Uputstvo za Aristotela.

[punglave]

Primijetio da me privlaci nacin kako iznosi misli, iznenadjujuce nekonvencionalno, nenakiceno, i bez emotivnog tona,
te da vidi neke ocigledne stvari koje mnogi ne vide

pa me zanima

o cemu se radi njegovim trima knjigama Fizika?

I kojim redom preporucujete da se on uci, koja knjiga prva koja poslije i sve tako do zadnje

Ako ocu da shvatim knigu "metafizika", sta moram prije nje, s obzirom da nema fusnote i da je los prevod?

Procitao sam samo "Rasprava o dusi" i nisam shatio dio zadnjeg dijela, a to je ono glavno...

 

[Dragoljub69]

"Organon" prvo.

 

[oziman]

Ислутративан приказ Арисотелове филозофије можемо стећи из ове Микеланђелове фреске "Атинска школа".

Платон показује прстом на горе. На свет идеја, на оно изванпојавно, интуитивно, метафизичко.

Док Аристотел показује руком ка земљи. Ка опипљивом, емпиријском, појавном.

То је лепа илустрација идеалисте на једној, и реалисте на другој страни.

Платон је метафизичар.
Аристотел је научник, можемо тако рећи.

Зато су Платонова дела актуелна и дан данас, јер се баве оним "што не настаје нитии нестаје већ увек јесте". Баве се метафизичким идејама, трансцендентим, и зато је његова филозофија актуелна данас и биће ва вјеки вјеков.
Док Аристотел, који је архетип научника који у метафизику гледа бело, бавећи се једино појавним опипљивим светом, у већини онога што је писао данас је потпуно застарео.

Дакле, ако ти је до метафизике тј. до истина о суштини света и живота, то код Аристотела нећеш наћи.

А ако ти је до објашњења појавног света, дакле до науке, такође је нећеш код њега наћи. Ту и тамо има неких исправних запажања али генерално, његова научна дела данас можеш читати једино као историјску занимацију.

Са друге стране Органон, логика је прича за себе и ту је вредност његове филозофије.

 

[Thucydides]

Dok je Aristotel "zastario", Platon je: "Sta ima? - Nista."

 

[bh_citadela*]

Platonska ljubav je ideal za ljubav

 

[louiskrstic]

Pre nego što počnu čitati bilo šta što je iznošenje mišljenja možda bi bilo bolje, za pojedince, da pročitaju knjigu "The Tiger's Fang," koja govori o direktnom putovanju u samo srce čiste i nepromenljive realnosti - čiste svesti.

 

[Dragoljub69]

Pre nego što počnu čitati bilo šta što je iznošenje mišljenja možda bi bilo bolje, za pojedince, da pročitaju knjigu "The Tiger's Fang," koja govori o direktnom putovanju u samo srce čiste i nepromenljive realnosti - čiste svesti. Pogledajte prilog 404529

Čiste astralne svesti?

 

[Dragoljub69]

Ислутративан приказ Арисотелове филозофије можемо стећи из ове Микеланђелове фреске "Атинска школа".

Платон показује прстом на горе. На свет идеја, на оно изванпојавно, интуитивно, метафизичко.

Док Аристотел показује руком ка земљи. Ка опипљивом, емпиријском, појавном.

То је лепа илустрација идеалисте на једној, и реалисте на другој страни.

Платон је метафизичар.
Аристотел је научник, можемо тако рећи.

Зато су Платонова дела актуелна и дан данас, јер се баве оним "што не настаје нитии нестаје већ увек јесте". Баве се метафизичким идејама, трансцендентим, и зато је његова филозофија актуелна данас и биће ва вјеки вјеков.
Док Аристотел, који је архетип научника који у метафизику гледа бело, бавећи се једино појавним опипљивим светом, у већини онога што је писао данас је потпуно застарео.

Дакле, ако ти је до метафизике тј. до истина о суштини света и живота, то код Аристотела нећеш наћи.

А ако ти је до објашњења појавног света, дакле до науке, такође је нећеш код њега наћи. Ту и тамо има неких исправних запажања али генерално, његова научна дела данас можеш читати једино као историјску занимацију.

Са друге стране Органон, логика је прича за себе и ту је вредност његове филозофије.

Samo poslednja rečenica ti je korektna...Organon ,zaista ne treba zaobići,a takođe ni Bejkonov Novi Organon...

