Upoznala je čoveka svog života, a onda se desilo čudo!

ancika:
Vi ste duhoviti, maštoviti, dinamični, simpatični, nenapadni, vredni, ljubitelji muzike, filmova, nežnosti. Odani ste, iskreni, obrazovani. Za sebe kažete da ste pravi drug, da umete da čuvate tajne, volite da pomažete drugima i da se posvetite ženi koju volite.

Ovo je jedan od opisa sa jednog sajta za upoznavanje. Dalje je pisalo da traži normalnu žensku osobu, skromnu, vedru, povučenu. Da je bar jedini. Ali nije. Klikćem na sledećeg. Traži emancipovanu, kulturnu, načitanu, zanimljivu, duhovitu, pritom zgodnu. Idemo dalje. Prirodnu, inteligentnu, smirenu, dobru dušu.

A on je: sve ono gore navedeno plus: romantičan, strpljiv, duhovit, vredan, obrazovan... ALI na prvom mestu zgodan i šarmantan. Traži neku koja ume da mu zagolica maštu, da ga navede da je zavoli. Možda je on pravi za tebe jer se nikad ne zna na kom mestu te čeka sreća.

Čitam I nikako da se načudim. Toliko pametnih, elokventnih, lepih na jednom mestu, toliko pravih, a svi sami... Da ne znaš u kom grmu leži zec, pitao bi se kud plovi ovaj brod. A sve ti postane jasno posle pola sata prisustva na sajtu za upoznavanje.

Stigne ti jedno 10 poruka od deset osoba. Još ne stigneš sve da pročitaš, stigne ti još po bar dve identične poruke od skoro svih tih što su ti pisali, a glase: "Što se ne javljaš, zašto ne želiš da pričaš sa mnom" i slično... A moje sive ćelije ovo prevode na sledeći način: "Kako možeš da se ne javiš meni tako prefinjenom i kvalitetnom?" Tiruriru... Aj ćao.

I tako ih odbijem jedno dvadesetak. Za manje od jednog dana taj sajt mi je toliko dosadio, toliko me smorio, da sam rešila da deaktiviram profil. Međutim, te socijalne mreže imaju neko narko svojstvo, ostadoh ja tako celo veče tog dana na tom sajtu. Samo iščitavam poruke, ni ne stižem da odgovorim.

Već očiju pobuljavelih od gledanja u ekran i svesna da sam celo veče izgubila ni na šta, rešim da gasim komp i da spavam. Međutim, ne lezi vraže! Stiže poruka. Nije važno šta je pisalo, učinila mi se normalnom i ja rešim da odgovorim. I tako, mic po mic, razvije se neka normalna komunikacija, razmenimo i brojeve telefona.

Krene dopisivanje preko sms poruka- ko šta voli, ko šta ne voli. Uglavnom ispada da se u dosta stvari podudaramo, osim što sam ja planinar, a on ronilac. Valjda je to trebalo da mi kaže nešto, xexe. Malo mi je bilo čudno, da ne kažem da mi je zasmetalo, što nema fejsbuk, što mu je telefon oldtajmer, pa ne prima ni mms poruke i tako neke stvari. Ne znam da li je to nekakva odlika šašavih programera, koji znaju šta se sve krije iza tih savremenih virtuelnih sitničica, ili govori nešto drugo o čoveku.

Elem, toliko smo se u jednom momentu raspisali, da sam ja počela da se pitam da li taj čovek išta radi u svom životu, osim što meni piše poruke. On napiše poruku, ja odgovorim posle desetak minuta. Ja napišem, on odgovori odmah. Kriva sam, znam, ali počelo je da mi biva malo neinteresantno. Stereotip, znam, ali volim intrige. Nema veze, Nastavim ja priču, kažem sebi- ajde, de, ne može sve kako ti zamišljaš. Teraj.

