
Људи увек има и тешко је бити усамљен, евентуално можеш бити усамљен у остваривању својих појединих наума и идеја. Хоћеш да смениш власт, немаш друштво за то. Хоћеш да идеш на клизање, немаш друштво за то. Хоћеш да правиш децу, немаш право друштво за то. Итд...И наравно групе са којима остварујеш своје различите науме се не поклапају. Са пензионерима са којима играш шах не ступаш у брак, а са комшијама са којима сређујеш двориште не идеш на море.

У том смислу треба да видиш шта ти уствари хоћеш и какво друштво за шта тражиш. Питање је да ли га заиста нема, ти не умеш/можеш да га нађеш, имаш превелике захтеве у погледу нечега, итд... А заборави те приче о прошлости. Оне скоро никоме нису донеле ништа добро. Шта би требало прасад да мисле када би им неко ставио огледало и рекао да су дебела.
 
Jesam...imam 'hvala bogu jednog živog roditelja, burazera, mnogo prijatelja, kolega. .. ali kad mi se to dogodilo imala sam pored sebe osobu na koju sam mogla da se oslonim u svakom smislu i pogledu. To je ta emotivna podrška koja je potrebna svakom ljudskom biću, posebno u takvim situacijama. Iskreno, najviše su mi pomogli ipak prijatelji!Izvačili su me iz kuće,vodili na izlete... terali da se što pre vratim poslu i svakodnevnom životu. Radi sve što ti prija.Tuga je samo proces, a vreme najbolji lek.
Ne znam koliko ti je sada godina, nije toliko ni važno.Kad budeš stvorila svoju porodicu,popunićeš deo te praznine.
 
Poslednja izmena:
Energy123:
Dragi forumasi, interesuje me da li ste se nekada ovako osecali? I zbog cega? Ja konkretno nakon smrti bliskih clanova porodice. Na samom poc.20-tih sam bila,naravno da nisam ni sanjala da ce se to dogoditi. Tek nakon toga vidim sta je real life - prijateljstva/neprijateljstva, raspad dugogodisnje veze itd. Nastavljam dalje naravno, ali bar bez neke ok veze nije to to jednostavno
Kliknite za proširenje...
O da,usamljenost mi je dobro poznata. Iako cesto osetim da mi nesto tj neko fali pamtim situacije gde sam se osecala bukvalno kao sama na svetu. Kazem,desi se i sada neka mala doza usamljenosti ali to prodje. Malo treninga,malo posla,malo druzenja sa drugarima,malo vise muzike i sve ok. Usamljenost sam osecala jos u detinjstvu,jer sam to stvarno i bila. Ali prvi put kada mi se svet bukvalno srusio bio je sa 15 godina,ostala bez tetke i najboljeg prijatelja u isto vreme,jedinih osoba koje sam volela. Ali...vreme leci sve.
Potrebno je pronaci neku snagu,zadati neki veliki cilj sebi koj ce da nas drzi,kao neka nada. To sam ja tada uradila,obecala sam sebi neke stvari...i sada,posle skoro 15 godina znam da sam uprkos svemu sto se desavalo na neki nacin uspela. Tebi sve najbolje,procice to sto te muci!
 
Vatrena_devojka:
O da,usamljenost mi je dobro poznata. Iako cesto osetim da mi nesto tj neko fali pamtim situacije gde sam se osecala bukvalno kao sama na svetu. Kazem,desi se i sada neka mala doza usamljenosti ali to prodje. Malo treninga,malo posla,malo druzenja sa drugarima,malo vise muzike i sve ok. Usamljenost sam osecala jos u detinjstvu,jer sam to stvarno i bila. Ali prvi put kada mi se svet bukvalno srusio bio je sa 15 godina,ostala bez tetke i najboljeg prijatelja u isto vreme,jedinih osoba koje sam volela. Ali...vreme leci sve.
Potrebno je pronaci neku snagu,zadati neki veliki cilj sebi koj ce da nas drzi,kao neka nada. To sam ja tada uradila,obecala sam sebi neke stvari...i sada,posle skoro 15 godina znam da sam uprkos svemu sto se desavalo na neki nacin uspela. Tebi sve najbolje,procice to sto te muci!
Kliknite za proširenje...
Hvala na podrsci! Nadam se...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top