Problem s idejama je isti kao i problem s realom s tim da svet ideja uključuje i iracionalnost,uglavnom intuiciju-slutnju
emotivnu...
A koliko si jednostran govori i činjenica da se Russell izjasnio o Platonu ne samo kao prvom metafizićaru već i jedinom!
Svakako je mislio na fundamentalnost njegovog učenja o idejama! Po tome je tvoj miljenik Šopi korak nazad od njega jer
se oslanja na vedsko učenje o svetu uma...Svet ideja Platona je ,ipak,korak napred i to ogroman korak...Preko Kanta,
od kog saznajemo da su nam dosta misli apriorne -subjektivne tvorevine reči do Witgensteina koji utvrđuje ,konačno,da je u pitanju
igra ,a reči su igračke...Kao lego i složenije da možeš od njihsvašta stvarati...
Postoje neka pravila,ali ona su dovoljna samo za ljudsku upotrebu-nemaju verifikaciju stvarnog sveta koji nije samo u našem umu...
Nije namenjeno postavljaču,ali je dobro da zna da je ipak važnije naučiti misliti sledove logički,nego same sadržine...
Što bi rekao Platon-same forme tvore suštinu...(Ta misao je čisto metafizićka i to 100%)

Uostalom,treba se čuvati samo jednog učenja!
Valja proveravati iskaze kroz nekoliko tih učenja-doktrina,verovatnoća se s brojerm provera uvećava u korist istine!
Tautološki,dakako!

 

[punglave]

Ислутративан приказ Арисотелове филозофије можемо стећи из ове Микеланђелове фреске "Атинска школа".

Платон показује прстом на горе. На свет идеја, на оно изванпојавно, интуитивно, метафизичко.

Док Аристотел показује руком ка земљи. Ка опипљивом, емпиријском, појавном.

То је лепа илустрација идеалисте на једној, и реалисте на другој страни.

Платон је метафизичар.
Аристотел је научник, можемо тако рећи.

Зато су Платонова дела актуелна и дан данас, јер се баве оним "што не настаје нитии нестаје већ увек јесте". Баве се метафизичким идејама, трансцендентим, и зато је његова филозофија актуелна данас и биће ва вјеки вјеков.
Док Аристотел, који је архетип научника који у метафизику гледа бело, бавећи се једино појавним опипљивим светом, у већини онога што је писао данас је потпуно застарео.

Дакле, ако ти је до метафизике тј. до истина о суштини света и живота, то код Аристотела нећеш наћи.

А ако ти је до објашњења појавног света, дакле до науке, такође је нећеш код њега наћи. Ту и тамо има неких исправних запажања али генерално, његова научна дела данас можеш читати једино као историјску занимацију.

Са друге стране Органон, логика је прича за себе и ту је вредност његове филозофије.

S kojim pravom na temi o Aristotelu ti ubaciješ nekog drugog filozofa u priču? Šta oćeš da postigneš sa sličicama? Ti si neki što bi na silu da sadi svoje cvijeće za koje misli da je najljepše po tuđim baštama, cvećašu, i nemoj ti koji si pristalica nefilozofa Šopenhauera nikoga da učiš koji je filozof dobar a koji ne...

 

[Harmonica]

Ислутративан приказ Арисотелове филозофије можемо стећи из ове Микеланђелове фреске "Атинска школа".

*Rafaelove

 

[oziman]

*Rafaelove

У праву си Рафаелове. Али. небитно. Ово није форум о сликарству. Поента је да су на тој слици приказани управо Платон (овај који држи дело "Тимај" у руци) и Аристотел "који држи "Никомахову етику".

А шта њихова гестикулација претставља већ сам написао.

 

[Thucydides]

Jesi vidio, Aristotel drzi knjigu koja zamajava siromasni narod i navlaci ih da budu moralni, dok Aristotel uziva u zivotu.

 

[Harmonica]

Jesi vidio, Aristotel drzi knjigu koja zamajava siromasni narod i navlaci ih da budu moralni, dok Aristotel uziva u zivotu.

Platon beži od života u ideale, kao i svako drugi ko nije uspeo da se nametne u realnom svetu. Ipak, čak i pored sve te rezignacije uzima da piše knjigu o tome kako bi trebala da izgleda država, nešto što nema nikakve veze sa onostranim.