Za vikend, ja taman sišla sa planine, pijem kafu sa sestrom, on šalje poruku: "Hoćeš li da se čujemo." Ja mu odgovorim: "Nisam kući." Znao je gde sam i šta radim taj vikend. A ja nisam neko ko će priču uživo da prekine zbog kuckanja telefonom ili na fejsu, a nisam ni neko ko će da kaže- pozovi,a ko već s nekim pričam uživo, pa makar to bila i rođena sestra.

Nastavismo da se kuckamo. Ja, realno, nešto nisam imala bog zna koliko veliku želju da ga čujem. Da sam imala, zvala bih. No, nije ni da nisam htela da pričam s njim. Može da se kaže da sam bila neodlučna.

Odem kod drugarice neki dan, on opet- "možemo da se čujemo sad". Ja mu odgovorim :"Kod drugarice sam." On mi požele sve najlepše! Napišem mu da možemo sutra da se čujemo. On će meni: "Kako god..." Nastavimo sa kuckanjem, ali ja odmah posle posla dođem kući i odvalim se od spavanja. Ustanem, malo sređivanje svinjca, malo fejs. Telefon samo na kraj pameti. Tek toliko da ga pogledam i vidim da mi je stigla istovetna poruka- "možemo da se čujemo kad želiš- ja sam tu". Dvanaest noću. Poruka poslata u sedam. Napišem mu da sam tek sad videla poruku. Vrati mi odgovor: "Ok, nadam se da smo lepo spavali". Iskuliram. Posle deset minuta stiže druga poruka: "Vidi ne verujem ti skoro nista, pricas o nekome poverenju k.p.brisem te ne trebaju mi hipokrate u zivotu."

Gledam u onu poruku zbunjeno i upročuđeno i odjednom mi pade na pamet: More mrš! Alo, bre, nisu svi vezani za telefon, pa kad god sednu, stanu, mrdnu, da se tebi automatski šalje sms! Jel treba da ti objašnjavam i što idem u wc?

Dragi moji,tako lepi i pametni i sve ono već nabrojano, izađite na ulicu, nađite zgodnu i pametnu ribu, vucite se za njom, dovatite je onako za facu pa je vucite i buljite u nju, pa je pitajte što je krenula tamo, a ne ovamo i što ne želi da vas gleda, da vidite kako će da reaguje. Dragi moji, sa svim onim osobinama i traženjima, jedino ko može da vas voli je vasa kompjuterska fotelja, pa i ona vremenom kvrcne pod pritiskom.

Jedan klik na netu I obrisah profil. Jedan klik u mozgu I reših da ta sranja od sajtova za upoznavanje vise nikad ne pipnem.

Laku Noć ;)

Kliknite za proširenje...


Pametna odluka :manikir: Nije Cyber World :zper: za svakoga :mrgreen:

Ja moju devojku sa kojom se vidjam online :rumenko: samo jednom dnevno :per: mazim :heart:

Ceo dan me ne zanma sta radi i gde provodi vreme :cool: ali za Hot je uvek tu :zaljubljena: i spremna :rumenka: :hahaha:
 
ancika:
Vi ste duhoviti, maštoviti, dinamični, simpatični, nenapadni, vredni, ljubitelji muzike, filmova, nežnosti. Odani ste, iskreni, obrazovani. Za sebe kažete da ste pravi drug, da umete da čuvate tajne, volite da pomažete drugima i da se posvetite ženi koju volite.

Ovo je jedan od opisa sa jednog sajta za upoznavanje. Dalje je pisalo da traži normalnu žensku osobu, skromnu, vedru, povučenu. Da je bar jedini. Ali nije. Klikćem na sledećeg. Traži emancipovanu, kulturnu, načitanu, zanimljivu, duhovitu, pritom zgodnu. Idemo dalje. Prirodnu, inteligentnu, smirenu, dobru dušu.

