"O, zagrli me sad, jako, najbolje što znaš
i nemoj crnoj ptici da me daš.
O ne, ne brini, proći će za tren,
ja sam samo malo lud i zaljubljen.
U mojim venama davni sever samuje
i ja ponekad ne znam šta mu je,
što luduje, od sreće tugu tka
moja prosta duša slovenska.
Uplaši me sjaj milion sveća kad se nebom popali.
Gde je tome kraj"?
...............................................................................
"Za kog su tako dubok zdenac kopali?
Zašto se sve to dešava, dal' covek ista rešava
il' smo samo tu zbog ravnoteže među zvezdama?"...
Dj Balašević
(Pesma o iskonu)
Rig Veda, X, 129
Ni bitka ni nebitka nije bilo tada,
ni zračnog prostora niti nebesa nad njim.
Šta je prolazilo čas tamo čas amo?
U čijem okrilju i gde?
Šta beše to beskrajno bezdno voda?
Ni besmrtnosti ni smrti nije bilo tada.
Ni traga nije bilo danu ni noći.
Po svom je zakonu disalo jedno,
bez titraja vetra, a van toga
nije bilo ničega drugog ni daljeg.
U početku beše tama zavita
u tamu i svemu je bio nespoznatljiv tok.
Životom moćno, uvito u prazninu,
Jedno se porodi snagom žarke težnje.
Ljubavna čežnja obuze ga prvo,
a to je bio zametak prve misli.
Proničuć’ srce mišlju,
mudraci su našli tu vezu
što bitak s nebitkom spaja.
Nit vodilju su tako napeli popr’eko.
Što je tad bilo gore, a što dole?
Oploditelji su bili i snage bujanja.
Dole je bio poriv, a gore obdarenje.
No, ko to izvesno zna,
objaviti ko nam to može?
Otkud su nastali oni,
otkud je došlo stvorenje?
Bogovi su kasnije došli,
po stvaranju sveta.
Pa ko onda da zna,
iz čeg je to poteklo?
Iz čega se je razvilo stvorenje,
je li to delo Njegovo ili nije,
Onoga što nad svemirom
bdije u najvišem nebu?
On sam to zna,
a možda ne zna ni on.
Poslednja izmena:
Pesmu 