Što bi rekao Niče:

''Evo ovde čun, – a onamo preko plovi se možda u veliko Ništa. – Ali, ko hoće da ude u to »Možda«? Niko od vas neće da uđe u čun smrti! Kako hoćete onda da ste umorni od sveta! Sveta – siti! A niste se još ni sa zemlje pomakli! Ja sam vas viđao uvek žudne zemlje, zaljubljene još u rođeni svoj umor zemaljski! Nije vam uzalud usnica otromboljena: – još na njoj sedi mala jedna zemaljska želja!''

 

[Thucydides]

Cekaj, treba da dovedemo ozimana do toga da nam objasni kako su to Aristotel i stari Grci iskoristavali siromasne i zamajavali ih moralom, a sami su se bavili hedonizmom, incestom i stajaznam cime sve ne. Valjda jeTukidid o tome pisao ili neki drugi istoricar?

 

[Harmonica]

Cekaj, treba da dovedemo ozimana do toga da nam objasni kako su to Aristotel i stari Grci iskoristavali siromasne i zamajavali ih moralom, a sami su se bavili hedonizmom, incestom i stajaznam cime sve ne. Valjda jeTukidid o tome pisao ili neki drugi istoricar?

Ja čekam objašnjenje kako je ovo što ja zovem realan svet u stvari samo senka na zidu.

 

[Thucydides]

E pa ta sjenka tlaci zene vec milijardama godina, i sad je doslo vrijeme da se ukloni. Vladavina zena i nihilizma.

 

[Dragoljub69]

Vladavina iz senke...Suncobrana...

 

[NEREJ]

Primijetio da me privlaci nacin kako iznosi misli, iznenadjujuce nekonvencionalno, nenakiceno, i bez emotivnog tona,
te da vidi neke ocigledne stvari koje mnogi ne vide

pa me zanima

o cemu se radi njegovim trima knjigama Fizika?

I kojim redom preporucujete da se on uci, koja knjiga prva koja poslije i sve tako do zadnje

Ako ocu da shvatim knigu "metafizika", sta moram prije nje, s obzirom da nema fusnote i da je los prevod?

Procitao sam samo "Rasprava o dusi" i nisam shatio dio zadnjeg dijela, a to je ono glavno...

Odgovor ( narocito u filozofiji ) zavisi i od pitanja.

O " losem prevodu " Metafizike, nije jasno na koji prevod mislis ?

Svako ima svoje misljenje, pa i ja polazim od toga da je mozda najbolji uvod u Aristotela njegov Protreptikos - Nagovor na filozofiju.

I to, istina, nije samo moje misljenje, vec je to i pedagoski prihvaceno.

Taj Aristotelov spis je, kao i mnogi drugi, kod nas vise puta preveden.

 

[krinka5]

Ja čekam objašnjenje kako je ovo što ja zovem realan svet u stvari samo senka na zidu.

Nisi se ti dovoljno najeo Ozimanovih jabuka.

 

[Thucydides]

Evo sta kazu uceni ljudi (a ne forumske porno zvijezde):

Ljudi se, stoga, nisu ogranicavali na to, da odgajaju mladi svijet u javnim ustanovama, gimnazijama, licejama, itd. do njihove punoljetnosti, nego je ovaj odgoj trajao do kraja zivota svakog pojedinca, kroz drzavu i zakone, a pojedinac je ispunio cilj svog postojanja, kad je donio slavu i sjaj svojoj otadzbini kroz tjelesne i duhovne prednosti u cemu je drzava kao odgojna ustanova pruzala sredstva, pa onda i cijela Grcka. Narocito takodje kroz strogi nadzor nad obicajima i njihovom pridrzavanju obaju polova.

Man beschränkte sich daher nicht darauf, die junge Welt bis zu ihrer Mündigkeit geistig und körperlich in öffentlichen Anstalten, Gymnasien, Lyceen etc, zu erziehen, sondern diese Erziehung dauerte bis an das Lebensende eines jeden Einzelnen durch den Staat und die Gesetze fort und der Einzelne hatte die Zwecke seines Daseyns erreicht, wenn er durch körperliche und geistige Vorzüge sich ausgezeichnet und dem Vaterlande Glanz und Ruhm bereitet hatte, wozu der Staat als Erziehungs-Anstalt und dann ganz Griechenland die Mittel boten, besonders auch durch die strenge Aufsicht über die Sitten und die Sittlichkeit beider Geschlechter

.