A on je: sve ono gore navedeno plus: romantičan, strpljiv, duhovit, vredan, obrazovan... ALI na prvom mestu zgodan i šarmantan. Traži neku koja ume da mu zagolica maštu, da ga navede da je zavoli. Možda je on pravi za tebe jer se nikad ne zna na kom mestu te čeka sreća.

Čitam I nikako da se načudim. Toliko pametnih, elokventnih, lepih na jednom mestu, toliko pravih, a svi sami... Da ne znaš u kom grmu leži zec, pitao bi se kud plovi ovaj brod. A sve ti postane jasno posle pola sata prisustva na sajtu za upoznavanje.

Stigne ti jedno 10 poruka od deset osoba. Još ne stigneš sve da pročitaš, stigne ti još po bar dve identične poruke od skoro svih tih što su ti pisali, a glase: "Što se ne javljaš, zašto ne želiš da pričaš sa mnom" i slično... A moje sive ćelije ovo prevode na sledeći način: "Kako možeš da se ne javiš meni tako prefinjenom i kvalitetnom?" Tiruriru... Aj ćao.

I tako ih odbijem jedno dvadesetak. Za manje od jednog dana taj sajt mi je toliko dosadio, toliko me smorio, da sam rešila da deaktiviram profil. Međutim, te socijalne mreže imaju neko narko svojstvo, ostadoh ja tako celo veče tog dana na tom sajtu. Samo iščitavam poruke, ni ne stižem da odgovorim.

Već očiju pobuljavelih od gledanja u ekran i svesna da sam celo veče izgubila ni na šta, rešim da gasim komp i da spavam. Međutim, ne lezi vraže! Stiže poruka. Nije važno šta je pisalo, učinila mi se normalnom i ja rešim da odgovorim. I tako, mic po mic, razvije se neka normalna komunikacija, razmenimo i brojeve telefona.

Krene dopisivanje preko sms poruka- ko šta voli, ko šta ne voli. Uglavnom ispada da se u dosta stvari podudaramo, osim što sam ja planinar, a on ronilac. Valjda je to trebalo da mi kaže nešto, xexe. Malo mi je bilo čudno, da ne kažem da mi je zasmetalo, što nema fejsbuk, što mu je telefon oldtajmer, pa ne prima ni mms poruke i tako neke stvari. Ne znam da li je to nekakva odlika šašavih programera, koji znaju šta se sve krije iza tih savremenih virtuelnih sitničica, ili govori nešto drugo o čoveku.

Elem, toliko smo se u jednom momentu raspisali, da sam ja počela da se pitam da li taj čovek išta radi u svom životu, osim što meni piše poruke. On napiše poruku, ja odgovorim posle desetak minuta. Ja napišem, on odgovori odmah. Kriva sam, znam, ali počelo je da mi biva malo neinteresantno. Stereotip, znam, ali volim intrige. Nema veze, Nastavim ja priču, kažem sebi- ajde, de, ne može sve kako ti zamišljaš. Teraj.

Za vikend, ja taman sišla sa planine, pijem kafu sa sestrom, on šalje poruku: "Hoćeš li da se čujemo." Ja mu odgovorim: "Nisam kući." Znao je gde sam i šta radim taj vikend. A ja nisam neko ko će priču uživo da prekine zbog kuckanja telefonom ili na fejsu, a nisam ni neko ko će da kaže- pozovi,a ko već s nekim pričam uživo, pa makar to bila i rođena sestra.

Nastavismo da se kuckamo. Ja, realno, nešto nisam imala bog zna koliko veliku želju da ga čujem. Da sam imala, zvala bih. No, nije ni da nisam htela da pričam s njim. Može da se kaže da sam bila neodlučna.

Odem kod drugarice neki dan, on opet- "možemo da se čujemo sad". Ja mu odgovorim :"Kod drugarice sam." On mi požele sve najlepše! Napišem mu da možemo sutra da se čujemo. On će meni: "Kako god..." Nastavimo sa kuckanjem, ali ja odmah posle posla dođem kući i odvalim se od spavanja. Ustanem, malo sređivanje svinjca, malo fejs. Telefon samo na kraj pameti. Tek toliko da ga pogledam i vidim da mi je stigla istovetna poruka- "možemo da se čujemo kad želiš- ja sam tu". Dvanaest noću. Poruka poslata u sedam. Napišem mu da sam tek sad videla poruku. Vrati mi odgovor: "Ok, nadam se da smo lepo spavali". Iskuliram. Posle deset minuta stiže druga poruka: "Vidi ne verujem ti skoro nista, pricas o nekome poverenju k.p.brisem te ne trebaju mi hipokrate u zivotu."

Gledam u onu poruku zbunjeno i upročuđeno i odjednom mi pade na pamet: More mrš! Alo, bre, nisu svi vezani za telefon, pa kad god sednu, stanu, mrdnu, da se tebi automatski šalje sms! Jel treba da ti objašnjavam i što idem u wc?

Dragi moji,tako lepi i pametni i sve ono već nabrojano, izađite na ulicu, nađite zgodnu i pametnu ribu, vucite se za njom, dovatite je onako za facu pa je vucite i buljite u nju, pa je pitajte što je krenula tamo, a ne ovamo i što ne želi da vas gleda, da vidite kako će da reaguje. Dragi moji, sa svim onim osobinama i traženjima, jedino ko može da vas voli je vasa kompjuterska fotelja, pa i ona vremenom kvrcne pod pritiskom.

Jedan klik na netu I obrisah profil. Jedan klik u mozgu I reših da ta sranja od sajtova za upoznavanje vise nikad ne pipnem.

Laku Noć ;)

Kliknite za proširenje...

sidji sa planine
 
ancika:
Vi ste duhoviti, maštoviti, dinamični, simpatični, nenapadni, vredni, ljubitelji muzike, filmova, nežnosti. Odani ste, iskreni, obrazovani. Za sebe kažete da ste pravi drug, da umete da čuvate tajne, volite da pomažete drugima i da se posvetite ženi koju volite.

Ovo je jedan od opisa sa jednog sajta za upoznavanje. Dalje je pisalo da traži normalnu žensku osobu, skromnu, vedru, povučenu. Da je bar jedini. Ali nije. Klikćem na sledećeg. Traži emancipovanu, kulturnu, načitanu, zanimljivu, duhovitu, pritom zgodnu. Idemo dalje. Prirodnu, inteligentnu, smirenu, dobru dušu.

A on je: sve ono gore navedeno plus: romantičan, strpljiv, duhovit, vredan, obrazovan... ALI na prvom mestu zgodan i šarmantan. Traži neku koja ume da mu zagolica maštu, da ga navede da je zavoli. Možda je on pravi za tebe jer se nikad ne zna na kom mestu te čeka sreća.

Čitam I nikako da se načudim. Toliko pametnih, elokventnih, lepih na jednom mestu, toliko pravih, a svi sami... Da ne znaš u kom grmu leži zec, pitao bi se kud plovi ovaj brod. A sve ti postane jasno posle pola sata prisustva na sajtu za upoznavanje.

Stigne ti jedno 10 poruka od deset osoba. Još ne stigneš sve da pročitaš, stigne ti još po bar dve identične poruke od skoro svih tih što su ti pisali, a glase: "Što se ne javljaš, zašto ne želiš da pričaš sa mnom" i slično... A moje sive ćelije ovo prevode na sledeći način: "Kako možeš da se ne javiš meni tako prefinjenom i kvalitetnom?" Tiruriru... Aj ćao.

I tako ih odbijem jedno dvadesetak. Za manje od jednog dana taj sajt mi je toliko dosadio, toliko me smorio, da sam rešila da deaktiviram profil. Međutim, te socijalne mreže imaju neko narko svojstvo, ostadoh ja tako celo veče tog dana na tom sajtu. Samo iščitavam poruke, ni ne stižem da odgovorim.

Već očiju pobuljavelih od gledanja u ekran i svesna da sam celo veče izgubila ni na šta, rešim da gasim komp i da spavam. Međutim, ne lezi vraže! Stiže poruka. Nije važno šta je pisalo, učinila mi se normalnom i ja rešim da odgovorim. I tako, mic po mic, razvije se neka normalna komunikacija, razmenimo i brojeve telefona.

Krene dopisivanje preko sms poruka- ko šta voli, ko šta ne voli. Uglavnom ispada da se u dosta stvari podudaramo, osim što sam ja planinar, a on ronilac. Valjda je to trebalo da mi kaže nešto, xexe. Malo mi je bilo čudno, da ne kažem da mi je zasmetalo, što nema fejsbuk, što mu je telefon oldtajmer, pa ne prima ni mms poruke i tako neke stvari. Ne znam da li je to nekakva odlika šašavih programera, koji znaju šta se sve krije iza tih savremenih virtuelnih sitničica, ili govori nešto drugo o čoveku.

Elem, toliko smo se u jednom momentu raspisali, da sam ja počela da se pitam da li taj čovek išta radi u svom životu, osim što meni piše poruke. On napiše poruku, ja odgovorim posle desetak minuta. Ja napišem, on odgovori odmah. Kriva sam, znam, ali počelo je da mi biva malo neinteresantno. Stereotip, znam, ali volim intrige. Nema veze, Nastavim ja priču, kažem sebi- ajde, de, ne može sve kako ti zamišljaš. Teraj.

Za vikend, ja taman sišla sa planine, pijem kafu sa sestrom, on šalje poruku: "Hoćeš li da se čujemo." Ja mu odgovorim: "Nisam kući." Znao je gde sam i šta radim taj vikend. A ja nisam neko ko će priču uživo da prekine zbog kuckanja telefonom ili na fejsu, a nisam ni neko ko će da kaže- pozovi,a ko već s nekim pričam uživo, pa makar to bila i rođena sestra.

Nastavismo da se kuckamo. Ja, realno, nešto nisam imala bog zna koliko veliku želju da ga čujem. Da sam imala, zvala bih. No, nije ni da nisam htela da pričam s njim. Može da se kaže da sam bila neodlučna.

Odem kod drugarice neki dan, on opet- "možemo da se čujemo sad". Ja mu odgovorim :"Kod drugarice sam." On mi požele sve najlepše! Napišem mu da možemo sutra da se čujemo. On će meni: "Kako god..." Nastavimo sa kuckanjem, ali ja odmah posle posla dođem kući i odvalim se od spavanja. Ustanem, malo sređivanje svinjca, malo fejs. Telefon samo na kraj pameti. Tek toliko da ga pogledam i vidim da mi je stigla istovetna poruka- "možemo da se čujemo kad želiš- ja sam tu". Dvanaest noću. Poruka poslata u sedam. Napišem mu da sam tek sad videla poruku. Vrati mi odgovor: "Ok, nadam se da smo lepo spavali". Iskuliram. Posle deset minuta stiže druga poruka: "Vidi ne verujem ti skoro nista, pricas o nekome poverenju k.p.brisem te ne trebaju mi hipokrate u zivotu."

Gledam u onu poruku zbunjeno i upročuđeno i odjednom mi pade na pamet: More mrš! Alo, bre, nisu svi vezani za telefon, pa kad god sednu, stanu, mrdnu, da se tebi automatski šalje sms! Jel treba da ti objašnjavam i što idem u wc?

Dragi moji,tako lepi i pametni i sve ono već nabrojano, izađite na ulicu, nađite zgodnu i pametnu ribu, vucite se za njom, dovatite je onako za facu pa je vucite i buljite u nju, pa je pitajte što je krenula tamo, a ne ovamo i što ne želi da vas gleda, da vidite kako će da reaguje. Dragi moji, sa svim onim osobinama i traženjima, jedino ko može da vas voli je vasa kompjuterska fotelja, pa i ona vremenom kvrcne pod pritiskom.

Jedan klik na netu I obrisah profil. Jedan klik u mozgu I reših da ta sranja od sajtova za upoznavanje vise nikad ne pipnem.

Laku Noć ;)

Kliknite za proširenje...

Desi joj se cudo,
zavole ga ludo,
tip je jace mudo.

:lol:
 
Umri_muski:
Na internetu zene obole od megalomanije...jos narcis i ego su im u super rastu zbog utiska kontrole i ugodnosti , a i kompleksa koje uvek imaju i eto ti idile...
Osim za onog ko zeli da ima ono sto je na deklaraciji...
Za takve osobe na internetu mozes samo lujke da nadjes , nista nije onako kako pise, idealno je samo za kres sheme i sheme zabave, pa kad si slobodan i slobodna, onda je ok...

Babe i dede da cuvaju tako nastalu decu, a oni da voze tako dok ne predju u kuguarke a oni u dekice pedofile...
Kliknite za proširenje...
pa pazi, iz ovoga sto si rekao da su oboljele od megalomanije, sto je istina ako ne za sve onda za vecinu, vidim da si imao ne samo neozbiljne razgovore sa damama sa interneta, kao vecina, nego si stvarno nesto ozbiljnije pricao od "volis li projaru, gibanicu i ustipke, da li nekad otkacis bratele kad legnes na ledja na bazenu ili plazi" ...

eto jedna megalomanka sa kojom sam se dopisivao rece mi da ima sise velicine 3ipo (to je nesto bas odlicno, za muskarca od stila najbolja velicina) medjutim na slici (u profilu) vidim: ona nema ni 2! Onda obavezno kaze, posto me pitala koje sve droge koristim a tad sam koristio 20 vrsta, a ja iskren pa nabrojah sve, i detaljan, da se ona sprema da pocne da se drogira ali jos uvjek ima mali strah da se ne navuce kao na cigare na neke droge koje nikako ne izazivaju zavisnost jednaku cigarama pa je to nemoguce..sto i sama zna (nesvjesno u tom trenutku pokusaja da ispadne faca) pa onda prica obavezno kako je imala momke koji joj se ne svidjaju fizicki, jer joj je bitna dusa, a istovremno prije 2 dana rece kako bi se udala za jednoga zato sto je bogat i, ono najnejasnije sto zene mogu da kazu, zato sto "ume s zenama" - kao da su zene kompjuter pa se sa njima ume ili ne ume... kad sam joj reko da programiram dobro da bi joj reko iz cega planiram da zaradim pare ona mi rece odma kako i ona misli da moze da nauci C++ (hahahaha) samo bi joj trebalo vremena, jer dobro zna matematiku pa moze - iako je za C++ potpuno nebitno znati matematiku, osim formula za povrsinu kruga i trougla i tako neke stvari koje imaju u matematici za 7mi osnovne... a potrebno je znati dijalekticko-vitalisticki nacin razmisljanja u filozofiji, o cemu ona nema blage veze, cak i fiziologiju je potrebno znati za usavrsavanje c++-a. Onda mi prica kako se ne oblaci tako da joj iz maice viri pola sisa, iako misli da je dobro da se djevojke tako oblace, ali ona nije djevojka, kao, jer ima 36, a kasnije protivurjeci sama sebi jer kaze da ima idealno tijelo i slaze se sa mnom ne samo da zena od 40 moze biti lijepa nego i zena od 50, pa onda kada ponovim pitanje: "ako zena od 50 moze biti lijepa, zasto ne prilici tvojim godinama - 36 - da se oblacis izazovno?" na sto ona i ne odgovara nista drugo nego to da "ona je u ozbiljnim godinama" - IAKO KASNIJE kaze da obozava seks, da ima mladalacki duh, da voli i veze bez obaveza, i to mnogo itd. da su joj seks i ljubav podjednako bitni i "hvala bogu sto su mi to najbitnije dve stvari u zivotu, i jedine bitne stvari" na sto kad je pitam "a ona tvoja drugarica - posto si rekla da ne volis zene osim drugarski - jel ti i druzenje sa njom bitno, posto ono nije ni seks ni ljubav" - na sto ce ona "pa ja sam mislila da se podrazumeva, kad sam rekla da su mi bitne samo ljubav i seks, da mi je bitno i drugarstvo" itd.... SVE DA NE ISPADNE DA JE NEGDJE REKLA GLUPOST - a kad je pitam da li bi imala seks sa mnom kada bi se svidjeli, ona iako je izjavila da nema momka jer su u njenom gradu svi unisteni od opijata kaze da bi sa mnom ako bi se svdjeli imala,ne pominjuci da kaze to iako je tad znala da sam zestoki narkomaom koji uzima i droge iz grupe "opijati/opioidi"... a to da nema momka u svom gradu jer su svi unisteni od opijata je rekla zato sto je znala da obicnom korisniku heroina (neki nemaju taj problem nego suprotan, kao ja) ne moze da se digne... iako joj nisam reko da ja spadam u one heroinomane kojima od heroina moze da se digne lakse nego inace i koji onda ne mogu da svrse po 9 sati pa mogu zenu stvarno dobro da iz*jebu, da oproste dame na izrazu. Onda mi prica je i sama imala jednu teoriju o zenskoj ljepoti koju nije imala a sa kojom je morala da se slozi kad sam je iznio, to da je prije imala, iako nije... SVE DA BI ISPALA PAMETNA, I IZ NESVJESNE MEGALOMANIJE,
a ovo nije jedini primjer, druga mi je pricala da se razumije u magiju, iako o tome nije znala nista, zato sto sam ja rekao da se razumijem u (ni crnu ni bijelu nego neutralnu) magiju pa da ne ispadne gluplja, jer je znala samo to da ponekad uputi telepatsku poruku koju ce procitati ne necija svijest nego nesvjesno, ali tek kad je od mene cula kako se to radi, medjutim ona je to zaboravila i rekla da je sama izmislila kako se to radi
primjera zenske forumaske megalomanije mogu da navedem jos dosta...eto jedna je recimo je pricala da je dokazala - iako nigdje nije napisala tu knjigu - nesto sto niko jos nije dokazao - da je teorija relativiteta netacna...
i obavezno se svaka sa mnom slozi da ne vjeruje u teoriju evolucije kad iznesem razloge zasto ja ne vjerujem, i da nikad nije ni vjerovala, iako znam da je vecina njih vjerovalo u to prije nego sto sam im objasnio zasto je netacna - a knjigu o tome nisam napisao jer se objasnjenje moze iznijeti na 3 strane, a nemam volju da prodajem knjigu od 3 strane, jer se na to ne moze zaraditi...
 
Poslednja izmena:
...internet, misli, izfiltrira suvisnosti tako da se moze odmah preci na zivot i ono sto smo mi u stvari...
...povjerenje virtualno je malo komicno ako se odmah tezi nekakvom intimitetu ili forsiranju , mada u prepisci se osjeti sve osim ako je neko visoko blolestan i virtualan svijet je njegov zivot od krvi i mesa...mislim da je internet za zdrave osobe,- veoma zdrav...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

tab503
Drama u poznatom beogradskom hotelu - Naoružan muškarac upao u sobu, unutra zatekao suprugu sa prijateljem, a onda je nastao haos
7 8 9
Odgovora
219
Pregleda
3.606
Mileta iz Talesa
M
tab503
Da li dame jedva čekaju, a da li se gospoda plaše konkurencije?
2
Odgovora
45
Pregleda
522
a bre Milun
a bre Milun
Lagerta
️ Da li je seks bolji kad je planiran ili kad se desi spontano?
3 4 5
Odgovora
106
Pregleda
1.784
inhumane
inhumane

Back
Top